Zdravo svima! Pre nekoliko dana vratio sam se sa jedne nezaboravne solo avanture kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, pa nazad za Beograd. Putovao sam svojim Qj SRT 550x, kupljenog novog na sajmu ove godine. Moram da priznam, nisam profesionalni fotograf, ali svaki deo mog putovanja bio je čista magija. Vozeći kroz Austriju i Nemačku, imao sam priliku da doživim one idilične seoske puteve – sve je bilo tako uredno i čisto. Kada sam stigao do šuma oko Štutgarta, nisam mogao da odolim – vozio sam čak i biciklu! Kolmar je pravo otkrovenje – prelep grad s toplim, nasmejanim ljudima. (Slika: 50tak km od Linca, posle izlaska s autoputa) A onda, Švajcarska i njeni Alpi. Vozio sam 104 km, ali mi je trebalo četiri sata! Zaustavljao sam se svakih 15 minuta da upijem prizore, gledam u tu netaknutu prirodu i jednostavno uživam u svakom trenutku. Putovao sam sam, jer moji prijatelji nisu mogli da se pridruže zbog vremena i troškova, ali da nisam krenuo, sigurno bih se pokajao. Ova avantura je bila vredna svake sekunde. (Slika: St Moritz) Što se tiče tehničkih detalja: vozio sam SRT od 550 kubika sa 48 konjskih snaga. Preferiram zadnji kofer i bočne torbe umesto bočnih kofera – tako mi više odgovara. Na autoputu sam držao prosečnih 115 km/h, a na ostalim putevima sam vozio onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, ili ako je ambijent bio lep, što sporije da bih mogao duže da uživam. Potrošnja goriva je bila 4.6 L/100 km, a svaki put kada bih sipao gorivo, pažljivo sam beležio kilometražu. Pravljenje pauza na svakih 200 km bilo je pravilo, osim na relaciji Ljubljana-Beograd, gde sam bio toliko smoren da sam vozio dok mi rezervoar nije počeo da signalizira kraj. Ispod možete videti kratku agendu putovanja i nekoliko fotografija koje sam zabeležio. Moja avantura od 3800 km počela je rano ujutru u Beogradu, a prvi deo puta do Linca sam prešao vozeći autoputem. (Slika: Polazak iz Beograda) U Lincu sam prenoćio, a zatim krenuo ka Štutgartu. Međutim, do Minhena sam se držao dalje od autoputa i umesto toga vozio kroz prelepa austrijska i nemačka sela. (Slika: Stari put od Linca ka Minhenu, konkretno slikano 20tak km od Nemacke granice) U Štutgartu sam prenoćio i iskoristio priliku da obiđem familiju u Štutgartu i Manhajmu. Vreme me je odlično služilo – bilo je toplo, ali bez ikakvih nepogoda. Usput, snimao sam deo vožnje kroz Austriju Nakon toga, put me je vodio kroz Francusku, gde sam posetio Strazbur i Kolmar, a za ručak stigao u Cirih. Ovde počinje najlepši deo avanture. Sledeća dva dana proveo sam vozeći se po predivnim švajcarskim Alpima. Iz Ciriha sam krenuo ka Lihtenštajnu, zatim prošao kroz Davos, a noć proveo u St. Moritzu. (Slika 1 i 2 su iz St. Moritza, Slika 3 sam na 2500m nadmorske visine, vrh pre spusta ka St. Moritzu) Uspeo sam da se popnem na 2500 metara nadmorske visine! Iz St. Moritza sam nastavio vožnju, ponovo prelazeći Alpe, i stigao do Lugana. (Slika 1 i 2: Marmorera, stari put od St Moritza ka San Bernarndino) Na kraju, iz Lugana sam se uputio ka Ljubljani, gde sam prenoćio, a zatim autoputem nastavio put nazad kući. Usput sam pronašao i saputnika za vožnju! Vidimo se na sledecem putovanje, uz jos mnogo zastavica! (Slika: Hrvatska pumpa kod Slavonskog Broda) (Slika: Davos) (Slika: Fluela)

Pre 3 godine sam prvi put bio motorom na Alpima I ono po cemu cu ja, a verujem I moja zena, celog zivota pamtiti Alpe je promena statusa “devojka” u ”verenica” na vrhu prevoja Passo dello Stelvio. Kako smo se u junu “napokon” vencali, odlucili smo da za medeni mesec posetimo Alpe I podsetimo se kako je lepo bilo.

