1. FJCharlie + 1 2. Bandolero + Bandolera 3. NOTORIOUS +1 4. Arakis i Goca 5. SashaP 6. tomerc 7. Đunta ˛& Đuntinica 8. Daki + Natasa 9. vladacbrpc25 10. Dejan intruder i Nadja 11. Nadalina 12. brm-brm 13. Severian 14. spettacollo 15. Almighty+1 16. VladaSD 17. NenadG 18. Kiro 19. Popsy 20. Kanjo+1 21. Charuga 22. dr.Bane i Talija 23. BusMan 24. Ljadza 25. Student 26. Skittles 27. Nix 28. MilosSani 29. OpFor 30. Vlada#4 31. Sinclair 32. Funky 33. Vlajko+Nensy 34. Kocha Matori + Kocha Mladja 35. Kocha Mlađi 36. Rock_oN + 1 37. Djomla 38. Loshmi Capo 39. boki.64 40. PapaStalin 41. perlx (+1 ?) 42. Mrle i Vanja 43. Lucky Vladano + Gabi 44. Dejan Nešković (+1?) 45. Jericho + Jerichica 46. korniSh1 47. mimi vinca 48. Duke 49. pera-s (+1?) 50. BrmBrm 51. Boris_lion + suvozacica 52. kuglica14 i možda suvozačica 53. sreten 75 54. Mazak 55. Sinke 56. Usamljeni jahač + Minja jahačica 57. Rade126 58. aćimo 59. Dača +1 60. Andreja (+1) 61. Firefighter 62. Gishoni 63. Pittatore 64. Miskomi 65. His Girl 66. Cira_exceed89 + Marija 67. Dejande 68. lawyer 69. Steffan46 70. Pera Brener 71. Duhh i Duhhinica 72. Kypck 73. Ivana i Vuk Rajcic 74. Mija 75. imaginos + 1 76. vassa 77. Black Adder 78. Pedja600 79. Zex i Dee 80. Dingdong 81. MarkoTenere 82. Zaric 83. Harry 84. Sky 85. Zeks73 86. rusovortak 87. jager (ne propuštam NIKAKO!) 88. Vlada GS 89. Vladimirtika + zenica 90. Gmum44+cerka 91. zzz + zzz-inica (ako posao dozvoli) 92. Djarma 93. GoranGTA i Maki 94. IvanS.

He, 13-tog ili bilo kog drugog...

Stvarno divno proveden dan sa dragim ljudima koji imaju mnogo zajednickog, do sledeceg gledanja pozdrav od Ivana i Sandre

Hvala svima, Jos jednom moram da naglasim da ovo priznanje pripada celoj BJB zajednici i posebno organizatorima ovakvih akcija (jer to stvarno nije jednostavan posao) a u isto vreme i nasu zemlju prikazuje u nekom boljem svetlu. Pisem izvestaj cim se vratim

Evo da se i ja prijavim sa malo zakasnjenja: 1. SashaP 2. tep3a 3. Brmbrm 4. doktor 5. zzz 6. Niksloter 7. Severian 8. Stromer 9. Dentas 10. Nikola 1 11. IvanS + gospodja da malo pojacamo grupu

