Evo stigli smo kuce posle 12 predivnih dana provedenih, prvenstveno u Rumuniji, i madjarskoj. ; Vodic za : sta videti u Rumuniji nam je bila autokarta koju smo kupili na pumpi MOL, koja ima veoma detaljno obelezene interesantnosti. A evo kako je sve bilo : Prvo da napomenem da nismo navikli na ovakva putovanja. Ja licno sam pre ovog puta imao citavih 500km voznje motora (nedavno tek polagao), a najduza tura mi je bila oko 100km Krenuli smo 10.-og juna iz Temerina i jedva se dovukosmo do granice u Srpskoj Crnji od banatske dosadne pustagije. Kafa pred granicu ! I nasi i njihovi granicari i carinici su se samo cudili kakve budale i sa cim krecu na ovakav put tako da nam pasose skoro nisu ni gledali, samo su zavarili pecat i vozi dalje. U Timisoari smo stali da promenimo kintu u nekoj banci, ali kada sam prebrojao lovu, nekako mi je bilo cudno da umesto 7.000.000 sto pise na papiru imam sam 1.500.000. Ispostavilo se da su naucili nesto iz nase istorije, skinuli su cetiri nule sa novcanica, ali su obe varijante u opticaju. Medjutim nama to nije bio preteran problem posto smo se navikli na slicne stvari (samo malo vecih razmera). Uradili smo malu rekapitulaciju na temu ekonomija Srbije, natocili gorivo, popili kaficu i nazalost navukli kisna odela. Kisa nas je pratila do Hunedoare gde smo morali malo da stanemo, posto je Josephov BMW kroz filtere uvlacio vise vode od vazduha, a i do tada smo vec vozili oko 8 sati po kisi. (Sta ces kad smo neiskusni, a i u zivotu nismo videli vecu planinu od Fruske Gore). Dvorac se upravo zatvarao. Od daljeg puta do Sibiu-a smo odustali i uz izuzetnu i samoinicijativnu pomoc mestana smo krenuli u pronalazenje nekog jeftinijeg motela. Nazalost nismo nasli jeftin, ali nismo birali. Odseli smo za tu jednu noc u motelu Cincis oko 20km vise Hunedoare. Otkinuli su nas za 50 jura, ali preboleli smo. Motel je inace na izuzetno lepom mestu iznad jezera na visini od 1500m. Bili smo malo iznenadjeni kada smo ugledali gomilice i ostatke snega, i saznali smo da je pre 1-2 sata padalo. ; Sutradan ujutro nas je cekalo jos malo iznenadjenja, posto je 10-tak minuta posle polaska menjac BMW-a poceo da dimi. Malo mu je prokuvalo ulje. Dosuli smo mu oko 0,5 l i nastavili do zamka Hunedoara. Zamkom smo bili odusevljeni (i jos uvek smo). Razgledali smo ga negde do podneva. Nazalost nismo ga mogli videti bas celog posto se trenutno tamo snimao neki film. Dosuli goriva i pravac Sibiu. Tamo smo posle benzinske bili prinudjeni da jedemo u McDonalds-u da bismo imali one njihove papirne case od Coca Cole koje smo namontirali na filtere BMW-a. Tu je opet pocela kisa. Znaci opet kisna i voznja do Brasova. Nazalost nismo prosli kroz Transfagarasan, sto zbog toga sto je bio zatvoren, sto toga sto nas je od gore opet ceo dan polivalo. Bez obzira na sve stajali smo svakih nekoliko kilometara da bismo slikali prelepe pejsaze. Stigli smo u Brasov oko 10 uvece po njihovom vremenu. Odseli smo u hostelu : Florin B&B (adresa je Str. Aurel Vlaicu no. 110, Bl.23, Sc. E, Ap. 6, ako nekog zanima). Nazalost telefon sam negde zaturio. To je ustvari cetvorosoban stan sa 2 kupatila i velikom kuhinjom. Vlasnici su dosli oko 11 uvece da nas prime. Veoma ljubazni ljudi. Kostalo nas je po 10 jura. Po savetu lokalaca motore smo zakatancili na bulevaru ispred zgrade. Joseph nije mogao da spava cele noci, naravno bez razloga. Motore nije niko ni pipnuo. Treci dan odmah po startu opet kisa sa nadolazecom olujom, grmljavinom, munjama i veoma veoma crnim oblacima u planinama kroz koje smo trebali da prodjemo. Uprkos tome posetili smo Bran koji sa Draculom ima toliko veze da se ispred zamka prodaju suveniri sa tom tematikom. Treba otici i cuti i videti pravu pricu tog veoma interesantnog dvorca. Tu smo upoznali dvojicu veterana iz Britanije koji putuju po Evropi (DragStar 1100 i BMW GS 750 ili 850 ccm). ; Plan im je oko 10.000km za 6 nedelja. Rekli su da ce se javiti kada se vrate kuci. Narednih nekoliko sati smo se utrkivali sa olujom, i na srecu nije nas uspela jako zakaciti. Zbog toga nismo stali u Sinaji da pogledamo Peles, nego smo direktno bez stajanja odvozili do grada Ploiesti, nekih 60-tak km severno od Bucharesta. Tu su nas docekale dve devojke koje su nas bile spremne primiti na 1-2 noci. Kontaktirao sam ih preko www.hospitalityclub.org. Veoma korisno mesto na internetu. Ramona : Luminita (citaj Luminica) : Plan je bio da sutradan posetimo Bucharest i da nastavimo do Constante na Crnom moru. Jedna od devojaka, Ramona, je samoinicijativno preuzela na sebe da nas provede kroz prestonicu Rumunije, ali na njen nacin. To je znacilo da idemo stopom. Na prevoz smo cekali 2-3 minuta. Obicaj je da se voznja plati oko 1/3 cene javnog prevoza. Na taj nacin smanjuju troskove putovanja i oni koji stopiraju, i oni koji voze. Bucharestom smo bili opcinjeni. Velike fontane koje se nadovezuju oko 1-2 km sve do slavne palate koju je njihov nekadasnji "voljeni" predsednik poceo da gradi. Palata (casa Popolopul ili tako nekako), je nesto nevidjeno. vec iz velike daljine ni oko ne moze da je obuhvati, a kamoli fotoaparat. Ulaz je malo skup, ali mislim da vredi platiti. Tura traje oko 40 min i videcete samo oko 4% svega, ostalo nije za javnost. Jedna napomena, nigde nemojte placati taksu za fotografisanje. Svugde je skupa (pogotovo u palati - oko 30eur), a niko vas kasnije ne pita za to. To im je fora da uzmu pare zapadnim turistima. Uvece izlazak sa devojkama i nekim manjim drustvom. Na insistiranje njih dve odlucili smo da ostanemo jos jednu noc (ukupno 3 umesto 1), i narednog dana su nam pokazale njihov grad. Ploiesti ge drad od oko 500.000 ljudi, jako dobro organizova, (kao i svi ostali gradovi), sa mnogo muzeja, galerija,... Ceo dan smo proveli u gradu pesaceci, a na kraju dana se nismo uopste osecali umorno. Ujutro smo se veoma tesko pozdravili i uz obecanja da cemo se veoma brzo opet videti tu ili tamo, krenuli za Piatra Neamt, kroz Buzau, Focsani, Bacau. Posle svega onoga sto smo doziveli prethodna 3 dana, ovaj put nam je bio poprilicno bezvezan i nezanimljiv, osim naravno prirode i predela koje smo opet slikali na svakih nekoliko kilometara. U blizini Piatra Neamta, kada smo stali da slikamo, stao je jedan Rumun-biker ok nekih 70 god, na nekom nadr*anom R-u (ili nesto slicno, nazalost ne razaznajem te motore bas najbolje), da pita ima li problema. To je bio jedan od 2 ozbiljna rumunskih bikera u Rumuniji. Ostalih 28 su bili Danci, Holandjani, Britanci,... Stari nas je pozvao da mu se pridruzimo u poseti manastiru oko 30km iznad Piatra Neamta (on obezbedjuje besplatan smestaj, pice i hranu u motelu). Posto nas je kasnije kisa opet zalila, kada smo se dovukli do Piatre uzeli smo sobu u privatnoj kuci na izlazu iz grada. Zena je napitanje : do you speak english odgovorila sa DA!!! kao i na bilo koje sledece pitanje, komentar, psovku i mumlanje, ali nam je dala sobu (tacnije zamrzivac na -20 stepeni), koju smo preziveli a i nije bila skupa-oko 15eur. Ujutro menjacnica, gorivo, pravac Cluj Napoca preko karpata t.j. Hargite. Kada smo stigli do meta Toplite (citaj Toplice), put je nestao ! I nije ga bilo do Reghina. I tamo gde ga je bilo, povrsina rupa je bila procentualni mnogo veca od nagovestaja nekakvog 30-godisnjeg asfalta. To je offroad kakav se ne bi bas svideo ni onima koji to vole. Pored svega toga je jos i uzasno prometno kolima, kamionima,... I zamislite onda kako je bilo nama sa nasim starim 50+ motorima !!! Pogubljeni srafovi, pokidane sajle, iskrivljene felne od silnih udaraca iznenadnih "ambisa" na putu,... I jos pored svega toga veoma cesta promena kratkih pljuskova i sunca sa +35. Reghin, gorivo, vozi dalje. Dupeta vec odavno ne osecamo pa je vec svejedno. Cluj Napoca (inace veoma bitan grad za madjare - na madjarskom Kolozvar), nas je docekao sa lepim predvecernjim toplim vremenom. Skoro svi pricaju tecni madjarski. Odseli smo u kampu 15km posle grada. Poprilicno jeftin, veoma dobro sredjen kamp. Ovaj deo Rumunije je takodje prepun dvorcima, ali su uglavno zarasli, zapusteni i tesko je probiti se do njih. Narednog jutra smo krenuli put Madjarske. Do tada nam je bio problem kisa, sada nepodnosljiva vrucina. Stiglo leto, ali odmah po sred. Presli granicu posle dosta cekanja, ne zbog problema, nego zbog iscudjavanja posade granice, sto zbog starih motora i tolikog puta, sto sbog motora uopsteno. U tomkraju se dosta reko vidja motor. Preterani rucak u nekoj cardi 20-tak kilometara posle granice, i vozi dalje. Subota popodne, ne rade banke, ne rade menjacnice, u gradicima mrtvilo, svi su pobegli negde, a mi ni forinte. U gradu Tiszafured nam je jedan kolega-biker pomogao, i nasao je nekog prijatelja, vlasnika kafica koji nam je razmenio lovu. Popili smo pice, i dobili od njega na poklon set za instant resavanje probusene gume, sa ampulama vazduha, alatom za vadjenje eksera i puniocima rupa. Ostali smo u lokalnom kampu na Tisinom jezeru. Na plazi smo ugledali jedan preterano dobro sredjen Dnjepr 650ccm, i njegovog vlasnika i vlasnicu. Bracni par 50-ih godina sa kojima smo dobro popricali na temu dugih putovanja (i oni ih imaju pregrst). Posto smo sutradan planirali da posetimo tvrdjavu i grad Eger, a oni zive u blizini, pozvali su nas na rucak i na casicu. Posle razgledanja Eger-a otisli smo kod njih, jeli, pili, pricali, dobili par dobrih saveta u vezi puteva, i nekoliko kontakata u vezi motora, delova,... uvoza Dnjeprova iz Ukrajine,... Prevece smo stigli u malo seoce Marianosztra severnije od Vac-a, tik uz granicu Slovacke. Tu smo odseli kod jednog mog prijatelja koga nisam vec video oko 2 godine i ujutro krenuli prema Budimpesti. U Vacu su poceli problemi. Moj NSU je poceo da se gusi, da gubi snagu, da se gasi i pprilicno pregreva. Mislili smo da je u pitanju preopterecenje, posto taj motor pre ovoga nije vozen oko 15 godina i da se ispraznio akumulator, pa smo se zaustavili u jednom restoranu, gde smo rucali i za to vreme dopunili akumulator. Sve se cinilo da je u redu narednih 30-tak km, kada se pocelo desavati isto. Dok sam ja punio akumulator u jednom kaficu, Joseph je trckarao po gradu i okolini pokusavajuci da nadje bilo kakav Regler od 6V, ali bezuspesno, posto smo skontali da ne puni. Nastavili smo dalje kako tako do sledeceg gradice, gde je opet sve stalo. Opet dopunjavanje pa smo nekako dogurali do Budimpeste. Otisli smo u kamp na Rimskom kupalistu. Za 3-krevetni bungalov za nas dvojicu i za dva motora smo iskesirali oko 11 jura (najjeftinije do sada). Uvece BMW-om izlazak u grad, poseta kaficima, gde smo se sastali sa nekim mojim poznancima. Oni su nas pozvali da sledece vece dodjemo kod njih na veceru i da tamo prenocimo. Sledeci dan nam je prosao u razgledanju starog Budima, Lavirinta, ... i pokusaju da nadjemo regler, ali ako tamo ne znate gde da trazite necete nikad nista naci. Uvecesmo krenuli do ovih mojih poznanika. Nekoliko poslednjih km smo naravno mog NSU-a gurali na smenu. Vecera, opet punjenje akumulatora i spavanje. Ujutro je pala odluka da ovako ne mozemo da nastavimo na Balaton pa smo odlucili najkracim i najprohodnijim putem napustiti Budimpestu prema granici. Posle 40-tak km. je kod mene vec definitivno crklo sve sto moze imati veze sa strujom, tako da smo u jednom gradicu kupili jos jeadn akumulator i regler za starog Trabanta. Nekako smo ga nabudzili i drzao se dobro sve do granice. Od granice pa do Temerina zaustavljanje na svakih 15-tak km po pola sata. Ali staro gvozdje me je ipak donelo kuci. Ostaje da ga rasturimo i vidimo sta je sve poslo naopako. Sve u svemu prezadovoljni smo celim letovanjem. Da sam znao koliko cu se namuci pred kraj i sta ce mi se sve desiti, opet bih krenuo isto ovako i opet ne bih zalio ni za cim. Predivno provedeno 12 dana, upoznali mnogo ljudi i stekli sigurno 2 a verovatno i vise jako dobrih prijatelja !!! Godisnji imam opet krajem avgusta i pocetkom septembra, i veoma sam zagrejan za ideju da opet odem u Rumuniju, samo sa malo bolje razradjenijim planom, da bih vise toga video. Ako ne ove, sledece gosine sigurno idem !!! Stvari koje smo videli (ili nismo uspeli videti) a koje ne bi trebalo propustiti : *** Ostaci Chaucheskuovih fabrika, postrojenja svuda po zemlji, *** Dvorovi/Zamkovi/Tvrdjave : Deva, Hunedoara, Sighisoara, Peles u Sinai, Bran, dvor "Seljaka" kod Rasnov-a,... i sve ostale na koje naidjete u ovom delu Rumunije. Veoma dobro su ocuvani i postoji takav turizam. U severnom delu je to zapusteno ali ako neko hoce moze da ode da ih pogleda. *** Bucharest, casa Popolopuli (plopluirolpoia-kako god), okolina te palate, strogi centar. Ima ogroman park u Buchurestu u blizini centra t.j. skoro u samom centru. Vredi prosetati i videti ga. *** Grad Ploiesti. treba zaci u muzeje starih motor, pumpi, kompresora,... mozej satova,... postoje 2-3 jako dobre galerije umetnosti za onoga ko to voli,... *** Grad Brasov *** Manastiri na severu Rumunije *** Jezera u koja smo videli na putu od Ploiesti-a do Piatra neamta *** Prelepa priroda, planine, reke gde god krenete Evo dodao sam i malo slika, cisto da dobijete zelju i da posetite tu lepu zamlju. Uskoro cemo napraviti i neki mali site na kojem cemo prikazati detaljne putopise (ovog putovanja a i buducih) Pozdrav !!!

