Zdravo svima! Pre nekoliko dana vratio sam se sa jedne nezaboravne solo avanture kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, pa nazad za Beograd. Putovao sam svojim Qj SRT 550x, kupljenog novog na sajmu ove godine. Moram da priznam, nisam profesionalni fotograf, ali svaki deo mog putovanja bio je čista magija. Vozeći kroz Austriju i Nemačku, imao sam priliku da doživim one idilične seoske puteve – sve je bilo tako uredno i čisto. Kada sam stigao do šuma oko Štutgarta, nisam mogao da odolim – vozio sam čak i biciklu! Kolmar je pravo otkrovenje – prelep grad s toplim, nasmejanim ljudima. (Slika: 50tak km od Linca, posle izlaska s autoputa) A onda, Švajcarska i njeni Alpi. Vozio sam 104 km, ali mi je trebalo četiri sata! Zaustavljao sam se svakih 15 minuta da upijem prizore, gledam u tu netaknutu prirodu i jednostavno uživam u svakom trenutku. Putovao sam sam, jer moji prijatelji nisu mogli da se pridruže zbog vremena i troškova, ali da nisam krenuo, sigurno bih se pokajao. Ova avantura je bila vredna svake sekunde. (Slika: St Moritz) Što se tiče tehničkih detalja: vozio sam SRT od 550 kubika sa 48 konjskih snaga. Preferiram zadnji kofer i bočne torbe umesto bočnih kofera – tako mi više odgovara. Na autoputu sam držao prosečnih 115 km/h, a na ostalim putevima sam vozio onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, ili ako je ambijent bio lep, što sporije da bih mogao duže da uživam. Potrošnja goriva je bila 4.6 L/100 km, a svaki put kada bih sipao gorivo, pažljivo sam beležio kilometražu. Pravljenje pauza na svakih 200 km bilo je pravilo, osim na relaciji Ljubljana-Beograd, gde sam bio toliko smoren da sam vozio dok mi rezervoar nije počeo da signalizira kraj. Ispod možete videti kratku agendu putovanja i nekoliko fotografija koje sam zabeležio. Moja avantura od 3800 km počela je rano ujutru u Beogradu, a prvi deo puta do Linca sam prešao vozeći autoputem. (Slika: Polazak iz Beograda) U Lincu sam prenoćio, a zatim krenuo ka Štutgartu. Međutim, do Minhena sam se držao dalje od autoputa i umesto toga vozio kroz prelepa austrijska i nemačka sela. (Slika: Stari put od Linca ka Minhenu, konkretno slikano 20tak km od Nemacke granice) U Štutgartu sam prenoćio i iskoristio priliku da obiđem familiju u Štutgartu i Manhajmu. Vreme me je odlično služilo – bilo je toplo, ali bez ikakvih nepogoda. Usput, snimao sam deo vožnje kroz Austriju Nakon toga, put me je vodio kroz Francusku, gde sam posetio Strazbur i Kolmar, a za ručak stigao u Cirih. Ovde počinje najlepši deo avanture. Sledeća dva dana proveo sam vozeći se po predivnim švajcarskim Alpima. Iz Ciriha sam krenuo ka Lihtenštajnu, zatim prošao kroz Davos, a noć proveo u St. Moritzu. (Slika 1 i 2 su iz St. Moritza, Slika 3 sam na 2500m nadmorske visine, vrh pre spusta ka St. Moritzu) Uspeo sam da se popnem na 2500 metara nadmorske visine! Iz St. Moritza sam nastavio vožnju, ponovo prelazeći Alpe, i stigao do Lugana. (Slika 1 i 2: Marmorera, stari put od St Moritza ka San Bernarndino) Na kraju, iz Lugana sam se uputio ka Ljubljani, gde sam prenoćio, a zatim autoputem nastavio put nazad kući. Usput sam pronašao i saputnika za vožnju! Vidimo se na sledecem putovanje, uz jos mnogo zastavica! (Slika: Hrvatska pumpa kod Slavonskog Broda) (Slika: Davos) (Slika: Fluela)

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Pozdrav ljudi! Evo odlučih se da podelim sa vama jednu od mojih vožnji od prošle godine. Pa dok je još uvek ovo loše vreme, barem za nas na zapadnom delu severne Evrope , da napisem koju rečenicu. Nadam se da će vam se dopasti a nekom možda bude i od koristi.. nikad se ne zna.. Pa da počnem.. Početna tačka ovih mojih putešestvija je Bergen. Zapadni deo Norveške, najkišniji grad u Evropi. Čovek da se zapita kako to da ovde ima toliko motora. Mnogi od njih voze tokom cele godine. Cilj je negde mnogo južnije i sunčanije. Prokuplje, Srbija. Znam da imam par varijanti koje mogu da planiram, čitao sam dosta putopisa ovde na Forumu i odlgedao mnoštvo videa na YT kako domaćih tako i stranih motordžija, a i već sam vozio 2021 god. do Srbije. Ipak i dalje nemam jasan plan gde ću da vozim nego samo kupujem kartu za trajekt Bergen-Hirtshals na severu Danske čim sam dobio godišnji odmor. Odradjujem pripreme koje su neophodne pred svaki duži put. Servis motora, oprema koju ću koristiti usput i navikavanje tela na velike kilometraže. Pred svaki duži put vozim rute izmedju 100 i 200 km u okolini i tako tempiram formu za sedenje na motoru. Izbacujem i kafu iz upotrebe pred putovanje..mada povecam unos piva zacaran krug sta ces... nista lepse nego dobra vecera i pivo na kraju dugog dana na motoru. Kako se blizi putovanje zapisujem sve sto treba da spakujem od stvari,alata,lekova itd.. Motor koji vozim je V Strom 650 2016. Verni drug na ovim putovanjima i odlican motor za pocetnika kao sto sam ja. I dalje nemam jasnih planova gde cu da vozim i koliko ce da traje... Ne moze da traje duze od 4 nedelje zbog posla. Nedelju dana pred sam polazak pada odluka da vozim kroz Dansku,Nemačku,Švajcarsku,Lihtenštajn,Italiju,Sloveniju,Hrvatsku,BiH i Srbija kao konačno odredište. Putovanje od ispostaviće se 4500km i 14 dana. Sad treba samo još raditi tu jednu nedelju i onda krenuti na dugo očekivani put i odmor. Dan 1. Bergen-Hirtshals Izlazim iz noćne smene i žurim kući da se spakujem i natovarim motor. Kao i uvek mislio sam imaću dovoljno vremena da sve to uradim. Ipak je trajekt oko 13 h. Naravno vremena uvek malo i u žurbi se pakujem. Kačim bočne kofere,obezbedjujem torbu na sedištu i krećem. Gužva na čekiranju. Puno je bajkera iz Nemačke i Holandije. Svi su nestrpljivi ali neverovatno lep junski dan je svima popravio raspoloženje i uz razgovor čekamo na ukrcavanje.(pre toga je padala kiša danima ) Inače je bilo samo dva Suzukija. Ostalo su bili samo GS-ovi..:) Napuštamo grad sedam planina i krećemo ka Stavangeru i kasnije ka Danskoj! Put trajektom traje 18 sati. Od ove godine ce produžiti putovanje na 20 sati iz kako kažu ekoloških razloga. Na trajektu se može izabrati kabina koja je skuplja varijanta ili sedište. Svakako preporučujem kabinu jer ipak je san bitniji. Pogotovu nama na dva točka. Nastavak sledi...

Drugari, možda je nekom pitanje glupo, ali stvarno me već duže vreme kopka kako ovako cveta uvoz motocikala iz Švice, po sasvim finim cenama, uzorci očuvani na prvi pogled, kilometraže male (OK vraćaju se)... Ja kad uđem, recimo, na Tutti.ch ne mogu da nađem ništa što bi se vredelo uzeti i cariniti, a da bude i približno cenama koje se nude kod nas na PA, pod uvoz iz Švajcarske. Recimo gledam GS 1200, 2013. godište na PA (Link), za cca 9.600€, a tamo u Švici jedva da se nađe za te pare?! Pa porez, pa carina, pa opet ovi uvoznici na tome i zarade...

Nasao sam motor koji mi odgovara, u jednom gradu u centralnoj Srbiji ali motor je uvezen iz Svajcarske i nikad nije registrovan jer vlasnik navodno nije imao vremena da se posveti motoru jer zvog prirode posla non stop putuje. Posto nemam iskustva sa time, ako neko moze da me posavetuje da li je rizicno kupovati neregistrovani motor uvezen iz inostranstva? Hvala

Yamaha FZ8 SA, 2011, 43800km Tri ključa, servisna Dosta dodatne opreme: *OEM nosač kofera *prelepi Givi BLADE kofer *podizači kormana *Scotoiler sistem *Pokazivač položaja menjača *Garmin Zumo navigacija Cena 5799e, a za forumaše lep popust Za dodatne informacije stojim na raspolaganju Pop, 0653329394

Peugeot 207 Outdoor, dizel Iz Švajcarske u odličnom stanju. 2008.g., 177000km, servisna, tri ključa. Najjači paket opreme..... Cena za forum 4499e Za sve dodatne informacije stojim na raspolaganju Kontakt na tel: 065/332-93-94

Uvod Kažu da je najbolje vreme za pisanje i čitanje putopisa tokom zime i hladnih zimskih dana kada su nam motori parkirani i kada se ne vozimo onoliko koliko bi želeli. Kada gledamo u vremensku prognozu i samo čekamo da vidimo neki dan kada neće padati kiša ili sneg i kada će temperatura biti iole iznad nule, kako bi smo samo na kratko, samo na sat vremena izašli iz kuće i isterali motore iz garaža na kratku vožnju do omiljenog mesta za kafu i za druženje sa dragim prijateljima. Upravo je to i razlog zašto tek sada krećem sa pisanjem ovog putopisa za putovanje koje se dogodilo u Julu 2017. godine. Blaga zima i konstantno traženje prilika za vožnju. Pa ko će jos da razmišlja o putopisima, kad sezona još nije gotova. Naravno sve su ovo izgovori, koje ja koristim u svoju odbranu kada me prijatelji pitaju kada će više da procitaju nesto o mom putu u Alpe i kada će videti neke slike. Istina je da sam ja u stvari jako lenj, što opet prijatelji znaju pa mi verovatno i ne zameraju. Kažu:"Napisaće on to kad tad..." Čitajući odlične putopise koje su drugi ljudi pisali, došao sam do zaključka da je dobro napraviti neki uvod u putopis. Objasniti malo situaciju pre samog puta i pokazati kako je uopšte i došlo do celog putovanja. Sve to na kraju da širu sliku celom putovanju i na neki način celu priču uobliči i zaokruži. Putovanja motorom meni nisu strana, duga, kratka, jednodnevna, višednevna, višenedeljna... Na prva ozbiljna putovanja u Italiju sam išao davno još Burgmanom 650, pre toga pravio lokalne ture na GSX650F-u, nakon Burgmana, opet lokalne ture na GSXR 750. Tek po prelasku na Fz1s Fazer 1000 sam nastavio i počeo da planiram daleko ozbiljnije rute po južnoj i severnoj Italiji, Jadranu, Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj. Srbiju sam prošao i uzduž i popreko na kratkim vikend vožnjama. U februaru 2015. sam presao na BMW sa kojim sam i najviše proputovao uključujući i Italiju od juga do severa, ali to ću opisivati u nekom drugom putopisu (uskoro nadam se), a koji je i ujedno glavna sporedna uloga u ovom putopisu pored mene u glavnoj ulozi. Ideja da obiđem Alpe i alpske prelaze postoji od kako sam položio za motor i u vozačku upisao A kategoriju. Čuveni Stelvio prelaz, Grosglockner, Furka... Ima ih toliko mnogo. To su neka putovanja o kojima čitaš u putopisima drugih ljudi koji su bili i nadaš se da ćeš ti nekada isto otići i doživeti sve to. Prilika se ukazala 2017. godine još na početku kada sam upisivao odmor za tu godinu. Tražio sam udarne termine u sred leta kako bi bilo toplo i sunčano. Ispostaviće se da je bilo hladno i kišovito, ali ko bi rekao da se tako nešto može dogoditi u Julu mescu. Planine su prevrtljive. S obzirom da sam se te 2017. godine u septembu i ženio, buduća gospođa je odlučila da svoje dane godisnjeg odmora ne koristi tokom leta već da prebaci za posle svadbe da bi otišli negde na medeni mesec. Sada s obzirom da ja imam mnogo više dana godišnjeg odmora od nje, meni nije padalo na pamet da se odričem letnjeg godisnjeg odmora u sred sezone kada mi je pakao na poslu i jedva čekam da pobegnem negde da se vozim i odmaram. Doduše obećao sam joj i kasnije u Junu i ispunio obećanje da ću da je vodim u Barselonu, gde se neverovatnom slučajnošću taj vikend vozio MotoGP, pa je to bila prilika da i ona prvi put gleda trke uživo (meni peti put) i da shvati zašto ja toliko vičem i sto se nerviram kada gledam trke. Malo sunca, mora, MotoGP-ja, sangrije, i piva da se pripremimo za letnju sezonu na poslu. Ostatke dana ću iskoristiti u Maju mesecu za vožnju po Jadranskoj magistrali i Hrvatskim ostrvima (putopis uskoro) i u septembru za taj medeni mesec. Bilo kako bilo, odmor u Julu prijavljen, od buduće supruge imam odobrenje (ona ionako mora da radi), motor spreman pa spreman, to je BMW nema tu mnogo šta da se radi i priprema za velike ture. Sedi i vozi. Do tada ću promeniti gume, servis u Sloveniji će biti urađen u Maju nakon ture po Hvaru i Istri, pločice će biti zamenjene. Kao što rekoh nema tu šta mnogo da spremaš BMW. Ostaje još da se sačeka tih par meseci do Jula pa da krenem kako sam ja to sebi pričao, na poslednji HURA pre nego što se oženim, prodam motor, kupim mini van i dobijem decu. Dosta me ljudi i poznaje što sa druženja što sa nekih akcija, ali dosta i nema pojma ko sam ja, pa je red i da predstavim sebe (u glavnoj ulozi) i motor sa kojim sam putovao (u sporednoj ulozi). Tako da bez daljih odugovlačenja, moje ime je Marko, nadimak Jefta, a motor sa putovanja je BMW R1200GSA. Na ovo putovanje sam krenuo sam. Kada sam prvi put spominjao rutu i kako bi to odprilike izgledalo bilo je interesovanja, ali odmori upisani u drugačijem periodu, nedostatak novca ili jednostavno strah od tako dugačke rute je dovela do toga da na kraju ostanemo moj motor i ja. Nije ni to loše kada se malo bolje razmisli. Dosta smo tajni on i ja podelili za ovaj period koliko je kod mene. Kada se malo povede priča oko toga ima i za i protiv stavova za putovanje u društvu ili putovanje u jednini. Meni odgovara da sam sam. To mi omogućuje da nametnem sebi svoj tempo, da jedem kada sam gladan, da prelazim dnevno kilometara koliko mi dupe dozvoli. Da vidim i iskusim ono što želim i da ne moram da pravim kompromise. Nus pojava toga je da čim negde stanem, pored kafe i menija za klopu tražim i šifru za wi-fi kako bih se nakačio na internet i kako bih stupio u kontakt sa porodicom, prijateljima, kako bih podelio neku sliku i neki trenutak u kojem trenutno uživam. Jer opet šta to sve sto vidiš znači u životu ako nemaš to sa kim da podeliš. Da je moja buduća supruga krenula sa mnom na ovo putovanje ne bih se onda bunio ni za šta. Imao bih najbolje moguće društvo na svetu. Kada smo kod putovanja sa prijateljima koji su na svojim motorima, i to ima velike prednosti i mane. Neka prijateljstva se i završe nakon završetka ture, ili ostanu na povremenoj kafi jednom u mesec dana. Ogromne prednosti su da kada negde staneš ili kada odvozaš neku deonicu nisi bio sam i neko je bio tu da posvedoči da to što ste upravo prošli se u stvari i dogodilo i nije plod mašte. Možeš sa nekim odmah da popričaš, kažeš svoje utiske ili odmah da prepričate neke situacije na koje ste naleteli. Bilo šta da se dogodi imaš tu nekog ko može da ti pomogne. Po mom iskustvu kada putujete sa nekim u grupi, ta osoba ili ti ljudi moraju potpuno da vam odgovaraju kako na putu i po stilu vožnje, tako i van puta u pauzama, u večerama nakon dugog dana, u kafani. Jer ako se sve to ne poklopi, svaka sitnica koja vam se čini beznačajna na kratkim jednodnevnim ili dvodnevnim turama sa tim istim osobama se višestruko uvećava i pojačava na nekom dužem putovanju. Zato meni i nije problem da idem negde sam, ali ako se pridruži dobro društvo rado ću ga prihvatiti. Drugari su me zezali da kada ja pišem putopis, samo izbacim 400 slika i eto na putopis. Zato ću se sada potruditi da malo više rečima, a i slikama ispričam ovo moje putovanje. Ako su tekstovi predugi ja ću ih skratiti. Dosta sam snimao i GoPro-om pa će biti i nekih videa ako se ikada nakanim da ih editujem i postavim na Youtube. Te snimke ću naknadno kačiti u ovoj temi. Pa da krenem u stvari sa delom koji ljude najvise zanima a to je putovanje. Nastavak sledi...

Nova godina donosi nove odluke, zelje i ideje koje teba realizovati. Ova moja odluka donijeta je mnogo prije. Moze se reci onoga dana kada sam poceo da vozim motor. Nakon 13 godina krstarenja na dva tocka vrijeme je da se ide put Svajcarske. Vrijeme je da Draki,konacno, posjeti svoje najmilije. Naime, u srcu Svajcarske (u kantonu Glarneland) zive moja tetka (tatina sestra) i dvojica rodjaka. Godinama sam isao tamo ali prevozno sredstvo nikada do sada nije bio motor. Uzivao sam posmatrajuci njihove drumove, okolinu i zamisljao kako cu na svom motoru proci sve to Sada, kada se prilika pruza rijesio sam da sve ono sto sam zamisljao i ostvarim. Pripreme su pocele i okvirni plan izgleda ovako: Prvi dan, 07. Jul, 620 km Bijeljina - Ljubljana - Udine Drugi dan, 08. Jul, 450km Udine - Verona - Bergamo - Milano - Vareze Treci dan, 09. Jul, 250km Vareze - St. Gotard - Klausenpas - Linthal (CH) U periodu od 10. jula do 18. jula planirano je da se vozamo i duzimo po Svajcarskoj. Mladji rodjak je motorista i sa njim cu da se vozim a u vecernjim druzenjima priduzice nam se tetka i stariji rodjak Bice to vrijeme u kome cemo obici nekoliko planinskih prevoja. Takodje planiramo da posjetimo i Evropa park koji se nalazi u Njemackoj saveznoj drzavi Baden Vitemberg. Povratak je planiran 19. jula Trinaesti dan, 19. Jul, 530km Linthal (CH) - Minhen - Gmunden (Austrija) Cetrnaesti dan, 20. Jul, 250km Gmunden - Bec Petnaesti dan, 21. Jul, 650km Bec - Budimpesta - Beograd (kraj voznje) Za sada to izgleda ovako. Naravno, svaki plan je podlozan izmjenama i zbog toga odlucio da sa vama podijelim ovaj svoj plan. Ako imate neke prijedloge, savjete, price bilo sta sto moze pomoci da ova voznja bude odradjena maksimalno pisite