Mislim da je ovaj deo foruma najpogodniji za ovakvu vest. U Austrijskom Institutu Beograd na Terazijama idem na konverzacijski kurs nemackog jezika, nivo znanja nam nije bas najvisi moguci ali tu smo da naucimo. Elem, dobili smo mogucnost da napravimo 3 minutni radio prilog na temu humanitarni rad u nasoj sredini-gradu i sl. i u snimljenoj mp3 formi ga posaljemo na konkurs u Radio Orange u Becu. Ja sam iz moje grupe jedini imao volje da ovaj radio prilog uradim a za temu sam uzeo Novogodisnju Humanitarnu Akciju Sremcica u kojoj svake godine i sam ucestvujem. Naslov radio priloga je: “Internet i volonteri” a sam prilog opisuje ovu tradicionalnu novogodisnju akciju u kojoj ucestvuju dobrovoljci okupljeni prvenstveno oko internet moto foruma BJB. Ta posvecenost ucesnika foruma ovoj i slicnim akcijama je nesto sto me stvarno svaki put iznova odusevi jer se time materijalizuje virtuelno. To mi je bila inspiracija a dogodilo se da se prilog svideo i organizatorima konkursa. Pre nekog vremena mi jave da sam dobio 2. nagradu na takmicenju svih Austrijskih Instituta u EU (ima ih oko 10 ukupno) koje sponzorise Radio Orange na temu humanitarni rad u vasoj sredini u godini 2011. koja je zvanicno godina volontiranja u EU. Pozvan sam da 01. i 02.Jula 2011. o trosku Austrijskog Instituta Bec i Radio Orange posetim Bec, njihovu centralu i zajedno sa ostalim dobitnicima nagrada ucestvujem u 3 h radionici tokom koje cemo pripremati 30 minutni zivi program kada ce biti emitovani nagradjeni prilozi. Radio Orange ce pored toga i 13.Juna 2011. u vremenu od 19:30 h do 20:00 h emitovati nagradjene priloge kao posebnu najavu emisije u cijoj izradi treba da ucestvujemo i koja ce biti emitovana 01.Jula 2011. Ko hoce a moze da razume i koga interesuje moze da prati ovu najavu 13.Juna 2011. u vremenu od 19:30 h do 20:00 h preko sledeceg linka http://streamintern.o94.at/live3.m3u Takodje ce nas sledeceg dana voditi da posetimo Radio Wien kao i Radio FM4. E sada, moram priznati da imam prilicno veliku tremu prvo sto mislim da moj nemacki nije bas na tom nivou da mogu da formulisem bas sve sto hocu da kazem a osim toga idem tamo ne samo kao dobitnik nagrade vec i kao neka vrsta predstavnika BJB internet zajednice. Morao sam ovo da objavim i podelim sa clanovima foruma jer mislim da je ovo vrsta nagrade koja pripada svima koji organizuju i ucestvuju u ovakvim akcijama a u isto vreme i promocija vrednosti koje podrzava i razvija moto zajednica BJB. Nadam se da cu uspeti da to pravilno formulisem kada budemo vodili taj razgovor Svakako cu vas obavestiti o utiscima i reakcijama iz Beca cim se vratim.

1. Tomerc 2. KochaMatori 3. Scuba 4. Pera 5. Goran 6. Kiro 7. Arakis + Goca 8. Đunta 9. Maybemira 10. Lancia88 11. thelord 12. Vuja 13. Loshmi Capo 14. dr.Bane 15. Peki 16. srdjan73 17. Zoltan 18. RS 19. Sasha P 20. Hitman + Hitmanka 21. Boki.64 22. Vlajko 23. Popsy 24. nntom 25. ivan1979 26. Six i Bilja 27. Pittatore 28. jager 29. Charuga 30. BusMan^ 31 Џокс и Виолета 32. djomla 33. Brmbrm 34. MilosSani 35. mrle 36. Horny 37. Dzambo 38. Lazic 39. Zextreme & Dee 40. Sky 41. b2man 42. Mojsa 43. sale-kum 44. x ray 45. Nadalina- ovaj, ko me vozi? 46. Valentino Rossi... ovaj... Pablo 47. Cica suvozacica Valentina Rosija i Natasa 48. Caponord 49. S@le 50. M a R k o 51. Vlada GS 52. toske 53. brm-brm 54. Severian 55. IvanS. 56.

Stvarno je sve bolje i bolje, posle Turske Sirija je jos zanimljivija. Samo napred!

Lepa ova Afrika, mislim zemlja a lepa i Honda Marokanac, nista bez tvojih putopisa iz egzoticnih zemalja. Divno u svakom pogledu.

Sasvim smo u redu oboje, ja se kao sto ste videli opet vozim motorom, Sandra jos uvek ne ali uskoro ce i ona na svoje mesto suvozaca. Sledeci putopis, mozda dogodine Spanija, Andaluzija. Ove godine duza putovanja preskacemo iz poznatih razloga.

Na pocetku sam vec napisao da sam se dugo kanio da napisem ovaj putopis. Proslo je skoro godinu dana i skoro da sam odustao, onda u martu ove godine Sandra je imala tesku ginekolosku operaciju a ja laksi mozdani udar. Oboje smo se srecno provukli bez ikakvih posledica iako je u jednom trenutku nase stanje izgledalo katastrofalno. Uz pomoc Boga, dobrih lekara, srece, porodice i nasih prijatelja nekako smo prebrodili ovo tesko zivotno poglavlje. Kada su prognoze postale optimisticke i nase stanje krenulo na bolje zakljucio sam da je red da napisem nesto o nasem putu i da sa dragim ljudima sa ovog foruma podelim nasa iskustva kao sto to i oni cine sa svojim dozivljajima. Putujte kada god za to imate priliku, nije vazno da li je putovanje atraktivno, dugo ili ne, nemojte se puno dvoumiti jer tada obicno takve ideje padaju u vodu. Kada putujete radi zadovoljstva nemojte gledati na sat. Putovanje je zanimljivo dok traje. Gledajte da pricinite zadovoljstvo sebi ali i drugima danas i sada jer sutra je daleko i neizvesno.

Iz prelepog Salzburga krenuli smo u ponedeljak 13.Jula kuci ka Beogradu. Trebalo je da predjemo oko 800 km tako da vremena za skretanja i obilaske nije bilo. Samo par slika sa auto puta na neku tvrdjavu u gornjoj austriji. Kod table za Bishofhofen sam se razmisljao da krenemo ka Grossglockneru ali kao sto sam vec napisao vreme nam nije dozvoljavalo vise obilazaka. Sandra bi se verovatno opet smrzla a trebalo je stici do Beograda. Austrijanci su auto put prema Klagenfurtu i Sloveniji bukvalno probusili kroz Alpe. Na jednom mestu auto put nestaje u planini ispod ogromnog lednika. Do tog tunela temperatura je bila prohladna oko 15 C, posle tunela kao da smo presli u afriku 30 C. Putem do Beograda kroz Sloveniju i Hrvatsku polako smo skidali garderobu i raskomocivali se. Kroz Austriju putarina se placa kupujuci vinjetu koja vazi mislim 7 dana i vazi za sve puteve i tunele dok se kod Slovenaca tunel kroz Karavanke posebno placa a posebno se placa vinjeta. Ovaj tunel je probijen jos u vreme stare Jugoslavije i ima jos uvek samo 2 trake za razliku od Austrije kroz koju su svi tuneli probijeni za auto put. Nekako covek po takvim i slicnim sitnicama brzo ukapira da se priblizava zemljama koje su nekada zajedno predstavljale nasu staru drzavu. Daleko je to jos od bogate Europe ali teznja je uocljiva. Bivskim auto putem bratstva i jedinstva stizemo u Beograd predvece. Na samom kraju puta, na nasoj slavnoj obilaznici oko Beograda bas pred ukljucenje na Ibarsku magistralu sam upao u jedno od onih dugackih ulegnuca novog asfalta. Dobro smo prosli ako izuzmemo hematom kao pesnica koji je Sandra dobila na ledjima od udarca u kofer. Ja tim putem stalno idem na posao ali sam posle 4000 km na dobrim putevima jednostavno izgubio taj osecaj koji imam dok sam na nasim putevima. Dok se ovde vozim uvek pretpostavljam da me na putu cekaju razna iznenadjenja. Umorni ali srecni, zadovoljni i puni utisaka stizemo pred kucu.

U centru Minhena na Marien placu, nedelja, puno ljudi u setnji. Radnje ne rade ali to mi ni malo ne smeta. Puno je ulicnih sviraca koji sviraju vrlo zanimljivu muziku, svako ima neku svoju temu. Ispred Marien crkve odrzavao se neki koncert. Puno sveta sa bine se cuje glas kako peva "I will survive" u tom trenutku prilazimo i shvatamo da je to manifestacija gej i lezbo populacije koja se tim putem bori za veca prava. Posto smo oboje bili u koznim moto pantalonama nisam se osecao bas komforno u ovom drustvu pa smo se brzo udaljili u pravcu jednog restorana gde smo na miru rucali i popili po jedno toceno lokalno pivo. Predvece krecemo put Salzburga, gde smo rezervisali poslednje spavanje na ovom putovanju. Opet smo u Austriji. Nas hotelcic Tri Krsta nije doduse u samom centru grada ali s obzirom na velicinu grada brzo se pesice stize do centra i pesacke zone. Obilazimo centar, u tvrdjavi iznad grada cak stizemo da pogledamo i jedan koncert klasicne muzike. Repertoar naravno Mozart ,pa ipak je ovo njegov rodni grad ali zanimljivo je sto izvode i jedno delo njegovog oca Leopolda koje se svira na tradicionalnoj alpskoj horni koja je toliko dugacka da jedva stane na pozornicu a izvodjac mora kada se izvodi ova kompozicija da obuce one austrijske kozne pantalonice i obuje klompe. Grad Salzburg je inace dobio ime po rudniku soli koji je vremenom zaboravljen ali su i reka Salzah koja protice kroz grad i sam grad zadrzali svoja slana imena. Citav grad je u znaku muzike i Mozarta. Sandra se cudi kako su cene u radnjama visoke zaboravljajuci da je ovo grad u koji zbog festivala klasicne muzike dolazi evropska ali i svetska aristokratija i elita. Zakljucili smo da moramo da se vratimo opet i polagano ga obidjemo.

U nedelju 12.Jula se budimo ne bas rano oko 9 h. Vreme je bolje nego juce, malo je toplije, mestimicno oblacno ali ima i sunca. Kroz centar Nurnberga smo se samo provozali. Grad izgleda fantasticno iako je krajem II sv.rata pretrpeo strasno bombardovanje saveznika. Hitler je resio da Nurnbergu vrati status koji je imao u srednjem veku kada je bio glavni grad svetog rimskog carstva ali srecom nije u tome uspeo. Posle poraza nemacke u Nurnbergu je odrzano najpoznatije sudjenje nacistickim zlocincima koje su uspeli da uhvate zive. Najpoznatiji vladar Bavarske bio je svakako Fridrih I Barbarosa (1122 - 10. jun 1190.) - poznat i kao Crvenobradi. Na jednom odmoristu na putu ka Minhenu slikali smo ove bajkere, vuku ovim triciklima svaki po prikolicu a jedan od njih se vozi nekim japancem za svoju dusu kao prethodnica. U Mihnen stizemo oko 12 h i prolazimo pored slavne Allianz Arene-Bajernovog stadiona, zatim pored jednog od najvaznijih centara moci Bavarske BMW upravne zgrade, muzeja i izlozbenih salona i polako krecemo ka centru grada.

Nase putovanje se polako priblizavalo kraju, u petak uvece smo se spakovali uprkos najavama losijeg vremena za vikend. U subotu 11.Jula ujutru po prohladnom (temp.oko 10 C) i oblacnom vremenu krecemo kuci. Miodraga ostavljamo ispred kuce u Moltke str. i krecemo opet rutom mimo auto puteva kroz bivsi DDR ka jugu. Navigacija nas je u povratku totalno izdala, jednostavno nije ni mogla da se ukljuci. Doduse najvise mi je koristila u gradovima da pronadjem adrese hostela. E sad, cega nema bez toga se mora tako da sam na karti obelezio mesta kroz koja idemo i lagano krenuo rutom za prvi dan: Lübeck-Schwerin-Wittenberge-Stendal-Magdeburg-Leipzig-Nurnberg. Sve do Magdeburga smo se vozili po odlicnom regionalnom putu kroz divne sume i prirodu pokrajina Meklenburg i Saksonija. Doduse Sandri se ove sume nisu toliko svidele kao meni zbog toga sto je i pored sve opreme na sebi u jednom trenutku umalo spala sa motora. Desilo se to da su joj usled hladnoce ruke utrnule, duvao je vrlo neprijatan bocni vetar i posle obilazenja jednog kamiona stvorio se vrlo jak otpor vetra koji je Sandru povukao unazad, ruke su joj toliko bile oslabile da nije mogla da se vise drzi za mene pa se opustila na sedistu i samo je kofer zadrzao na motoru. Sada mi to izgleda bezazleno ali u trenutku kada sam je pri brzini od oko 100 km/h odmah posle obilazenja kamiona i pored kacige na glavi cuo kako vristi nije bilo nimalo prijatno. Posle dodatnog oblacenja i sendvica nastavljamo put dalje preko Elbe ka Magdeburgu. Povratak smo morali da ogranicimo na 3 dana jer smo oboje morali da se vratimo na posao tako da su obilasci usputnih gradova otpali.Moracemo da ponovimo putovanje ali sa vise usputnih zadrzavanja. U okolini Leipziga nas je sacekala ozbiljna kisa, na njihovom auto putu moze da se vozi po kisi ali nije bas prijatno, zastali smo na jednoj pumpi dok je kisa prestala, Sandri je pauza sto se sa slike vidi bila neophodna U Nurnberg (vec smo u Bavarskoj) stizemo kasno uvece, smestamo se u hotel u nekom kvartu gde ima puno raznih travestitskih barova. Nije ohrabrujuce ali ionako smo tu samo jednu noc, motor smestam u garazu i razmisljam o sutrasnjem danu i obilasku Minhena.

Lep dan, dobro drustvo, motori na okupu, sve u svemu lep vikend. Pozdrav svim ucesnicima kursa i jos jednom zahvalnost organizatorima Pablu, Lazaru, Arakisu... Tomercu zelja da se sto pre oporavi.

Grunfove parole su nezamenljive i dan danas Na izlet u Kopenhagen smo isli Miodragovim autom, on nam je bio domacin a ne vozi motor tako da je ovo bilo najprihvatljivije resenje za izlet. U Hamburg koji je udaljen od Lübecka oko 1 h voznje smo isli takodje ali snimke na zalost nemam jer je fotoaparat necijom greskom te veceri ostao u sobi.Najblizi put od Lübecka prema Danskoj vodi pravo na sever preko mesta Oldenburg i ostvra Fehmarn koje je sa Nemackom povezano mostom dok iz Puttgardena prema Danskoj mora da se ide feribotom. Ovi brodovi su ogromni, prevoze sva moguca vozila a putnicima tokom putovanja nude razne sadrzaje - restorane, prodavnice, kockarnice itd. U Kopenhagenu nas je sacekalo uglavnom lepo vreme, mestimicno oblacno ali sa dosta suncanih intervala. Na ulicama u pesackoj zoni sve vrvi od ljudi. Opsti utisak je bas kao sa slike na turistickom pristanistu: sareno i veselo. Ljudi se raduju lepom vremenu i svi su izasli na vazduh. U Nemackoj se na ulicama srecu razni ljudi, razlicitih vera i boje koze ali u Kopenhagenu je to toliko zastupljeno da nam je bilo neverovatno. Svi voze bicikle kao i Nemci i ne vezuju ih za drvo ili banderu vec imaju neki lock na ramu koji se samo provuce kroz zadnji tocak pa onaj koji nosi bicikl kroz grad znaci da ga je ili ukrao ili je izgubio kljuc od sigurnosne bravice. Na sarenom pristanistu smo se malo zalozili i popili po nekoliko tocenih Carlsberga te umorni i zadovoljni izletom predvece krecemo nazad za Lübeck. Na ulasku u feribot se stvara prilicno velika guzva zato sto severnjaci u svojim mobilnim kucama polako krecu ka jugu na odmor. Nekako se ukrcavamo i kuci se vracamo oko 22 h. Na severu je dan dug, u 22 h je jos uvek svetlo i to je nesto na sta se mi tesko navikavamo ali mi se strasno svidja.

U Lübeck stizemo predvece, motor smestam u Miodragovu garazu a mi uz sampanjac nazdravljamo uspesnom putovanju do sada. Lübeck je jedan od vecih gradova najsevernije nemacke pokrajine Schleswig-Holstein. Moderni Lübeck osnovao je 1143. kao najseverniji nemački grad grof od Šauenburga i Holštajna Adolf Drugi. 1226 kralj Frederik II dodelio je gradu status slobodnog grada (HANSE STADT) koji do danas nije izgubio. Ima oko 200.000,00 stanovnika, uze gradsko jezgro je okruzeno vodom a rekom Travom je nekada slavna luka Lübeck povezana sa Baltickim morem. Svi mostovi su konstruisani tako da mogu da propuste vece brodove do luke. Neki od ovih mostova se otvaraju a neki tonu u vodu kako bi propustili brodove. Uze gradsko jezgro je pod zastitom UNESCO. Turisti svakodnevno obilaze znamenitosti grada: Gradsku vecnicu, katedralu device Marije, Holstentor (ko se jos seca nemackih maraka i slike sa 50 DEM). Kafa i slatkisi se obavezno porucuju i probaju u njihovoj najpoznatijoj poslasticarnici Niederreger, slavnoj po proizvodnji slatkisa od marcipana. Kuca slavnog nemackog pisca Tomasa Mana u kojoj je sada muzej Budenbrokovih je takodje veoma posecena. Divan grad, nije ogroman a opet ne moze se reci da je mali, nekako taman kako treba. Svi voze bicikle i mi nenaviknuti na to smo imali u pocetku dosta problema da ukapiramo kako moramo da ih se cuvamo cim krocimo na trotoar jer je isti podeljen-pola pesacima a pola biciklima. Sledecih nekoliko dana smo obilazili grad i planirali izlete u Hamburg i Kopenhagen.