Za manje od 20 sati krecemo opet u Rumuniju. Samo na par dana ali idemo da vidimo prijatelje i prijateljice (pogotovo) a i poseticemo neka mesta koja ranije nismo. Bice to i dobar test za nase nove motore pred put u Poljsku. Javicemo se kada stignemo da prenesemo utiske. Pozdrav ekipi!

evo malo da napisem o ovom putovanju. 3 dana puta,ukuno 1650km,Bg,Zg,Slovenija,Austrija dakle istice mi viza pa reko da odem da je iskoristim a posto je lepo vreme kako nego motorom.Bezim sa posla u petak i oko 10h krecem put Ljubljane..Gume za motor sam narucio i cekaju me kod Furlana u Sloveniji..moja guma katastrofa,nema ni malo sare a kada sam kretao na jednom mestu se pojavile i zice :lol: krece najdosadniji deo puta,BG-ZG..j ane znam kako ostali mogu da putuju autoputem ali ja hocu da se zapalim svaki put kada krenem njime..narocito je dosadan ovaj deo do Zagreba jer i da vozis 400 ima da se naviknes i da se smoris...usput ne prelazim 130 jer ce guma da se razleti i vozim slalom u svojoj traci da bi sto manje bio na njenoj sredini...usput srecem Slovenca na GS koji me obilazi i zove na pice jer je vidieo da mi je guma u raspadu i ne mogu brze..covek je sjajan,pozdrav :kul: put nastavljam i nalazim se sa genijem koji se zove DR.CHALA :prayer: :prayer: :prayer: sedim sa doktorom uz pice i menjam plan ..ja sa mislio da idem do Graza na dan i da se vratim ali me iskusno savetuje da idem u Vilah...hvala na savetu ..odlazim put granice ali onda nastaje agonija :lol: dakle hoce Srbin da predje granicu i udje u EU a fali mu samo par stvari : 1. ISTEKLA MI JE VOZACKA DOZVOLA PROSLE GODINE,mrzi me da odem da produzim a to sam se setio kada mi je zatrazio policajac na granici,srecom bio Hrvat pa me pustio 2.NEMAM MIGAVCE,planiram da ih uzmem u Luisu ali do tamo idem bez 3.ZADNJA GUMA SE RASPALA I VIRE SVUDA ZICE kaze mi Slovenac pa decko gde si bre ti posao,gde ces sa tim gumama...poce da mi prica o dubini sare,ma reko sine daj da predjem granicu imam jos 10km do Furlana gde me cekaju gume...naravno nece da cuje mladi kreten i vrati me sa granice,kaze ostavite motor i predjite bez njega...naravno da sam popizdeo najstrasnije ali idemo dalje...Zovem Chalu koji mi je logisticka podrska i kaze mi da probam na prelazu pored ,ja tamo a ovaj kaze decko ajde lepo na glavni prelaz,ovo je samo za Slovence i Hrvate...ja se opet kao napravim lud i opet sa Chalom pravim plan da probam na treci a ako ne uspemo nista onda spavanje kod Doktora srdacnog domacina ,pa da se kupe neke gume u HR pa za Austriju ...na trecem prelazu ista stvar ,ne moze da se predje na njemu ..ali taj prelaz je udaljen od vulkanizera da su mi stigle gume samo 2 km... onda novi plan,nece Srbin da popusti ..Zovem Furlana i objasnim da ako hoce da uzmem gume da mora da dodje da uzme tocak preko granice,da ga odnese,namontira gumu,da ga vrati nazad a onda ja preko glavnog prelaza da dodjem da namontiram prednju gumu...sve je tako i bilo jer je Furlan PROFESIONALAC!!!! skidam tocak na granici pun gas okolo na glavni prelaz,momci me cekaju sat prek oradnog vremena i sredjuju i prednju pun gas sa novim gumama a Ljubljanu .. subota lep dan,rano krecem ka Austriji,putevi u Sloveniji su bolesni za motore,kultura u saobracaju se ne moze opisati,sto se tice tih stvari sve najbolje.. svracam na sokic i sendvic na Bled i pravac Karavanke tunel,pa u Vilah u Luis.. Tu sam se smorio kao zmaj od guzve i vrucine i resio sam nista da ne kupujem nego pare da sprcam na benzin i obidjem jos jedanput Sloveniju..idem preko Alpskog prevoja ka Kranjskoj Gori onda Vrsic onda silazak na Socu ,to je najlepsi deo koji sam vozio do sada,250km krivina do Ljubljane,sve puno motora,lepo vreme,ranije sam prosao tu Dominatorom sa devojkom ali sa Stromom je totalno drugaciji osecaj ...nisam stajao da slikam jer sam samo sipao benzin i cepao koliko sam mogao... dakle sve vreme su ovakve krivine Spavanje u Ljubljani i onda za Beograd...krece opet najdosadniji deo puta...do granice sa HR i ok,jer ima malo krivina tako da 190 postaje zanimljivo ali zato kroz HR i Srbiju strasn koliko je dosadno..u jednom trenutku sam skrenuo na magisralni put koji je bio oznacen kao glavni put a evo sta sam nasao,15km sam isao u jednom pravcu u nadi da ce krenuti asfalt ali sam se onda vratio nazad jer sam video da necu nikada stici do BG ali nije bio los off road trening..vracam se na autoput i pun gas za BG.. eto to je to ..moja preporuka je da se nabace motori na prikolicu do slovenije pa onda pun gas jer ja barem odlepim na autoputu...U SLO treba ici dolinom Soce,pa na Logatec,pa Ljubljana,strasan put i uzivanje neopisivo.. Hvala Chalo na pomoci

Poshto najavljuju lepshe vreme vetj od sutra, reshili smo da se u subotu malo provozamo. Tura je Avala-Ibarska - kafana 4 vetra [ukupno tje biti oko 80-120km] Okupljanje je u 10:30 kod kafitja Solo na NBG, Jurija Gagarina , na kraju ENJUB trznog centra. Za sada prijavljeni za voznju su : Lazar [Evil Zo], Nesha XX i ja ...

Leti cesto vozimo ovu turu biciklom. Kad vec imamo ovo januarsko leto, resio sam da ljutoj masini malo protegnem noge. Ususkan u kacigu i toplo odelo krenuo sam po blagom popodnevnom suncu. Vec posle par kilometara se vidi najlepsi deo puta brdo Vagan. Do Vagana se stize lagodnom voznjom preko malog mesta Darosava (bivsi Partizani). Ko nije prolazio neka pogleda spomenik u centru mesta. Podigao ga je otac u spomen na 9 sinova poginulim u Kumanovskoj bici. Sa Vagana puca pogled na okolinu pa se vide Kosmaj, Avala i Bukulja koja je u neposrednoj blizini. Atmosfera nije bila bas cista pa evo kako je izgledao Kosmaj u izmaglici: Dalje put ide preko Zivkovaca. Velja se potrudio te je sad ovde potpuno nov asfalt. Neki delovi ipaj jos nisu gotovi, pa treba biti oprezan jer se iznenada moze uleteti u nezavrsen deo. Teskoce mi je pravilo i sunce jer sam stalno vozio ka zapadu pa na momente nisam mogao da vidim vise od 30-tak metara. Posto je ovo ipak januar, delovi krivina u senkama su jos vlazni, a na samom Vaganu ima dosta zaostalog snega. Dakle, oprez! Petnaestak kilometara prelepog puta i okoline dovodi me u Belanovicu, malo mesto u kotlini. Na zalost, basta mog omiljenog kafica iz letnjeg perioda nije radila (ipak nije _toliko_ toplo) pa se ovde nisam zaustavljao. Ispod Vojine vikendice ususkane izmedju borova, put se odvaja desno za Brajkovac. Opet nov asfalt (ko ce kome nego svoj svome) opet predivna okolina. Ubrzo se stize u Brajkovac. To se vec nekoliko godina nalazi ovo: Avion je bio u upotrebi u RV od 1953 do 1968 godine. Preostali deo puta do Lazarevca ide preko Stubickog visa (najvisa tacka opstine Lazarevac 380 mnv). Takodje odlican asfalt, vijugav put kroz sumu. Treba posetiti crkvicu brvnaru par kilometara posle Brajkovca. Sve u svemu jedna lepa opustajuca voznjica, meni prva sa ovim motociklom, a sve ovo je samo vezba za predstojece leto. Sto rece neko: Kad porastem bicu Djura (mada sam stariji od njega) Pozdrav svima.

Bi receno: TIVAT - PINE - PODNE, i bi tako masinerija koju voze redom drmandic , Dzony i imacu i ja pravi motor Sjedosmo negdje na rivi popismo jutarnju kaficu (podne). Poslije toga smo zalivom posli do Kotora, gdje smo sacekali Gasha da nam se pridruzi a onda pravac tvrdjava Gorazde. Jedina djevojka u nasem danasnjem drustvu Sveukupno bilo je devet motocikala i deset individua, jedan grupni portret neki su se bavili istrazivanjem mracnih hodnika tvrdjave a neki su uzivali u zimskom suncu pogled sa vrha tvrdjave kada okrenes glavu lijevo a odmah potom desno Koliko ima razlicutih pristupa izradi dvotockasa to se vidi iz ova tri primjerka koji su bili danas na mini skupu (BMW, IZ i YAMAHA) Poslije tvrdjave Gorazde zaputismo se u Budvu, sunce je pocelo da zalazi tako to bi 25 Novebra ljeta gospodnjeg 2006

Eto, danas smo malo bili do Virpazara, malog gradiæa na obali Skadarskog jezera, ðe je prva puška opalila 13.07.1941... Enyway, temperatura samo 16 stepeni, mada su najavljivali i do 19. Doduše, oko jezera je bilo nešto hladnije, ali sasvim OK. Kada smo došli, oko 14 sati, bila je neopisiva gužva. Veæina lagano pijana zbog fenomanalnog crnog vina koji se proizvodi u okolnim krajevima. Èuveni Vranac je iz ovog podruèja, a neki mali proizvoðaèi su ga i nadmašili. Za ova dva dana je obezbijeðeno 1500 kilograma ukljeva i 1000 litara vina. Za nedjelju je planirano takmièenje u pravljenju riblje èorbe i oèekuje se 1500 litara èorbe koja æe biti podijeljena gostima... Naravno, idemo i sjutra. Za sada nešto slika, a nastavak slijedi... Sutomore VeæiCG (Ivan) i ja Virpazar... (Powered by frubar.net)

Evo, juèe opet upalili motore i napravili djir do Starog Bara, gdje se svake godine održava Maslinijada. Nažalost samo jedan dan posveæen ovoj biljci koja nam daje toliko mnogo. U Baru je inaèe najstarije drvo masline na ovim našim prostorima i jedno od najstarijih u svijetu. Procjenjuje se da ima preko 2000 godina. Skup je posjetilo nekoliko hiljada ljudi, a sve što se jelo, bilo je napravljeno sa maslinama ili sa maslinovim uljem...

Izwinjawam se nadleznima shto prawim nowu temu sa istim sadrzajem .. ali lakshe je i urednije owako .. onu prethodnu koja je bila u swojstwu dogowora oko pomenute akcije mozete slobodno da obrishete.. Dakle josh jedna sunchana subota .. josh jedna lepa woznjica od oko 450 km .. owog puta cilj je bio Maglich i Studenica koju smo na zalost morali da izbacimo iz plana zbog sticaja nepredwidjenih okolnosti .. (Koma nas je usporawao weci deo puta ) Dogowor je sklopljen da krenemo sa malo chudne lokacije .. okupljanje kod plawog mosta :shock: shto je u nekima izazwalo razne poriwe :whistle: Organizacija na niwou .. naprawili smo i wideo zapis Kragujewac .. prwa jutarnja kafa .. Mikka moram da primetim da na swakoj slici drzish cigaretu :fcab: Maglich ... Ibar ..

Dogovor je pao iznenada. Mina je ponudila vožnju do Èaèka, Evil je prihvatio i Nataša se obradovala èim je èula za vožnju. Ja nisam mogao da odbijem, ipak, zna se ko u našem braku pije pivo i prièa glasno. Zakazali smo polazak u 9:30 ispred Minine gajbe na Senjaku. (Dobro zvuèi, a?) Ja sam kasnio jer je moj pametni burazer (Glista prim. aut.) poneo kljuèeve od Honde u bolnicu gde je operisao bruh, a usput iskljuèio telefon, pa nisam mogao da pronaðem ni kljuè ni kalauz, popizdeo sam, ali kada sam video njegove tugaljive okice, sve sam mu oprostio... Krenuli smo oko 10:15, Èukarica, Ibarska... Standardno opuštena vožnjica, uz pandure koji su nas uglavnom ispratili pogledom, sve do Ljiga i prvog zaustavljanja, jer nas je uhvatio semafor. Ekipa je bila sledeæa, Milan na Banditu 1400, Evil i Mina na nekoj Yamahi R6 i Nat i ja na VFR-u. Sledeæi checkpoint je bio na vrhu Rudnika jer Evil obožava ovaj deo puta, sa krivinama do prevoja "Rudnik". Naime, prièa se da on prosto obožava krivine. I dok su Bandit i R6 peglali krivine, meni se u jednom trenutku otvorio padobran, odnosno izletela mi je kapuljaèa i poèela da me davi. Sreæom imao sam Natašu iza koja mi je pomogla da dovedem svoju opremu red. Nismo se zaustavljali do Èaèka. U Èaèku nas je doèekala ekipa iz MC Manèula, i tu sam ja i izvadio fotoaparat. Pružanjenogu nakon èuèanja do Èaèka... Uživanje u Novembarskom suncu... Dožli smo gladni i žedni, a naši domaæini su se potrudili da odemo potpuno drugaèije raspoloženi. Napojili su nas i nahranili. Doèekali su nas kao prijatelje i organizovali roštilj u našu èast. Zaista lep gest. Nadamo se da æemo imati priliku da im se revanširamo za gostoprimstvo. Uz neizostavnu šalu i moto anegdote, vreme koje smo planirali da provedemo u Èaèku je prošlo i brže nego što smo mislili. Neke anegdote su bile toliko smešne da su se pojedinci dolovce upišali od smeha. U povratku smo rešili da na prevoju Rudnik skrenemo desno ka Topoli i Mladenovcu. Put je bez pravaca, sa mnooogo krivina, ali i blata i govana na putu tako da smo vozili dosta oprezno. To, naravno, ne znaèi da nije bilo preglednih èistih krivina na kojima smo uživali. Usput smo sreli patrole milicije, a jedna nam je, videvši da smo usporili zarad njih, davala znake da pièimo... Lep gest, neuobièajen. Zaustavljanje posle Mladenovca. Evo dokle smo gulili gume. Stigli smo u Limun taman i kada smo skinuli opremu javljeno nam je da je Èeh imao udes (sreæom lagan) pa smo produžili do njega. Nakon toga smo otišli do Gliste u bolnicu da ga obiðemo. Mina je vrtela krugove oko benzinske pumpe dok je Evil uživao u zvuku njegovog Termignonija. Ghost rider(ka) Trudili smo se da izbegnemo noæ, i plan nam je bio da doðemo do BG-a pre mraka. Nismo uspeli da izbenemo sumrak. Usput smo, rekoh malopre, naleteli na delove puta prekrivene blatom zbog kopanja kanala za odvod vode pored puta, vrlo malo rupa, i slab intenzitet saobraæaja. Meni je dok smo išli ka Èaèku u par navrata smetalo sunce koje se odbijalo o asvalt, a u povratku smo imali situaciju da nas sunce par puta udari u oèi preko retrovizora. Sve u svemu, prijatna vožnjica od oko 300km. Još jednom hvala MC Manèula iz Èaèka na divnom doèeku i lepo provedenom vremenu. Milan, Mina, Evil_Zo, Nataša i Najzli P.S. Jel Vam se èini da Mini baš leži ona Yamahica, a? najzli

Date: 18.Novembar 2006 Destination: Lepenski Vir Tour Distance: cca 400 km Meeting Point: Beogradsko Dramsko Pozorishte - Beograd Meeting Time: 08:30h Departure: 09:00h Ko god je raspolozen za jahanje.. widimo se..

Evo Dane i ja iskoristismo dobro ovaj vikend..dakl eput do Kopaonika,polazak u Subotu u 8 ujutru...idemo Ibarskom magistralaom,malo da ugrejemo gume i da vidimo kako drzi ladan asfalt,..ispred Rudnika ima kafana Zlatna dolina,nisam jos prosao a da ne svratim...moja preporuka sendvici sa domacom prsutom i kajmakom,jako je cisto i sve je odlicno,nikada nisu omanuli...tu pravimo pauzu za dorucak i da se malo oporavimo od neprespavane noci. nastavlajmo put ,motori odlicno rade naravno i posle kraljeva,mesto Bogutovacka banja ima jedna cuvena kafana koja je stara 200godina i nikada nije zatvarana,malo je van magistralnog puta ali naravno da mora i ona da se obidje,jedna vesalica,malo kozjeg sira,proje,kajmaka,znamo da zivimo u kafani pa to ti je a onda najlepsi deo puta do Usca,nov asfalt,sve oznaceno,vozimo koliko moze ali sa malo rezerve jer na severnim stranam ima vode na putu,malo peska..penjemo se uz Kopaonik,sa strane sneg,jako lepo medjutim na severnim strana ima jako puno snega i leda na samom putu...tu su stromove gume tj.kore od lubenice pokazale pravo lice,agonija naravno...ne mozes da krenes,kliza...ima filmcica pa ce da okacimo...inace africa tu jede sneg i pravi grudve sa svojim kramponimaTKC80 strasna guma...stizemo bez padova i maskiramo azdaje u sumi sledi fizikalisanje dva dana a onda povratak kuci povratak preko Brusa,Aleksandrovca,Jgaodine,Kragujevca,Mladenovca do BG.. ostali smo duzni video klipova ali bice za koji dan...

Evo napravili 100-tinjak kilometara po brdima iznad Sv. Stefana i Pržnog. Temperatura 21 stepen, putevi suvi osim na par mjesta gdje je još rosa opstala. Na kraju ruèak u Sutomoru, dagnje na buzaru i arbuni na ploèi... Sve u svemu, ugodan ðir dok èekamo zimu... [smilie=lolroll] [smilie=lolroll] [smilie=lolroll]

evo ljudi malo je bila guzva pa nikako da napisem jedan mali post od pre mesec dana....evo samo par reci.. Dane i ja smo morali da se spustimo rano do Knjazevca i kako smo 8 morali da budemo dole krenuli smo negde oko 6 iz Bg autoputem...jos je mrak ali je zato preko 20 stepeni,bolesno toplo...punimo gorivo na ELP-u posle naplatne rampe i krecemo dalje...e sada evo malo racunice ...dane krece sa pumpe jer nece da vozi Africu preko 140km/h a ja ostajem da napumpam gume i dok sam se obukao proslo je 10min...ja krecem za njim i vozim sve vreme 180-190km/h,usput racunam gde cu ga stici i shvatam da je to OMV 100km dalje...dakle ako vozite normalno stizete na svim putevima u toku dana najvise pola sata brze a potrosnja barem na Stromu je 2lit vise...naravno da je dosadno na autoputu i da kada imas jak motor ne mozes da vozis polako ali do Nisa imate rucak dzabe ako idete malo sporije,sve ovo govorim jer ljudi obicno misle da mnogo mogu dobiti na brzini a u stvari na velikim putovanjima usteda je ogromna.. jako je lepo jutro bilo,izlazi sunce,toplo,lepa priroda...iskljucujemo se kod Paracina i krecemo ka Zajecaru ovaj deo puta je lep,sve vreme 140km/h,oko Rudnik planine se nalazi jedan lep prevoj sa 3 trake gde posle dugog pravca kreces da struzes papucicama ...pravo osvezenje..zatim Zajecar,Knjazevac i odlazimo na Staru Planinu... Planina je stvarno prelepa i pravi raj za endurase...skrecemo za asfaltnog puta na jedan razvaljen kameniti put... zalim sto nemam Dominatora jer nije bas Strom za ovakav teren...u stvari nisu gume za takav teren i zastita motora je od plastike,tj nema je a ima dosta velikog kamenja...ali ide strom bez ikakvih problema ali mogu samo da gutam prasinu i kamencice iza tandema Dane-Afrika.. stizemo na vrh uzivamo malo i pokusavamo da se popenjemo na vrh jedne livade...krecem peske jer vidim da je to zid prekriven travom ali krece Africa sa svojim gumama koje su kao kora od lubenice i naravno posle klizanja u mestu Dane je lepo spusta da odmori u travi.. nastavljamo dalje put ali nailazimo na motorne testere uz poruku dalje necete moci,decooooo,decooooo,busiiiii,busiiiii haahahh naravno salim se,seljaci su bili krajnje gostoljubivi jer tu motor nikada nisu videli .. malo osvezenje na potoku i krecemo nazad tu smo naisli na cicu koji ima 95godina...pogledajte samo kako izgleda...neverovatan lik...u toj vukojebini gde ima 10 kuca taj genije prica bez ikakvog zamuckivanja,koncizne misli,prica o datumima iz proslosti,atomskim bombama...neverovatno.. izlazimo na asfalt i nastavljamo ka Dunavu...put kojim smo isli Knjazevac-Zajecar-D.Bela Reka(sve vreme uz planinu Deli Jovan,put odlican i sve su krivine ,odlicna deonica) i izlazimo na Dunav,Donji Milanovac.. put uz Dunav je prelep,vecina je vec bila tamo pa nema sta da se pise... tura je nekih 800km i super je za jedan dan...jos je bolj eotici na dva dana pa se provozati po Staroj Planini koja je stvarno netaknuta i prelepa... eto toliko..

...evo da ne stavljam pod ŽumbeRRak!Danas se hard sekcija uputila voziti plinovodom koji vodi uz autocestu Zg-Ri,po nagovoru Drasa! :wink: No ekspedicija je krenula drugim smjerom , jer nas je u Goskom Kotaru doèekalo sve samo ne prijatno vrijeme.Raèunali smo na minuse,ali ne i na snijeg!Quad ekipa je silila da se vozimo po snijegu,ali oni ipak imaju 4 kotaèa,tako da smo nas dvojica na dvokotaènim off road prometalima uspjeli nadglasati ovu dvojicu heroja i sklopivši kompromis nastavili smo do Grobnika!Vozili smo se uokolo trasom probijenom za potrebe plinovoda i uživali u drugoj vremenskoj zoni od one koja nas je zatekla u Gorskom Kotaru! :palacgore: Evo par fotki s moje strane!Deèki æe dopuniti! :wink: Ajd bok!

Malo fotki sa dvodnevnog djira po planini Dinari koju dijele Hrvatska i BiH.

