Jump to content

Moto Zajednica

sasha

Članovi
  • Broj tema i poruka

    824
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1194 Excelent

O članu sasha

  • Rank
    MSC Member (Maxi Scooter Club)
  • Rođendan 17.06.1964.

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.anima.rs

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Kawasaki J300 ABS

Poslednji posetioci profila

3986 profile views
  1. sasha

    Xmax 300cc vs Forza 300cc

    Ako ne može da bude Kawasaki, onda Honda ili Yamaha - svejedno .
  2. sasha

    MAXISKUTERI - zanimljive fotke i snimci

    Ali zato kad jednom naučiš, sledeći put ide ko od šale
  3. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    17/09/2018 >> Kanjon Matka > Beograd Pre nego što se konačno uputimo prema Beogradu, koristimo priliku da još malo uživamo u okolini. Doručak se servira pored samog jezera a u neposrednoj blizini hotela je i jedan srednjovekovni manastir. Na ovakvim mestima uvek postoji velika ponuda suvenira, ali ovakve zaista nismo očekivali… Sve lepote kanjona se najbolje mogu doživeti iz čamca, ali je za to krstarenje potrebno izdvojiti nekoliko sati. Mi nismo imali toliko vremena, pa smo se odlučili za kraću šetnju. Pešačka staza kreće od samog hotela i proteže se duž čitavog kanjona. Nadam se da će vam ovaj skromni putopis pomoći da lakše dočekate proleće i novu moto sezonu.
  4. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Naša sledeća stanica je Struga, mesto koje se nalazi na severnoj strani Ohridskog jezera. Motor ostavljamo na parkingu ispred pešačke zone, prelazimo Crni Drim i krećemo u potragu za nečim slatkim. Od ranije znam da se negde na sredini ulice nalazi poslastičarnica sa odličnim i vrlo jeftinim sladoledom. Ove dve „činije“ sa po tri vrste sladoleda smo ukupno platili manje od 4 Eur. To nam je dalo energiju za nastavak, pa krećemo prema nacionalnom parku Mavrovo. Prvi deo puta vozimo uz samu reku a nakon Debra skrećemo ka planinama i konačno stižemo do brane od koje počinje veliko jezero. Nakon izleta u planine, spuštamo se na auto put prema Skoplju i nekoliko naplatnih rampi kasnije stižemo do Kanjona Matke. Tu je smešten mali hotel koji nam se odmah dopao. Pošto već pada mrak, obilazak ostavljamo za sutra i zauzimamo prvo slobodno mesto u kafiću. Nastaviće se…
  5. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    16/09/2018 >> Moskopolje > Pogradec > Struga > Kanjon Matka Za danas je u planu deonica koja vodi kroz zapadnu Makedoniju. To podrazumeva vožnju pored Ohridskog jezera i kratku posetu nacionalnom parku Mavrovo da bi na kraju stigli do kanjona koji se nalazi nadomak Skoplja. Pre toga ćemo iskoristiti priliku da se prošetamo kroz Moskopolje i bolje upoznamo sa njegovom istorijom. Nekada je ovaj grad bio veoma razvijen, ali ga je krajem XVIII veka skoro potpuno uništio Ali-paša Janjinski, (onaj koga sam pominjao u jednom od prethodnih priloga). Po danu, vila u kojoj smo proveli noć izgleda mnogo raskošnije a doručak se servira na terasi punoj cveća… Od centra smo udaljeni manje od jednog kilometra, ali do njega vodi samo loše uređena staza uz koju pasu domaće životinje Burnu istoriju je preživelo svega nekoliko pravoslavnih crkava mada ni one nisu u potpunosti dostupne. Prva na koju smo naišli je bila zaključana, ali je zato ona koja se nalazi bliže centru (Svetog Nikole) otvorena za turiste. Skoro čitavo prepodne provodimo u šetnji kroz ovo simpatično mesto i pravimo planove za ostatak dana. Kada neku deonicu pređete po mraku, retko ćete biti u prilici da primerite sve što se oko vas nalazi. Ovoga puta smo imali sreću da se prema Korči vratimo istim putem i posetimo neka zanimljiva mesta. Sa druge strane, po danu je saobraćaj mnogo intenzivniji a usput se mogu sresti različita prevozna sredstva. Polako napredujemo prema severu a pred nama se u jednom trenutku pojavljuje velika vodena površina. To nije more, već Ohridsko jezero koje ćemo ovoga puta obići sa zapadne strane. Pre toga moramo da prođemo kroz Pogradec i savladamo sva „iznenađenja“ na koja nailazimo. Prvo nas je „iznenadio“ auto koji se u saobraćaj uključio vožnjom u rikverc, zatim pešaci koji se opušteno šetaju sredinom ulice i na kraju parkiranje po sistemu gde kome padne na pamet. Bilo je tu i nekih deonica sa radovima, ali smo na sve probleme zaboravili čim smo izašli na magistralu koja vodi pored samog jezera. Potpuno nov asfalt, široke saobraćajne trake, biciklistička staza i moderno osvetljenje su već tu. Sada treba još samo da se pojave i turisti… Postoje čak i vrlo lepo uređeni vidikovci ali njih za sada koriste samo prodavci ribe i povrća.
  6. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Nakon kratkog izleta u planinske krajeve, vraćamo se na magistralu i nastavljamo prema Konitsi. U jednom momentu sam primetio da u neposrednoj blizini postoji još jedan kameni most, pa bez mnogo razmišljanja skrećem na desno. U tom trenutku nisam imao pojma da je u pitanju jedan od najvećih mostova ove vrste na čitavom Balkanu, (sa rasponom od 40m i visinom od 20m) i da od njega kreću planinarske staze prema kanjonu Vikos. Idealna prilika za odmor i ručak u hladovini. Pošto vreme brzo odmiče, nastavljamo dalje prema severu i neko vreme pratimo suvo korito reke Viosa. Zanimljivo je kako se planinske reke u ovo doba godine pretvaraju u potoke, dok tokom zime i u proleće zauzimaju neuporedivo veću površinu. U želji da skratimo put prema Kastoriji, skrećemo sa magistrale i ponovo idemo u brda. Fantastični predeli i odličan kvalitet asfalta nas podsećaju na Alpe, mada se ovde radi o sasvim drugačijoj prirodi… U smiraj dana prelazimo Albansku granicu i ubrzo stižemo u Korču. Ovde smo bili pre više od 8 god. (vidi Albanija za početnike) pa nailazimo na poznate prizore. Mora se priznati da je sada sve znatno uređenije a to pogotovo važi za kvalitet puteva. Do našeg današnjeg cilja (Moskopolje) je ostalo još svega 20-tak km ali se pronalaženje vile u kojoj ćemo prenoćiti malo odužilo, pa stižemo po mrklom mraku. Soba je uveliko spremna, pa možemo da se opustimo uz lokalno pivo… Nastaviće se...
  7. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Nastavljamo dalje prema Papigu ali pre toga moramo da pređemo reku Voidomatis i savladamo niz serpentina koje nas vode ka vrhu. Pošto imamo dovoljno vremena, odlučujemo se za obilazak još jedne lokalne atrakcije. U pitanju su prirodni kameni bazeni koje se nalaze nadomak Papiga pa se ponovo pretvaramo u pešake i pridružujemo ostalim turistima. Potpuno iscrpljeni se vraćamo u selo i zauzimamo mesto u jednoj od mnogobrojnih taverni… Nastaviće se...
  8. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    15/09/2018 >> Janjina > Papigo > Moskopolje Poslednja etapa našeg puta kroz Grčku nas ponovo vodi u planinske predele. Do kraja dana bi trebalo da pređemo u Albaniju, ali ćemo pre toga posetiti neke od najvećih atrakcija ovog kraja – kanjon Vikos i planinsko selo Papigo. Čim smo sa magistrale skrenuli ka planinama, sa leve strane puta se pojavila velika bronzana figura žene koja na leđima nosi neki teret. To nam se učinilo zanimljivim, pa smo se zaustavili i napravili nekoliko fotografija. Naknadno sam saznao da je u pitanju spomenik koji je posvećen ženama Zagore tj. njihovom doprinosu i ulozi u savremenom društvu. Put ubrzo postaje vrlo krivudav a mi prolazimo kroz nekoliko planinskih sela i konačno stižemo do vidikovca sa koga se pruža najbolji pogled na kanjon Vikos. Ovo mesto se zove Oxia i se do njega može stići samo peške, pa zato motor ostavljamo na pakringu i nastavljamo dobro obeleženom stazom. Nakon desetak minuta stižemo do samog vidikovca i prepuštano se uživanju u prelepoj prirodi. Kanjon je dugačak skoro 20 Km a njegova dubina dostiže 490 m pa se reka koja ga je izdubila jedva nazire. Posebno nas je iznenadila činjenica da se u ovom kraju nalazi još desetak starih kamenih mostova, što predstavlja odličan izgovor za ponovnu posetu…
  9. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Prvu priliku da posetimo ovaj grad smo imali prošle godine, ali nam je u tom trenutku bilo važnije da što pre stignemo do Jonske obale (vidi pod Jonizacija). Ovoga puta idemo na drugu stranu i imamo dovoljno vremena za šetnju po starom gradu. Uz malo muke pronalazimo put kroz uske ulice i konačno stižemo do tvrđave… Ni sa druge strane zida situacija nije mnogo drugačija. Opet treba naći put kroz pravi lavirint da bi se došlo do najviše tačke tj. mesta na kome se nalaze najvažnije znamenitosti ovog kraja. Nas najviše zanima period u kome je čitava severna Grčka (i dobar deo Albanije) bio pod apsolutnom vlašću Ali-paše Janjinskog jer se njegovo ime pominje u prvoj knjizi Pekićevog Zlatnog runa. Ovaj roman (iz sedam delova), se između ostalog bavi poreklom i istorijom Cincara pa smo želeli da iskoristimo priliku i posetimo mesta koja se u njemu opisuju. Posle kratke lekcije iz istorije nastavljamo prema jezeru i u smiraj dana šetamo pored obale. Po povratku u centar grada nailazimo na mini moto skup lokalne policije – očigledno dominira Suzuki…. Nastaviće se...
  10. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Ubrzo se pred nama pojavljuje veliko jezero. To je znak da ćemo uskoro stići u Janjinu…
  11. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Pravac kojim se krećemo se poklapa sa starim putem za Janjinu. Po njemu su se nekada kretali karavani a to potvrđuju kameni mostovi na koje stalno nailazimo. Prvi je u centru sela Vovousa… Drugi smo jedva pronašli jer se nalazi u gustoj šumi… Ali je zato treći odmah pored novoizgrađenog betonskog … Isto kao i četvrti… I po mnogo čemu najlepši, peti…
  12. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    14/09/2018 >> Aetia > Janjina Danas je pred nama najkraća ali i najzanimljivija deonica. Za početak ćemo krstariti putevima koji se nalaze na visini od 1200 – 1500 m a zatim se polako spustiti do Janjine tj. jezera koje leži skoro na niovu mora. Od ljubazne domaćice uz kafu dobijamo i lokalnu poslasticu koja podseća na sutlijaš i po prohladnom jutru krećemo dalje… Usput nailazimo na niz luksuznih hotela koji svojim gostima omogućavaju da uživanje u pogledu kombinuju sa brčkanjem u bazenu… Pred nama se stalno smenjuju proplanci i gusta šuma a sliku upotpunjuju planinska sela i suva rečna korita. Prvo veće mesto na koje smo naišli je Perivoli. Pravimo kratku pauzu jer nam se dopada kako se uređuje lokalni fudbalski teren…
  13. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    Nastavljamo prema planinama i uskoro stižemo do našeg današnjeg odredišta. U pitanju je malo selo Aetia, a njega sam izabrao zbog povoljne cene za prenoćište u lokalnoj taverni. Krećemo u obilazak koji ne traje više od pola sata jer u selu nema više od desetak kuća… Bez obzira na to, njegovi stanovnici su ponosni na činjenicu da ih je posećivala i nekadašnja Španska kraljica Sofija (inače Grčka princeza) a tu su i drugi dokazi nekadašnje slave. To veče je na programu bila utakmica u okviru kvalifikacija za svetsko prvenstvo u košarci a sastali su se reprezentacije Grčke i Srbije. To je bio dovoljan razlog da u tavernu svrate skoro svi meštani i na velikom TV-u odgledaju čitavu utakmicu. Mi smo skromno podržali našu stranu, ali to nije bilo dovoljno za pobedu. Za večeru malo belog sira i lokalno pivo… Nastaviće se...
  14. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    13/09/2018 >> Platamon > Gravena > Aetia U prethodnih pet dana smo često kombinovali vožnju i pešačenje. Sada je sa planinarenjem gotovo, ali ne i sa planinama. Krećemo na istok u brdovitu oblast koja zauzima najveći deo severne Grčke sa ciljem da posetimo nacionalni park Pindos. Put nas vodi preko južnih padina Olimpa gde se sa jednog vidikovca opraštamo od Egejskog mora. To znači da nas sada očekuju brdoviti tereni i karakteristična planinska naselja. Ovaj vidikovac se nalazi na ulazu u selo Sikaminea a kasnije ćemo često nailaziti na slična odmorišta. Za ovu oblast su karakteristična velika akumulaciona jezera… I lepo uređena sela, pa se zaustavljamo u mestu koje se zove Aiani i pravimo pauzu za ručak… Sledeća stanica je grad Gravena a to je idealna prilika da se proba nešto slatko…
  15. sasha

    MAXI (Scooter) planinarenje

    I končano, evo nas na cilju! Nakon skoro 4 sata pešačenja, (što i nije neki rekord, ali za nas jeste), možemo da se odmorimo i uživamo u miru i tišini. U stvari ne baš… Oko nas ima više ljudi nego u dobro posećenom tržnom centru, što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da osvajanje Olimpa obično zahteva dva dana. Prvo se prenoći u planinarskom domu a zatim nastavi dalje i konačno savlada kompletan uspon. Samo fizički zaista dobro pripremljeni pojedinci mogu da bez pauze „istrče“ visinsku razliku od 2.918 m i odmah se vrate nazad. Iako je još relativno rano, sunce brzo prelazi preko grebena i istočna strana planine ostaje u dubokoj senci. To se odmah odražava na temperaturu ali ne i na naše raspoloženje. Još jedna uspešno savladana prepreka je za nama… A pošto imamo razlog za slavlje - za večeru, lignje i hobotnica na žaru. Uz domaće belo… Nastaviće se...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja