Sve pise na cajgeru! Dodjite da se upoznamo i pricamo o dvotockasima.

Pozdrav, Moje ime je Nikola i dugo sam clan foruma, mada je ovo moj prvi post. Zeleo bih da zamolim za pomoc. Nedavno sam kupio Vespu T5 LML i zeleo bih da je sredim, video sam na netu da je dodatak na zadnjem delu karoserije(lim) dodavan samo na LML modelima. Moje pitanje je da li to moze da se skine, a da ne mora ceo zadnji deo da se menja? Ukoliko znate gde bih mogao da kupim neke delove(far, kurbla, rucka), molim vas da mi kazete. Stavljam sliku sa neta. Hvala unapred na svakoj pomoci!

Cao drustvo, Nadam se da mozete da mi pomognete sa savetima posto u mojoj okolini niko ne vozi motore. Dosao sam na ideju da uzmem skuter cisto za potrebe od kuce do posla i zavrsavanja nekih stvari po gradu gde voznja kolima predstavlja pravo smaranje. Pre par godina sam u Italiji video Vespu i odmah sam je zgotivio. Zivim u Beogradu, starom delu i resio sam da uzmem nesto. Koliko sam uspeo da se informisem online, ljudi mi obicno ne preporucuju 50 kubika iz razloga sto je to previse slabo za potrebe grada kao sto je Beograd. Druga stavka je sto mi svi pricaju o malom tocku i koliko je stabilnije voziti motor sa vecim tockom sto je meni i logicno, ali mi se cini da za moje potrebe i mali tocak moze da zavrsi posao. Evo par nekih stvari sto me zanimaju: 1. Interesuju me iskustva ljudi sa Vespama po Beogradu 2. Da li je dovoljno 50 kubika ili da gledam nesto jace tipa 125 ili 250? 3. Mnogo mi se svidja Vespa retro dizajn, a osim njih isto to sam jedino video kod indijskih motora LML. Znate li nesto o njima, kakav je kvalitet, da li je neko vozio i ima li da se kupe ovde? 4. Od jacih ljudi preporucuju Beverly koji je mozda malo retro, ali ne u tolikoj meri kao Vespa. Sta mislite o tome? Hvala. Nadam se da cete me usmeriti u pravom smeru.

Pozdrav, treba mi navlaka za sediste za malu Vespu. Komsijina macka obozava da lezi na sedistu a i da malo prizalogaji i naostri po neku kandzu. Gde da potrazim? Neki savet?

Red je da i ovde predstavim svoju Vespu- radi se o Et4 modelu 2002- godiste sa poznatim leader agregatom od 125ccm. Naime radi se o mojoj bivsoj Vespi koju sam uzeo nazad u Avgustu prosle godine i krenuo sam u njeno sredjivanje. Posto sam provozao Et2 posle par sezona voznje na raznim skuterima, uvidevsi koliko je udobnija od skutera koje sam do sada vozio- minula me je zelja da vidim gde je bivsa Et4 zavrsila, pozvao sam drugara kod koga je otisla (SmokeS) gde sam saznao da ju je vozio do isteka registracije i da stoji vec duze vreme tacnije da je cekala bolje vreme tj farbanje i sredjivanje, nakon par meseci smo dosli na dogovor i preuzeo sam je nazad. Napomena: Kopiram projekat sa drugog foruma, pa ce mozda delovati malo cudno. Evo slika kada je otisla.. Otisla je sa nekih ~20 500 km Stigla je kod mene, sa 21 800km i registracija je istekla 2013-te godine U planu je restauracija, sredjivanje agregata, estetika-farbanje, instalacija itd, itd.. Rasklapanje je zapocelo u kasne sate istog dana, resio sam da je skroz ogolim.. Sledeci dan sam nastavio sa sortiranjem skinutih delova, skidanjem instalacije kao i skidanje masine sa rama.. i na kraju namucio sam se i sa skidanjem instalacije: Na poslu sam nasao vremena, pa sam zajedno sa kolegom odradio instalaciju: Skinuta je stara izolir traka koja je vec krenula da se skida, gde god su bile spojene zice ili nacete zalemili smo sa kalajem. zatim termobuzir preko i na kraju izolirano sve kako treba, ovo je da kazemo smesno ulaganje u vidu par metara termobuzira+ 2 izolirke, ovde je vise vremenski faktor.. Takodje sam uzeo i nove osigurace. Dok sam cekao vreme da se posvetim smirglanjem karoserije, okrenuo sam se drugim stvarima-skidanje oksidacije sa "hrom" delova.. Za ciscenje sam koristio beli cif koji mozete da otmete od roditelja ili zene.. Hrom nije ispao lose, mada ima mesta gde nije moglo sve da se spasi..

http://www.autoslavia.com/1-serbia-vespa-days-zlatibor-2017/#.WT_YPVNcXCw.facebook http://www.moto-berza.com/moto-vesti/moto-skupovi/1--serbia-vespa-days---zlatibor-2017-/ Na Zlatiboru je od 09-11.juna 2017. održan 1. Nacionalni Vespa Skup u Srbiji pod nazivom "SERBIA VESPA DAYS 2017." u organizaciji Društva Ljubitelja Vespe Beograd - Vespasian, a pod pokroviteljstvom Vespa Saveza Srbije - Vespa Club Serbia, koji je ugostio više od 150 Vespi i preko 180 učesnika iz preko 14 zemalja sa više od 30 klubova. U trodnevnom programu moglo se naći: vožnja Bobom na Torniku u petak i nedelju, a glavni dan subota je bila vožnja Vespama u koloni od centra Zlatibora do Šarganske osmice gde su se učesnici skupa provozali vozom "Nostalgija", a nakon toga se Vespama išlo u posetu Drvengradu. Svi su bili i više nego zadovoljni organizacijom kao i samim skupom, te su takvi u nedelju otišli srećni svojim kućama. U petak, na sam početak skupa i prijem učesnika, u 13:30 do nas je stigla stravična vest da se kod Sevojna desila strašna saobraćajna nesreća u kojoj je život tragično izgubio muž naše vespašice Maruške, Vladimir na svom motociklu Moto Guzzi, koji je bio naš prijatelj i drug. Sahrana će se održati u petak 16.06.2017. u 12:15 na bežanijskom groblju. Vespa Savez Srbije - Vespa Club Serbia Predsednik Marko Dimitrijević

Eto pruza mi se prilika da odem u posetu legendarnom Zandaru iz Sent Tropea. Sve je pocelo tako sto smo se na povratku sa Svetskog Vespa skupa u Biogradu na moru dotakli teme kako se Svetski Vespa dan odrzava u Francuskoj u Sent Tropeu. Pa zasto ne otici i tamo i videti se sa mnostvom prijatelja iz celog sveta. Plan je poceo da se pravi vec u povratku iz Biograda na moru. Dosta je bilo zainteresovanih ljudi, pa je i samim tim i provod usput zagarantovan. Ali prvo moja Vespa mora malo da se sredi i zato zapocinjem pripreme u Januaru 2016. Znaci od 02.06.-05.06.2016 Svetski Vespa skup Sent Trope, Francuska Vespa ET4 125cc vazduzno hladjenje 11konja. Auto put izbegavam jer uzivanje je voziti starim putem, a i brzina od max 90km/h nije bas za auto put. Obzirom da sam moju Vespu kupio 2010. sa 10.000km na satu, a da sada ima 68.000km na satu, resio sam `malo` da je sredim. To malo sredjivanje ne bi trebalo da bude problem, jer sam partner u Vespa Servisu Beograd, pa ce troskovi sredjivanja Vespe biti minimalni , malo sredjivanje-mali troskovi kako kazu vec. Sve pocinje kontrolom prenosa... a posle nekog vremena kontrola prenosa se pretvori u ovo... Sto se mene tice Vespa je spremna i rasklopljena i moze da ide na sredjivanje i pripremu za farbanje...