OKOLICA MRKOPLJA_GORSKI KOTAR Evo i malo dogodovština s djira!Dogovor je pal da se najdemo u 9:30,jer smo si obojica zeli day off!Kak to i obièno biva s metrosexualcima,ovaj moj naravno u to vrijeme nije bil ni s od spreman!Nakon kavice odjedrismo u garažu spremetati KTM sa SM na HE!Skidaj kotaèe,meèi druge... :misli: To je naravno drug Franc obeæal napraviti rano ujutro,prije nego kaj ja doðem! :palacdolje: Mažemo lance i skužim da mi fali jedan feder na nožnoj žlajfi!Ništa , sad i to moramo kupiti putem!Ne znam ni sam zakaj jer ju uopæe ne koristim,al ajde. :misli: :? Nalijemo gorivo,zvežemo pile na priksu i gaaaas!Stajemo u Savskoj kod Pavliniæ-Sopiæ i uz pomoæ ljubaznog FEDER majstora riješavamo problem na CR! :palacgore: Gladni smo ko vukovi i odluèujemo stati u Mc Drive kod Bille rotor na popunjavanje praznina! Konaèno ostavljamo Zg iza sebe!Jurimo prema Delnicama i skreæemo za Mrkopalj!Nakon par km skužimo da nismo natankali benzin u kanistere,a nismo niti kupili prijeko potrebnu vodu,neophodnu za Off road!Vraæamo se,ponovo gubimo drgocijeno vrijeme!Obavljamo potrebito i istim putem pièimo za Mrkopalj!Prolazimo ga i pièimo Matiæ poljanom do prigodnog pakrkinga! Konaèno skidamo pile s prikolice,ali barem smo zadovoljni temperaturom i vremenskim prilikama!Naime nakon jutarnje magle i nepunih 6 C oko podneva,ovdje je sada ugodnih 13 C i sunèeko!Ostavljamo u kombiju dobar dio tople odjeæe koju smo ponijeli za sluèaj šljive!Palimo pile i sjedamo i konaèno odvræemo gas oko 14:30!Pravac Tuk,pa prema Samrskim stijenama!Put cijelo vrijeme vodi kroz šumu!Dolazimo do skretanja za Samarske stijene i hrabro jurimo ka njima,ali naše vozaèke sposotbnosti ne dozvoljavaju put skroz do njih,jer put prelazi u kamene stube,po meni dostupne jedino planinarima!Odluèimo malo predahnuti i uživati u pogledu i tišini! Nastavljamo dalje i vozimo kroz šumu okruženi drveæem i stijenama koje su malo uz nas i malo se udaljavaju od samog puta!Makadam izvrstan,a jesenje otpalo lišæe samo pojaèava užitak i dojam ! Put nas vodi do skretanja za bijele stijene,ali se ponavlja prièa sa planinarskim putem,pa odluèimo nastaviti dalje prema skretanju za Begovo Razdolje!PUtem skreæemo na poneki odvojak,ali se uvijek vraæamo nazad na glvni put!Usput nailazimo na ovaj kamenolom i provodimo tamo neko vrijeme! NAstavljamo dalje svjesni koliko je sati i da nam je preostalo još sat i pol vozikanja!Uviðamo da nam kupljeno gorivo sigurno neæe trebati! Odluèujemo tih sat i pol provesti u vožnji tumarajuæi prema Begovu razdolju i hvatajuæi sve usputne puteve lijevo i desno!Tako na jednom od njih susreæemo šumara koji nas nakon upoznavanja upoznaje s oklicom rijeèima!Upozorava nas da ne divljamo izvan makadama,da ne uništimo zapreke koje postavljaju da zemlja prilikom kiša ne bi curila na cestu!Obeæajemo da neæemo i nastavljamo tumarati! Putem od Begova Razdolja prema kombiju na Matiæ poljani prolazimo pored Planinarske kuæe Janjèevica! Pa tumaramo nadalje prema kombiju!Par shootova putem: Dolaskom do kombija presvlaèimo se u "civilke"!Pospremamo stvari!Penjemo pile na prikolicu!Provjeravamo zategnutost gurtni.I jurimo doma oko 17:30!Moramo stiæi u Zg do 19:00!Franc ima neke obaveze!Mislim da nakon ovih 100 odvaljenih km fizièki niti ne bi mogli više odvaliti!Pa nakon poèetnog nezadovoljstva što idemo, razum prihvaæa da bi više od toga ionako bio prevelik i nepotreban napor! U nadi da æu još ove godine tumarati ovim predivnim krajem... ...drugarski pozdrav od dr.-a

Ovaj Septembar je bio prelijep, nista gori ni Oktobar. Kada slobodno vrjeme dozvoli treba sebi priustiti izlet na dva tocka. Evo jedan moj jednodnevni izlet, mozda posluzi nekome kao ideja kako stuci slobodan dan kada se dodje na CG primorije. Evo mapa puta. CRNA TACKA - mjesto odakle smo krenuli - dosli ZUTE TACKE - mjesta gdje smo se zaustavljali i napravili po koju fotku. CRVENA LINIJA - trasa puta Prvo zaustavljanje po polasku iz Budve bila je benzinska pumapa na ,,Skocidjevojci'' Dalje napredujemo prema Baru, magistralom i nije nesto zanimljivo voziti, uglavnom zato sto imamo slabije motore (moj od 125 ccm, vespa 150 ccm, Beverly 250 ccm) Poslije Bara skrecemo na stari put poreko Sutormana za Virpazar. Normalno, zastajemo da predahnemo i da bacimo po koji pogled prema Baru. Evo kako izgleda uspinjanje prema prevoju Kada smo dosli do prevoja zastajemo ponovo ne bi li uzivali u pogledu prema CG primoriju Poslije toga slijedi dugi spust prema Virpazaru. Prije samog Virpazara u debeloj hladovini posmatramo i ovakva stvorenja Dolazimo do Virpazara i tu parkiramo motore u centru. E, sada napomena za put izmedju Bara i Virpazara preko Sutormana: Put je sirok i pregledan ali slabo (citaj nikako) odrzavan. Poslije par odlicnih krivina poslije jedne jednostavno nestane citav put. Kliziste ga odnjelo, nije popravljan, pa okolo po makadamu sto su lokalni ljudi napravili. Takodje put je pun i tzv udarnih rupa. Dakle oprez na tom putu. Na ostatku dionice asvalt je odlican i nema iznenadjenja, ostaje samo uzitak u krivinama. Par fotki iz Virpazara Potom napustamo Virpazar i starim putem prema Rijeci Crnojevica Setaliste u Rijeci Crnojevica i skoro svima poznat motiv iz Rijeke Crnojevica Poslije toga put nas nosi na Cetinje. Dvorac Kralja Nikole, sada muzej koji vrijedi posjetiti. ispred Dvora neobican putokaz koji pokazuje koliko je koji svjetski muzej udaljen Od Cetinja dalje nastavljamo ka Njegusima. Zaustavljamo se ,,Kod Pera Na Bukovicu''. To je kafana koja evo bez prekida radi preko 150 godina. Nazalost nisamo se sjetili da napravimo koju fotku. paznju nam je odvlacila hrana :oops: Od kafane put se spusta prema Njegusima. Tu zastajemo na jednoj krivini odakle se ,,puca,, pogled na Njeguse. No, nazalost nismo stali radi pogleda. Vespa je imala gumi-defekt. Ali kako su ta vozila opremljena rezervnim tockom i taj problem se relativno brzo rjesava. Kada smo krenuli da se spustamo prema Kotoru poceo je polako da pada mrak. kako su meni na motociklu losa svjetla (citaj ocajna) pozurili smo natrag za Budvu. Iz tog razloga ste ostali uskraceni atraktivnih fotografija Boko-Kotorskog zaliva. U svakom slucaju, ako ovo nekome posluzi kao ideja za izlet bice mi drago.

Prvo da kazem GASHO RULZ,e sad da krenem,odluceno je da se ide za Bar,pa je od neke ekipe koja je trebala krenuti,neki su imali problema sa ocima i tako to,zelimo im brzo ozdravljenje,te stoga sam isao sam! Krenuo sam preko Dubrovnika,kao ljepsi put i tako to,e sad sam prosao tuda i ko zna kad,jer su me idrkali na Hrvatskoj granici,ali nebitno,zato nisam nista ni slikao,eto im sad mogli su imati reklamu,a sad dolazi u obzir samo Wild beauty Montenegro! Poslije patnje,i opomena drugova plavih da ce mi oduzeti vozacku radi preticanja kolone nekako se dopelah na trajekt! Jeste da je proslo 35 godina od snimanja Maratonaca,ali kad sam danas prolazio kroz Budvu palo mi je na pamet ono "jurimo 30", ma to je guzva,strasno,jos zamalo neka budala da me satre!? No eto dodjoh u Bar,gazda Gasho je dosao malcice kasnije,tu se popilo,a i pojelo,Pica je Odlicna! Pa onda me je ljubazni domacin poveo u turu po Baru! Otisli smo do Starog grada Bara,usput mi je objasnjeno i gdje je cije groblje!? Pa koliko se moralo saditi maslina da bi se ozenio!? E onda smo skoknuli do Luke Bar pa malo po plazi do ljetnikovca Knjaza Nikole sadasnjeg Muzeja Odatle nazad u Pulenu,na jos jednu casicu prijatnog razgovora i polako put pod noge! Evil Zo,zao mi je sto nisi mogao da se pridruzis,da se vidimo,ali bice prilike a i radi ovoga a u povratku evo jos par slicica,sad nije Nica ni Azurna obala,ali ipak izgleda super!? Evo da iskoristim priliku da se od srca zahvalim domacinu Gashu na gostroprimstvu,zaista sam se ugodno osjecao,ma nemam rijeci! I nadam se da ce nam Evil Zo oko sokolovo biti sto skorije u sedlu!!!

E ljudi, odosmo Svaba i ja sutra da ostvarimo decacki san - Monaco Grand Prix. To planiramo da uradimo negde od moje 10. a Svabine 11. godine. Ruta ne izgleda posebno zanimljivo jer nam i nije bio cilj. Idemo u sredu ujutru za Zagreb. Tamo smo do 14h. Svabi cu da dam jedan tour po Zg-u. Ujutru krecemo za Milano (oko 650km) i stizemo, nadamo se, oko 16,17h. Tamo nas ceka neko moje drustvo. U Milanu spavamo i ujutru nastavljamo put ka Monacu. Milano-Monaco je oko 400km. Uzeli smo hotel u Antibes (jebiga, ne znam kako da ga stavim u padez). Mesto izmedju Nice i Kana Ovako su tekle pripreme… Svaba budzi instalaciju za komunikaciju radio vezom u moju kacigu. Ja sam se za to vreme maltretirao sa ubacivanjem softwarea za navigaciju u moj pocket PC Na kraju posle 5,6 sati jebade i nerviranja, sve je proradilo a Svaba je pomislio da sada moze da mi zaspi u gajbi!?! Detaljan izvestaj, sledece nedelje. Vracamo se u utorak...

Evo nase price. Za pocetak, kacim statistiku putesestvija. Slike kojih ima oko 130 (u smanjenoj rezoluciji, oko 150KB svaka) kacim popodne, a detaljni putopis veceras. RUMUNIJA 22-26.jun 2006 by Dexterr, Yoman & Andrejp OPSTA STATISTIKA PUTA Trajanje puta: 5 dana (22-26.jun 2006) Vreme voznje: uglavnom od 10:00 do 20:00 Tempo: po kvalitetnim deonicama oko 110kmh const, po lokalnim oko 80kmh Vremenski uslovi: uglavnom suncano ili mestimicno oblacno, 30C, osim preko Transfagarasana (teska kisa) i deonica Bukurest-Sinaja (kisa i kratkotrajni grad) Putna mreza: Od ekstremno losih puteva (30%) preko korektnih (50%) do potpuno novih, savrsenih (20%) PUTNA RUTA Dan 1: BG-Zrenjanin-Srpska Crnja-granica-Jambolia-Timisoara-Lugoj-Deva-Hunedoara-Deva-Oresti-Sebes-Sibiu Dan 2: Sibiu-Transfagarasan-Curtea de Arges-Pitesti-Bukuresti Dan 3: Bukuresti-Ploesti-Breaza-Sinaia(Peles)-Busteni-Predeal-Brasov Dan 4: Brasov-Pojana Brasnov-Rasnov-Bran-Zarnesti-Fagaras-Sibiu-Sebes-Oresti-Deva-Lugoj-Timisoara Dan 5: Timisoara-Jambolia-granica-Srpska Crnja-Zrenjanin-BG KILOMETRAZA Presli km: 521+360 (50 po Bukurestu)+175+473+195 (25 po Temisvaru) Ukupno km: 1724km Dnevni prosek: 1724 / 5 = 344.8km GORIVO Punjeno goriva: 20l Srbija, 60l Rumunija Gorivo placeno: 1700din-20Evra (Sr)+205 RON tj.novih leva-58.5Evra (Ru) Ukupno potroseno na gorivo: 80 Evra Cena na 100km predjenog puta (uz pretp. da je gorivo 1 Evro po litru): ispod 5 Evra Prosecna potrosnja goriva: 4.6l/100km Mesta tankovanja: Lukoil (Srbija), RoPetrol, MOL i OMV (Rumunija) TROSKOVI Troskovi pored goriva: Oko 120 Evra po coveku, od toga: Spavanje Sibiu 10 Evra, Bukurest 12 Evra, moto kamp 7 Evra, Temisvar 8 Evra Ostatak hrana (najveci trosak), barovi, ulaznice za Bran i ostale sitnice Total troskovi po coveku: oko 200 Evra LICNI UTISCI Subjektivni dozivljaj “kvaliteta” voznje: putevi ravni i pravi od granice ka Temisvaru i mestimicno izmedju Deve i Sibia, kao i autoput ka Bukurestu. Ostali putevi uglavnom krivudavi, pri cemu su mnogi sa velikom visinskom razlikom (mnogo ostrih krivina sa kontra nagibima, uzastopnih S krivina, U-turn krivina itd) Bezbednost voznje u odnosu na puteve: uglavnom korektna, mestimicno niska zbog prosutog sljunka ili zemlje, teskih radova na izgradnji ili renoviranju kao i zbog izuzetno mnogo rupa i razrovanog asfalta. Na pojedinim novim deonicama perfektna. Bezbednost voznje u odnosu na fruge vozace: ocajna. Rumuni voze agresivno, brzo i potpuno ignorisu motocikliste. Narocito opasno u gradovima, pogotovo na kruznim tokovima i raskrsnicama Putarine: nema (kupuje se RoVignietta, ali to smo ignorisali) Policija: primetna u selima i na novim putevima, samo nadgleda Zakljucak: preporuka svima!

Nakon poprilièno puno popijenog piva i pojedenog grilla u Beogradu, rano ujutro kreæemo prema Rumunjskoj. Friend Žarko nas prati do Panèeva gdje dolazimo prerano za jutarnju kafu, no ipak uspijevamo užicati istu u nekom kafiæu u centru grada. Sorry Dirty, nisam te zvao, bilo je pola šest ujutro, bilo mi je malo neugodno, bit æe prilike. Kroz Kovin i Belu Crkvu stižemo na granicu, a usput promatramo bregove Deliblatske pešèare, a ima i kamp u blizini, hmm, raðaju se ideje... Prelaz granice puka formalnost, a carinike i policiju uglavnom zanimaju motori i kuda idemo. Nešto kasnije stižemo do obale Dunava i laganini vozimo prema Orsovi. Cesta loša sa puno odrona, nigdje nikoga, promet zenemariv. Ima zanimljivih stvari za vidjeti - ribari, neki mali manastir, glava uklesana u kamenu liticu, bezbroj zavoja i udarnih rupa, bash nam pashe. Nakon solidnog ruèka u boli_glava_objektu usput, produžujemo dalje tražeæi neku lokalnu makadamsku cestu za koju nismo bili sigurni jel prolazna ili ne. Svatko slika i zastajkuje kada mu je volja i uglavnom se ne odvajamo previše, tek pokoji kilometar. No ovdje se nismo razumjeli, pa se pronaðosmo kasno popodne nedaleko Petrosania, jedno 130 km dalje :mrgreen: Ajmo u planine ! Iz Petrosania uzbrdo scenic cesticom do jezera Vidra gdje nalazimo smještaj u malom novosagraðenom pansionu. Ljepotu prirode teško je opisati, a posebni èar daje joj nedostatak ljudi - tek pokoji auto i dva enduraša usput, po našim mjerilima potpuno prazan prostor. Cesta iz Petrosania je djelomièno asfalt, pa onda osrednji makadam, raj za naše motore. U daljini se ukazuju vrhunci Alpi poprilièno solidno pokriveni snijegom, što u meni izaziva brigu - hoæe li prijevoj Urdele biti prolazan ?? Naveèer smo odgledali tekmu u kojoj je naša ekipa potpuno zasluženo ispala odigravši sramotno nekorektnu tekmu. No u prirodi kao tamo, nogomet je zadnja stvar po interesu. Ujutro vedro i hladno, prava planinska klima. Jedva èekam poèetak uspona, nakon 2 godine ponovo na istom mjestu. Svatko tko voli samoæu i loše ceste, ovdje treba doæi. Sve osim endura i 4x4 terenca je potpuno neprihvatljivo i ne može se proæi prijevoj! Usput samo pokoji pastirski nabrijani pas u želji da te ugrize, te na vrhu stado poludivljih konja, trèali su jedno vrijeme za nama, valjda smo im bili zanimljivi. Sreæa da snijega nema na cesti, moæi æe se ipak proæi! Šteta što je sam prijevoj bio u magli pa nismo mogli napraviti fotku po želji. No tako je to u planinama. Polako se spuštamo pored nekog križa i èesme i konaèno dolazimo u selo Rinca. Stotinjak km istoènije, iz grada Curtea de Arges poèinje uspon na prijevoj Transfagarsan koji je pokojni_ustrijeljeni diktator sagradio u vojne svrhe. Cesta i grip za 5+, krajolik kao na visokim prijevojima EU Alpi, ali...Ali ovdje ponovo nikoga, jedini bikeri koje smo sreli su BJB ekipa, a njih smo znali da æemo sresti. Padala je lagana kišica, no kad smo došli do tunela/vrha prijevoja, razvedrilo se. Mashala! Zamislite da preðete npr. Grossglockner u ovo doba godine i da u 60-70 km ne sretnete nijedan motor, samo nekoliko automobila i pokoju kravu na cesti. Potpuno je drugaèije od EU Alpi, nije nimalo komercijalizirano i osjeæa se neki iskonski_duh prirode. Svidjelo mi se ! Nastavljamo glavnom cestom prema Brasovu i onda poprijeko lokalnom do Brana, gdje se smještamo u Vili Bran po preporuci Chale - vrhunsko mjesto- govore dobro engleski, puštaju dobru glazbu, klopa, cuga, sve 5+... Sutradan smo napravili 600-ak km po kojekakvim cestama, pokušavali pobjeæi od kiše, prošli podosta zabaèenih sela dok nismo stigli do zacrtanog odredišta - grada Resita u kojem treba preæi barem 30-40 km kroz grad da se naðe smještaj, pogotovo ako tražite po mraku. Na kraju sam našao taxistu koji je dobro govorio srpski i èovjek me odveo do vrlo solidnog pansiona do kojeg nema teorije da ti netko objasni kako doæi po mraku, još je jedino ostalo naæi kompanjona koji se negdje izgubio - ipak smo stigli pogledati kraj tekme u kojoj je Maxi zabio gol protiv Meksika i odveo Argentinu dalje. Sutradan odlazimo u Karaševo - zanimljivo selo nastanjeno hrvatima, ukupno ih je ostalo u 7 sela oko 4000, tako su rekli u razgovoru. U lokalnom bircu trešti "narodna" muzika sa naših prostora, svi dobro govore hrvatsko-srpski, izazvali smo interes poprilièan. Na kraju je još uletio lik sa autom i SK tablicama :mrgreen: :mrgreen: Dalje nas put vodi kroz gradove Anina i Orsovita do Vršca i ulaz u SiCG. Ponovno carinike zanima tehnika, a papiri slabo. Isto kao i simpatiènog policajca koji nas je zaustavio negdje kod Zrenjanina. Tako se to radi ! One world, two wheels

Proslo je vec pune dve godine od ovog puta, ali ne moze da skodi. A ako ne skodi znaci da koristi. Moj drugar Muta i ja isli smo u Hrvatsku, na neki seminar, pa smo krenuli motorim. Destinacija nam je bila Trogir. Posto nam je to bila prva tura molim da uvazite nasu rumunsku opremu kao i kompletnu pojavu Krenuli smo iz Bgda auto putem, pa preko Zenice, Ploca do Trogira. Posle provedene dve nedelje u Trogiru, otisli smo malo do Zanjica u CG, pa na Kopaopnik preko Komova i kuci. Evo slika: Na granici Srbije i Hrvatske Moj stari voljeni Suzuki Jasno vam je sta se desilo na ovoj pauzi... Malo pritezanje rumunske opreme DR odmara Dok se gazda u kafani igra hirurga... usput smo naisli na ovo cross takmicenje... Malo slika iz Trogira... Konvoj od 50 Spaceka, ljudi krenuli iz Francuske u Grcku na more... Malo luksuza... Onda smo za te dve nedelje malo promenili prevozno sredstvo... Most Dr. F. Tudjmana... Kod majstora u H. Novom, pukla mi sajla gasa... Stigli kod drugara u kamp na Zanjicama Prespavali noc, malo u stilu Paris Dakara od pre dve godine Put preko Komova ka Kopaoniku... Ko kaze da bog ne cuva budale, pukla mi guma 200m od vulkanizera, taman kada smo se spustili sa Komova... Mala tura po Kopaoniku Dno Gvozdaca... Vrh Bele Reke II Ka Knezevim barama Od dna Duboke II ka Junioru i vodopadu... I naravno uz ovu sliku ide poseban pozdrav za mog druga VASU Malo uz Belu reku I Na Pancicevom vrhu (tj. Suvom rudistu) Vrh KGB-a Na kraju napornog dana, pivce ispred Rtnja i naravno kukanje drugarima preko telefona kako se tesko zivi... I posle povratak u Bgd!

Pre 10tak dana smo se provozali do Kosmaja. To je bila nedelja, tako da nije bilo vremena da sve lepo najavimo na sajtu (prethodnog dana smo isli svi zajedno u NS). Evo slicica... Stigli smo do restorana 'Piknik' koji ima sjajnu bastu, ali i poprilicno jake cene klope... Yomanovi drugari Pogled na Mladenovac (Ivica malo pozira za kameru ) Doslo je vreme za klopu... Igor sa oruzjem u rukama Ekipa na okupu Motori nas verno cekaju ispred restorana Eto, nije bilo lose, sve u svemu. Dan se lose zavrsio posto je Neshi motor zakazao na naplatnoj rampi za Mladenovac, tako da smo se gurali do Beograda uspesno. Steta za Suzukija...

Evo napravih par stotina kilometara, pa kao sto je i red, da postavim koju slicicu... Cesta... Virpazar, Skadarsko jezero... Mali zaseok na jezeru... A evo malo danasnjih, takodje sa Skadarsko jezera...