Ima par meseci kako se odigrao jedan zanimljiv splet dogadjaja. Mozda ne toliko interesantan kada se posmatra iz treceg lica, ali meni i nekim ljudima oko mene (o kojima je ova prica zapravo), ovih par momenata znacili su neku vrstu prekretnice u moto karijerama. Ako je neko ispratio forum "Prodajem" na ovom sajtu, mogao je da primeti jednu Yamahu tamo. To je do skoro bio moj motor kojim sam sa prijateljem napravio put po alpima 2013, o cemu svedoci i putopis na BJbikersima. Elem, zbog nekih svojih odluka, resio sam da prodam motor, ali bas tih dana kada je ta odluka doneta, zove me drug Mirko i salje mi link ka BJBikers sajtu. Neko je resio da nas putopis objavi posle 6 godina. Ta objava me bas inspirisala da ponovo prodjem kroz ceo putopis, slike i snimke sa tog putovanja, sto mi drasticno otezava ideju za prodajom motora, ali ipak drzim se odluke! Sa druge strane, Vladislav, kum, ima neke ideje. Kupio je svoj prvi motor pre par godina. Strom. Nije se nesto mnogo navozao na njemu do sad. Deo krivice za to nosim i ja jer motor ne vozim van grada od kako je prinova stigla, bas te godine kad je on motor kupio. A u to vreme, kada ja stavljam motor na oglas i prisecam se tih alpskih dozivljaja, on mi saopstava da je resio da krene preko Alpa, slicnim putevima kao i mi, ali za Nemacku, motorom. Sam! Prvi veci poduhvat na motoru, skromno iskustvo, mnogo kilometara, lose septembarsko vreme vec pocelo i u ravnici a ne u planinama! Shvatam da na svu dilemu oko prodaje motora, dodajemo jos jednu dimenziju problema. Da li ga pustiti da ide sam? Da li ga pustiti da ide uopste? Osecaj odgovornosti ne popusta, kako prema Vladislavu, tako i prema mom detetu zbog kojeg motor vise ne vozim. Sta raditi? Sve mislim, nece on ici. Odustace. Sam je ipak. Jos uvek ima dosta i straha. Jesen ce za koji dan. Ma kakvi, odustaje on 100%. Sesce na avion, otici ce do druga u Nemacku i to je to. Sipak! Dok se ja borim sa moralnim dilemama, on vec smislja detaljan plan, u Alvirovic stilu, detaljno, kilometar po kilometar. Sve i meni postaje realno onog momenta kad je dosao do moje garaze vece pre puta da osmislimo kako da vezemo prtljag na Stroma. To je bilo to, poverovao sam. Krece ipak :) Ostatak price cete cuti iz njegovog ugla, onako kako sam i ja slusao skoro uzivo svaki dan tog, ipak sjajnog i uspesnog puta PS Naslov je zbog slicnosti rute preuzet sa mog putopisa uz adekvatnu modifikaciju. Ipak je Vladislav iz Vojvodine, a tamo se izgleda ponose svojom brzinom (ili odsustvom iste).

"Doooobro Nole, evo napisacu putopis :)" Verujem da bi i vi ovako reagovali da vas neko danima pita kad' ce taj putopis, pa, jesi li poceo, ajde pozuri, cita mi se... Malo se salim i pozdravljam ovom prilikom mog dobrog prijatelja Noleta (Nole Bg). Odavno nisam pisao o putovanjima, pa reko' sada kada je krenulo lose vreme, 'ajd malo da se posvetim tome Kako su se planovi za putovanje na istok malo izjalovili, odlucili smo da istok ostavimo za neki drugi put a ove godine da posetimo francuske Alpe i da zaokruzimo pricu oko Alpa. Svaki put kad odem na skijanje u Francusku, javi se zelja da te predele obidjem i motorom. I evo, kockice se sklopile i pocelo je planiranje. Kada vec prevaljujemo toliki put, odlucili smo da bi bila dobra ideja da pored planina posetimo i Azurnu obalu, Nicu i Monte Carlo. Suvozac na ovom putesestviju je vec uvezban i pun iskustva, moja supruga. Da bi prikupio sto vise informacija o prevojima i mestima koje treba obici, preko Amazona sam narucio knjigu "Alps beyond and ...". E sad, da li je vredelo, pa i ne znam bas, mnogi hvale ovu knjigu kao da je sveti gral za Alpe, ali po meni je malo suvoparna. Elem, kao i uvek, najvise potrebnih informacija sam prikupio na forumima, analizirajuci Google maps i u prici sa kolegama koji su vec vozili tim putevima. Ogranicavajuci faktor je bio moj godisnji odmor. Mogao sam da uzmem samo 5 dana i 2 vikenda, ukupno 9 dana da odemo, provozamo, uzivamo i vratimo se. Hmmm...kontam oko 4500km, pa dobro, yamaha ce izdrzati, a mi pa sta znam, videcemo, na muci se poznaju junaci. Uvek uzimam i osiguranje pomoci na putu kod AMSS-a ali prestali su da osiguravaju motore. Par dana sam se raspitivao ko radi motore i dosao do aplikacije Vozzi. Vidim po netu ljudi ih hvale, pa reko' 'ajd da i ja probam. Postoje tri paketa pomoci u zavisnosti od zemalja gde se putuje. Samo najveci paket obuhvata Francusku, tako da sam morao da uzmem najveci paket koji je kostao, cini mi se 8000 din. Sto se tice pripreme motora, trenutno vozim Yamahu FJR 1300, nisam nista posebno radio osim malog servisa i zamene guma. Za sad se yamaha pokazala izuzetno pouzdanom, rentabilnom i udobnom. Jedinu sumnju sam imao da li cemo moci spakovati sve stvari u fabricke bocne kofere koji su veoma mali i nepravilnog oblika, pa se ne moze staviti mnogo stvari. Medjutim, sve smo spakovali, pa cak i stvari za vecernju setnju po Nici i Monaco-u. Isprva sam mislio da probam da odvozam jedan mini Iron But od 1400km u toku dana, ali sam odustao jer ipak treba sutra biti odmoran za nastavak voznje po planinskim prevojima, tako da sam odlucio da prenocimo negde na pola puta u Italiji, grad Trevisio. Smestaj unapred rezervisan preko booking-a i airbnb-a i nismo pogresili, osim za Nicu, slike smestaja totalno dugacije od onoga sto smo zatekli. Ali sta je tu je.

Stegla zima, PMS ( Parkiranog Motora Sindrom) drma uveliko, kolege se slabo raspisale a Bato ADV utanjio sa Afrikom tj daje na kašičicu pa kad sam već svako malo na forumu da virnem piše li se šta, red je da i ja dam skromni doprinos. Ovaj putopis je logičan nastavak pisanija pod imenom , Zamalo Sicilija samo što za razliku od predhodnog u ovom ima Sicilije a pored Sicilije će se naći još po nešto.

Godinama pricamo kako bi trebali da odemo na GP neki...svaki GP se standardno gleda kod nekog od nas,nema omaske..medjutim nije to to... Prvobitni plan je bio Mugello,..medjutim mnogo veci troskovi od mogucnosti,pa se tura reorganizovala na nesto vise budget friendly. Kad vec idemo na Gp i tamo smo,glupo je da ostane samo na tome,treba nesto i videti,dobra je sansa...malo sam googlao,sta bi i kako bi mogli,pa smo doslo do sledece rute (boldovano su spavanja): Beograd-->Budimpesta-->Bec-->Brno-->Mondsee-->Altersee-->Hallstat-->Salzburg-->Zell Am See-->Grossglockner-->Villach-->Bled-->Plitvicka jezera->Beograd Na put su krenuli: -nas drugar i kolega sa foruma Nessa,sa svojom lepsom polovinom Mirkom (Yamaha SuperTenere 1200) -Vuja koji nije na forumu (vozi Punisin i moj bivsi Suzuki Bandit 600) -i ja sa mojim Stromom 1000 Malo cu ubrzati,ima i nekih dosadnih delova,kao sto je autoput,pa cu se potruditi da ne dosadjujem previse. Zaboravih da kazem,da je tura trajala 7 dana,od cetvrtka do cetvrtka (2.08-9.08),jer sam morao biti u Bg-u cetvrtak uvece,zbog nekih nastupa koji su bili zakazani za petak,subotu i nedelju,dok je ostatak ekipe imao jos par dana preko toga Ovo je prvi putopis,nemojte zameriti Nastavljam kasnije

Uvod Kažu da je najbolje vreme za pisanje i čitanje putopisa tokom zime i hladnih zimskih dana kada su nam motori parkirani i kada se ne vozimo onoliko koliko bi želeli. Kada gledamo u vremensku prognozu i samo čekamo da vidimo neki dan kada neće padati kiša ili sneg i kada će temperatura biti iole iznad nule, kako bi smo samo na kratko, samo na sat vremena izašli iz kuće i isterali motore iz garaža na kratku vožnju do omiljenog mesta za kafu i za druženje sa dragim prijateljima. Upravo je to i razlog zašto tek sada krećem sa pisanjem ovog putopisa za putovanje koje se dogodilo u Julu 2017. godine. Blaga zima i konstantno traženje prilika za vožnju. Pa ko će jos da razmišlja o putopisima, kad sezona još nije gotova. Naravno sve su ovo izgovori, koje ja koristim u svoju odbranu kada me prijatelji pitaju kada će više da procitaju nesto o mom putu u Alpe i kada će videti neke slike. Istina je da sam ja u stvari jako lenj, što opet prijatelji znaju pa mi verovatno i ne zameraju. Kažu:"Napisaće on to kad tad..." Čitajući odlične putopise koje su drugi ljudi pisali, došao sam do zaključka da je dobro napraviti neki uvod u putopis. Objasniti malo situaciju pre samog puta i pokazati kako je uopšte i došlo do celog putovanja. Sve to na kraju da širu sliku celom putovanju i na neki način celu priču uobliči i zaokruži. Putovanja motorom meni nisu strana, duga, kratka, jednodnevna, višednevna, višenedeljna... Na prva ozbiljna putovanja u Italiju sam išao davno još Burgmanom 650, pre toga pravio lokalne ture na GSX650F-u, nakon Burgmana, opet lokalne ture na GSXR 750. Tek po prelasku na Fz1s Fazer 1000 sam nastavio i počeo da planiram daleko ozbiljnije rute po južnoj i severnoj Italiji, Jadranu, Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj. Srbiju sam prošao i uzduž i popreko na kratkim vikend vožnjama. U februaru 2015. sam presao na BMW sa kojim sam i najviše proputovao uključujući i Italiju od juga do severa, ali to ću opisivati u nekom drugom putopisu (uskoro nadam se), a koji je i ujedno glavna sporedna uloga u ovom putopisu pored mene u glavnoj ulozi. Ideja da obiđem Alpe i alpske prelaze postoji od kako sam položio za motor i u vozačku upisao A kategoriju. Čuveni Stelvio prelaz, Grosglockner, Furka... Ima ih toliko mnogo. To su neka putovanja o kojima čitaš u putopisima drugih ljudi koji su bili i nadaš se da ćeš ti nekada isto otići i doživeti sve to. Prilika se ukazala 2017. godine još na početku kada sam upisivao odmor za tu godinu. Tražio sam udarne termine u sred leta kako bi bilo toplo i sunčano. Ispostaviće se da je bilo hladno i kišovito, ali ko bi rekao da se tako nešto može dogoditi u Julu mescu. Planine su prevrtljive. S obzirom da sam se te 2017. godine u septembu i ženio, buduća gospođa je odlučila da svoje dane godisnjeg odmora ne koristi tokom leta već da prebaci za posle svadbe da bi otišli negde na medeni mesec. Sada s obzirom da ja imam mnogo više dana godišnjeg odmora od nje, meni nije padalo na pamet da se odričem letnjeg godisnjeg odmora u sred sezone kada mi je pakao na poslu i jedva čekam da pobegnem negde da se vozim i odmaram. Doduše obećao sam joj i kasnije u Junu i ispunio obećanje da ću da je vodim u Barselonu, gde se neverovatnom slučajnošću taj vikend vozio MotoGP, pa je to bila prilika da i ona prvi put gleda trke uživo (meni peti put) i da shvati zašto ja toliko vičem i sto se nerviram kada gledam trke. Malo sunca, mora, MotoGP-ja, sangrije, i piva da se pripremimo za letnju sezonu na poslu. Ostatke dana ću iskoristiti u Maju mesecu za vožnju po Jadranskoj magistrali i Hrvatskim ostrvima (putopis uskoro) i u septembru za taj medeni mesec. Bilo kako bilo, odmor u Julu prijavljen, od buduće supruge imam odobrenje (ona ionako mora da radi), motor spreman pa spreman, to je BMW nema tu mnogo šta da se radi i priprema za velike ture. Sedi i vozi. Do tada ću promeniti gume, servis u Sloveniji će biti urađen u Maju nakon ture po Hvaru i Istri, pločice će biti zamenjene. Kao što rekoh nema tu šta mnogo da spremaš BMW. Ostaje još da se sačeka tih par meseci do Jula pa da krenem kako sam ja to sebi pričao, na poslednji HURA pre nego što se oženim, prodam motor, kupim mini van i dobijem decu. Dosta me ljudi i poznaje što sa druženja što sa nekih akcija, ali dosta i nema pojma ko sam ja, pa je red i da predstavim sebe (u glavnoj ulozi) i motor sa kojim sam putovao (u sporednoj ulozi). Tako da bez daljih odugovlačenja, moje ime je Marko, nadimak Jefta, a motor sa putovanja je BMW R1200GSA. Na ovo putovanje sam krenuo sam. Kada sam prvi put spominjao rutu i kako bi to odprilike izgledalo bilo je interesovanja, ali odmori upisani u drugačijem periodu, nedostatak novca ili jednostavno strah od tako dugačke rute je dovela do toga da na kraju ostanemo moj motor i ja. Nije ni to loše kada se malo bolje razmisli. Dosta smo tajni on i ja podelili za ovaj period koliko je kod mene. Kada se malo povede priča oko toga ima i za i protiv stavova za putovanje u društvu ili putovanje u jednini. Meni odgovara da sam sam. To mi omogućuje da nametnem sebi svoj tempo, da jedem kada sam gladan, da prelazim dnevno kilometara koliko mi dupe dozvoli. Da vidim i iskusim ono što želim i da ne moram da pravim kompromise. Nus pojava toga je da čim negde stanem, pored kafe i menija za klopu tražim i šifru za wi-fi kako bih se nakačio na internet i kako bih stupio u kontakt sa porodicom, prijateljima, kako bih podelio neku sliku i neki trenutak u kojem trenutno uživam. Jer opet šta to sve sto vidiš znači u životu ako nemaš to sa kim da podeliš. Da je moja buduća supruga krenula sa mnom na ovo putovanje ne bih se onda bunio ni za šta. Imao bih najbolje moguće društvo na svetu. Kada smo kod putovanja sa prijateljima koji su na svojim motorima, i to ima velike prednosti i mane. Neka prijateljstva se i završe nakon završetka ture, ili ostanu na povremenoj kafi jednom u mesec dana. Ogromne prednosti su da kada negde staneš ili kada odvozaš neku deonicu nisi bio sam i neko je bio tu da posvedoči da to što ste upravo prošli se u stvari i dogodilo i nije plod mašte. Možeš sa nekim odmah da popričaš, kažeš svoje utiske ili odmah da prepričate neke situacije na koje ste naleteli. Bilo šta da se dogodi imaš tu nekog ko može da ti pomogne. Po mom iskustvu kada putujete sa nekim u grupi, ta osoba ili ti ljudi moraju potpuno da vam odgovaraju kako na putu i po stilu vožnje, tako i van puta u pauzama, u večerama nakon dugog dana, u kafani. Jer ako se sve to ne poklopi, svaka sitnica koja vam se čini beznačajna na kratkim jednodnevnim ili dvodnevnim turama sa tim istim osobama se višestruko uvećava i pojačava na nekom dužem putovanju. Zato meni i nije problem da idem negde sam, ali ako se pridruži dobro društvo rado ću ga prihvatiti. Drugari su me zezali da kada ja pišem putopis, samo izbacim 400 slika i eto na putopis. Zato ću se sada potruditi da malo više rečima, a i slikama ispričam ovo moje putovanje. Ako su tekstovi predugi ja ću ih skratiti. Dosta sam snimao i GoPro-om pa će biti i nekih videa ako se ikada nakanim da ih editujem i postavim na Youtube. Te snimke ću naknadno kačiti u ovoj temi. Pa da krenem u stvari sa delom koji ljude najvise zanima a to je putovanje. Nastavak sledi...

Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.