Zdravo svima! Pre nekoliko dana vratio sam se sa jedne nezaboravne solo avanture kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, pa nazad za Beograd. Putovao sam svojim Qj SRT 550x, kupljenog novog na sajmu ove godine. Moram da priznam, nisam profesionalni fotograf, ali svaki deo mog putovanja bio je čista magija. Vozeći kroz Austriju i Nemačku, imao sam priliku da doživim one idilične seoske puteve – sve je bilo tako uredno i čisto. Kada sam stigao do šuma oko Štutgarta, nisam mogao da odolim – vozio sam čak i biciklu! Kolmar je pravo otkrovenje – prelep grad s toplim, nasmejanim ljudima. (Slika: 50tak km od Linca, posle izlaska s autoputa) A onda, Švajcarska i njeni Alpi. Vozio sam 104 km, ali mi je trebalo četiri sata! Zaustavljao sam se svakih 15 minuta da upijem prizore, gledam u tu netaknutu prirodu i jednostavno uživam u svakom trenutku. Putovao sam sam, jer moji prijatelji nisu mogli da se pridruže zbog vremena i troškova, ali da nisam krenuo, sigurno bih se pokajao. Ova avantura je bila vredna svake sekunde. (Slika: St Moritz) Što se tiče tehničkih detalja: vozio sam SRT od 550 kubika sa 48 konjskih snaga. Preferiram zadnji kofer i bočne torbe umesto bočnih kofera – tako mi više odgovara. Na autoputu sam držao prosečnih 115 km/h, a na ostalim putevima sam vozio onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, ili ako je ambijent bio lep, što sporije da bih mogao duže da uživam. Potrošnja goriva je bila 4.6 L/100 km, a svaki put kada bih sipao gorivo, pažljivo sam beležio kilometražu. Pravljenje pauza na svakih 200 km bilo je pravilo, osim na relaciji Ljubljana-Beograd, gde sam bio toliko smoren da sam vozio dok mi rezervoar nije počeo da signalizira kraj. Ispod možete videti kratku agendu putovanja i nekoliko fotografija koje sam zabeležio. Moja avantura od 3800 km počela je rano ujutru u Beogradu, a prvi deo puta do Linca sam prešao vozeći autoputem. (Slika: Polazak iz Beograda) U Lincu sam prenoćio, a zatim krenuo ka Štutgartu. Međutim, do Minhena sam se držao dalje od autoputa i umesto toga vozio kroz prelepa austrijska i nemačka sela. (Slika: Stari put od Linca ka Minhenu, konkretno slikano 20tak km od Nemacke granice) U Štutgartu sam prenoćio i iskoristio priliku da obiđem familiju u Štutgartu i Manhajmu. Vreme me je odlično služilo – bilo je toplo, ali bez ikakvih nepogoda. Usput, snimao sam deo vožnje kroz Austriju Nakon toga, put me je vodio kroz Francusku, gde sam posetio Strazbur i Kolmar, a za ručak stigao u Cirih. Ovde počinje najlepši deo avanture. Sledeća dva dana proveo sam vozeći se po predivnim švajcarskim Alpima. Iz Ciriha sam krenuo ka Lihtenštajnu, zatim prošao kroz Davos, a noć proveo u St. Moritzu. (Slika 1 i 2 su iz St. Moritza, Slika 3 sam na 2500m nadmorske visine, vrh pre spusta ka St. Moritzu) Uspeo sam da se popnem na 2500 metara nadmorske visine! Iz St. Moritza sam nastavio vožnju, ponovo prelazeći Alpe, i stigao do Lugana. (Slika 1 i 2: Marmorera, stari put od St Moritza ka San Bernarndino) Na kraju, iz Lugana sam se uputio ka Ljubljani, gde sam prenoćio, a zatim autoputem nastavio put nazad kući. Usput sam pronašao i saputnika za vožnju! Vidimo se na sledecem putovanje, uz jos mnogo zastavica! (Slika: Hrvatska pumpa kod Slavonskog Broda) (Slika: Davos) (Slika: Fluela)

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Pozdrav svim kolegama Otvaram temu radi vaših preporuka i saveta što se tiče rute Isto tako se nadam lepoj temi u vidu putopisa kada se vratim... Dodatak: ruta je ogromna, dovoljni su samo vaši saveti u vidu malih delova za koje znate da su dobri, pa ću da sklapam mozaik... Jer isplanirati celu rutu odjednom je dosta zahtevno. 10. Juna krećem, cilj je Cabo da Roca, najzapadnija tačka kontinenta. Imam 2 i po meseca. V Strom 650 2008., šator, i ja... Okvirni plan: Bg - Boka Kotorska. Jadranskom Magistralom do Istre. Ljubljana pa Zagreb (usputne obaveze) E ovde kreće... Idem za Ortisei (Dolomiti, blizu Bolzana, što je ujedno i najdalja tačka gde sam već bio) To mogu gore uz Dravu preko Klagenfurta, tu imam CHECK-IN u vidu free smeštaja, ili preko Slovenije sve, Kranjska-Triglav? Nije frka za taj CHECK-IN ako propuštam neke vrh puteve, krivine, znate već sve Svakako sam na šatoru. Iz Ortisei bih vozio Alpe-Stelvio, još neke pasove...? Spuštao bih se u nekom trenutku, jer sledeći CHECK IN mi je Andora. Da li da se spuštam na Liguriju, San Remo-Nica-Marsej-Monpelje-Andora? Ili da vozim skroz Alpe pa da ulazim odozgo iznad Torina, preko Avinjona u Andoru možda? Ovo mi je za sada najveća dilema. Sada do cilja: Andora-Lisabon Vozio bih Pirineje, ne znam da li da ulazim u koninentalnu Španiju, ili kao što sam mislio da idem severom uz okean Bilbao-Hihon-La Korunja-Vigo-Porto-Lisabon-Cabo da Roca dace Bog Sada polako u drugom pravcu: Lisabon-Francuska Sledeći CHECK-IN je selo St Robert, 1,5h južno od Limoža, Nova Akvitanija. Neka centralno-jugozapadna Francuska, kukala mi majka dan kad sam seo na motor Dotle možda kroz tu "kontinentalnu" što rekoh Španiju, tu nemam ideju, Madrid usput, mada bih pre da ne ulazim u gradove, po španskim selima iskreno...? Ono sa Andorom ispade šala, Francuska mi je najveći problem. Ogromna, i ravna. Sve pravci, autoputevi... Za samoubistvo. Dakle: St Robert, tj. ta nazovi centralno-jugozapadna Francuska - BRETANJA, NANT. Poslednji CHECK-IN. Da li da izbijam na Bordo, pa uz okean, kolko tolko, kolko mogu, evo sad gledam i tu sve sami pravci majko mila, ili da se probijam kroz kontinent? Za povratak... Nemam živaca, na avion Šalim se, ali verovatno će biti dosta autobahn-a, sa prekidima da ne prsnem, verovatno, ili neke trajekte da gledam? Sad mi pada na pamet... Hvala svima koji su radi da priskoče sa putevima koje su prešli, za koje su čuli, ili za koje misle da vredi (pr)overiti... Srdačno vaš, Džonika

Sezona 2022 u punom jeku, Avgust mesec @lestra i ja na voznji kroz Albaniju, Crnu Goru i BiH... Uvece nakon celodnevnog putovanja razgovaramo o voznji, motorima i td. Pricamo i o nekoj voznji za narednu sezonu gde bi mogli voziti u nekoliko dana i vec tada se dogovaramo da odemo do Slovenije i odatle pravimo dalje voznje... Do duse, prica o Sloveniji je pre mene bila planirana sa druga dva druga, ali nista nije bilo definisano. Slede odmori, poslovi, kraj sezone, dolazi zima... Sa sto jacom zimom i snegom jos vise maste o motoru i voznji. Predlazem neke rute, pricamo, ali nista konkretno i tako vreme prolazi.... Dolazi April-Maj i shvatamo svi da plan i dogovor bilo kakav moraju da se naprave ako smo reseni i voljni da idemo negde. Nas cetvoro je u prici. @lestra, Cika Iva, Spale i ja. Pravimo viber grupu u kojoj se nista ne dogovaramo. Planiramo vidjanje, danas - sutra, svi u poslovima, guzva, haos. Nalazimo se jedan dan, pijemo kafu i definisemo gde cemo i kako cemo. Imamo na raspolaganju 5 dana. Do Slovenije imamo 600-650km od Arandjelovca i to skoro sve auto put. Nikome se ne vozi 1300km auto puta i dogovor je da motore stavimo na auto prikolicu i da se tako prevezemo do Slovenije i odatle motorima vozimo sve ostale rute. Jedan od predloga je da se pronadje smestaj u Ljubljani jer je sve u radijusu od 200-250km (Austrija, Italija, Hrvatska). Plan je da po danu vozimo 300-400-500km i uvece se vratimo u bazu. Kroz dalju pricu shvatamo da je jos bolje pronaci smestaj u Kranju zbog same pozicije, svi glasaju za Kranj i na kraju nalazimo smestaj na Bledu, kaparisemo i tu se prica oko smestaja i baze zavrsava. Nakon samog planiranja puta Ivanov auto sa kojim smo planirali da prevezemo motore pretrpljuje havariju i nastaje pometnja... U istom trenutku moj auto koji koristim za vucu je na velikom servisu i vec planiramo da vozimo motore na tockovima preko Crne gore i uz Jadransku magistralu, ali nam u tom slucaju ne treba 5 nego 7-8 dana. Posto Ivan drzi auto servis, po hitnom postupku se napada njegov auto i radi popravka. Imamo na raspolaganju dve prikolice. Jednu veliku slep auto prikolicu i jednu manju koja je idealna za vucu. Na dva dana pred polazad Deki (Spale) javlja kako odustaje od puta jer se razboleo, ima temperaturu i ne oseca se zdravim da vozi. Krecemo probu da spakujemo motore na manju prokolicu zbog lakseg transporta, ali ne uspevamo da spakujemo lepo ni dva motora, a ne tri... Jedina opcija je velika prikolica. Pakujemo dva motora, a treci ne moze da stane zbog praznine na sredini prikolice.... Trci, juri, pravi metalnu plocu koja poklapa sredinu da bi motor mogao lepo da se naveze i veze. Uvece pred sam polazak Deki se javlja i saopstava da ipak ide. Ivan zove da se odmah dovezu motori i da ih lepo vezemo da bi sutradan lepo i normalno krenuli. Lestra komplikuje stvari nece uvece da natovari motor, vec hoce ujutru i tako nastaje svadja i carolije putovanja... A realno kakvo je to putovanje ako nema "varnica" pre puta? Motori i motoristi su: - Ivan (Yamaha tracer 900) - Dejan (Honda NC 750) - Strahinja (Honda Africa 1000 Adv) - Bojan (BMW R1200GS Adv) Uka, buka, jurnjava, motori su spakovani, mi spakovani i spremni za putovanje. Dogovor je da krenemo sutra 31.05. u 15h ali ja sa posla ne uspevam da izadjem pre 16:30. Od ujutru cim sam se probudio drzi me euforija samo da krenemo, a na kraju ja kasnim. Krecemo od Ivanove kuce i na 20km od polaska shvatam da sam zaboravio cizme. Pravimo prvu pauzu posle 15min voznje, zovem zenu da krene i da mi donese cizme. Stize komad opreme, smejemo se i idemo dalje. Nista ne ide kako je planirano i svi imamo osecaj da ce samo voznja biti vrhunska sto se kasnije i obistinilo. Zbog mog kasnjenja stizemo na Bled u dva - pola tri ujutu. Bled mesto kao iz bajke... Mir, tisina, cisto, lepota neopisiva. Stovaramo motore, pazimo da ne pravimo buku, jer na Bledu posle 22-23h se vise nista ne cuje... Ulazimo u smestaj, sredjivanje i spavanje.

Uvod Kažu da je najbolje vreme za pisanje i čitanje putopisa tokom zime i hladnih zimskih dana kada su nam motori parkirani i kada se ne vozimo onoliko koliko bi želeli. Kada gledamo u vremensku prognozu i samo čekamo da vidimo neki dan kada neće padati kiša ili sneg i kada će temperatura biti iole iznad nule, kako bi smo samo na kratko, samo na sat vremena izašli iz kuće i isterali motore iz garaža na kratku vožnju do omiljenog mesta za kafu i za druženje sa dragim prijateljima. Upravo je to i razlog zašto tek sada krećem sa pisanjem ovog putopisa za putovanje koje se dogodilo u Julu 2017. godine. Blaga zima i konstantno traženje prilika za vožnju. Pa ko će jos da razmišlja o putopisima, kad sezona još nije gotova. Naravno sve su ovo izgovori, koje ja koristim u svoju odbranu kada me prijatelji pitaju kada će više da procitaju nesto o mom putu u Alpe i kada će videti neke slike. Istina je da sam ja u stvari jako lenj, što opet prijatelji znaju pa mi verovatno i ne zameraju. Kažu:"Napisaće on to kad tad..." Čitajući odlične putopise koje su drugi ljudi pisali, došao sam do zaključka da je dobro napraviti neki uvod u putopis. Objasniti malo situaciju pre samog puta i pokazati kako je uopšte i došlo do celog putovanja. Sve to na kraju da širu sliku celom putovanju i na neki način celu priču uobliči i zaokruži. Putovanja motorom meni nisu strana, duga, kratka, jednodnevna, višednevna, višenedeljna... Na prva ozbiljna putovanja u Italiju sam išao davno još Burgmanom 650, pre toga pravio lokalne ture na GSX650F-u, nakon Burgmana, opet lokalne ture na GSXR 750. Tek po prelasku na Fz1s Fazer 1000 sam nastavio i počeo da planiram daleko ozbiljnije rute po južnoj i severnoj Italiji, Jadranu, Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj. Srbiju sam prošao i uzduž i popreko na kratkim vikend vožnjama. U februaru 2015. sam presao na BMW sa kojim sam i najviše proputovao uključujući i Italiju od juga do severa, ali to ću opisivati u nekom drugom putopisu (uskoro nadam se), a koji je i ujedno glavna sporedna uloga u ovom putopisu pored mene u glavnoj ulozi. Ideja da obiđem Alpe i alpske prelaze postoji od kako sam položio za motor i u vozačku upisao A kategoriju. Čuveni Stelvio prelaz, Grosglockner, Furka... Ima ih toliko mnogo. To su neka putovanja o kojima čitaš u putopisima drugih ljudi koji su bili i nadaš se da ćeš ti nekada isto otići i doživeti sve to. Prilika se ukazala 2017. godine još na početku kada sam upisivao odmor za tu godinu. Tražio sam udarne termine u sred leta kako bi bilo toplo i sunčano. Ispostaviće se da je bilo hladno i kišovito, ali ko bi rekao da se tako nešto može dogoditi u Julu mescu. Planine su prevrtljive. S obzirom da sam se te 2017. godine u septembu i ženio, buduća gospođa je odlučila da svoje dane godisnjeg odmora ne koristi tokom leta već da prebaci za posle svadbe da bi otišli negde na medeni mesec. Sada s obzirom da ja imam mnogo više dana godišnjeg odmora od nje, meni nije padalo na pamet da se odričem letnjeg godisnjeg odmora u sred sezone kada mi je pakao na poslu i jedva čekam da pobegnem negde da se vozim i odmaram. Doduše obećao sam joj i kasnije u Junu i ispunio obećanje da ću da je vodim u Barselonu, gde se neverovatnom slučajnošću taj vikend vozio MotoGP, pa je to bila prilika da i ona prvi put gleda trke uživo (meni peti put) i da shvati zašto ja toliko vičem i sto se nerviram kada gledam trke. Malo sunca, mora, MotoGP-ja, sangrije, i piva da se pripremimo za letnju sezonu na poslu. Ostatke dana ću iskoristiti u Maju mesecu za vožnju po Jadranskoj magistrali i Hrvatskim ostrvima (putopis uskoro) i u septembru za taj medeni mesec. Bilo kako bilo, odmor u Julu prijavljen, od buduće supruge imam odobrenje (ona ionako mora da radi), motor spreman pa spreman, to je BMW nema tu mnogo šta da se radi i priprema za velike ture. Sedi i vozi. Do tada ću promeniti gume, servis u Sloveniji će biti urađen u Maju nakon ture po Hvaru i Istri, pločice će biti zamenjene. Kao što rekoh nema tu šta mnogo da spremaš BMW. Ostaje još da se sačeka tih par meseci do Jula pa da krenem kako sam ja to sebi pričao, na poslednji HURA pre nego što se oženim, prodam motor, kupim mini van i dobijem decu. Dosta me ljudi i poznaje što sa druženja što sa nekih akcija, ali dosta i nema pojma ko sam ja, pa je red i da predstavim sebe (u glavnoj ulozi) i motor sa kojim sam putovao (u sporednoj ulozi). Tako da bez daljih odugovlačenja, moje ime je Marko, nadimak Jefta, a motor sa putovanja je BMW R1200GSA. Na ovo putovanje sam krenuo sam. Kada sam prvi put spominjao rutu i kako bi to odprilike izgledalo bilo je interesovanja, ali odmori upisani u drugačijem periodu, nedostatak novca ili jednostavno strah od tako dugačke rute je dovela do toga da na kraju ostanemo moj motor i ja. Nije ni to loše kada se malo bolje razmisli. Dosta smo tajni on i ja podelili za ovaj period koliko je kod mene. Kada se malo povede priča oko toga ima i za i protiv stavova za putovanje u društvu ili putovanje u jednini. Meni odgovara da sam sam. To mi omogućuje da nametnem sebi svoj tempo, da jedem kada sam gladan, da prelazim dnevno kilometara koliko mi dupe dozvoli. Da vidim i iskusim ono što želim i da ne moram da pravim kompromise. Nus pojava toga je da čim negde stanem, pored kafe i menija za klopu tražim i šifru za wi-fi kako bih se nakačio na internet i kako bih stupio u kontakt sa porodicom, prijateljima, kako bih podelio neku sliku i neki trenutak u kojem trenutno uživam. Jer opet šta to sve sto vidiš znači u životu ako nemaš to sa kim da podeliš. Da je moja buduća supruga krenula sa mnom na ovo putovanje ne bih se onda bunio ni za šta. Imao bih najbolje moguće društvo na svetu. Kada smo kod putovanja sa prijateljima koji su na svojim motorima, i to ima velike prednosti i mane. Neka prijateljstva se i završe nakon završetka ture, ili ostanu na povremenoj kafi jednom u mesec dana. Ogromne prednosti su da kada negde staneš ili kada odvozaš neku deonicu nisi bio sam i neko je bio tu da posvedoči da to što ste upravo prošli se u stvari i dogodilo i nije plod mašte. Možeš sa nekim odmah da popričaš, kažeš svoje utiske ili odmah da prepričate neke situacije na koje ste naleteli. Bilo šta da se dogodi imaš tu nekog ko može da ti pomogne. Po mom iskustvu kada putujete sa nekim u grupi, ta osoba ili ti ljudi moraju potpuno da vam odgovaraju kako na putu i po stilu vožnje, tako i van puta u pauzama, u večerama nakon dugog dana, u kafani. Jer ako se sve to ne poklopi, svaka sitnica koja vam se čini beznačajna na kratkim jednodnevnim ili dvodnevnim turama sa tim istim osobama se višestruko uvećava i pojačava na nekom dužem putovanju. Zato meni i nije problem da idem negde sam, ali ako se pridruži dobro društvo rado ću ga prihvatiti. Drugari su me zezali da kada ja pišem putopis, samo izbacim 400 slika i eto na putopis. Zato ću se sada potruditi da malo više rečima, a i slikama ispričam ovo moje putovanje. Ako su tekstovi predugi ja ću ih skratiti. Dosta sam snimao i GoPro-om pa će biti i nekih videa ako se ikada nakanim da ih editujem i postavim na Youtube. Te snimke ću naknadno kačiti u ovoj temi. Pa da krenem u stvari sa delom koji ljude najvise zanima a to je putovanje. Nastavak sledi...

Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.

evo malo da napisem o ovom putovanju. 3 dana puta,ukuno 1650km,Bg,Zg,Slovenija,Austrija dakle istice mi viza pa reko da odem da je iskoristim a posto je lepo vreme kako nego motorom.Bezim sa posla u petak i oko 10h krecem put Ljubljane..Gume za motor sam narucio i cekaju me kod Furlana u Sloveniji..moja guma katastrofa,nema ni malo sare a kada sam kretao na jednom mestu se pojavile i zice :lol: krece najdosadniji deo puta,BG-ZG..j ane znam kako ostali mogu da putuju autoputem ali ja hocu da se zapalim svaki put kada krenem njime..narocito je dosadan ovaj deo do Zagreba jer i da vozis 400 ima da se naviknes i da se smoris...usput ne prelazim 130 jer ce guma da se razleti i vozim slalom u svojoj traci da bi sto manje bio na njenoj sredini...usput srecem Slovenca na GS koji me obilazi i zove na pice jer je vidieo da mi je guma u raspadu i ne mogu brze..covek je sjajan,pozdrav :kul: put nastavljam i nalazim se sa genijem koji se zove DR.CHALA :prayer: :prayer: :prayer: sedim sa doktorom uz pice i menjam plan ..ja sa mislio da idem do Graza na dan i da se vratim ali me iskusno savetuje da idem u Vilah...hvala na savetu ..odlazim put granice ali onda nastaje agonija :lol: dakle hoce Srbin da predje granicu i udje u EU a fali mu samo par stvari : 1. ISTEKLA MI JE VOZACKA DOZVOLA PROSLE GODINE,mrzi me da odem da produzim a to sam se setio kada mi je zatrazio policajac na granici,srecom bio Hrvat pa me pustio 2.NEMAM MIGAVCE,planiram da ih uzmem u Luisu ali do tamo idem bez 3.ZADNJA GUMA SE RASPALA I VIRE SVUDA ZICE kaze mi Slovenac pa decko gde si bre ti posao,gde ces sa tim gumama...poce da mi prica o dubini sare,ma reko sine daj da predjem granicu imam jos 10km do Furlana gde me cekaju gume...naravno nece da cuje mladi kreten i vrati me sa granice,kaze ostavite motor i predjite bez njega...naravno da sam popizdeo najstrasnije ali idemo dalje...Zovem Chalu koji mi je logisticka podrska i kaze mi da probam na prelazu pored ,ja tamo a ovaj kaze decko ajde lepo na glavni prelaz,ovo je samo za Slovence i Hrvate...ja se opet kao napravim lud i opet sa Chalom pravim plan da probam na treci a ako ne uspemo nista onda spavanje kod Doktora srdacnog domacina ,pa da se kupe neke gume u HR pa za Austriju ...na trecem prelazu ista stvar ,ne moze da se predje na njemu ..ali taj prelaz je udaljen od vulkanizera da su mi stigle gume samo 2 km... onda novi plan,nece Srbin da popusti ..Zovem Furlana i objasnim da ako hoce da uzmem gume da mora da dodje da uzme tocak preko granice,da ga odnese,namontira gumu,da ga vrati nazad a onda ja preko glavnog prelaza da dodjem da namontiram prednju gumu...sve je tako i bilo jer je Furlan PROFESIONALAC!!!! skidam tocak na granici pun gas okolo na glavni prelaz,momci me cekaju sat prek oradnog vremena i sredjuju i prednju pun gas sa novim gumama a Ljubljanu .. subota lep dan,rano krecem ka Austriji,putevi u Sloveniji su bolesni za motore,kultura u saobracaju se ne moze opisati,sto se tice tih stvari sve najbolje.. svracam na sokic i sendvic na Bled i pravac Karavanke tunel,pa u Vilah u Luis.. Tu sam se smorio kao zmaj od guzve i vrucine i resio sam nista da ne kupujem nego pare da sprcam na benzin i obidjem jos jedanput Sloveniju..idem preko Alpskog prevoja ka Kranjskoj Gori onda Vrsic onda silazak na Socu ,to je najlepsi deo koji sam vozio do sada,250km krivina do Ljubljane,sve puno motora,lepo vreme,ranije sam prosao tu Dominatorom sa devojkom ali sa Stromom je totalno drugaciji osecaj ...nisam stajao da slikam jer sam samo sipao benzin i cepao koliko sam mogao... dakle sve vreme su ovakve krivine Spavanje u Ljubljani i onda za Beograd...krece opet najdosadniji deo puta...do granice sa HR i ok,jer ima malo krivina tako da 190 postaje zanimljivo ali zato kroz HR i Srbiju strasn koliko je dosadno..u jednom trenutku sam skrenuo na magisralni put koji je bio oznacen kao glavni put a evo sta sam nasao,15km sam isao u jednom pravcu u nadi da ce krenuti asfalt ali sam se onda vratio nazad jer sam video da necu nikada stici do BG ali nije bio los off road trening..vracam se na autoput i pun gas za BG.. eto to je to ..moja preporuka je da se nabace motori na prikolicu do slovenije pa onda pun gas jer ja barem odlepim na autoputu...U SLO treba ici dolinom Soce,pa na Logatec,pa Ljubljana,strasan put i uzivanje neopisivo.. Hvala Chalo na pomoci

Preèli skoro 9000 km!Od toga cca 2000 km autoputa (do Pariza i od Villacha do Zg u povratku),ostalo su bile lokalne ceste i 48 prijevoja,od kojih 32 preko 2000 m nadmorske visine!Ukupno trajanje puta je puna 4 tjedna,od kojih smo prvi tjedan proveli u Parizu1. Dio Start iz Dugava sa standardnog polazišta nakon kavice i ugodnog iznenaðenja Vlucica! Negdje na putu u De u trenu kad nije bilo kišice! Negdje u Fr tankanje i pauzica! Išèekivanje domaæina u Parizu! Par shootova iz Pariza! Hižica u kojo smo bili za vrijeme boravka u Parizu! Nastavak Pariških kadrova: Pariški kadrovi se nastavljaju-night life: U Parizu...: Normandija i Bretanja: Prvo osloboðeno mjesto u danu D: Omaha beach – Pointe du Hoc: Jedno od nekoliko Amerièkih groblja u okolici: Jedno od zanimljivijih prometala: Selo u Normandiji: Utah beach: Ex pontonska Saveznièka luka na Golden beach: Malo arhitekture: Približavamo se Mont St Michelu: Sreli i Franca putem: Putem dalje... Mont St. Michel: Dalje: Cap Frehel - Bretanja: Ovo je inaèe prekrasno otoèje crvenih stijena i zelene vegetacije,unutar tirkiznog mora(jako je plitko)ali nam ovdje nažalost vrijeme nije bilo sklono,te smo stvarnu sliku tog otoèja vidjeli tek na razglednici,koju smo i kupili!Moram ju skenirati i uploadat ovdje! Još malo kadrova iz Bretanje: Smještaj pored Mont St. Michela:

Za pocetak malo objasnjenje – nisam putovao motorom, pa ko hoce da nastavi, neka izvoli…. Dakle, posto sam se ove godine motorom obisao sve sto sam planirao motorom, red je bio da uposlim i mog jadnog cetvorotockasa, da se ne oseti zapostavljenim. To je bio jedan razlog, drugi je sto sam isao sa zenom (nije za duga motoputovanja) a treci – ovo sto smo mi planirali je bolje odraditi kolima (obilasci gradova koje spajaju autoputevi a motor i autoput su kod mene spojivi samo u krajnjoj nuzdi). Evo plana…Bec (moja zena ga nije videla leti), Salzburg, nemacki Alpi (kao nesto sto ce da nas ugosti pre spusta u Italiju), Verona, Lago di Garda, Pisa, Modena-Maranello (ovo sam ja ubacio iz ociglednih razloga), Firenca, Venecija, Trst (uleteo neplanirano) i kuca… Necu mnogo da davim, jer kao sto rekoh, nisam bio na motoru pa i ovaj moj post smatram offom, ali siguran sam da ima ljudi koji ce bar deo od ovoga da prodju na 2 tocka, pa se nadam da ce nesto od ovoga i da bude od koristi. Iz Bg-a krecemo rano ujutru (bio je radni dan a ja sam hteo da izbegnem jutarnji spic preko Gazele da mi put do novosadskog puta ne bi trajao kao Novi Sad-Budimpesta). Za nekih standardnih 6 sati stizemo u Bec. Tamo smo ostali 5 dana…obilazili grad i okolinu, vozili rolere, zdrali, pili….evo par slika samog grada Petog dana smo iz Beca krenuli za Salzburg, rodni grad W.A. Mozarta. Na putu do tamo…pa evo ovako je to izgledalo….vozis na secanje. Kisa kakva se dozivljava jednom u par godina (a mene ove godine hoce takve stvari tako da sam sada miran do tamo neke 2020) Tada sam stvarno bio zahvalan odluci da ne odem motorom Salzburg je prelep. Nije veliki, dovoljan je jedan pun dan da se obidje kako treba. Jedina mrlja u svemu je kazna za nepropisno parkiranje (zaboravio sam da je na tom mestu kolima dozvoljeno parkiranje samo do 11am a posle toga tu staju samo turisticki busevi) – 108EUR…pa dobro, malo da dopunim jadan austrijski drzavni budzet. Evo slika: Tu vidim i tipa koji je uspeo da spoji dve stvari CBR-RR i touring i postao shatoRRash: Iz Salzburga krecemo ka Nemackoj, prolazimo pored Minhena, ulazimo u nemacke Alpe (meni drugi put za mesec dana, pa se snalazim kao mator). Voznja kolima opet daje neku drugu dimenziju u odnosu na motor. Naravno da nismo isli po prevojima, to bi vec bilo previse a i vise vremena bih proveo u stajanju da Jelena povraca nego u voznji. Voznja kolima ti daje priliku da vise gledas u prirodu a manje u put. Vozim sporije nego sto to cinim motorom, koncetracija je puno manja i odjednom vidis stvari koje si propustio da vidis a bile su tu…odmah pored. Voznja motorom kroz Alpe zahteva punu koncentracuju jer se greske izuzetno skupo placaju a retki su pravci gde mozes malo da se opustis i kazes….uh, bas lepa priroda. Za tako nesto stanes i gledas na miru. Uz put dok sam tankao na jednoj pumpi dodje simpaticno drustvance. 4 tipa u 4 automobila: BMW Z4 M, BMW Z4 M coupe, BMW M5 i BMW M6. Pa gde im je masta?? Spavali smo u Garmishu. Nekako mi je prirastao srcu… Iz Garmisha sutradan nastavljamo ka dvorcu Neuschwanstein. Mislim da je zvanicno proglasen za najlepsi dvorac na svetu (njegova, ajde da je nazovem – replika, stoji i u Disneylandu). Nalog za njegovu gradnju dao je jedan prilicno opicen lik - Ludwig II, kralj Bavarije. Na zalost, nije docekao njegov zavrsetak, umro je 1886, pet godina pre nego je zamak zavrsen. Danas on izgleda ovako: Sa njega se pruza fantastican pogled na stari Ludwigov zamak kao i na dva jezera (nisu na ovoj slici):