Jump to content

Moto Zajednica

sasha

Članovi
  • Broj tema i poruka

    909
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1802 Excelent

2 Pratilaca

O članu sasha

  • Rank
    MSC Member (Maxi Scooter Club)
  • Rođendan 17.06.1964.

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.anima.rs

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Kawasaki J300 ABS

Poslednji posetioci profila

5088 profile views
  1. Moj skuter prema podacima iz saobraćajne dozvole ima 20.3 KW tj. nepunih 28 KS. To na papiru ne deluje mnogo, ali u praksi omogućava sasvim solidne performanse. Pod punim operećenjem (koje u mom slučaju iznosi skoro 200 Kg) bez problema mogu da održavam putnu brzinu (110-130 Km/h) i da je pri preticanju podignem na 150 Km/h (prema brzinometru, što je oko 10% više nego po GPS-u). Tako opterećen čak i duže uzbrdice mogu da savladam bez problema, npr. pri penjenju uz Bubanj Potok brzinu održavam iznad 100 Km/s (sa punim gasom, naravno ). Što se tiče modifikacija prvo sam eksperimentisao sa Dr Pully slajderima i nisam bio zadovoljan. Nakon toga sam se vratio na fabričke rolnice i po savetu dr. Satelisa stavio belu Malossi oprugu za kvačilo što se povoljno odrazilo upravo na međuubrzanja. Ja sam za sada zadovoljan i nemam nameru da bilo šta menjam.
  2. Papisha, Potpuno razumem tvog drugara jer sam pre ovog skutera vozio Kymko Xciting 250 i dobro pamtim njegovo tvrdo sedište. Izgleda da je ekipa iz Kawasaki-ja shvatila u čemu je problem i za J300 izabrala mnogo udobniju podlogu koja omogućava celodnevnu vožnju bez ikakvih posledica.
  3. >> Plovdiv > Beograd Već po navici smo ispili jutarnju kafu i dok sam ja izvukao motor iz garaže, bili smo spremni da se prepustimo monotonoj vožnji po auto-putu. Od kuće nas je delilo još samo nekoliko sati, pa nam nije bilo teško da rutinski dovršimo još jednu avanturu. Do sledeće prilike, pozdrav od Vesne i Saše
  4. Obzirom da od turske granice do Beograda ima skoro 700 Km, odlučili smo da taj put podelimo na dva dela i prenoćimo u Plovdivu. Moram da priznam da o ovom gradu nisam razmišljao kao o mestu koje zaslužuje neku posebnu pažnju, ali sam nakon kratke šetnje promenio svoj stav. Naime, njegovo potpuno očuvano gradsko jezgro i ostaci iz antičkog perioda su me ubedili da ovaj grad zaslužuje bar još jednu priliku …
  5. >> Eceabat > Plovdiv Poslednju noć u Turskoj smo proveli u Eceabatu, jer nam se učinilo da odatle najlakše možemo da nastavimo put. Obzirom da je u pitanju sasvim mali grad, nismo očekivali da u njemu postoji nešto što bi nam privuklo pažnju, pa smo bili zaista iznenađeni kada smo shvatili da na njegovom glavnom šetalištu postoji čitav muzej na otvorenom. Pored monumentalnog spomenika i dela koji je posvećen najpoznatijim vojnim komandantima, tu se nalazi i vrlo realistična rekonstrukcija rovovske bitke između engleske i turske vojske. Nakon ovako očigledne lekcije iz istorije, brzo smo se vratili u sadašnjost i nastavili prema severu. Ubrzo su nam pažnju privukli visoki betonski stubovi koji očigledno predstavljaju konstrukciju novog mosta koji će spajati dva kontinenta. Vremenske prilike nam nisu išle na ruku, pa smo u jednom trenutku morali da se pripremimo za vožnju po kiši koja na sreću nije dugo trajala. Sledeću pauzu smo iskoristili za još jednu kafu koja nam je ovoga puta poslužena u „zlatnim“ šoljicama. To je ujedno bila i prilika da se konačno oprostimo od Turske, jer smo uskoro stigli do granice i nakon kraćeg zadržavanja nastavili dalje kroz Bugarsku.
  6. >> Ajvalik > Čanakkale > Galipolje Dan smo započeli odličnim doručkom u izuzetnom ambijentu. Moram da priznam da mi se sve više dopadaju ovi „butik“ hoteli, jer je kod njih sve na dohvat ruke – čak ni prtljag ne mora daleko da se nosi… Put nas je u početku vodio uz obalu, pa smo iskoristili priliku da kafu iskombinujemo sa pogledom na grčko ostrvo Lezbos. Za povratak na tlo Evrope smo izabrali najkraću rutu a ona je podrazumevala i kratku plovidbu. Navigacija nas je odvela pravo u trajektnu luku a ja sam se plašio da će nas tamo sačekati veliki redovi i gužva za ukrcavanje. Desilo se upravo suprotno, jer smo karte kupili na samom ulazu a službenik nas je odmah uputio prema rampi za ukrcavanje. To znači da smo za manje od 10 min. bili spremni za uživanje na palubi. Sam prelazak preko Dardanela ne traje duže od 20-tak minuta, ali smo uspeli da za to vreme uhvatimo nekoliko zanimljivih kadrova i iskrcamo na drugu obalu. Dok smo vozili prema Čanakkaleu, iznenada nas je pretekao jedan par na kruzeru sa pirotskim tablicama. Kasnije smo ih sreli na trajektu i iskoristili priliku da se malo bolje upoznamo. Milan i Irina su takođe proveli nekoliko dana u Turskoj i krenuli kući, ali pre toga nameravaju da se kratko zadrže i na Crnom moru. Srećan put, prijatelji… mi ćemo na suprotnu stranu – prema Galipolju. Ovo poluostrvo je bilo poprište jedne od najvećih bitaka iz I Svetskog rata. Sukobili su se savezničke snage na čelu sa Britancima i turska vojska koja je svim sredstvima želela da sačuva kontrolu nad plovnim putem kroz Dardanele i dalje prema Crnom moru. Na kraju su u tome i uspeli, ali uz ogromne žrtve na obe strane, pa su danas na čitavom području rasuti spomenici iz tog perioda. Mi smo se prvo uputili prema najjužnijoj tački, jer su se tu nalazili najjači odbrambeni položaji. Danas se tu osim bunkera i starog naoružanja mogu videti i monumentalni spomenici posvećeni svim žrtvama. Od ranije smo znali da ova bitka ima veliki značaj za istoriju, jer je u njoj učestvovao i Kemal Paša Ataturk, (tvorac moderne turske države) ali nismo imali pojma da je ona iskorišćena i kao prvorazredna turistička atrakcija. Bar nam je tako delovala rekonstrukcija vojne bolnice iz tog perioda, sa svojim hiper realističnim sadržajima. Jednako zanimljiv je bio i centralni muzej ali nismo imali strpljenja za detaljnije razgledanje, već smo požuri da se domognemo hotela i konačno odmorimo…
  7. Iskusni bajkeri kažu da nijedan motor nije mator sve dok se redovno održava a o ovom mom brine Dr. Dare (aka Satelis). Moj zadatak je da vodim računa o servisnim intervalima i na vreme prikupim sve potrebne delove i materijal. Nakon toga mogu da bez ikakvih briga krenem na bilo koju stranu... Inače, moj skuter je prešao već skoro 55K što ga čini neznatno "manje matorim" od tvog Burgmana. Pakovanje za duža putovanja je već pominjana tema a nešto o tome se može pronaći i na forumu: Što se tiče kubikaže i snage, moram da priznam da mi brzina nije najvažniji faktor na putovanju. Sa druge strane, uspeo sam da uz male prepravke na prenosu postignem zadovoljavajuće rezultate što znači da na otvorenom putu bez ikakvih problema mogu da održavam 120 Km/h a po potrebi i da dostignem maksimum od skoro 150 Km/h (po brzinometru, GPS kaže da je u stvarnosti to manje za nekih 10%). Moja prosečna brzina je negde između 70-90 Km/h a u tom režimu čak i pod punim opterećenjem potrošnja ne prelazi 3.5L. Ulje za sada ne trošim nego samo menjam!
  8. >> Kušadasi > Efes > Ajvalik Iako se kalendarski leto bližilo kraju, tokom našeg boravka u Turskoj su dnevne temperature redovno prelazile 30C, što je bar za naš ukus, bilo malo previše. Zato smo se trudili da vožnju i boravak u punoj moto opremi ograničimo na nekoliko sati i što ranije stignemo do cilja. Sa druge strane, ovakva strategija nam nije dozvoljavala da posvetimo pažnju mnogobrojnim antičkim iskopinama a njih u ovom delu sveta ima zaista na svakom koraku. No, obzirom da je jutro pred naš polazak iz Kušadasija bilo oblačno i znatno svežije, tokom doručka smo odlučili da promenimo prvobitni plan i posetimo jedno od najvećih arheoloških nalazišta u svetu – antički grad Efes. U turističkim vodičima se posetiocima savetuje da kao ulaznu tačku izaberu tzv. severnu kapiju i onda polako napreduju kroz ruševine sve dok ne stignu do najzanimljivijih delova. Za one koji nemaju želju da ceo dan provedu u pešačenju, postoji mogućnost da u jednom pravcu iskoriste usluge kombi prevoza i da se sami vrate na polaznu tačku. Mi smo se odlučili za treću mogućnost a to je podrazumevalo kratku vožnju do suprotne (južne) strane i ulazak kroz kapiju koja omogućava da se obilazak obavi za mnogo kraće vreme. Sledećih sat i po smo proveli okruženi ostacima monumentalnih građevina koje čak i ovakvoj formi ostavljaju nezaboravan utisak. Zadovoljni postignutim, nastavili smo dalje prema Ajvaliku i usput iskoristili priliku da se malo okrepimo. Iz iskustva znamo da se najbolja klopa može naći na mestima koja na prvi pogled ne odaju neki poseban utisak, ali su bez obzira na to uvek puna gostiju. Ni ovoga puta se nismo prevarili… Po običaju, za prenoćište smo izabrali mesto koje je bilo blizu centra, ali ipak zaštićeno od saobraćaja i gradske buke. To nam je omogućilo da istovremeno uživamo u morskom ambijentu i da brzo stignemo do najslađeg lokala u gradu… Nakon dobre doze šećera nam nije bilo teško da se bacimo u potragu za suvenirima. Okolne ulice su inače bile načičkane radnjama sa najrazličitijom robom ali je našu pažnju privukla jedino tezga starog kujundžije. Kod njega smo po bagatelnoj ceni kupili pravu bakarnu džezvu, pa sada i kod kuće pijemo „tursku kafu“. Šetnja kroz stari deo grada nam je izuzetno prijala, a posebno smo se iznenadili kada smo naišli na staru pravoslavnu crkvu. Doduše, ona je u međuvremenu pretvorena u džamiju ali predstavlja očigledan dokaz da je na ovim prostorima nekad živelo pretežno grčko stanovništvo.
  9. Generalno, kroz celu Tursku nas je pratilo vetrovito vreme, prvo na relaciji Jedrene-Istanbul (jak i konstantan severac sa Crnog mora). Zatim na putu preko Anadolijske visoravni (sa severa i istoka) a duž obale je dominirao vruć vetar sa mora koji je izazivao talase (pogotovo na plažama). Ako se ima u vidu da se u tom periodu max. dnevna temperatura kretala u rasponu 32-36C, vetar nam nije smetao, naprotiv!
  10. >> Bodrum > Kušadasi Od Bodruma do Kušadasija se može stići za manje od tri sata, što znači da pre polaska imamo sasvim dovoljno vremena da obiđemo jedno od 7 svetskih čuda antike. U pitanju je čuveni Mauzolej iz Halikarnasa koji se sada nalazi takoreći u predgrađu Bodruma. Na žalost, od originalne građevine nije ostalo baš mnogo, ali se barem na osnovu makete može steći utisak o njenom nekadašnjem izgledu. Ostatak prepodneva smo proveli na putu i uživali u predelima. Moram da priznam da mi je izuzetno prijala vožnja pored morske obale, jer je kvalitet asfalta dozvoljavao i malo oštriji tempo. Naravno, nije izostala ni pauza za kafu… Smeštaj smo lako pronašli, a pošto smo izabrali hotel koji se nalazi neposredno uz čuvenu plažu Ladies Beach, nismo gubili vreme nego smo se odmah bacili u talase.
  11. >> Oludeniz > Bodrum Sledeća stanica na našem putu je bio Bodrum. Prateći glavnu magistralu prvo smo prešli preko brdovitog terena a zatim se spustili do obale. Naravno, nismo propustili priliku da se počastimo još ponekom šoljicom kafe… Opremu i ostale stvari smo brzo ostavili u hotelu i rasterećeni krenuli u istraživanje. Do turističke zone smo stigli stazom koja vodi uz obalu i odlučili da se za ručak počastimo lokalnim ribljim specijalitetima. Moram da priznam da je to bio ubedljivo najbolji (i najskuplji ) ručak na čitavom putovanju. Ljubazni konobar nam je pokazao kako se efikasno uklanjaju kičma i ostale koščice, a ja sam iskoristio priliku da to ovekovečim… Ostatak dana smo proveli na plaži, a uveče krenuli u još jedan obilazak grada. Ovoga puta pažnju nam je privukla srednjovekovna tvrđava a nismo propustili priliku ni za šoping po cenama koje su karakteristične za kraj sezone.
  12. >> Oludeniz Lagunu u Oludenizu mnogi smatraju za jedno od najlepših mesta na čitavoj turskoj obali. Zato smo odlučili da se ponašamo kao pravi turisti i čitav dan provedemo na plaži. Odabir je pao na deo koji se nalazi na samom vrhu poluostrva koje zatvara ulaz u zaliv jer je tu gužva bila najmanja. Posebnu čar ovom mestu daje planina koja se nalazi u zaleđu. Sa njenog vrha na visini od skoro 2000 m stalno poleću paraglajderi, pa se na nebu često stvara prava saobraćana gužva.
  13. >> Patara > Oludeniz Nakon skoro nedelju dana provedenih na raznim putevima, konačno smo stigli do cilja – tirkizne obale. Ona obuhvata skoro kompletan istočni Egej (osim ostrva) i na njoj se nalaze najpoznatija turska letovališta. Mi smo za početak izabrali jednu od najdužih peščanih plaža u ovom delu sveta – Pataru i prepustili se čarima kasnog leta i još uvek toplog mora. Iako je u tom trenutku na plaži bilo vrlo malo posetilaca, čitavo područje je bilo pod strogim nadzorom, što se i moglo očekivati obzirom da se u ovo doba godine očekuje dolazak velikih morskih kornjača koje okolni teren koriste za polaganje jaja. Posle nekoliko sati provedenih na peščanoj obali i razgledanja ostataka antičke kulture, pokupili smo naše stvari i nastavili dalje. Naše odredište je bio Oludeniz i njegova prelepa laguna. Smeštaj smo pronašli u simpatičnom hotelu a motor je dobio svoj kutak u dvorištu. Glavno šetalište je očigledno služilo i kao pista na koju tokom celog dana sleću paraglajderi. Neko vreme smo se divili veštini koja je neophodna za upravljanje ovakvim letelicama a zatim izabrali lokal sa velikim izborom slatkiša.
  14. >> Pamukkale > Demre > Patara Pred samo svitanje nas je probudilo neobično šištanje, pa smo morali da proverimo o čemu se zapravo radi. Izašli smo na terasu i odmah primetili veliki balon koji se polako dizao u vazduh. Oko njega se za kratko vreme pojavilo još nekoliko sličnih letelica, pa smo mogli da uživamo u nesvakidašnjem prizoru. No, uskoro se spektakl završio, a mi smo morali da nastavimo dalje… Skoro celo prepodne smo proveli na jednoličnim magistralnim putevima, sa vrlo malo saobraćaja, što nam je odgovaralo jer smo konačno mogli da uživamo u okolini. Pauzu smo napravili na nekom prašnjavom parkingu koji lokalnim prodavcima služi kao privremena pijaca. Sa nestrpljenjem smo očekivali da ponovo vidimo morsku obalu a to se ubrzo i desilo. Sa druge strane, spuštanje na nivo mora je za posledicu imalo i značajan skok temperature, što nam se nije baš dopalo. Tešila nas je činjenica da nam je sledeći cilj takoreći na vidiku… Nakon kratkog lutanja kroz ulice savremenog grada Demrea, stigli smo do mesta koje je tesno povezano sa jednim od najpopularnijih svetitelja kod Srba – Svetim Nikolom. Naime, ovde se nalaze ostaci antičke crkve za koju se veruje da sadrži njegov grob. U današnje vreme se njegov lik poistovećuje sa Deda Mrazom, pa su zato u okolini podignuti spomenici koji predstavljaju savremenu verziju ove istorijske ličnosti. Nakon kratkog odmora u gradu i degustacije još jednog lokalnog specijaliteta – Pide (turske verzije pice), mogli smo da nastavimo dalje. Put nas vodio uz samu obalu, pa smo bili u prilici da vidimo kako izgledaju neke od najpopularnijih plaža u ovom delu Turske. Priznajem da smo bili u iskušenju da poskidamo moto opremu i da se bacimo u talase, ali nas je tešilo saznanje da ćemo već sutra biti u prilici da konačno uživamo u tirkiznoj obali. Do tada je i hotelski bazen mogao da posluži…
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja