sstruja
-
Broj tema i poruka
2314 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Odgovori koje je postavio član: sstruja
-
-
Cija je 7-ca...?
Da pogađam, Minina?
-
Da se ne bedačiš, meni je br 4 najviše svideo i za nju sam glasao!
-
Ventile barem možeš da prekontrolišeš sa lakoćom na XTu! Hvala onome ko se setio onih prozorčića da ne mora da se skida cela galva
-
BMW R25
Pretpostaviću da se šališ
-
Hedonizam ili Mazohizam - pitanje je sad ;D
Bajdvej, vikendom nikad ne idem na vožnje po prirodi baš zbog lovaca!
-
Jedan od mojih padova:
-
Kako to da NIKAD moj favorit ne pobedi???
-
A šta mi Nindže koji nosimo 18 pozadi da radimo?
-
Za sve BJB Enduro fanove koji nisu pazili na času, malo obnavljanje gradiva
:Tekstovi o:
Red Bull Romaniacs - enduro takmičenju u našem komšiluku
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=152&Itemid=41
Heroes Legend - svojevrstan pandan Pariz-Dakar reliju
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=151&Itemid=41
Steve McQueen - glumac i veliki ljubitelj enduro trka i naravno učesnik u njima
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=392&Itemid=41
Dick Burleston - jedan od najboljih američkih enduro takmičara, ako ne i najbolji
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=386&Itemid=41
Malcolm Smith - takođe jedan od najboljih amričkih enduro takmičara
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=375&Itemid=41
-
Jos da mi prodje bol u kolenu pa da mogu da cimnem kurblu bilo bi super
-
Znam ja:
http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=151&Itemid=41
Neko od BJB Enduro fanova nije pazio na času ;D
-
Zdravo Željko! Dobrodošao nazad!
-
Ta autobuska stanica funkcioniše tako što kupiš kartu na šalteru i dobiješ peronsku kartu upola cene, znači pored cene karte ti naplate i staničnu uslugu. Kada hoćeš da kupiš kartu sa popustom (recimo studentski) to ne možeš na šalteru za većinu autobusa već moraš u autobusu al onda moraš njima da platiš punu cenu stanučne usluge 120din. Ja se uvek i pogađam sa vozačima da me pokupe van stanice, na prvom semaforu i slično da ne bih ovima platio tu uslugu jer mi ništa ne pružaju za taj novac! Čak i odlazak u WC moram da platim!
Nije to inat, jednostavno ne dozvoljavam da me neko pljačka zato što mu se može...
P.S.
da sam znao da će celo putovanje da ode u drugi plan zbog epizode sa Srbijom, putopis bih pisao samo od i do prve granice, Srbiju ne bih ni pominjao
-
Niko me nije ostavio da džedžim, ja sam tražio da me ostave na autobuskoj stanici misleći da ću imati neki autobus! A o tome da me neko posle 17 sati vožnje vozi još 100 i 100km nazad nije bilo ni govora! Nije problem bilo čekanje, nije problem ni to što nije imalo gde da se čeka, problem je to što su hteli da mi naplate SVE to, tj da mi uzmu 120din bukvalno ali bukvalno za ništa! To nisam mogao da dozvolim! Čekao bih još 6 sati bez problema al ne bih dozvolio da mi na tako perfidan način uzmu pare!!!
-
Znate da se trudim da ne dajem lagane zadatke, a uz to edukujemo populaciju ;D ;D ;D
Zato kada vidim trkača i još kad ga je revolution zadao, uopšte se ne trudim da pogađam
-
-
Umesto zaključka:
Suma sumaru, ni po babu ni po stričevima, nisam se nijednog trenutka pokajao što sam pošao na put, bilo je izuzetno iskustvo, izuzetno poučno iskustvo! Video sam kako ljudi žive s’one strane grane, video da trava nije mnogo zelenija s’one strane potoka i naučio da cenim ono što imam i još više ono što nemam u Srbiji!
Zadovoljstvo bi bilo potpuno da sam putovao motorom al kad nema kiše dobar je i grad! Jednog lepog dana, nadam se da ponovo obiđem Holandiju al motorom, biće prilike nadam se! No, nije loše ni putovati autom, posebno sa ovako dobrom ekipom! Nisam se poznavao sa njima pre puta al smo se lepo proveli! Kada se putuje motorom, sam si sa svojim mislima, u autu imaš i društvo pa teško da možeš da dosadiš samome sebi
Teško je na forum preneti sve fazone, provale i zezanja iz auta te se nisam ni trudio, ostaće to „naše“ interne zajebancije i prozivke kada god se sretnemo! Imao sam sreće da se vozim tolike kilometre sa duhovitim i zabavnim ljudima!Hteo bih još jednom da se zahvalim Koletu i ekipi iz Gevare na pozivu da se pridružimo njihovoj ekspediciji i upravi BJBa koja je mene poslala na taj put. Uskoro očekujte detaljnu priču o Arai kacigama, ovo je bio samo putopis i moje viđenje Jevrope – onako kako sam je ja doživeo i okusio
-
Dan 5 – ili povratak u Srbiju!
Kao što već rekoh nešto posle ponoći stižemo u Beograd, već oko 1:00 sam bio na autobuskoj stanici. Prvi šamar u Srbiji, nema autobusa do 7 ujutru za Veliku Planu! Odlazim na Železičku stanicu, nigde reda vožnje čekaonica zaključana lancima, ništa ne radi, nema žive duše! Vraćam se na autobusku, sve vreme sa dve torbice oko vrata (kamera i aparat – shodno profesiji), putnom torbom i tri kese sa poklonima. Čekaonica na autobuskoj takođe zaključana! Prostorija gde se prodaju karte ima samo dve klupe na kojoj spavaju, pretpostavljam beskućnici ili skitnice.
Nisam jedini koji čeka, ima nas 15ak, slušam razgovor dve gospođe kako je sramota da nijedna kafana ne rade, nema gde da se sačeka... Meni telefon prazan, baterija izadala, ne mogu više ni da stojim u čekaonici zbog neprijatnog mirisa! Izlazim napolje u čujem komentar kako kockarnica radi neka na kraju stanice! Odlazim tamo, al ne služe piće ako se ne kockam! Reko uključi koji god aparat, svejedno mi je i daj mi piće! Vidi čovek da mi nije do kocke pa mi dade piće i bez kockanja! Još mi uključi i telefon da se puni! Sat vremena odčekam tu, proverio red vožnje preko interneta, nema ni voza pre 8 sati! Usput proverio i red vožnje autobusa jer onaj okačeni na stanici je skroz konfuzan i nečitljiv!
Vidim da od 4 sata kreću neki autobusi pa izađem napolje da čekam, bilo koji autobus koji ide na jug auto-putem mi odgovara jer mi je kuća odmah uz isti! Na stanici nigde klupe da se sedne, ima ih na dolaznim peronima al se plaća ulaz na peron i to 120din, a i pored toga, kapija zaključana a niko ne prodaje žetone!
Stajao sam do 5:30! Dolazi prvi autobus koji ide auto-putem, može do Plane al ako kupim kartu do Ćićevca – ma nema veze, samo da stignem kući, ne pitam za cenu! Kaže da kupim peronsku kartu, neće da me pokupi van stanice!
E, sad, objasnim ja čoveku da od 1 sat čekam, da nemam gde da sednem da se ogrejem, čak se i WC plaća 30din i imam problem sa samim sobom da im platim tu staničnu uslugu 120din! Kažem mu da nije problem u novcu al da ja ne bih mogao da spavam danima da dozvolim da mi na tako prefidan način uzmu 120din zato što im se može! Da ja NIKAKVU uslugu nisam dobio za tih 120din i da neću da im platim makar čekao ceo dan! Vozač neumoljiv, ništa, njegovo pravo, zahvalim mu se al ipak probam da čuvaru koji cepa karte (koji je u međuvremenu došao na radno mesto) objasnim moj slučaj!
Mnogo je reći da je ostao neumoljiv, čak je bio i prilično drzak sa druge strane ograde, pita me šta očekujem, možda sobu i krevet dok čekam autobus! Pitam se da li bi bio tako drzak da nije ograda između nas. Zahvalim se i njemu na pažnji i izvinem na uznemiravanju i odem da čekam drugi autobus. Čekaonica i dalje zaključana!
Drugi autobus koji ide u mom pravcu stiže posle sat vremena – ipak je nedelja! Hoće vozač da me primi, mora da naplati kartu do ćuprije, nema veze, hoće da me primi i van stanice, ma super! Ulegnem u autobus al ne smem da zaspim, promašiću kuću! Budan sam već 24 sata...
Stižem kući, još se sapletem prelazeći preko auto-puta i padnem koliko sam dugačak u sneg i to pravo na koleno koje sam povredio pre nedelju i kusur dana pri padu sa motora.. Još uvek boli bajdvej! Ulazim u kuću konačno oko 8 sati!
-
Dan 4
Budimo se pokrivni snegom, ne bukvalno al je preko noći napolju fino napadao.. Spremamo se već po navici na brzinu, odjavljujemo iz hotela i krećemo put kuće!
Uslovi na putu nisu baš idealni, pada sneg, silni automobili bacaju otopljen sneg ispod točkova i strašna je gužva! Interesantno rešen problem nedostarka parkinka kod Štutgardskog areodroma, napraviti garažu iznad auto-puta!
Kako dan odmiče, gužva postaje sve veća! Prvi put ignorišemo GPS koji nas upozorava na gužvu i stacionarni saobraćaj i predlaže nam drugu rutu koja podrazumeva silazak sa auto-puta. Kakav silazak sa auto ceste, ne dolazi u obzir! Ispostavilo se kao velika greška! Desetine kilometra smo prelazili po sistemu kreni-stani stani-kreni! Gužva na pumpama kao kod nas devedesetih!
Na sledećem izlazu poslušamo savete simpatičnog glasa iz navigacije i silazimo sa auto-puta... Na jednoj pumpi koristimo pauzu za doručak, tj društvo koristi, ja sam se zakleo da više neću jesti tu konfekcijsku hranu!
Kažu da piletina i kajgana nisu loše al džaba, ja sam se zakleo! To važi i za ove krofnice! Lepo izgledaju al više ne bih pojeo ni čačkalicu iz burger kinga!
Kad sam već kod čačkalice, da nisam poneo plastične iz Srbije ne bih imao čime da isčačkam hranu! Ni u jednom restoranu nije bilo čačkalica! Ne znam da li je nepristojno čačkati zube ili je neki drugi razlog, uglavnom nema čačkalica u EU!
Nastavljamo put dalje lokalnim putevima kroz krajolike Nemačke! Pravo osveženje posle auto-puta i sporog saobraćaja!
U jednom malom mestu ugledamo pored puta mega-market, da odem u Nemačku a da ne kupim nešto na njihovim sniženjima, nema šanse! Ko god od rodbine dođe priča o cenama i znaju ih u cent, kad je koje sniženje i slično! Pravimo kratku pauzu i posle borbe sa oslobađanjem kolica (džolaja je obio bravu) jer su im uvezana lancima sa nekim čudnim bravama ulazimo u market!
Ja sam odmah tražio deo sa slatkišima da obradujem suprugu koja se u 7 mesecu trudnoće ne odvaja od hrane
Market je ogroman i kada sam konačno našao slatkiše kreće potera za žutim cenama i interesantnim slatkišima 
Društvo nalazim u čik pogodite kojem delu
Džolaja je konačno našao sredstvo za skidanje farbe sa lima i laka sa nameštaja
Nastavljamo dalje kroz snegom pokrivenu Nemačku: Bezbednost na prvom mestu!
U jednom mestu ponovo moto radnja, ovoga puta iz poznatog lanca HeinGericke, snalazimo se za parking i odlazimo da pogledamo šta ima!
Ima SVEGA ali MNOGO skupo! Izbor je mnogo veći nego kod nas ali i ono što može da se kupi kod nas je skuplje! Džolaja se snadbeo sredstvima za čišćenje i poliranje motora i za održavanje kože a ja kupio prvu pomoć za koju sam kasnije čuo da nije po JUSu! Nema veze, dokle god ima krst na sebi će da prođe
a i služiće ako se provozam motorom van granica...Pomenuo sam skupoću? Ova jakna je 599e!!!
Kroz isti gradić vidimo da i u Njemačkoj može da se pokvari pumpa! Na tabli je rukom ispisano DEFEKT! Čudi me da nisu zatvorili pumpu i uz prisustvo vatrogasava popravili kvar ili zamenili čitavu pumpu
Vidim da i ovde ljudi kubure sa parkingom za motore... Ovom XTu su i diskovi korodirali, izgleda da je baš dugo tu pakiran...
Konačno izlazimo na auto-put u delu u kome nije gužva, barem je GPS ne prijavljuje! Jedna od mnogih reklama koje apeluju na pažljivu vožnju, pred mnogih „čitulja“, slika porodica koje si verovatno poginule u saobraćaju, vidimo i ovu:
Ne vidimo šta piše al je poruka jasna!
Ubrzo prelazimo u Austriju i prepoznajemo dvorac sa početka putopisa!
Ovde se malo brže putuje, manja je gužva! Od jutra smo kroz nemačku 350 kilometara prešli za 7 sati! Mnogo je Holanđana bilo na putu, verovatno svi idu na vikend na skijanje.
U ljubljanu stižemo oko 7-8 sati kod Koletovog ujaka i ujne koji su nam pripremili večeru! Kako je prijala domaća supa! Najsrećniji je bio Neša koji je konačno mogao da sedne i na miru popije kafu, pivo i zapali cigaretu u isto vreme i na istom mestu! Čini mi se da nijednu cigaretu nije zapalio unutar nekog objekta tokom ova 4 dana, sve napolju, cupkajući od hladnoće... Mislim da je njemu bilo najlepše u tom trenutku! Bivši sam pušač pa znam da cigareta ne može da se meri sa toplom supom
Pozdravljamo se sa Mikijem i njegovim psom!
Nastavljamo put dalje, srećom pa smo uzeli vinjetu na 6 meseci za Sloveniju pa nam još uvek važi
Malo lutamo oko Zagreba jer nas navigacija uporno vodi kroz centar a dok nismo došli do Zagreba uporno nas je vodila na Mađarsku. Čak i kada smo iz Ljubljane kao destinaciju ukucali Zagreb, trasa je vodila preko Mađarske! Nigde nema table Beograd odo Zagreba, prvu takvu smo videli 50ak kilometara od granice!Na granici nas nisu pretresali, valjda im je bilo mrsko po hladnoći... te se ni tu ne zadržavamo! U Beograd stižemo nešto posle ponoći posle 17 sati puta...
-
Macro
in Fotografija
Slikao sam sa Nikonom D40, bio samnom u Holandiji pa sam se igrao malo... ove glave su mozda 1cm visine....
-
Lepo izgleda... Ja svoju neću da farbam niti da ulepšavam još uvek... planiram još OFFroad vožnji i još točkarenja pa mislim da mi se ne isplati..
-
Macro
in Fotografija
Da li je ovo macro? Valja li?
-
Da se zapljunem i ja međ ljubitelje fotografije...
-
Napustili smo Arai, plan je da stignemo do Štutgarta, tu prenoćimo i sutradan nastavimo put nazad! Iako smo bili u kakvoj-takvoj žurbi da okratimo put, vidimo radnju u čijim je izlozima bilo nešto mnogo motora te smo jednoglasno odlučili da svratimo i snimimo istu!
Gomila motora u izlogu se pretvorila u još veću gomilu unutar prodavnice!
i nešto moto-opreme raznih proizvođača koja je nekako bila u drugom planu pored ovih motora!
Na gornji sprat nismo ni išli...
Sve je to lepo i raskošno ali takođe i skupo! Potajno sam se nadao da ću naleteti na neki popust, neki jeftiniji komad opreme da se ponovim što bi se reklo ali je SVE ili skuplje ili približno iste cene kao kod nas! Neverovatno, iako oni nemaju carine kao mi za robu proizvedenu u EU, čak i pored kriminalne takse od preko 20% za tekstilnu robu (ostalo iz vremena kada smo mi imali razvijenu tekstilnu industriju) mnoge stvari su skuplje nego u našim prodavnicama! Očigledno da ovde trgovci imaju mnogo veće marže... Napuštam radnju skoro razočaran... jakna koja mi se svidela je koštala oko 190e, mnogo više nego što sam ja mogao ili planirao da izdvojim...
Brzo izlazimo iz Holandije, zemlje koja je ostavila najjači utisak na mene i narod koji mi se najviše svideo, svako zna engleski, koga god da smo pitali nešto, tržili instrukcije, odvojio je vremena da nas uputi... Iako im je moto scena razvijena, zadnjih godina i kod njih je evidentan porast broja motorista, doduše više u klasi skutera i manjih motora.. Čak me je i toplo vreme iznenadilo u glavi sam nekako imao sliku mnogo hladnije Holadnije. Dosta je severnije od nas ali je opet tamo bilo najtoplije svih ovih dana.
Negde na pola puta u Nemačkoj stajemo na jednu od pumpi da pojedemo nešto u Buger Kingu. Nemačka je prepuna ovih restorana brze hrane! Na svakoj pumpi se nalazi Burger ili McDonalds ili čak oba restorana na istoj pumi! Iako nisam ljubitelj ove konfekcijske „hrane“, solidarišem se sa kolegama i naručujem neki teksaški obrog za 3 i kusur eura koji obuhvata dupli burger sa lukom, pomfrit i koka-kolu... Ukus je isti kao i u McDonaldsu! Oseća se miris užeglog zejtina koji ceo dan vri, gomila začina od kojih ni ne osećaš ukus mesa... jednostavno FUJ! A o veličini iste pljeske da ne govorim! Mogu da se kladim da pleska na bilo kom uglu kod Janga trovača u nas ukusnija od onoga... Ako Evropa znači masovno trovanje naroda ovom brzom ranom, neka fala!
Eh da imam sredstava i da oće da mi evropejci dozvole pa da prodajem komplet lepinje sa pretopom, sarme u lepinji, svadbarski kuvan kupus ili samo lepinje sa kajmakom pa da vide ljudi šta je rana! Nikad više ne bi otišli u te mekiće i burgerčiće a i živeli bi koju godinu duže...
No, posle dugog puta stižemo u hotel u Štutgartu, dobijamo sobe i padamo u krevet! Neša i Joca su imali problema sa nedostatkom posteljine što je rešeno još jednom sobom koju su ujutru probali da naplate dodatno... Malo smo pregledali slike i obnavljali gradivo iz Arai-a i zaspali snom pravednika... Hotel i nije bio toliko loš koliko smo mi bili umorni!
BJB enduro fanovi
in Enduro
Napisano
Mogli bi da organizujemo i više zajedničkih enduro vožnji, svako na svom terenu