Ove godine domacin VWD 2015. je Vespa club Hrvatska i u saradnji sa Svetskim Vespa Klubom (World Vespa Club) su organizatori. VWD je odrzan u Biogradu na Moru u periodu od 11.06.-14.06.2015. Bilo je oko 5.000 Vespi na skupu, poredjenja radi, prosle godine u Italiji u Mantovi je bilo prisutno 10.000 Vespi. Domacini su u Biogradu obezbedili Vespa Selo koje ce sacinjavati ogradjenih par ulica na setalistu. U taj deo Vespa Sela ce moci da udje kao setac bilo ko, a sa Vespam samo onaj ko ima placenu Full ili Light kotizaciju. Full kotizacije su ogranicene sa brojem na 2.800 i rasprodate su sve, a Light kotizacija ima 1.200 U Vespa Selo ce moci samo Vespama da se udje, ako neko dodje drugim Piaggio proizvodom istom nece biti dozvoljen ulazak-tako je napisao organizator i to su njihova pravila. Doduse na zvanicnoj stranici Svetskog Vespa kluba pise da bilo koji proizvod iz Piaggio i APE programa moze da bude prisutan na VWD sto se u Mantovi i moglo videti. U Biogradu n/M to izgleda nece biti moguce. Full kotizacija je iznosila 75eur, Light kotizacija je iznoslila 65 eur. Prijave za VWD se mogle su se samo uraditi preko postojecih Nacionalnih Vespa klubova i nikako drugacije, znaci ako Vas klub nije clan Nacionalnog Vespa Saveza samim tim ne mozete da se prijavite. Mi kao WRE ekipa nismo clanovi Vespa kluba Srbija, kao ni mnogobrojni Vespa klubovi u Srbiji (Drustvo Ljubitelja Vepse Beograd-Vespasian, Vespa club Zemun, Vespa club Vrsac, Vespa club Krusevac, Vespa club Nis...) pa smo se mi prijavili preko nasih prijatelja iz Vespa cluba Rumunija. Mislim da je Drustvo Ljubitelja Vespe Beograd-Vespasian islo sa prijavom preko Vespa cluba Hrvatske (tako su isli u London na VWD 2012.) Mi smo odlucili da krenemo malo ranije pa je polazak bio zakazan 07.06. Prvo smo 06.06. sacekali kolege iz Vespa cluba Rumunija, Cristi i Sebastijan su dosli autom koji vuce 4 Vespe. 3 Cespe idu na prikolici, a jedna se spusta u Beogradu i Cristi ce na njoj voziti sa nama. Posle izlaska u grad, odlazimo na spavanje. Dogovor je da se nadjemo na Uscu kod Med Maxa i da krenemo u 10h 07.06. WRE ekipu cine u postavi koja startuje iz Beograda 1. Marijana Vespa PX125 2. Maruska Vespa LX150 3. Oliver Vespa GTS250 4. Dejan Vespa ET125(moja malenkost) 5. Sean Jordan Vespa PX221 ce nam se prikljuciti u Makarskoj za koji dan 6. Marko Markovic Vespa PX200 ide preko Zagreba i stize u Biograd 11.06. Po dogovoru se okupljamo na Uscu, svi smo tu, samose Oliver ceka, ne javlja se, cekamo vec sat vremena i odlucujemo da krecemo bez njega, jer znamo da ce se javiti. Putanja ide Beograd-Obrenovac-Ljig, da bi izbegli veci deo Ibarske magistrale. Prvo stajanje vec imamo na izlasku iz Obrenovca, treba da se naspanuju Vespe na prikolici. U tom trenutku zvoni tel. Oliver se uspavao, i krece za nama, stim sto ce on ici Ibarskom i dogovor je da se nadjemo na Zlatiboru sa njim. Pauza pred Gornjim Milanovcem saznajemo da je Oliver vec prosao Cacak i da nas ceka na Zlatiboru. Idemo dlaje prvo nocenje je planirano na Zlataru. Stizemo na Zlatibor, kupujemo sve sto nam treba jer znamo da nas vecera ne ceka na Zlataru, i pravac Zlatar. Temperatura polako pada, pa jedva cekamo da dodjemo do smestaja. Stizemo pre mraka u smestaj na Zlataru. Kucu smo po preporuci naseg drugara nasli. Domacin vise nego korektan, budei kafu, sobe pristojne, cena 600din po osobi. Pitamo ga da li moze dorucak ujutru na sta kaze kako da ne i to je samo doplata od 200din, znaci nocenje sa doruckom 800din po odsobi. Nismo bas otisli na spavanje rano, ali o.k. Imamo vremena, ne zurimo nigde. Sutradan je planirano da vozimo od Zkatara preko Zabljaka do Herceg Novog i Igala.

Тачно 23. априла 2015 г. Веспа је напунила 69 година. Tо је догађај који ће се славити у наредним месецима свуда у свету. Тог датума 1946г. компанија Пјађо је регистровала патент за дизајн легендарног скутера. Фирма се бавила аеро индустријом израдом авиона (П.50 и П.108 тешки бомбардери), бродова, вагона али је у савезничком бомбардовању 1943г. срушена до темеља. Њен власник Енрико Пјађо је схватио да би пословну политику требало мењати и са обновом фирме преусмеравао је пословање на оно што је требало ратом опустошеној земљи која је кренула у обнову. Тачније имао је идеју о поузданом и приступачном превозном средству које је пружало релативно добру заштиту од воде и блата, лако и минимално се одржавало и једноставно се возило а било би интересантно и за мушкарце и жене. Пјађо је реализацију те идеје поверио инжењеру Ренцу Сполтију. Први концепт је направљен 1943 – назван од миље Паја Патак, сав у оклопу али без оних елегантних линија које су красиле Веспу. Није се много допао Пјађу па је инжењер добио остав. Направљено је око стотину примерака МП5 који су сада, због своје малобројности, на високој цени код колекционара. Енрико Пјађо је овога пута посао поверио једном од својих најбољих људи – аеро инжењеру и генијалном проналазачу генералу Корадину Д’Асканиу, човеку који је претходно био познат по патенту првог продукционог хеликоптера као и низу патената у авио индустрији. Мали проблем је био што овај уопште није био љубитељ двоточкаша, сматрао их је не практичним и прљавим превозним средствима, с обзиром да су возач и сувозач били изложени утицају времена, као и прскању воде и прљавштине са погонског ланца. Д’Аскани није хтео да прерађује МП5 концепт него је хтео нешто ново, технички и визуелно на много напреднијем нивоу. 1946 представља нови концепт са изузетно рафинираним и допадљивим линијама – који се одликовао са прегршт новитета. Агрегат који је „упакован“ и смештен близу задњег точка, тако да погон иде директно на њега без потребе за преносним каишем или ланцем. Мењач је измештен на ручицу кормана за удобније мењање брзина. Ту су били и точкови који су били лако доступни у случају потребе, јер су се качили једнострано на суспензије, концепт из авио индустрије који је тек доста касније прихваћен и код мотоцикала. Мали точкови са малим међу осовинским растојањем су обезбеђивали добру управљивост кроз уске улице и градску гужву. Резервна гума је била добро заштићена и покривена и као и агрегат се налазила испод бочних страница - бубрега. Агрегат је имао форсирано хлађење, што је технологија преузета из авио индустрије. Веспа је имала удобно седиште, добро је штитила возача од прскања воде и блата са ветробраном и својим крилима, тако да је могла да се вози и по релативно лошем времену а да возач остане сув. Звук двотактног мотора је Пјађа подсетио на зујање осе, те је вероватно тако и добила име Осица (Веспа). Цео концепт је био толико рационалан и практичан да је Веспи у педесетим и шездесетим обезбедио огромну популарност. Постала је омиљено превозно средство младе послератне генерације. У току протеклих 69 година Веспа је постала култни објекат, појављивала се у многим филмовима, учествовала на разним манифестацијама, путовала светом уздуж и попреко, била предмет разних социолошких, модних, дизајнерских и индустријских тема и радова. Свакако најпознатији филм са Веспом је „Празник у Риму“ (1953) са Одри Хепберн и Грегори Пеком – романтична прича у којој амерички новинар помаже одбеглој принцези а возе се по улицама Рима на Веспи. У Британији је током шездесетих и седамдесетих био веома популаран покрет Модова, „зализаних“ младих на Веспама у оделима и краватама који су били контрапункт Рокерима и Панкерима. Крајем седамдесетих се приказује филм Квадрофенија (1979), са Стингом на Веспи, у којем је уз музику групе Who (њихов истоимени шести албум, на насловној страни Веспа ГС у маниру тадашњих Модова) приказана банда Модова који крстаре улицама Лондона на Веспама (и Ламбретама) и њихови окршаји са Рокерима. Појављује се и у многим другим филмовима да набројим још „Амерички графити" (1973) и „Талентовани господин Рипли" (1999). Времена су се мењала, мењала се и Веспа али та промена никада није много одступала од генијалног и невероватно доброг концепта Д’Асканиа. Иронично али њему никада није било пријатно што је поред великог броја озбиљних патената у авио индустрији због Веспе постао опште популаран и цењен. За све ове године Пјађо је направио преко 150 модела а укупно је продато преко 18 милиона Веспи. Највећи успех у историји ове компаније имао је модел ПX („велики рам“) који је сам продат у преко два милиона примерака. Такође омиљени су и модели од 50ццм у разним варијантама. Они су познати под заједничким називом „мали рам“ и укупна продаја свих модела са 50ццм агрегатом је преко 3,5 милиона примерака. Модел ET4 50 са четворотактним агрегатом прелази преко 500км са једним резервоаром горива (9л). Низала је Веспа и спортске и авантуристичке успехе. 1951 је направљен прототип за брзинске рекорде "Силуро" који је тада поставио рекорд за стојећих 1000м од 171,102 км/х. Жорж Монере је 1952г. за потребе трке Париз-Лондон конструисао Веспа амфибију са којом је прешао преко Ламанша. Велики успех је био и освојених 9 златних медаља за најбољи Италијански мотоцикл на ендуро такмичењу издржљивости „Интернацинално такмичење шест дана“ у Варезеу 1951г. Те године су почели и прва рели такмичења – експедиција до Конга, Ђанкарло Тирони први стиже до Арктичког круга, Аргентинац Карлос Велез прелази Анде од Буенос Аиреса до Сантјаго Де Чилеа. Годину за годином нижу се авантуре – Роберто Партињани је возио од Милана до Токија. Сорен Нилсен до Гренланда. Мис Варал од Лондона до Аустралије и назад. Аустралијанац Геоф Дин је са Веспом направио пут око света. Пјер Делиер је за 51 дан стигао од Париза до Сајгона а путовањима до Северног Врха која су направили Европски Весписти нема броја. Ђорђо Бетинели је превалио са својом Веспом преко 254.000км уздуж и попреко Земљине кугле од Рима до Сајгона, од Аљаске до Огњене Земље, од Мелбурна до Кејптауна, од Чилеа до Тасманије. Мало је познато да је Веспа учествовала и на познатом Париз-Дакар такмичењу. Тим од четири ПX 200, које је спремао четвороструки шампион 24 часа ЛеМана Хенри Пескарало, учествовао је на другом Париз-Дакар релију 1980г. Од укупно 86 пријављених мотоцикала, трку је завршио 31 – две Веспе су биле међу њима на 28 и 30 месту. Са најмањим агрегатима су успеле да заврше трку међу много јачом конкуренцијом која је имала агрегате од 500 до 1000ццм. Пјађо је фабрике отворио и у Индији и Вијетнаму од недавно је у погон пуштена и још једна фабрика у Индији. Лиценце за производњу скутера који су налик на Веспу су продате многима. Индијци су ту опет предњачили - ЛМЛ је почео сарадњу са Пјађом још 1986г. када су купили лиценцу за производњу П серије. И многи од нас памте моделе НВ и Т5, који су се тада преко увозника појавили и код нас, а велики број тих мотоцикала се вози и дан данас. Многи познати су власници или су били власници Веспе такозвани Весписти. Међу њима су и Урсула Андрес, Ракел Велч, Марлон Брандо, Луис Армстронг, Џералдина Чаплин, Џоан Колинс, Џејн Менсфилд, Марчело Мастројани, Стинг, Чарлтон Хестон, Џон Вејн, Хенри Фонда, Гари Купер, Ентони Перкинс, Жан Пол Белмондо, а од новијих Весписта међу познатима су Антонио Бандерас, Мет Дејмон, Џејми Оливер, Џуд Ло, Дејвид Бекам, Лиам Галагер, Гвинет Палтроу, Мила Јововић, Сара Џесика Паркер, Еди Марфи и многи други. Међу најексцентричније Веспе спада свакако она којој је 1962 Салвадор Дали подарио своје бизарне декорације. На њој су два студента Мадридског универзитета обишла Европу а сада се, као вероватно најскупља Веспа, налази у Веспа музеју у Понтадери. Данас је Веспа симбол једног времена једне епохе када се опуштеније и лагодније живело. Приметићете да се појављује у скоро свим нашим рекламним спотовима у задњих десетак година, који се циљано играју носталгијом и шармом протеклих времена. Веспа као неизоставни део сценографије, или пак као једна од главних глумица, само својом појавом прича причу, она је члан породице, синоним „слатког живота“ (La dolce vita) и враћа нас у та нека давна и лепа времена. https://www.youtube.com/watch?v=gvOXAFuHAe4 СРЕЋАН РОЂЕНДАН ВЕСПО! Текст је у целости објављен на блогу - moto2W.blogspot.com