Jump to content

Moto Zajednica

sasha

Članovi
  • Broj tema i poruka

    829
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1227 Excelent

O članu sasha

  • Rank
    MSC Member (Maxi Scooter Club)
  • Rođendan 17.06.1964.

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.anima.rs

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Kawasaki J300 ABS

Poslednji posetioci profila

4134 profile views
  1. sasha

    Priče iz zemlje bikova [MAXI : Španija]

    Prolog Kako je do ovoga došlo? [Pripremne faze : idejna, organizaciona i tehnička] Za mene skoro svaki zimski vikend predstavlja vreme u kome preovlađuje dokolica. Nikada me nisu zanimali tzv. zimski sportovi, a ono malo snega što padne u BG-u se i onako brzo istopi. Zato se u tim danima rado prepuštam maštanju o mestima koje bi vredelo posetiti i to prvom prilikom - čim grane proleće. Uostalom, dobre navike ne treba menjati a pošto smo s proleća 2017. išli na istok, do Crnog mora a u maju 2018. na zapad, do Toskane, logično bi bilo da ovoga puta krenemo na jug. Pošto je to rešeno, vreme je da se otvori atlas i pronađe odgovarajuća stranica… Grčka je odmah otpala, jer smo tamo već bili, a Sicilija mi se učinila suviše blizu. Hm, možda bi mogli da probamo Afriku, npr. Tunis ili čak Maroko… Ideja nije loša, prolećne temperature su tamo idealne za motocikliste ali postoji i jedan problem – ne volim da posećujem zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom u vreme Ramazana (a on ove godine pada baš u maju). Jednostavno ne bih želeo da se ponašam drugačije od većine a ne mogu ni da se čitav dan uzdržavam od jela i pića. To znači da će Afrika morati malo da pričeka, ali ne odustajem, nego tražim nešto što je u geografskom smislu najbliže crnom kontinentu a da tamo ne važe maločas pomenuta ograničenja. U tom trenutku shvatam da Španija tj. njena južna provincija Andaluzija ispunjava skoro sve kriterijume – ima idealne klimatske uslove, puno prirodnih lepota i zanimljivih gradova a tu je i dodatni motiv – do sada nisam išao dalje od Barselone pa je ovo idealna prilika da ispravim ovaj „propust“. Ovim izborom sam završio prvu „idejnu“ fazu, pa je vreme da proverim da li je ovakav poduhvat opšte izvodljiv. Motor tj. skuter imam, volje očigledno ne nedostaje a početkom maja će biti i nešto više slobodnih dana. Zato se bacam na prikupljanje informacija a one mogu da potiču iz najrazličitijih izvora. Ja sam pored standardnih turističkih vodiča i Internet sajtova (preko kojih se inače najlakše dolazi do osnovnih smernica), koristio i klasičnu literaturu. Naime, sasvim slučajno mi je do ruke došlo kompletno izdanje Servantesovog Don Kihota, pa sam iskoristio priliku da dopunim srednjoškolsko znanje i izdvojim nekoliko zanimljivih lokacija. Tako su se na budućoj ruti pojavila mesta poput Kuenke, El Tobosa, ali i pećina Montesinos. Dalje prema zapadu slede gradovi Kordoba i Sevilja a pošto je relativno blizu i atlantska obala, nisam propustio priliku da ubacim i luku Kadiz. To je ujedno bila i najzapadnija tačka koju sam planirao da posetim, što znači da dalje nastavljamo prema Rondi, Malagi i Granadi. Tu ćemo pokušati da se popnemo na Siera Nevadu i osvojimo najviši vrh Pirinejskog poluostrva a zatim nastaviti dalje prema Valensiji i Barseloni. Na sve ovo treba dodati i „vezne deonice“ kroz HR, SLO i IT, kao i plovidbu zapadnim Sredozemljem (od Ćivitavekie do Barselone i nazad) i sve zajedno spakovati u 15-16 dana. Tesno, ali ostvarivo… Polovinom aprila preduzimam prve konkretne korake, što podrazumeva rezervaciju smeštaja za sve planirane termine i kupovinu karata za trajekt. Obzirom da se prvog majskog vikenda vozila i MotoGP trka u Herezu, koristim priliku da i nju ubacim kao jednu od stanica. Pošto je sve ovo moguće obaviti preko Interneta, uskoro se na stolu pojavila omanja hrpa papira. To je bio prvi opipljivi dokaz da uskoro krećemo… Pre samog polaska sam morao da obavim još jedan važan poslić. U pitanju je servis motora i provera njegovih vitalnih funkcija. Svi potrebni delovi i potrošni materijal su nabavljeni još pre nekoliko meseci ali treba „uloviti“ i majstora da ih zameni. Srećom, Dr. Dare (aka Satelis) nas na vreme prima u svoju ordinaciju, postavlja dijagnozu i primenjuje pravu terapiju. Kawa je u opet u TOP formi!
  2. Abstract Za nestrpljive i one koji vole kratke putopise [GDE smo bili : ŠTA smo radili] Lepo vreme smo ostavili kod kuće i kroz HR i SLO prošli upakovani u PVC ambalažu… Od Venecije smo videli samo gondolu koja plovi po suvom ali zato nismo propustili priliku da gorivo natočimo po „povoljnim“ italijanskim cenama… Zatim smo se ukrcali na Belu lađu i preplovili pola Sredozemlja… Jahali smo sa Don Kihotom i pomogli mu da očara Dulsineju i pobedi vetrenjače… Divili se starim graditeljima i njihovim modernim sledbenicima… Upoređivali klasične i savremene borce… Sa ivice snega smo se spuštali do nivoa mora a ponekad i malo niže… Na trenutke je izgledalo kao da smo stigli do Amerike… Ali su nam tu iluziju razbili lokalna muzika i specijaliteti… Vozili smo odličnim putevima i uživali u prirodi… Čak smo se družili i sa momcima u plavom (mada španski policajci više vole crno/žutu kombinaciju) Posle još jednog dana provedenog na brodu i dva na auto putu, stigli smo kući… Uskoro mnogo, mnogo detaljnije….
  3. sasha

    TEMA za dogovoranje MAXI vožnji/ca

    Dolazimo
  4. sasha

    Dileme pri kupovini maksi skutera

    Pa evo malo detaljnije... U odnosu na XC 250 koji sam prethodno vozio skoro 9 god. Kawa je neuporedivo bolji skuter. Jači za 8 KS, startniji i MNOGO udobniji. Potrošnja mu je 3,5-3,8l stim da ja uglavnom vozim pod max optećenjem (suvozačica + prtljag). Uzeo sam ga u septembru 2015 novog u Sr. Kamenici i tamo radio servis dok je bio u garanciji. Sada to radi naš kolega @Satelis, mnogo kvalitetnije i jeftinije. Ulje i filter se menjaju na 5000 a ostalo po potrebi. Za 40000 Km sam premenio 2 kompleta guma (+dve zadnje), isti broj rolnica i pločica, dve sijalice i 3 kajiša. Ovo poslednje bi trebalo da traje po 20000 Km ali kod mene izdrži upola manje. Ogibljelje je meko, što je odlično za naše puteve a kočnice solidne, stim da su serijske bile sinter a posle sam prešao na organik. Moj primerak ima i ABS ali nisam bio u prilici da ga isprobam. Ako nemaš sportskih ambicija, bićeš zadovoljan.  Pozdrav, Saša
  5. sasha

    Dileme pri kupovini maksi skutera

    Taj sam. Tu kombinaciju Kymca i Kawe vozim već tri god. i za to vreme se nakupilo preko 40K Km. Ja zadovoljan, suvozačica takodje. Da ne širim priču, sve što vas zanima može na PP.
  6. sasha

    Xmax 300cc vs Forza 300cc

    Ako ne može da bude Kawasaki, onda Honda ili Yamaha - svejedno .
  7. sasha

    MAXISKUTERI - zanimljive fotke i snimci

    Ali zato kad jednom naučiš, sledeći put ide ko od šale
  8. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    17/09/2018 >> Kanjon Matka > Beograd Pre nego što se konačno uputimo prema Beogradu, koristimo priliku da još malo uživamo u okolini. Doručak se servira pored samog jezera a u neposrednoj blizini hotela je i jedan srednjovekovni manastir. Na ovakvim mestima uvek postoji velika ponuda suvenira, ali ovakve zaista nismo očekivali… Sve lepote kanjona se najbolje mogu doživeti iz čamca, ali je za to krstarenje potrebno izdvojiti nekoliko sati. Mi nismo imali toliko vremena, pa smo se odlučili za kraću šetnju. Pešačka staza kreće od samog hotela i proteže se duž čitavog kanjona. Nadam se da će vam ovaj skromni putopis pomoći da lakše dočekate proleće i novu moto sezonu.
  9. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Naša sledeća stanica je Struga, mesto koje se nalazi na severnoj strani Ohridskog jezera. Motor ostavljamo na parkingu ispred pešačke zone, prelazimo Crni Drim i krećemo u potragu za nečim slatkim. Od ranije znam da se negde na sredini ulice nalazi poslastičarnica sa odličnim i vrlo jeftinim sladoledom. Ove dve „činije“ sa po tri vrste sladoleda smo ukupno platili manje od 4 Eur. To nam je dalo energiju za nastavak, pa krećemo prema nacionalnom parku Mavrovo. Prvi deo puta vozimo uz samu reku a nakon Debra skrećemo ka planinama i konačno stižemo do brane od koje počinje veliko jezero. Nakon izleta u planine, spuštamo se na auto put prema Skoplju i nekoliko naplatnih rampi kasnije stižemo do Kanjona Matke. Tu je smešten mali hotel koji nam se odmah dopao. Pošto već pada mrak, obilazak ostavljamo za sutra i zauzimamo prvo slobodno mesto u kafiću. Nastaviće se…
  10. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    16/09/2018 >> Moskopolje > Pogradec > Struga > Kanjon Matka Za danas je u planu deonica koja vodi kroz zapadnu Makedoniju. To podrazumeva vožnju pored Ohridskog jezera i kratku posetu nacionalnom parku Mavrovo da bi na kraju stigli do kanjona koji se nalazi nadomak Skoplja. Pre toga ćemo iskoristiti priliku da se prošetamo kroz Moskopolje i bolje upoznamo sa njegovom istorijom. Nekada je ovaj grad bio veoma razvijen, ali ga je krajem XVIII veka skoro potpuno uništio Ali-paša Janjinski, (onaj koga sam pominjao u jednom od prethodnih priloga). Po danu, vila u kojoj smo proveli noć izgleda mnogo raskošnije a doručak se servira na terasi punoj cveća… Od centra smo udaljeni manje od jednog kilometra, ali do njega vodi samo loše uređena staza uz koju pasu domaće životinje Burnu istoriju je preživelo svega nekoliko pravoslavnih crkava mada ni one nisu u potpunosti dostupne. Prva na koju smo naišli je bila zaključana, ali je zato ona koja se nalazi bliže centru (Svetog Nikole) otvorena za turiste. Skoro čitavo prepodne provodimo u šetnji kroz ovo simpatično mesto i pravimo planove za ostatak dana. Kada neku deonicu pređete po mraku, retko ćete biti u prilici da primerite sve što se oko vas nalazi. Ovoga puta smo imali sreću da se prema Korči vratimo istim putem i posetimo neka zanimljiva mesta. Sa druge strane, po danu je saobraćaj mnogo intenzivniji a usput se mogu sresti različita prevozna sredstva. Polako napredujemo prema severu a pred nama se u jednom trenutku pojavljuje velika vodena površina. To nije more, već Ohridsko jezero koje ćemo ovoga puta obići sa zapadne strane. Pre toga moramo da prođemo kroz Pogradec i savladamo sva „iznenađenja“ na koja nailazimo. Prvo nas je „iznenadio“ auto koji se u saobraćaj uključio vožnjom u rikverc, zatim pešaci koji se opušteno šetaju sredinom ulice i na kraju parkiranje po sistemu gde kome padne na pamet. Bilo je tu i nekih deonica sa radovima, ali smo na sve probleme zaboravili čim smo izašli na magistralu koja vodi pored samog jezera. Potpuno nov asfalt, široke saobraćajne trake, biciklistička staza i moderno osvetljenje su već tu. Sada treba još samo da se pojave i turisti… Postoje čak i vrlo lepo uređeni vidikovci ali njih za sada koriste samo prodavci ribe i povrća.
  11. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Nakon kratkog izleta u planinske krajeve, vraćamo se na magistralu i nastavljamo prema Konitsi. U jednom momentu sam primetio da u neposrednoj blizini postoji još jedan kameni most, pa bez mnogo razmišljanja skrećem na desno. U tom trenutku nisam imao pojma da je u pitanju jedan od najvećih mostova ove vrste na čitavom Balkanu, (sa rasponom od 40m i visinom od 20m) i da od njega kreću planinarske staze prema kanjonu Vikos. Idealna prilika za odmor i ručak u hladovini. Pošto vreme brzo odmiče, nastavljamo dalje prema severu i neko vreme pratimo suvo korito reke Viosa. Zanimljivo je kako se planinske reke u ovo doba godine pretvaraju u potoke, dok tokom zime i u proleće zauzimaju neuporedivo veću površinu. U želji da skratimo put prema Kastoriji, skrećemo sa magistrale i ponovo idemo u brda. Fantastični predeli i odličan kvalitet asfalta nas podsećaju na Alpe, mada se ovde radi o sasvim drugačijoj prirodi… U smiraj dana prelazimo Albansku granicu i ubrzo stižemo u Korču. Ovde smo bili pre više od 8 god. (vidi Albanija za početnike) pa nailazimo na poznate prizore. Mora se priznati da je sada sve znatno uređenije a to pogotovo važi za kvalitet puteva. Do našeg današnjeg cilja (Moskopolje) je ostalo još svega 20-tak km ali se pronalaženje vile u kojoj ćemo prenoćiti malo odužilo, pa stižemo po mrklom mraku. Soba je uveliko spremna, pa možemo da se opustimo uz lokalno pivo… Nastaviće se...
  12. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Nastavljamo dalje prema Papigu ali pre toga moramo da pređemo reku Voidomatis i savladamo niz serpentina koje nas vode ka vrhu. Pošto imamo dovoljno vremena, odlučujemo se za obilazak još jedne lokalne atrakcije. U pitanju su prirodni kameni bazeni koje se nalaze nadomak Papiga pa se ponovo pretvaramo u pešake i pridružujemo ostalim turistima. Potpuno iscrpljeni se vraćamo u selo i zauzimamo mesto u jednoj od mnogobrojnih taverni… Nastaviće se...
  13. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    15/09/2018 >> Janjina > Papigo > Moskopolje Poslednja etapa našeg puta kroz Grčku nas ponovo vodi u planinske predele. Do kraja dana bi trebalo da pređemo u Albaniju, ali ćemo pre toga posetiti neke od najvećih atrakcija ovog kraja – kanjon Vikos i planinsko selo Papigo. Čim smo sa magistrale skrenuli ka planinama, sa leve strane puta se pojavila velika bronzana figura žene koja na leđima nosi neki teret. To nam se učinilo zanimljivim, pa smo se zaustavili i napravili nekoliko fotografija. Naknadno sam saznao da je u pitanju spomenik koji je posvećen ženama Zagore tj. njihovom doprinosu i ulozi u savremenom društvu. Put ubrzo postaje vrlo krivudav a mi prolazimo kroz nekoliko planinskih sela i konačno stižemo do vidikovca sa koga se pruža najbolji pogled na kanjon Vikos. Ovo mesto se zove Oxia i se do njega može stići samo peške, pa zato motor ostavljamo na pakringu i nastavljamo dobro obeleženom stazom. Nakon desetak minuta stižemo do samog vidikovca i prepuštano se uživanju u prelepoj prirodi. Kanjon je dugačak skoro 20 Km a njegova dubina dostiže 490 m pa se reka koja ga je izdubila jedva nazire. Posebno nas je iznenadila činjenica da se u ovom kraju nalazi još desetak starih kamenih mostova, što predstavlja odličan izgovor za ponovnu posetu…
  14. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Prvu priliku da posetimo ovaj grad smo imali prošle godine, ali nam je u tom trenutku bilo važnije da što pre stignemo do Jonske obale (vidi pod Jonizacija). Ovoga puta idemo na drugu stranu i imamo dovoljno vremena za šetnju po starom gradu. Uz malo muke pronalazimo put kroz uske ulice i konačno stižemo do tvrđave… Ni sa druge strane zida situacija nije mnogo drugačija. Opet treba naći put kroz pravi lavirint da bi se došlo do najviše tačke tj. mesta na kome se nalaze najvažnije znamenitosti ovog kraja. Nas najviše zanima period u kome je čitava severna Grčka (i dobar deo Albanije) bio pod apsolutnom vlašću Ali-paše Janjinskog jer se njegovo ime pominje u prvoj knjizi Pekićevog Zlatnog runa. Ovaj roman (iz sedam delova), se između ostalog bavi poreklom i istorijom Cincara pa smo želeli da iskoristimo priliku i posetimo mesta koja se u njemu opisuju. Posle kratke lekcije iz istorije nastavljamo prema jezeru i u smiraj dana šetamo pored obale. Po povratku u centar grada nailazimo na mini moto skup lokalne policije – očigledno dominira Suzuki…. Nastaviće se...
  15. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Ubrzo se pred nama pojavljuje veliko jezero. To je znak da ćemo uskoro stići u Janjinu…
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja