Pozdrav ljudi! Evo odlučih se da podelim sa vama jednu od mojih vožnji od prošle godine. Pa dok je još uvek ovo loše vreme, barem za nas na zapadnom delu severne Evrope , da napisem koju rečenicu. Nadam se da će vam se dopasti a nekom možda bude i od koristi.. nikad se ne zna.. Pa da počnem.. Početna tačka ovih mojih putešestvija je Bergen. Zapadni deo Norveške, najkišniji grad u Evropi. Čovek da se zapita kako to da ovde ima toliko motora. Mnogi od njih voze tokom cele godine. Cilj je negde mnogo južnije i sunčanije. Prokuplje, Srbija. Znam da imam par varijanti koje mogu da planiram, čitao sam dosta putopisa ovde na Forumu i odlgedao mnoštvo videa na YT kako domaćih tako i stranih motordžija, a i već sam vozio 2021 god. do Srbije. Ipak i dalje nemam jasan plan gde ću da vozim nego samo kupujem kartu za trajekt Bergen-Hirtshals na severu Danske čim sam dobio godišnji odmor. Odradjujem pripreme koje su neophodne pred svaki duži put. Servis motora, oprema koju ću koristiti usput i navikavanje tela na velike kilometraže. Pred svaki duži put vozim rute izmedju 100 i 200 km u okolini i tako tempiram formu za sedenje na motoru. Izbacujem i kafu iz upotrebe pred putovanje..mada povecam unos piva zacaran krug sta ces... nista lepse nego dobra vecera i pivo na kraju dugog dana na motoru. Kako se blizi putovanje zapisujem sve sto treba da spakujem od stvari,alata,lekova itd.. Motor koji vozim je V Strom 650 2016. Verni drug na ovim putovanjima i odlican motor za pocetnika kao sto sam ja. I dalje nemam jasnih planova gde cu da vozim i koliko ce da traje... Ne moze da traje duze od 4 nedelje zbog posla. Nedelju dana pred sam polazak pada odluka da vozim kroz Dansku,Nemačku,Švajcarsku,Lihtenštajn,Italiju,Sloveniju,Hrvatsku,BiH i Srbija kao konačno odredište. Putovanje od ispostaviće se 4500km i 14 dana. Sad treba samo još raditi tu jednu nedelju i onda krenuti na dugo očekivani put i odmor. Dan 1. Bergen-Hirtshals Izlazim iz noćne smene i žurim kući da se spakujem i natovarim motor. Kao i uvek mislio sam imaću dovoljno vremena da sve to uradim. Ipak je trajekt oko 13 h. Naravno vremena uvek malo i u žurbi se pakujem. Kačim bočne kofere,obezbedjujem torbu na sedištu i krećem. Gužva na čekiranju. Puno je bajkera iz Nemačke i Holandije. Svi su nestrpljivi ali neverovatno lep junski dan je svima popravio raspoloženje i uz razgovor čekamo na ukrcavanje.(pre toga je padala kiša danima ) Inače je bilo samo dva Suzukija. Ostalo su bili samo GS-ovi..:) Napuštamo grad sedam planina i krećemo ka Stavangeru i kasnije ka Danskoj! Put trajektom traje 18 sati. Od ove godine ce produžiti putovanje na 20 sati iz kako kažu ekoloških razloga. Na trajektu se može izabrati kabina koja je skuplja varijanta ili sedište. Svakako preporučujem kabinu jer ipak je san bitniji. Pogotovu nama na dva točka. Nastavak sledi...

S GSXR-OM U DVOJE PREMA CHERNOBYLU 20 Dana,6 Država(Hrvatska,BiH,Srbija,Rumunjska,Ukraina,Moldavija),7034 Kilometra Lipi pozdrav svima, Prvi put pišem nešto ovako pa se nadam da ću vam uspit dočarat svoje putovanje u dvoje na ovoj avanturi. Nakon nekoliko godina ‘’slinjenja’’ za Chernobylom,Pripyatom i ostatkom te zone još prije nego je HBO pustio mini seriju na TV ekrane. Dugo sam odgađao to putovanje iz standardnih razloga…Bolje financijske situacije,boljeg vremena I standardne životne prepreke koje su mi izlazile na put. Došla je 2021 godina te sam od poznanika koji je posjetio Chernobyl zonu načuo da još koju godinu i nećete više imati što za vidjeti zbog urušavanja,propadanja,prirode koja doslovno jede beton….To je zapravo bila šamarcina koja je rekla :krajnje je vrime da kreneš na put…Naravno da će te se pitati kako smo se usudili sami krenit tamo. Pa naravno da ćemo krenit sami kad bilo koja osoba kojoj sam to predložio odgovorila ‘’jesi si ti normalan znaš li ti di je to?” Reka san curi vrime je za godišnji pakiraj kufere 20.09. krećemo na put!!!Da bas možeš puno stvari ponit na motoru….Naravno tura u Chernobylu se mora rezervirati 15 dana ranije minimalno,nema povrata novca…Može se uzeti tura od jednog dana,2,5 ili pak 7 dana u ‘’exclusion zoni’’,također možete birati privatnu turu(dakle vas osobni vodič) ili pak grupna tura pa razgledavate sa kinezima,indijcima,amerima onda se ovome piski,ovaj bi ode,ovaj bi onde I to sve za za ustediti 150E (po osobi) …Da dobro ste pročitali taj ‘’luksuz’’ je samo 150 eura skuplji..Mi smo se ipak odlučili za privatnu turu 2 dana tako da možemo gledati malo duže ono sto nas zanima a malo manje ono dosadno…Paket do dva dana uključuje doručak, ručak i večeru oba dana te noćenje u hotelu u Chernobylu,privatnog vodiča, privatnog vozača te najam auta, razgledavanje nuklearnog reaktora 1,2,3 I djelomično broja 4 zbog opasnosti zračenja pa je ograničeno…(privatni vozač I auto se placa 23 eura) ukoliko ne posjedujete svoj tako da ostatak cijene ide najviše na državne namete… Naravno da smo mislili provozat se po toj zoni s motorom to bi bilo genijalno s obzirom da sam vidio na internetu ljude s kacigama itd. međutim to su prevaranti jer je strogo zabranjeno ući u zonu s bilo kakvim vozilom otvorenog tipa,motocikl,kabrijolet itd. Znači svoj motocikl možete ostaviti ispred ulaza u 30 kilometarsku zonu gdje je vojska, naizgled vas podsjeća na granični prijelaz, no da se vratim na početak kasnije ćete pročitati sočne detalje ove priče. Plan je bio krenuti iz Splita za Bosnu pa Srbija,Rumunjska,Ukraina ,Moldavia i natrag Od velikog uzbuđenja naravno da nismo uspili spavat i krenili u 2 sata po noći preko Bosne za Zenicu pa za Beograd....Prvi doticaj sa BiH je stajanje na pumpnu stanicu di ulazim unutra platit a tamo stoji momak i pusi crveni davidoff za kasom, sve zadimljeno....Izmamilo mi je osmjeh na lice i bio san impresioniran ustvari kako to tamo funkcjonira,po putu psa lutalica koliko ti duša oče, sve je to nekako otužno jer ne živi se tamo baš najbolje ali problem s BiH kad se voziš kroz nju nikad je proći voziš se satima uvik neke gužve, kamioni i nakon 6 sati prođes 180km pa imaš osjećaj da je BiH ok Rusija,nikad je proći a ja kao mislio prekratit put do Beograda na kraju sam požalio .... Beograd kao glavni grad Srbije je prekrasan kao i srbi kao domaćini za koje garantiram da nema boljih. bez obzira na moju šahovnicu na leđima, splitske registracije sve je top...Sličnosti sa BiH sam našao u tome sta pepeljare postoje u autobusima, puši se u restoranima i zatvorenim prostorima di san bio iznenađen kad me konobarica u restoranu pitala ''hoćete da vam donesem pikslu?'' (pepeljaru).To u hrvatskoj nisam čuo dugo godina...Izgleda da nekad stvarno sitnice vesele čovika bas kao i mene ta da mogu zapalit duvan di god mi padne napamet.Ne treba napominjat da je hrana brutalna i jeftina.Ceste po RS su iznenađujuće jako dobre, kvalitetan asfalt, naravno da ima rupa ali podnošljivo s obzirom na moj ovjes. Krajolik dosta podsjeća na Slavoniju po ravnicama i poljima koji okružuju cestu u nedogled...naravno da nas je kisa prala cijelim putem do Temišvara ali pripremili smo se na to...Dolazimo na granicu s Rumunjskom gdje nas simpatični granični policajac pita:''A gde će te vas dvoje mentola po ovom vremenu?'' Kad smo mu rekli u Ukrainu skoro je zanjemio,pogleda dokumente i kaže ''svaka van čast,mladosti i ludosti čuvajte se i sretan put’ ‘Na rumunjskom prijelazu nije bilo bas tako ugodno odmah su izašli njih dvoje, jedan gleda motor dali je sve ispravno drugi pregledava dokumente,prometnu,vozačku,covid potvrde,putovnice te nakon 30 ak minuta vrate to sve i kažu da smo slobodni....Engleski ne pričaju ali zato pričaju srpski pa se nije bilo teško sporazumiti...Nakon svega par kilometara po Rumunjskoj cesti koja izgleda kao avionska pista posta san jako uzbuđen i naravno dodao gas prema Temšivaru.Po doslasku odmah se mogla primijetiti arhitektura grada koja doslovno oduzima dah.Obilaskon grada može se primijetiti da je to ustvari multikulturalni grad koji odzvanja sa crkvama i svetištima mnogobrojnih religija (mi smo uspili izbrojat 14 različitih religija. Narod koji po izgledu podsjeća na cigane/rome kako ih kod nas zovu jako su srdačni, voljni pomoć veliki trgovci, zapravo su svi gradovi kod njih kao jedan veliki pazar pa samin time posjeduju i trgovačke vještine tako da te uspije uvjerit da kupiš nešto sta ti ustvari uopće ne treba ali je sve pre jeftino pa i nije na odmet. Sva srića pa smo imali ruksak, tank torbu i dvi bisage pune pa nismo ni imali stavit di još dodatnih stvari. Nastavljamo prema Cluj-Napoca tj:Kluž gdje smo odspavali i sutradan obišli neke značajne znamenitosti tog grada pa zatim Suceava gdje je Domina nasla smještaj preko bookinga za cca180kn di ustvari nismo ni gledali slike kako to izgleda. I tako ja pratim navigaciju do tog smještaja na periferiji grada kad odjednom ispred mene ogromna hotelčina koja izgleda ok dvorac, nas dvoje parkiramo motor ispred, silazimo s motora u kišnim odjelima gledamo se i nevirujemo da je to to....kaže ona ma sigurno smo pogrješili....ulazimo u Hotel di nas ljudi u odjelima,puloverima,košuljama s aktovkama osuđujuće gledaju ok dva klošara bajkerska...Prilazin ja na recepciju i promumljan da imam rezervaciju na to prezime...Gospodja jako ljubazna daje karticu od sobe te nas uputi na 4ti kat te da ujutro imamo doručak te da hotel posjeduje saunu,bazene,jacuzzi itd.mi onako šokirani odlazimo u sobu...mislim sobu...to je nešto ogromno,uredno,čisto..Tu večer spustim se u restoran na šank da uzmem par pivica a konobar posramljeno kaže pa mogli ste samo nazvati donili bi vam u sobu (ja se još vise iznenadio).Nismo puno tokom vožnje do Kijev-a stajali jer smo morali stici 25og u Kijev jer nas vodici 26og rano ujutro vode u Chernobyl pa smo rumunjsku odlučili razgledat u povratku....Dolazak na ukrajinsku granicu je bila prava noćna mora gdje smo izgubili sat vremena. Prva stvar je da tamo ne postoji policija nego samo vojska što nam je rečeno da se policiji ne zaustavljamo nego isključivo vojsci...Jako su strogi, ne ljubazni i možete pogoditi...ne, ne pričaju engleski sta još automatski otežava sve skupa...Pa meni nešto izleti na hrvatskom jeziku a vojnik kaže: ooooh you speak russian....Zamislite to....i ajde uspijemo se tako sporazumit na rusko/hrvatskom predam im potvrdu o zdravstvenom osiguranju u ukrajni na 20 dana ( bez toga ne možete ući u državu i košta vas cca-20ak eura za nas dvoje) i kažu nam da smo slobodni...Nakon doslovno 5 metara počinje noćna mora....Rupe po cesti isto kao da je bombardirano 10 dana prije, to su rupe po pola metra (tamo gdje ima ceste) jer cesta do Kijeva još nije izgrađena a do tamo imamo još dva puna dana vožnje cca 600-700km i uz to počinje kiša i te rupe se počinju punit vodon tako da postaje jako opasno za vožnju motorom. Ne treba napominjat da nismo već danima vidili niti jedan motocikl i kako ljudi bulje kad nas vide na motoru.Zbog opasnosti od tih rupa iako smo imali iskaznice od Oryx asistencije koja pokriva cijelu europu i šlep službu za motocikle da izbjegnemo te rizike odlučija san skrenit s puta i vozit se po livadi uz cestu sta za R motor uopće nije ugodno ali je sigurnije glede rupa...Ukrajina je kao sovjetska država iz filmova, jad i bijeda na ulicama, siromaštvo na vrhuncu, samo su crkve i svetišta od zlata i baš bodu oči kad prolaziš kroz naseljena mista. Na pumpnoj stanici ne možeš sam nalit gorivo nego moraš prvo platiti unaprijed zatim vam radnik ulije toliko koliko ste platili. Još jedna zanimljiva stvar je da tamo nema Eurosuper 95,98,100 nego samo euro92 koje zaudara na neprerađeno gorivo ali nisam imao nikakvih problema sa injektorima i radom motora.Nađemo smještaj Coloseum također na bookingu koji izgleda brutalno, zatvoreni parking, kipovi u dvorištu,4 zvjezdice,samo nije bilo slika spavaćih soba, cijena za nas dvoje cca-100 kuna i komentiramo kako će nas opet dočekat čudo ka i u rumunjskoj...I tako dođemo u Hmeljnicki i gledan grad koji izgleda užasno i sam sebe pitan pa di ode može bit onako dobar smještaj? Dovede nas navigacija do smještaja velika željezna kapija se otvara u centru kip Ben-hura okolo parkirani Mercedesi,Porschei,Masserattii ja govorim njoj super smo ovo pogodili uzmemo ključ od sobe odemo na prvi kat kad imamo sta i vidit kreveti od kovanog željeza namještaj iz 60-ih,wc također,madrac na federe koji probada leđa i na kojem se probudiš umorniji nego kad si lega.Malo surfanja po netu, to je kao da kod nas odeš u Radisson hotel, jednostavno nema bolje, to je tamo sami top smještaja. Sutradan još umorniji od lošeg smještaja krećemo prema Kijev-u kroz polje kukuruza, blato i cestu popločanu iz ''rimskog carstva’ ‘dakle glavne ceste nema...To je bio šok za nas jer smo mislili da je samo loša cesta s rupama problem al izgleda da nema uopće glavne ceste do Kijeva, čak ako ukucate u google maps tamo će vam se prikazati ceste koje uopće ne postoje.Dakle moraš se snalazit tražeći puteve do Kijeva jer navigacija prikazuje cestu koja još nije izgrađena a signal je toliko loš da navigacija ne može naći neki sporedan put da valja. Poslije nekoliko sati truskanja klizanja po blatu dolazimo napokon 90km od Kijeva na asfalt a to je zapravo ogroman pravac....Zamislite ravnu crtu dugu 90 kilomtara,6 traka,iznenađujuće dobar asfalt,puno prometa,svih šest traka u kolonama u oba smjera, napokon civilizacija. Kad smo se približili na nekih 30 km tog dosadnog pravca počeo se nadzirat Kijev i bas prije nego smo ušli u Kijev sretnemo par na motorima (kineskim ali 600kubika+) stanemo zapalit cigaru te ih upitamo par informacija vezano za Kiev,mjesta za izlazak,moto skupove itd. Ulazimo u Kijev grad od 3 000 000 stanovnika 3299km2 i piše mi da imamo još 26 kilometara do hotela onda možete zamisliti koliki je grad.To je neka druga dimenzija s obzirom na ostatak države, ceste su u gradu dobre, signalizacija na ulici, malo bogatiji vozni park sta nam je odmah odavalo da bi i smještaj mogao biti dobar. Uzeli smo 3 noćenja u hotelu s 4* za 580kn sa privatnom garažom jer smo morali negdi ostavit motor dok smo obilazili Chernobyl jer nije baš sigurna zemlja za ostavit motor na ulici. Večer prije odlaska u zonu slučajno smo se zadesili u bajkerskom klubu MFC Crazy Hohols koji su slavili svoj rođendan te su imali slavlje u club-house-u gdje smo na kraju jedino mi iz Hrvatske bili s motorom zbog kiše. Velikodušno su nas primili i ugostili cak smo i dobili poklone od njihovog moto kluba (majce,magnete,prišivke,beđeve)a mi smo im zauzvrat poklonili nasu prišivku MK Vuk Samotnjak. Nakon 5 dana izlazimo napokon iz motor opreme i oblačimo se u civilnu odjeću i ulazimo u auto s vodičem i vozačem te krećemo u Chernobyl exclusion zone. Po dolasku na prvi sigurnosni punkt masa autobusa,kombija,automobila,vojske,civila...Iznenađen brojem ljudi tamo pitam vodica odakle svi ovi ljudi na sto mi je on odgovorio da preko tjedna imaju 600-700 posjetilaca a vikendom i do tisuću. Dobar turizam su napravili moram priznat. Tamo pijemo kavu čekamo dozvole da nam odobre za ulazak unutra i da dobijemo dose-meter na ogrlicama koje moramo imat svo vrijeme provedeno u zoni tako da bi se moglo očitati pri izlasku dali smo kontaminirani i smijemo li napustiti područje.Dobili smo sve dozvole te započinje pustolovina kroz napušteno područje (bar smo tako mislili) ubrzo dolazimo kod skulpture na kojoj pise Chenobyl koji označava ulazak u bas grad Chernobyl koji ima par tisuća stanovnika,dućana,kantina itd.Zapravo ljudi koji tamo rade i bave se raznim djelatnostima održavanja, turistički vodići,vozači,vojnici zapravo tamo žive u zgradama.Tamo je u stvari radijacija zanemariva isto kao da živite u bilo kojem drugom gradu u Ukrajini. Zapravo je Pripyat napušten iako dan danas tamo živi 20 ak ljudi koji su stariji i ne žele napustiti te prostore iako je zabranjeno živjeti tamo. Nakon 48 sati provedenih u 30 kilometarskoj zoni napokon prolazimo kroz skenere za radijaciju i na svu sreću nismo kontaminirali ni sebe te smo mogli slobodno otići. Cjelokupni dojam ''Chenrobyl-a je fantastičan previše emocija, doživljaja stvarno nešto fantastično za proći i ako se mislite otići tamo sad je vrijeme jer za nekoliko godina neće ostati ništa za vidit jer priroda uzima k sebi nazad ono sta joj pripada. Sljedeća destinacija je bila Moldavija s tim da smo odlučili negdje na pola puta prespavati te dolazimo do mjesta Zastava koji je zapravo Hotel Resort i gazda ispred restorana ima staklenu garažu i osobnu kolekciju old timer motocikala,Jawa,ćezetka,MZ itd. Koja je dosta impresivna i koliko sam shvatio vlasnik je balkanac naravno. Nakon vožnje od nekoliko stotina kilometara i obilaska nekih prirodnih i nacionalnih parkova i noćenja u Umanu došao je i dan za Moldaviju. 150 kilometara nove ceste bez rupa bila je cista uživancija osim tu i tamo po kojeg zastoja zbog radova na cesti i dolazimo do skretanja prema graničnom prijelazu. Ponovo noćna mora sljedećih 90 kilometara bez ceste bez ičega ponovno treskanje za nas nekoliko sati da bi mi se 10 ak kilometara prije graničnog prijelaza počeo gasiti motor kad bi pustio gas i nekako se dovučemo na granični prijelaz opet vojska pregledava motocikl dali rade pokazivači smjera,svjetla,gume kao na tehničkom pregledu u suprotnom vam ne daju da napustite državu i nakon tih maltretiranja sat ipo vremena konačno nam da znak rukom da možemo nastaviti prema Moldavskoj granici međutim na okret ključa uopće nema kontakta i gleda me vojnik sta se događa ja ga pitam WC da ne bi skontao da mi ne valja motor i odguram se 10ak metara niže i padne mi na pamet nakon svih ovih rupa mora biti nešto s akumulatorom i izvadin svoj mini alat dignem sjedalo,od vibracija se odvidao vijak na minus polu vratim sve nazad upalimo Suzu i gas dalje. na moldavskoj granici, carinik uzme dokumente i kaže slobodni ste,međutim ja sam pitao možemo li dobiti pečat u putovnice zbog ratnih sukoba i podjeljenja države no ona mi je u zamjenu dala neku kao potvrdu i rekla da sa tim možemo izaci iz Moldavije. Nakon 400 metara ponovno šok ,tenkovi ,kamioni ,vojska naoružana do zuba u ful spremi okrenuti prema drugoj strani mosta koji je dug par sto metara.Mi se onako od straha zaustavimo i pitamo možemo li proći jer sve su to divlje zemlje i ne osjećaš se bas sigurno. Jedan vojnik ponovno uzima dokumente i maltretira 30 ak minuta i pusti nas dalje. Nakon prolaska mosta tamo stoji neka druga vojska naoružana i okrenuta prema onima s početka ove priče i tu kontrola putovnica papira pa nas i on pusti ali tu nije kraj za još 500 metara dolazimo na ''pravu'' moldavsku granicu gdje nas niko ništa ne pita ali sam svejedno stao i nekoliko psa lutalica su počeli lajati na nas a jedan me ugrizao za nogu tj čizmu i ja sam makinalno krenuo i ponio psa 10 ak metara za sobom. Na pumpnoj stanici nekoliko kilometara od granice sam se raspitao sta se događa na granici pa su mi rekli da se Transistria tj Prednostrovia žele biti neovisni pa je Ukrajina to prihvatila ali Moldavija nije ugl. Interni državni sukobi. Tu noćimo u glavnom gradu Kišinjevu (Chisinau).Iskreno rečeno u Moldaviji stvarno nemate šta za vidjeti osim prirode i možda najvećeg vinskog podruma na svijetu gdje imate cestu koja vas vodi kroz njih i zapravo se možete voziti kroz vinske podrume. Ostalo sta se tiče zanimljivih stvari jako loše, nije ni čudo sto je to naj ne posjećenija zemlja u Europi jer ne nude apsolutno ništa pa se nismo dugo tamo zadržali napetiji nam je bio Transfargasan i Transilvanija i prekrasna rumunjska cesta koja je doslovno kao pista. Cin smo se dohvatili Rumunjske granice i kad san ugleda onaj crni asfalt ravni, svježi bio san sritan ka malo dite i počela je zabava zavojitim cestama do Brašova gdje smo odlučili provesti večer i sutradan vidjeti Drakulin Dvorac. Dakle ta cesta u rumunjskoj je jednostavno nešto neopisivo, svaki zavoj je po pravim nagibom, bijele crte na rubu i u sredini su hrapave nema proklizavanja guma na njima te Rumunji kao vozači poštuju motocikliste za razliku vozača iz Splita hehe.Mogao bih slobodno usporediti tu vožnju kroz Transilvaniju s Grobnikom jer ti taj asfalt ulijeva povjerenje i sigurnost da se možeš bezbrižno zabaviti sa svojim ljubimcem. Nakon obilaska Brašova i drakulinog dvorca koji zapravo nema veze s vampirima ali lijepa priča i zanimljiva stvar za naučiti iz povijesti. Idemo prema Tranfargasanu koji san toliko gleda na internetu, izgleda ok najbolja pista, svi ti zavoji, dobar asfalt priroda. Kao sto vjerojatno znate Transfargasan je otvoren samo nekoliko mjeseci u godini zbog sinjega i loših vremenskih uvjeta sta znaci da se ta cesta ne održava (meni to nije bilo ni na kraj pameti ali u daljnjem tekstu ću vam ispričati anegdotu).Već nas je vata zalazak sunca a nije nam se bilo napeto vozit tom cestom po mraku našli smo drvenu savršenu kolibu u sumi uz potok za prenoćit za 90-ak kuna sa vrhunskom hranom. Ujutro dolaskom na branu iz top gear-a koji su sigurno neki gledali i mitova da je to brana gdje s snimao James Bond, vidim dosta motora sastane pa odlučimo i mi stat na puš pauzu ali ulaskom na taj parking osjećao sam se kao Valentino Rossi nakon osvojenog naslova prvaka, svi su doslovno buljili u nas i došaptavali se i gledali nas sa čuđenjem i divljenjem, neki su nas i slikavali,i sve su to bili momci sa Bmw-Gs,Honda Africa-Twin,Ducati Multistrada i njima slični motori. Govorim ja dragoj ima bit da prvi put vide pravi motor iz Japana jer sigurno nema puno ljudi sa Gsx-r om na transfargasanu sa istruganim bisagama, vrećama za spavanje, tank torbom i nas dvoje nakon 6000km.Nakon cigarete kad smo se počeli vozit uzbrdo shvatili smo zašto su nas ljudi onako gledali.Pogadjate iz dva puta. Cesta očajna, zavoji pod 90 stupnjeva i ogromne rupe u cesti u kojima R-motor bas i ne uživa dakle nema brze vožnje, samo lagano treskanje kroz planine. Od tog razočarenja u startu nakon sta se priroda počela prikazivat počeo san oduzimat gas i vozit sve sporije, činilo mi se koda sam u nekom filmu, dokumentarcu sa Discovery-a samo još 10 puta bolje, osta san bez teksta, samo san buljio u prirodu oko nas. Kad san se prilagodia vožnja je postala prava uživancija, da budem iskren i zaboravia san na vožnju jer san mora stajati 50 puta do vrha planine da upijemo tu prirodu. Kad smo prošli tunel na vrhu nisam se htio zadržavati jer me podsjetilo na sajam u Benkovcu i totalna komercijala prodaja suvenira pa smo odlučili kavu popit negdi manje poznato i još uzivat u prirodi i vožnji. Najljepših 150 kilometara ikad odvoženih po svim parametrima putovanja na motoru.Transalpinu nažalost nismo mogli proći jer je taman taj dan bila zatvorena pa smo nastavili put kroz rumunjsku uživajući u transilvanijskom duhu lijepe ceste,krajolika,naselja i gradova. Odlučili smo još nekoliko dana godišnjeg sto je ostalo provesti kod prijatelja u Beogradu gdje smo ga obišli na dugo i široko i na svim mjestima bili dobrodošli i ugošćeni kao da smo u vlastitoj kući. Nakon 19 dana putovanja gledamo se tužno na jutarnjoj kavi i ni meni ni njoj se ne da ići kuci ali moramo....Stvarno bi bilo lipo imat novaca guma i ljubavi moga bi na kraj svita...Vjerojatno nikad ne bi ni došao doma.Ostala dva dana smo obilazili prijatelje i poznanike kroz Slavoniju i liku i na posljetku vratili se u rodni Split.Nakon kiše,sunca,7000 kilometara,puno doživljaja...nisam mjesec dana ovo niti mogao napisati jer mi se još dojmovi nisu slegli al se nadam da sam bar nekima uspio dočarati ovo putovanje. Duje Laštre

Dolazak hladnih i kišovitih dana polako uspavljuje buku motora. Srećnici ugrabe po sat-dva vožnje, ali dugih putovanja više nema. Za mene sigurno ne. Ali to što ne vozim ne znači da ne razmišljam o putovanjima. Slobodne trenutke koristim za planiranje budućih, ali i za prisjećanje na one iz prethodnih godina. Sezona iza nas, za mene je bila više nego uspješna. Sedam država, desetine gradova, stotine sela... Bilo je i dugih i kratkih vožnji, a ovaj putopis, koji ćete nadam se sa uživanjem čitati, biće o putovanju koje je obilježilo 2017. godinu. Putovanje o kom sam sanjao, i na kraju ostvario. Putopis je drugačiji u odnosu na one koje sam ranije pisao. Svaki dan vožnje dobiće svoj dio i trudiću se da Vam dočaram sve ono što sam doživio, osjetio i vidio na putu dugom 2.400 kilometara. Pa da počnem! Nekako odmah nakon povrataka iz Rumunije (jul 2016. godine) počela je priča o novom poduhvatu. Shvatio sam da sam stasao za nove izazove. Razne varijante su bile u igri, ali Jadran je pobijedio. Sa Aleksandrom sam se dogovorio da se ide u Trst i sve što smo u tom trenutku znali jeste da ćemo voziti „Jadranskom magistralom“. Tehničke pripreme su počele već u oktobru. Ovog puta meni je pripala čast i obaveza da napravim plan vožnje, nađem smještaj, ali i da se dobro informišem o svemu što nas čeka na putovanju. Veliku zahvalnost dugujem motoristima koji su prije mene obišili ovu rutu i čije sam priče i iskustva halapljivo upijao. Stotine pregledanih video snimaka, fotografija, pročitanih putopisa pružili su mi ogromnu pomoć pri planiraju. U januaru smo dogovorili datum polaska (10. Jun) i trajanje putovanja. U „budžetu“ smo imali 9 dana. Plan je izgledao ovako: Prvi dan: Bijeljina – Trebinje – Herceg Novi Drugi dan: Druženje i uživanje na plažama Herceg Novog i okoline Treći dan: Herceg Novi – Neum – Makarska – Split Četvrti dan: Spit – Šibenik – Zadar – Rijeka – Pula Peti dan: Pula – Trst Šesti dan: Odmor i obilazak Trsta (kasnije smo dodali i odlazak u Udine) Sedmi dan: Trst – Ljubljana – Prelog (HR) Osmi dan: Prelog – Osijek – Bijeljina Deveti dan bio je planiran za povratak u realnost. Ruta: Putem Jadrana Svakog dana sam čitao o gradovima kroz koje ću proći i sa nestrpljenjem čekao početak juna. Čim je sezona počela krenuo sam da se pripremam za najduže putovanje u mojoj dosadašnjoj motorističkoj karijeri. A kako se drugačije pripremiti nego putovati. Kao što košarkaši prije velikog takmičenja idu na pripreme na Kopaonik ili Zlatibor, tako sam i ja išao u Šumadiju, Vojvodinu, Posavinu, Krajinu, Semberiju i Podrinje. Zbog posla sam mogao da vozim samo vikendom, a vrijeme posle posla, koristio sam za rješavanje ostalih detalja oko putovanja. Pitanje smještaja je brzo riješeno jer su nam prijatelji motoristi ponudli svoje domove. Malo po malo i sve stavke su dobile oznaku „Spremno!“. Dan prije polaska okupili smo se kod mene kući, večerali, popili piće za sretnog puta i rano otišli na spavanje. Spavanje?! Možda je trebalo da posluži za odmor ali ja nisam mogao da sklopim oči od uzbuđenja i adrenalina koji su vodili bitku u meni. Sat je zazvonio i to je bio znak da avantura „Putem Jadrana“ zvanično počinje!

Pozivamo sve prijatelje na nas 5.ti Medjunarodni moto skup 2019. godine. Datum odrzavanja Moto Skupa je 02. - 04. Avgusta 2019.g. Ponovo smo na staroj lokaciji, Sportki tereni Koran, Pale, BiH. Pozdrav od MK Long Riders! Pale, BiH! Vidimo se! P.S. Vise informacija uskoro!

Lokacija: Beograd - Trebinje (Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska) Duzina puta: 1499km Trajanje: 7 dana (31. jul - 06. avgust, 2006) Poslednji put sam bio u Trebinju 1991. godine pa je bilo vreme da se konacno ode dole. To sto sam bio prezaposlen nije bilo opravdanje da tako dugo ne posetim rodni grad. Na put smo krenuli Slaki (moja zivotna saputnica i saputnica na svim putovanjima), moja malenkost i njegovo visocanstvo Honda Transalp. Nakon manjih problema sa postavljanjem novog lanca resavam stvar i odlucujemo da krenemo u nedelju 30. jula 2006. 31. Jul 2006. Krenuli smo negde oko 9 sati, super raspolozeni za put jer je prognoza rekla da cemo imati pakleno vrucu nedelju pred nama. Startno mesto je bila moja garaza. Put kroz Srbiju sjajan. Bez problema i vecih guzvi se krecemo ibarskom magistralom. Pravimo pauze svakih dva sata kako bi odmorili dupeta i popili po neko picence u kaficu koji nam se svidi. Zbog radova na putu pravimo kratku pauzu ali ja taman prijala. Ubrzo stizemo do Cacka pijemo dve kafice i produzavamo put sa idejom da nam sledeca stanica bude Mokra Gora. Na Mokroj Gori smo odlucili na posetimo Krileta (clana ovog foruma i takodje Transalpera) koji tamo da Kusturicom snima njegov novi film. Pre nego sto smo ga posetili je rekao "Kad dodjete do table Mecavnik samo skrenete desno po kratkom putu od makadama i tu sam". Cini nam se da je Krile nakon 4 meseca boravka u Nedodjiji zaboravio kako izgleda asfalt. Nakon 5 minuta voznje po skoro vertikalnom putu od izlomljenog ostrog kamenja, stena preko kojih je zemlja i ko zna cega odlucujemo da parkiramo motor pored "puta" i da ustopiramo prvi automobil. Imali smo srece, naisla je ekipa Ilustrovane Politike koja je krenula da slika snimanje filma. Nakon nove petominutne voznje "putem" izbijamo na savrsen, tek napravljen put. Put je vodio jos 6 kilometara u brda ali konacno stigosmo do kopije Drvengrada u kome se snimao film. Silazeci prema ekipi smo susreli Kusturicu koji je jurio negde na svom Honda kvadu, jedinom vozilu koje se ovde oseca kao kod kuce. Kratko se zadrzavamo sa Kriletom, svasta mu izgovaramo u vezi njegove ideje o "kratkoj" poseti, pravimo nekoliko slikica u ovom predivnom kraju i vracamo se do motora. Inace, uskoro ce Kusturica na ovom istom mestu napraviti skijasku stazu i ekskluzivne apartmane u stilu Drvengrada. Penjanje motorom je trajalo 5 minuta ali spustanje istim putem je trajalo 15. Nisam smeo da motor sa prepumpanim gumama zalecem jer kocnice u tom slucaju ne bi vredele apsolutno nista. Konacno, stizemo na asfalt, ja ljubim isti i brisem suze radosnice. Odmahujem dvojici stranaca koji prolaze pored nas na Super Teneri i Varaderu. Ubrzo dolazimo do granice i brzo je prelazimo bez problema. Put nas dalje vodi kroz Visegrad pa preko Tjentista. Tjentiste je bio jedini deo puta za koji se moze reci da ne prija. Nismo naisli na rupe ali je put uzak i ima mnogo automobila iz suprotnog pravca koji seku krivine. Vrlo neprijatno ali prodjosmo i taj deo. Predeli kroz koje smo prilazili su bili predivni. Kanjoni, reke, tuneli... zaista uzivanje za laganu voznju motora. Put je bio u odlicnom stanju, nigde nije bilo rupa. Jedino se mora obratiti paznja na odrone jer su na nekoliko mesta zauzeli pola kolovozne trake. Uvece oko 2200 stizemo u Trebinje. Odlazimo do stana mog ujaka gde cemo boraviti u narednom periodu. Nisam mogao da vidim mnogo toga nocu ali sam primetio da se Trebinje dosta modernizovalo od moje poslednje posete. Vreme je bilo za odmor. 01. Avgust 2006. Ponedeljak koristimo da se prosetamo kroz Trebinje. Grad je i dalje lep, cak i lepsi nego sto ga se secam. Zadrzao je izgled primorskog grada iako nije na moru ali ipak blizina (Herceg Novi 32km i Dubrovnik 25km) primorskih gradova je imala znacajan uticaj. Setamo se pored Trebisnjice, najvece ponornice u Evropi. Blizu mesta gde se nekada nalazila Begova kuca je Bodiroga izgradio kosarkaski kamp. Inace, Trebinjci su izuzetno visoki ljudi. Kad budete doli u posetu shvaticete da se neko visok 180cm (kao ja) tamo oseca nizak. Cak su i devojke bile vise od mene Ono sto sam primetio je da u Trebinju za 8 dana boravka nisam video NI JEDNU elegantno popunjenu devojku. Kako su uspele u tome, nemam pojma!? Nakon kosarkaskog kampa nastavljamo setnju pored kupalista i slapova do parka gde se nalazi crkva. Park je renoviran i izgleda odlicno. Pun dece koja se igraju. Prolazimo kroz stari grad koji je potpuno izgradjen od starog uglacanog kamena, kao i veliki broj kuca u Trebinju. Odlazimo do Arslanagica mosta (koji se sada zove Perovica most???) koji je tu premesten iz vestackoj jezera koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebisnjici. Predvece odlazimo na vrh obliznjeg brda gde je jedan nas bogati gastarbajter iz Amerike napravio takozvanu hercegovacku Gracanicu. Prelep plato na kome je nekad bilo neko staro razruseno utvrdjenje je poravnan i tu je sagradjen fenomenalan mauzolej sa konakom, zvonikom, malim kaficem za posetioce. Odozgo se vidi celo Trebinje i okolina a mauzolej kad je uvece osvetljen dominira celim predelom. Nakon zalaska sunca silazimo u Trebinje i pravimo jos nekoliko fotki i krecemo na dogovoreni sastanak sa najvecim trebinjskim bajkerom, hercegovackim megacarem i clanom ovog foruma Mixom. U sjajom ambijentu rok kafea pijuckamo kafice i sokice, razmenjujemo iskustva i dogovaramo se da idemo zajedno do Ostroga narednih dana. 02. Avgust 2006. Odlucili smo da obidjemo Crnu Goru. Na samom izlasku iz grada put vodi u brda ka granicnom prelazu. Usput nailazimo na krave koje nehajno "pasu" na asfaltu. Nije mi jasno kako ista nadju u onom kamenjaru ali jos da se motaju po afaltu e to je stvarno previse. Na granicnom prelazu prolazimo bosanski punk za sekund a onda nailazimo na kolionu od 10tak vozila na crnogorskom punktu. Nije nam bilo jasno do kraja zasto su uvek toliki zastoji na njihovim punktovima? Uvek su morali da nam uzmu dokumente i da se prosetaju do kucice, zapisuju, proveravaju a to nam niko drugi nije radio, cak ni na hrvatskoj granici. Nakon prelaska granice krece veoma los put (za R-ove) koji se spusta direktno u HN. Meni je bio zanimljiv ali ipak na nekim mestima se ne treba zaletati jer su skretanja pre lakat krivine u neravnom asfaltu i sljunku pa je moguce da proklizate. HN izgleda odlicno. Cisto je, ljudi u kaficima su bili mega usluzni. Kad smo porucili vocne kupove stigli su u roku od dva minuta i to su ih nosila dva konobara. Bili smo veoma zadovoljni. Cene su potpuno umerene i mogu se porediti sa beogradskim a mislim cak i da su jeftiniji. Plaze su ciste, lezaljke i suncobran su po 2 odnosno 1 evro. More je fino ali ipak ako otplivate 20tak metara od obale naicicete na nesto sto pluta a ne znate sta je. U svakom slucaju moj utisak crnogorskog primorja je bio veoma pozitivan. Nakon kratkog kupanja krecemo dalje ka Kotoru. Odlucujemo da idemo zalivom kako bi mogli da uzivamo prirodi a da se vratimo trajektom. Stizemo u Kotor i ljubazni policajac me zamolio da ne parkiram tu vec da premestim motor medju ostale motore koji su parkirani ispred tvrdjave. Jos jednom se odusevljama jer sam ocekivao da mi naplati kaznu odmah, kao sto su uradili pre nekoliko godina kad sam sisao u CG kolima. Preparkiravamo se i krecemo u setnju Kotorom. Zaista lep grad ali mislim da je moguce napraviti jos vise turistickih atrakcija. Slaki odlucuje da je pametno popeti se na tvrdjavu sto i radimo. Pogled je fantastican ali Slaki odustaje na pola puta, pored crkvice, a ja joj to naravno ne oprastam i drobim joj sve vreme silaska dole . Nakon penjanja, sedamo na motorce, trajektom prelazimo zalim i vracamo se kuci. Nakon povratka krecemo u stari grad u Trebinju u Piceriju Castello i porucujemo lazanje po preporuci mog prijatelja iz Beograda. Kao sto se da primetiti, nisu nam se dopale. 03. Avgust 2006. Danas je dan za Dubrovnik. Poslednji put sam bio dole kao klinja. Jedva ga se secam. Bili smo malo zabrinuti kako ce sve proci jer imamo BG tablice. Nakon 15tak kilometara smo na granici, prelazimo bosansku brzo a na Hrvatskoj granici nas ljubazni carinik pita gde idemo, pecatira pasose i zeli nam sretan put i lep provod. Cak nas nisu ni proveravali, kao sto su crnogorci redovno radili. Posle kratke voznje pojavljuje se more i oboje smo uzbudjeni. More je plavo, da plavlje ne moze biti. Vidimo obrise Dubrovnika. Po instrukcijama prijatelja se spustamo direktno u centar pred tvrdjavu i ulazimo na parking. Portir na parkingu nam samo odmahuje da ne uzimamo karticu i da udjemo. Posto je ceo "parking" za motore bio zauzet parkirao sam se izmedju dva automobila. Setnja pocinje. Dubrovnik nam je vratio stare uspomene. Zaista lep grad. Turista prepuno, francuza ima toliko da se mozete osetiti kao u sred Pariza. Setamo se kroz grad, atmosfera prijatna. Po ulicama se setaju mladic i devojka obuceni u tradicionalne dubrovacke nosnje. Iz daljine se cuje dobosar i uskoro se pojavljuje zajedno sa smenom straze. Oseca se miris mora. Malo dalje, na drugom ulazu, trio (gitara, violina, flauta) u tradicionalnim nosnjama izvode klasicnu muziku. Sve je odlicno organizovano. Posecujemo sve bitne lokacije, odlazimo i do akvarijuma. On je bio malo razocaravajuci. Moglo bi se uloziti vise novca u njega. Recimo, natpisi iznad nekih akvarijuma su samo na hrvatskom ali u svakom slucaju je zanimljivo videti sta sve moze da se nadje u Jadranu. Odlazimo u cuvenu Gradsku Kavanu i pijemo picence. Cene u Dubrovniku su umerene. Ako hocete da rucate u starom gradu, veoma je skupo, ali cim malo izadjete iz grada cene su kao u Beogradu. U gradskoj kavani su cene iste kao i u Crnoj Gori ili Beogradu. Nakon nekoliko sati boravka se vracamo nazad za Trebinje. Nismo imali nikakvih problema sa BG tablicama a na izlazu iz hrvatske carinik je ponovo bio ljubazan. Posto smo se vratili u Trebinje za vreme dana oducili smo da obidjemo jos par lokacija. Prvo smo svratili do renovirane robne kuce u kojoj smo u javnoj kuhinji klopali full rucak za 6 evra. Stvarno odlicno i ukusno. Zatim krecemo duz Trebisnjice ka maloj a posle i velikoj brani. Iz jezera viri samo krov kuce gde je nekada stajao Arslanagica most. Nastavljamo put na drugu stranu Trebinja ka Mostaru i uskoro nailazimo na manastir Tvrdos koji je nedavno restauriran. Predivna lokacija, dostoljubivi domacini, pravo mesto za predah. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MX/kmDWg_img5149tm1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6M/K0610_img5152cq1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/a2/luGjl_img5154ue6.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/LM/qQyQt_img5159ne1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1p/Sxki2_img5168fv6.th.jpg Vracamo se u Trebinje i idemo do diskoteke na otvorenom u starom gradu. Tamo je Slaki pokazala ko je kraljica diskoteke. Picence, krsne djevojke, svi mladi i lepi a ne ko ja. U 23 sata su poceli tradicionalni skokovi sa starog mosta. Celo Trebinje je bilo na reci da vidi ko je pobednik. Iz obliznjeg fensi kluba su svirali Flamingosi live (ko voli nek izvoli). Atmosfera je bila fenomenalna. Nesto iza ponoci je bilo vreme da krenemo kuci kako bi se odmorili za sutrasnju voznju do Ostroga. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2g/IXzRf_img5174wc5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/V8/YBhq9_img5178ac1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Yy/Yx9oG_img5181ju0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/FU/UvCxY_img5182du1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MV/eueKT_img5189cc7.th.jpg 04. Avgust 2006. U 9 sati se na dogovorenom mestu srecemo za Mixom i polazimo za Ostrog. Put je odlican, brzo prelazimo granice. Usput nam malo hvata kisa ali nista strasno, to smo i ocekivali u planinama. Na putu smo naisli samo na jednu patrolu sto je bilo neocekivano. Brzo stizemo do uspona na Ostrog gde put postaje prava avantura. Slaki gleda samo u levo ka brdu jer ne sme da baci pogled desno preko ivice u provaliju. Prilicno neprijatan put za motor jer prakticno nema sta da vas zaustavi ako krenete tamo gde ne treba. Nakon dosta mimoilazenja i krivina stizemo do donje crkvice gde se parkiramo i krecemo peske ka vrhu. Vreme odlicno, oblaci taman zaklonili sunce da ne prizi. Stizemo do vrha gde pravimo kratak odmor. Kroz 10tak minuta krecemo u obilazak. Mala guzva, ali to je bilo za ocekivati. Uvek je fantastican dozivljaj doci ovde. U silasku svracamo i do novoizgradjene crkvice gde je upravo bilo u toku krstenje. http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/w8/u3dcg_img5267rv8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/wR/7P6Il_img5268wi0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg Krecemo dalje i na Mixinu preporuku se zaustavljamo kod Konobe Koliba koja se nalazi na samom pocetku uspona ka Ostrogu. Odlican etno ambijent. Prijatna atmosfera. Nakon sto je konobar doneo glavno jelo doslo je do prekida filma, pao je mrak na oci, pomracilo se sunce i mesec i zveze kad smo videli kolike su porcije. Jedemo mi njih, jedu one nas. Miksa se nekako izbori sa njegovim cevapima (???) a ja i Slaki nismo uspeli da pojedemo ni pola porcije punjene i rolovane vesalice. Svo ovo zadovoljstvo je dostalo 38 Evra a verujte mi da su mogli njih 6toro da jedu opusteno i da se najedu. Ovo su najvece porcije koje sam video u zivotu. Mixo, hvala na preporuci http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/da/ZNii8_img5284lv4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Vq/Uniml_img5291ym2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/qP/oUIic_img5298um3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2F/rU8C4_img5299tx0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/G4/a9gtF_img5300sa4.th.jpg Vracamo se za Trebinje i hvatamo prvi sumrak da napravimo jos fotki a kasnije da sa prijateljima izadjemo do kafica. Krecemo kuci posle ponoci kako bi se odmorili za sutrasnji put. Planirali smo da se sutra uvuce pojavimo u Beogradu. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1w/i8xQ5_img5302yn5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ak/z8Wa4_img5323ud7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ks/m9WKb_img5331xo8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/VQ/l13Au_img5334ge1.th.jpg 05. Avgust 2006. Nakon lenjog ustajanja, dorucka i kafice krecemo za Beograd. Vreme je dobro ali vidimo na prognozi da se u Srbiji valjaju oblaci. Sve racunamo nece to nas, kratka je to kisa. Odlucili smo se da idemo kanjonom Pive kako bi napravili lepe slikice i videli kako izgleda jer ga nikad nismo prosli. To je znacilo da cemo 3 puta preci granicu ali to i nije strasno. Brzo se krecemo kroz CG jer je put odlican. Penjemo se na vrh brda pred kanjonom i vidimo u daljini kako se valja oblak koji lije kisu kao kofama. Nakon sto smo sacekali 15tak minuta da prodje nastavljamo put. Iznad nas oblaci ali za sad nista. Dolazimo do mesta gde je malopre prosao oblak i sve je mokro. Za sad nista strasno. Ubrzo pocinje da pada kisica i to opet u naletima. Kratko se sklanjamo u jedan tunel i nadamo se da ce nas vozaci na izlasku iz tunela primetiti. Kakvi su to zvukovi iz tunela kad idu kola, imate utisak da ce sleper sa 18 tockova da protutnji pored vas 160 na sat, kad ono izadje neki prdavac od keca. Prezivesmo mi nekako sve to a da se ne nakvasimo mnogo, prodjosmo kanjon i udjosmo ponovo u Republiku Srpsku. Tu smo odmah videli rafting klubove i splavare koji se spremaju da krenu u spustanje. Fantastican prizor. Nastavljamo dalje u nadi da nas nece uhvatiti kisa ali avaj. Zaboravivsi upozorenje nekoga sa foruma da je put od granice do Srbinja (Foce) u izgradnji krenusmo bas tuda. Naravno, Marfi nas je pratio u upravo je to deo bio gde je pocelo da pljusti. Put katastrofa, kao posle bombardovanja, ponekad se naleti na aflat, autobusi i automobili koji nas zasipaju vodom iz suprotnog pravca. Prezivesmo pakao i dovukosmo se do Srbinja gde smo u nekom kaficu popili caj i kaficu i promenili mokre carape. To je bio momenat kad sam proklinjao sve na svetu sto nisam kupio pantalone i cizme. Nakon polusatnog susenja i nakon sto je prestala kisa krecemo dalje. Nazalost kisa je bila dovoljna da se ja potpuno smrznem na motoru tako da se jedva dovukosmo do Zlatibora i ugledasmo spasonosni motel brace Sekulic. Tu smo uzeli sobu sa bracnik krevetom. Nismo mogli dalje. Vecera, kafica i dorucak su prijali. Kad smo ustali sunce nas je obasjalo i bilo je idealno vreme za put. Krenuli smo oko 10 sati i Ibarskom magistralom smo stigli do Beograda za sekund. Usput smo morali da preteknemo par kolona ali nista strasno. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/WV/Xy1bW_img5342uf2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/D3/fn0eN_img5347ov4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/r5/GYiAU_img5350hs5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/nb/3miFK_img5353pg5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/BT/74uha_img5360xm2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ru/2jI0d_img5364xa3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6Q/jibRT_img5392np3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/3r/JNubo_img5397rs7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg I jedna bonus slika, a vi procenite da li sam imao srece http://cdn.bjbikers.com/images/imported/x7/Pixuw_img5358va6.th.jpg

Nije tura od 300km,ali eto malo sam bio doma na raspustu,pa da i vi vidite kako je to u Hercegovini,nije Las Vegas,ali ja je ne bi mjenjao!? Ko voli dobro vino,lijepe zene,sunce,da mulja motor po krivinama i jos po nesto neka navrati!? A evo i par slicica! Idemo redom: (nemojte da vas zbune datumi,digitalac me je zajebavao malo,pa zato) Krecemo polako sa yamahicom,a Vucina raspolozena za urlik Pogled na Trebinje iz podnozja Leotara Evo je nasa ljepotica Trebisnjica,nekada velika ponornica,a sada ukrocena Hidrocentralom!? Perovica nekada Arslanagica most,nekada nije bio na ovome mjestu,ali je gradnjom Hidrocentrale morao da se pomjera,pa je sa prvobitnog mjesta prenesen kamen po kamen!? A evo i mog konjica u narodu poznatog kao Yamaha Fazer!? Ovo je Hercegovacka Gracanica,na brdascu Crkvina iznad Trebinja u njoj pociva Pjesnik Jovan Ducic Hello polako dan odlazi na odmor Malo se i yamahi prispavalo pa smo krenuli kuci!? Eto toliko,mnogi ce reci ni krace voznje ni vise slika,ali nakupilo se i kilometara i materijala,a i prvi put se javljam na ovu temu pa da se ne obrukam!? I na kraju samo jedan poziv da posjetite malo te uboge zemlje od kamena,ali ljudi topla srca i duse ciji je vladar bio Rastko Nemanjic- Sveti Sava iz koje je ponikao Sveti Vasilije Ostroski,koga je voljela Kraljica Jelena Anzujska,koju je opjevao Jovan Ducic,i jos mnogo toga!!!!

U subotu smo moja draga i ja odluèili da odemo se malo do Bosne, cilj je bio Bosanska otoka, Kod Seje na janjetinu (najbolja janjetina u ovom dijelu svemira, provjereno :wink: ) I krenuli smo iz Siska prema Kozarskoj Dubici, Kostajnici, Novi Grad, Otoka i nazad Sisak. Dubica Mjesto za odmor Put prema Novom Gradu Život na rijeci i nakon sto smo se okrijepili krecemo prema Otoci :wink: Prije same Otoke nailazimo na prekrasan restoranèiæ na otoèiæu nasred Une, okružen prekrasnom prirodom i slapovima, nažalost slike ne mogu doèarati kako je to u stvarnosti, ali bar dašak toga da osijetite Èak smo se i upoznali sa lokalnim stanovnikom restorana Osvježili se unskim biserom i krenuli Bosanska otoka. Napoookooon!!! :food: Slika je malo mutna jer su se tresle ruke od gladi i nestrpljenja :mrgreen: I sad kad smo siti bilo je vrijeme da krenemo nazad! Pogled sa graniènog prijelaza u kostajnici na stari grad. Pogled sa Hrvatske strane Samostan i crkva Pogled sa izletišta Djed na Bosansku stranu. Izletište U Sunji kod kolege bajkera u kafiæu I napokon u Sisku, Stari grad !!! Stara posavska kuæa Evo to je to, napravljeno nekih 300 - ak km. i ugodno proveden dan. Nije neki putopis ali nadam se da ce vam biti zanimljiv, jer koliko vidim na forumu bas i nema puno ljudi iz ovih krajeva pa ako budete prolazili ovim krajevima da bar znate gdje pojesti dobro