Najbolje bi bilo neka planina. Nasi ljudi nemaju bas naviku da idu po planinama, pa guzve nece biti. Bice mesta, necemo nikome smetati, a jos ako ima neka makadamska staza, milina...

Ovakav program moj drugar napisao kao magistarski rad na ETFu, pre 2 godine...

Koliko ja znam, a ne znam mnogo mnoga crkvena pravila ne vaze za odredjene grupe ljudi, a medju njima su i putnici

Hvala druze moj... Ima jos 5 dana, bice jos bolje

Ove slike opisuju nesto mnogo vise od samog mesta... Definitivno put kroz vreme, samo, strahujem,da se ne ispostavi u buducnost... p.s. jel si siguran da ti treba drzavljanstvo za upis akcija?!? Svuda je pisalo kako je dovoljna samo licna karta, i otvoren racun u bilo kojoj banci. Meni stvarno i samo to bilo dovoljno.

Sa Ohrida nemam slika, sliko Gale, ali to je uglavnom vec i vidjenjo. Inace na Ohridu je EKSTRA. Jezero je super za kupanje, nasli smo jedan super kafic na obalik, tu se preko dana kupali a nocu provodili. Uvece je stvarno bilo super, u subotu je bila neka klubska muzika, pusta DJ, a u pratnji je neka riba tukla o one male bubnjeve i to je zvucalo fantasticno. Mesto puno, ribe sredjene ko za matursko vece, sve u svemu, lepo znas kako Cene veoma povoljne. Nas 4 smo se ucipilo po 20eurica i dali tata Patku da on sve placa. Jeli po kafanama ceo dan, non stop neki sladoledi, purinjaci, taksiji, pica na plazi, izlazak uvece, viski, pivo, kafe, ma sve, sve i ta lova je trajala ceo dan... Doso ponedeljak, obrenovacka ekipa put kuce, a mi siptari za Albaniju ;D Odlucili smo da udjemo preko Sv. Nauma, tj sa donje strane Ohridskog jezera. Na granici bez problema, 1 euric taksa za ulaz po osobi gas. Ovako izgledaju plaze sa albanske strane Ohrida Kako sam pre par dana przujao kroz Albaniju i vec video sta ova zemlja moze da ponudi, uredjene plaze me nisu puno iznenadile. Idemo dalje, krecemo ka gradu Leskovik I odmah radovi na putu. Samo da napomenem, da se tamo trenutno rade sve saobracajnice izmedju vecih mesta, i da ce za godinu dve, putna mreza biti fenomenalna. Idemo dalje i sa strane, na vrhu brda, hriscanski krst... O Albaniji nisam znao puno, ali sam znao da ima i katolika i pravoslavaca, ali da ktst dominira brdom, nisam ocekivao. Kasnije se to ispostavilo kao najnormalnija pojava... Kao sto rekoh... Ovde dva krsta i manastir... Inace videli smo vise pravoslavnih crkvi nego kod nas, a djamija mozda samo par, a mislim skoro ni jednu u juznom delu... I, tako, idemo mi glavnim putem, vidimo lepe planine sa strane... Kume aj da opletemo ovim sporednim putem da vidimo sta ima, ajde... I na red dolazi nesto sto je u Albaniji dominantnije i od crkava i krstova i... svega... To su BUNKERI! Ima ih svuda, ali bugvalno svuda. Kroz celu Albaniju, na svakom brdu, na svakoj plazi, jednostavno svuda... Svi su tipski, pravljeni u fabrikama, sa ankerima gore, i tako su transportovani i postavljani na odovarajuca mesta. Sve se to desavalo u periodu izolacije, pod vladavinom kumunistickog rezima i Evera Hodze... Zemlja je bila potpuno zatvorena, toliko, da ljudi cak nisu smeli ni svoj grad da napuste. Odredjenim danima, odredjene namernice su mogle da se kupe u odredjenim prodavnicama. I pored tolike izolovanosti, ljudima nije slomljen duh... Bosko Buha ;D Idemo dalje... Jako cesta pojava pored puteva... Sunce vec pocrvenelo, taman stigosmo do Leskovika... U ovom gradu nlako nalazimo prodavnicu i tu kupujemo sve sto nam je potrebno za vecerasnji kamp, paket piva nesto hrane smo kupili na Ohridu, tako da ce gozba biti sigurno dobra Imamo sve, jos je dan, trazimo dobro mesto za kamp. Nedaleko posle grada, odvaja se putic u brdo, i pomislih ovde mozda moze da bude dobro. Osecaj me nije prevario, ogroman plato, dobar pogled, i crkva na vrhu... Na moje iznenadjenje tu vidim jos jedan sator. Cesi, njih svoje, mladic i devojka dvadest i koja godina, putuju autobusom kroz Albaniju... Tishhh, sto nisu dve Cehinje ;D Evo ga nas logor ujutru... Pogled... I crkva, pravoslavna... Nigde zive duse, crkva otkljucana, otvorena... Da se cuje zvono... Unutra sve na mestu... deluje nestvarno, zar ne? Nailazimo na ikonu koja nama dosta znaci... Posle razgledanja doruckic i pakovanje. Odma dole na putu je izvor koji koristimo za pranje sudova... Drugi dan je poceo, osmeh na licu, a i po planu bi trebalo da padne kupanje u moru... Nastavice se...

Ma ticu, sam se pozvo ;D

Upoznah danas jednu tvoju drugaricu Kuka da neces se vozis sa njom ;D

http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=9886.0

Hvala na komentarima... Danas cu da skupim sve slike iz Albanije, pa krecemo sa tim delom...

Svaka cast! Zelim vam dobro vreme, a ostalo je na vama

Ma Smajser je izdajnik i dsmra. Je*es njega, druze moj najbolji ;D

Idemo dalje... Prvi grad na koji nailazim je Skadar. Prelazim most, za grad se skrece levo, a ja palim desno ka Dracu. Skadar cu videti u povratku. Dosadan put da se ubijes. Ravno, tepsija, sve okolo naseljeno, magacini, skladista, proizvodnje, guzva na put. Bilo je zanimljivo sa stanovnistva da tu ima bilo cega, ali prolaziti kroz to sat vremena je nesto drugo. Policija sa radarima non stop... Medjutim, kao da imaju naredjenje da ne zaustavljaju strance na motoru. Kroz celu Albaniju, na glavnim putevima jako puno policije i nijednom me nisu zaustavili, iako sam napravi prekrsaj na njihove oci. Valjda zele da privuku strane turiste pa otuda takav tretman, ne znam... Malo je slabo obelezeno, pa cesto stajem na pumpe i pitam za pravac. Svi ektra ljubazni, maksimalno otvoreni. Dosta njih zna engleski, mada i bez jezika, lako je sporazumeti se. Nikakav problem nisam imao kada sam rekao da sam Srbin, neki su cak bili sretni sto neko odavde posecuje i interesuje se za Albaniju. Stizem do Draca, ali odmah nastavljam dalje. Tu put ide uz obalu, hotel do hotela, restoran do restorana, lezaljka na lezaljci, plaze pune. Isto ko u Crnoj Gori. Ja tu nema sta da trazim i nastavljam dalje. Opet guzva. Kasnije skrecem sa glavnog puta levo, a pravo nastavlj autoput koji vodi dalje uz more. E tu vec pocinje da biva lepse. Krecu planine. Priblizavam se Makedoniji Prelazim granicu, prolazim pored Ohrida i krecem put Bitole. Krajnji cilj u Makedoniji mi je KAJMAKCALAN!!! Sunce krece da pada, i tu dizem logor. Sto je lepaaaaaa Jutro je doslo i to je taj dan, konacno cu videti Kajmakcalan! Nakon zezanja u Bitoli oko nabavljanja dozvola od Ministarstva sumarstva krecem ka Grckoj granici. Grcka pravo... Kajmakcalan levo Tu sam se javio pogranicnoj policiji i krecem na svoj put. Dva sata off roada do vrha Kajmakcalana na visinu od 2521m nv... Uspon predivan, priroda neverovatna... Laganno krecu zmarci i neki cudan osecaj jer cu posetiti najsvetije mesto srpske istorije i urnu u kjoj je nekad lezalo srce jednog velikog coveka... I konacno, pri vrhu I stigoh na sam vrh... Osecanje neverovatno, ponos, tuga, ne znam da opisem... Kako mislim da moje reci nisu dostojne ovog mesta, necu nista komentarisati, pa uzivajte u slikama... Poruka Arcibalda Rajsa Urna Rovovi Ovamo SFRJ A tamo Grcka Pupinovo zvono Taman kada sam pocistio crkvu i spremi se da krenem na nebu se pojavio on Silazim dole i idem ka Ohrisu, gde se nalazim sa Patko, Galetom i Cokom, a kasnije i sa Kawom nastavlja se...

Tu sam

To ti je Sibirska skola ;D ;D ;D uzajamno

Pa sto ne odoste u hotel, kud ode sva lova, moglo je jos pedesetica ;D bar da znas za sta hahaha

Bome, da i ja imam taku Carapankicu i ja bi ko on

Pazi svi su carevi, samo je Ivan fukara ;D ;D ;D Bravo junaci, lepo je bilo sinoc, sa nekima od vas, carevima, a i jutros sa svom trojcom... ;D

Stvarno prelepo...

Ma je*es Djurine papire, ja bi voleo da imam njegove plastike, i to one zlatne... Posle se papiri lako srede ;D

Dragi dnevnice pocelo je to zurkom, posle koje sam dosao kasno kuci, tj rano ;D (sad ce Djura da kenja) Dok sam se rasanio, spakovao, poskupljo stvari po Bgdu, krenu sam oko 3 popodne... Poslusah savete Obelixa i Brace, i mogu samo da kazem hvala... Od Beograda preko Obrenovca i Loznice, u Bosnu ulazim preko Zvornika i tu pravim pauzu... Krecem dalje i u Sokolcu se nalazim sa Bracom, gde smo pricali do 10 uvece... Ovim putem zelim da mu se zahvalim na gostoprimstvu... Pokazao mi je neke svoje projekte na kolima i mogu vam reci da je ektra majstor. Valjda ce da posalje slike Inace put je fenomenalan za motor. Zaustave me panduri, pred Sokolcem i kao zasto vozim iznad ogranicenja. A nigde radara. I onda mi pandur pokazujej "najnoviju spravu" koju su dobili, kosta 16 000 evra i skenira ceo put i snima situaciju na karticu. Pogledam ja tu najnoviju spravicu koja stoji u kolima a ono HPov telefon sa tastaturom ;D Jedva izdrzah da ne puknem od smeha, jer su rekli da sam dobar momak i da za motore ne vaze ogranicenja ;D haha Odatle palim dalje i na Palama dizem logor... Ujutru kupim prnje i pravac Jahorina, na jutarnju kafu. Spustam se u Sarajevo da prodjem kroz grad i vidim kako izgleda, jer sam zadnji put bio kao klinac... Udarila vrucina, pa rashladjenje nadjoh u Drini. Prijatna temperatura vode, citave 2 sekunde ;D Odatle pravac Scepan Polje, pa preko Niksica do Podgorice da nadgledam zavrsne pripreme ekspedicije na Nordkapp. Slike ovih predela ima u putopisu od maja tako da nisam nista slikao... Kad se mafija spakovala, Veci i ja odosmo u grad, pa kuci, ustaje se u 6 ujutru... Tri masine spremne da se popnu do Nordkappa... Bilo tu i poznatih faca ;D Krecemo iz Podgorice ka Trebinju, dokle ih i pratim, i tu doruckujemo rolovano belo meso ;D Usmeravam im masine ka najsevernijoj tacki Evrope, a ja se okrecem na jug... Stizem do granice, kad ono kilometarska kolona. Asfalt, kamen, sunce, PAKAO. Ljudi nemaju gde da se sklone, cekaju da policiju upise svaki auto u tefter. Ja kao, pravim se lud, lagano pored kolone, tap na granicu, dam papire i prodjem dalje... Ljudi kukaju na policiju, ne zbog mene, cekaju po 2 sata, umiru... Ja nastavim dalje, i razmisljam, krenuo covek na odmor i sada se przi 2 sata u kamenjaru. Pa trebace mu 7 dana samo od toga da se oporavi... Nije proslo 2km, krenuse kola parkirana pored puta. Prolazim ja to sve a ono neke tezge pored puta, zastave, zaustavlja me policajac u civilu, kaze nazad parkiraj motor. Rekoh, STO??? Dolazi PRESJEDNIK da otvori put, moze da se prodje tek za 2 sata. AAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!! Opet asfalt, kamen, sunce, lada ni za lek, a kamoli vode... I tako, razvijaju turizam... Popizdeo sam, psovao sam i preSJednika i sve da su me svi ljudi gledali. Sacekasmo da se svecanost zavrsi pa nas pustise. Stizem na prvu duzu stanicu, Lepetane, parkiram masinu pod lozu da se ladi... Posle par dana palim na Veliku Plazu, ispod Ulcinja u KITE centar kod drugara i tu ostajem jos par dana. Cekam da Koma dodje na Ohrid sa firmom. On se cuo sa Patkom, i svi se dogovorismo da se nadjemo na Ohridu u petak. Medjutim Komi otkazuju put, ostasmo samo Patak i njegova dva druga Gale i Coka... U medjuvremenu ja se dogovorim sa kumom da dodje u nedelju na Ohrid i da odatle odemo u Albaniju. Trebao sa nama i da krene Ranko (Space Direktor) al ispalio ;D Krecem ka Makednoniji u cetvrtak, jer u petak zelim da posetim Kajmakcalan... Od Ulcinja, put vodi preko Sukobina u Albaniju. Ako idete u Albaniju znajte da vam ne treba viza, da se placa taksa za ulaz 1 EURO i za to dobijete priznanicu. Ako vam traze bilo sta vise, oce da as prevare. Treba da vam daju i jos jedan beli papir za motor, koji ako nemate na izlazu placate kaznu od 2 EURA... Konacno, Albanija... Plan je da sada samo prodjem tuda i stignem na Ohrid, vremena za razgledanje bice kasnije... Prvi grad, Skadar...

;D

Da, isli smo tamo. To je put kroz Prokletije u Albanskom delu. U crnogorskom sam bio vise puta i to mi je jedna od omiljenih lokacija... Jednom smo cak presli preko granice i zasli u albansku teritoriju i taj prizor je bio neverovatan. Od tada mi je bila velika zelja da to vidim i eto konacno videh ;D Bice slike

Pa kad ne znas da cuvas stvari ;D

Ekstra, stvarno ekstra... A ja sto pre u tu afriku, lepe te crnkinje ;D