Putopis u brojkama: * 2 motora (Yamaha TDM 900 i Suzuki V-STROM DL 650); * 2 kontinenta (Evropa, Azija); * 4 učesnika (Nikola i Julijana na TDM-u i Aleksandar i Ivana na STROM-u); * 4 različite zemlje (Srbija, Bugarska, Turska, Grčka); * 5,3 litra prosečna potrošnja goriva na putu; * 6 meseci pripreme i razrade puta (decembar 2017 – maj 2018); * 9 različitih prenoćišta (Plovdiv, Istanbul, Ankara, Goreme, Antalija, Kušadasi, Čanakale, Kavala, Sofija); * 22 godine zajedničkog prijateljstva; * 30-ak kilograma tereta po motoru; * ~ 230 litara benzina; * 300 turskih lira za neplanirani servis u Turskoj; * 420 kilometara prosečno voženo u danu; * ~ 4400 kilometara puta; * bezbroj uspomena, utisaka, fotografija i snimaka sa putovanja. Kefalonija, Grčka, septembar, 2017. Našoj četvorci, drugo zajedničko letovanje u nizu. Obilazimo ostrvo i komentarišemo kako tih 10-15 dana godišnjeg odmora moramo mnogo bolje da iskoristimo naredne godine. Moramo da se bolje odmorimo jer nismo više za celodnevne obilaske ostrva. Ivanina ideja je Turska i all inclusive hotel, i da uz to iskombinujemo i putovanje motorom. To zvuči kao prava stvar i kao i uvek kada smo nas četvoro u pitanju, pada jednoglasan dogovor, da sledeće godine u 15 dana iskombinujemo moto turu i letovanje. Odlučujemo se za hotel u Antaliji u Turskoj, a usput planiramo da obiđemo Istanbul, Kapadokiju i u povratku Pamukale, Efes i Troju. Sve između ćemo naknadno dogovoriti. E sad, motorima, kojim motorima...hm... Saša je prodao svoj maksi skuter, Apriliu Atlantic 500, pre par meseci i trenutno je bez motora, ali planira kupovinu Stroma 650, a ja sam još uvek sa mojim Atlanticom koji planiram da prodam posle letovanja, pri kraju sezone, i da kupim TDM 900. Pretposlednji dan odmora, Saša kapariše motor i odmah po povratku ide po Stroma. Odličan primerak, sve od opreme, kupljen nov u Srbiji, 2008.g. dva vlasnika pre njega, poznata istorija, ukratko, odlična kupovina!!! Čačak, decembar, 2017. Početak decembra, a mi već dogovorili skoro celu rutu, i rezervisali smeštaje za ceo put, kako bi maksimalno iskoristili pogodnosti „early booking-a“ i uštedeli neki dinar. Iako u tom trenutku ja niti imam novi motor, niti sam prodao stari, ali... Čačak, januar 2018. 13.01.2018. i ja kaparišem TDM-a, 2003.g. tek uvežen iz CH i prva registracija u Srbiji. U CH imao jednog vlasnika sve ove godine. U dosta pristojnom vizuelnom stanju za to godište ali je motor „go“. U narednom periodu, kreće opremanje TDM-a...servis, zadnja guma, vizir, crash barovi, prerada sedišta, nosači bočnih kofera, bočni koferi i nakon dosta uloženog vremena i novca na kraju Tedi izgleda ovako: U narednom periodu kreću detaljnije pripreme vezane za sam put. Planiranje rute, šta sve obići, koliko kilometara po danu prelaziti. Rešili smo da uradimo nalepnice i majice za put. Otprilike smo zamislili kako bi trebalo da izgleda ali ne znamo kako i da napravimo. Moj brat nam pomaže i odrađuje pripremu za štampu, i dobijamo konačno idejno rešenje i zvaničan logo naše ture koji će kroz celo putovanje privlačiti pažnju i pohvale mnogih. Detaljni servisi motora su urađeni na vreme, sve je isplanirano tako da smo spremni već 45 dana pre polaska. Ostaje nam samo da odbrojavamo dane do 01.06.2018.g., datuma našeg polaska na prvu ozbiljnu moto avanturu.

Čačani, da li neko zna nešto više o ovoj Hondi: Honda Varadero WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Honda Varadero, 2003. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 62000 km, Čačak. Cena 3.730 € - Motori - Polovni Automobili

Dogovor je pao iznenada. Mina je ponudila vožnju do Èaèka, Evil je prihvatio i Nataša se obradovala èim je èula za vožnju. Ja nisam mogao da odbijem, ipak, zna se ko u našem braku pije pivo i prièa glasno. Zakazali smo polazak u 9:30 ispred Minine gajbe na Senjaku. (Dobro zvuèi, a?) Ja sam kasnio jer je moj pametni burazer (Glista prim. aut.) poneo kljuèeve od Honde u bolnicu gde je operisao bruh, a usput iskljuèio telefon, pa nisam mogao da pronaðem ni kljuè ni kalauz, popizdeo sam, ali kada sam video njegove tugaljive okice, sve sam mu oprostio... Krenuli smo oko 10:15, Èukarica, Ibarska... Standardno opuštena vožnjica, uz pandure koji su nas uglavnom ispratili pogledom, sve do Ljiga i prvog zaustavljanja, jer nas je uhvatio semafor. Ekipa je bila sledeæa, Milan na Banditu 1400, Evil i Mina na nekoj Yamahi R6 i Nat i ja na VFR-u. Sledeæi checkpoint je bio na vrhu Rudnika jer Evil obožava ovaj deo puta, sa krivinama do prevoja "Rudnik". Naime, prièa se da on prosto obožava krivine. I dok su Bandit i R6 peglali krivine, meni se u jednom trenutku otvorio padobran, odnosno izletela mi je kapuljaèa i poèela da me davi. Sreæom imao sam Natašu iza koja mi je pomogla da dovedem svoju opremu red. Nismo se zaustavljali do Èaèka. U Èaèku nas je doèekala ekipa iz MC Manèula, i tu sam ja i izvadio fotoaparat. Pružanjenogu nakon èuèanja do Èaèka... Uživanje u Novembarskom suncu... Dožli smo gladni i žedni, a naši domaæini su se potrudili da odemo potpuno drugaèije raspoloženi. Napojili su nas i nahranili. Doèekali su nas kao prijatelje i organizovali roštilj u našu èast. Zaista lep gest. Nadamo se da æemo imati priliku da im se revanširamo za gostoprimstvo. Uz neizostavnu šalu i moto anegdote, vreme koje smo planirali da provedemo u Èaèku je prošlo i brže nego što smo mislili. Neke anegdote su bile toliko smešne da su se pojedinci dolovce upišali od smeha. U povratku smo rešili da na prevoju Rudnik skrenemo desno ka Topoli i Mladenovcu. Put je bez pravaca, sa mnooogo krivina, ali i blata i govana na putu tako da smo vozili dosta oprezno. To, naravno, ne znaèi da nije bilo preglednih èistih krivina na kojima smo uživali. Usput smo sreli patrole milicije, a jedna nam je, videvši da smo usporili zarad njih, davala znake da pièimo... Lep gest, neuobièajen. Zaustavljanje posle Mladenovca. Evo dokle smo gulili gume. Stigli smo u Limun taman i kada smo skinuli opremu javljeno nam je da je Èeh imao udes (sreæom lagan) pa smo produžili do njega. Nakon toga smo otišli do Gliste u bolnicu da ga obiðemo. Mina je vrtela krugove oko benzinske pumpe dok je Evil uživao u zvuku njegovog Termignonija. Ghost rider(ka) Trudili smo se da izbegnemo noæ, i plan nam je bio da doðemo do BG-a pre mraka. Nismo uspeli da izbenemo sumrak. Usput smo, rekoh malopre, naleteli na delove puta prekrivene blatom zbog kopanja kanala za odvod vode pored puta, vrlo malo rupa, i slab intenzitet saobraæaja. Meni je dok smo išli ka Èaèku u par navrata smetalo sunce koje se odbijalo o asvalt, a u povratku smo imali situaciju da nas sunce par puta udari u oèi preko retrovizora. Sve u svemu, prijatna vožnjica od oko 300km. Još jednom hvala MC Manèula iz Èaèka na divnom doèeku i lepo provedenom vremenu. Milan, Mina, Evil_Zo, Nataša i Najzli P.S. Jel Vam se èini da Mini baš leži ona Yamahica, a? najzli