Posle Brandenburske kapije pocinjemo obilazak zapadnog dela grada. Odmah pored kapije se nalazi Reichstag (danas Bundestag). Ispred Reichstaga je bila ogromna kolona turista koji su cekali na obilazak.Ovde je u parlament moguce da se udje, moze se okrepiti u restoranu i sa stakelene kupole na vrhu posmatrati skupstinsko zasedanje ako ga u tom trenutku ima. Posto nismo imali vremena na pretek preskocili smo ovaj obilazak i nastavili dalje prema kuli pobede - Siegsaule i zatim dalje do dvorca Charlotenburg. Ovaj dvorac nimalo ne zaostaje za Beckim Schönbrunn dvorcem mada tokom obilaska stalno naglasavaju da je ovo samo deo onoga sto je spaseno posle bombardovanja Berlina od strane Rusa i saveznika tokom zavrsnih borbi II sv.rata. Dvorac je dobio ime po Sofiji Charlotte od Hanovera a jedan od njegovih najpoznatijih vladara bio je Fridrih II od Pruske - Fridrih Veliki. Ovaj vladar je sa jedne strane bio izuzetno strog i stedljiv sa tada najbolje uvezbanom vojskom u Evropi dok je sa druge strane bio vrlo obrazovan, divio se grckim filosofima, cenio umetnost, svirao flautu. Na fotografijama se vidi takodje i spomenik ruskim vojnicima poginulim tokom borbi za Berlin. Zanimljivo je da je kamen za ovaj spomenik donet sa rusevina Hitlerove kancelarske zgrade. Ovaj skraceni obilazak grada zavrsavamo u ranim popodnevnim casovima, pakujemo u hostelu stvari na motor i krecemo ka nasem cilju- Lübeck-u.Opet se vozimo auto putem, do cilja imamo jos nekih 300 km, razmisljam o tome koliko je vaznih stranica svetske istorije ispisano bas u Berlinu. Koliko je ovaj grad kao i cela Nemacka bio razrusen posle II sv. rata i kako su kao porazeni opet uspeli sve iznova, iz pepela da stvore. Posle ujedinjenja strpljivo i uporno su ulagali u istocnu Nemacku. Hteli mi to da priznamo ili ne, svidjalo nam se to ili ne Nemacka je opet u krugu nekoliko vodecih svetskih velesila. Mora se priznati da se na svakom koraku nalazi po neko podsecanje na strahote II sv. rata i zlocine Hitlerovog rezima. Nemci ali i svi koje su uvukli u rat to nikada nece zaboraviti, nadam se samo da im nece opet pasti na pamet da ratuju.

Sledeceg jutra posle dorucka u nasoj cajnoj kuhinji dok smo trazili mesto da popijemo jutarnju kafu u blizini hostela ulazimo u bistro. Tu shvatam da je cena kafe od cca 1 eur verovano jedna od razlika izmedju istocnog i zapadnog dela Berlina, o ceni te iste kafe u Bavarskoj od cca 3,50 eur na pumpi da i ne govorim. Na sanku se vec oko 9 h ujutru pije pivo i zagrejani pivopija me ljubazno zove da im se pridruzim, takodje ljubazno ga odbijam- prerano je za pivo. Verovatno je i to jedna od opustenih strana istocnog dela grada, nekako sve to pocinje da mi lici na Srbiju i naravno da mi je sve mnogo blize nego pre. U obilazak polazimo puni entuzijazma od TV tornja na Alexander placu. Ovaj toranj je bio jedan od najvecih projekata tadasnjeg DDR, izgradjen je u periodu od 1965 do 1969 godine i predstavlja i dan danas najvisu gradjevinu u Nemackoj. Najpoznatija aleja u Berlinu je Unter den Linden ili Aleja Pod Lipama duz koje se nalaze najpoznatije Berlinske znamenitosti, pocev od Berlinske katedrale, zatim je tu Humboltov univerzitet, drzavna biblioteka, zgrada drzavne Opere, muzej Istorije, mnogi drugi muzeji i velike drzavne institucije. Ipak jedan od najpoznatijih simbola Berlina je Brandenburska kapija oko koje cirkulise na hiljade turista. Brandenburska kapija je podelom grada posle II sv.rata na istocni i zapadni pripala istocnom bloku a berlinski zid je podignut odmah ispred nje. Naredbu da se kapija izgradi, izdao je Frederik Vilijam II od Pruske u znak mira, a gradio ju je Karl Gotard Langans od 1788-1791. Brandenburška kapija se sastoji od 12 grčkih stubova izgrađanih u dorskom stilu, sa po 6 na obe strane. Na kapiji stoji kuadrija, koju čine bogovi mira, koji voze kočiju sa četiri konja. Kapija je visoka 26 m, 65,5 m široka i 11 m široka. Pravljena je po uzoru na atinsku kapiju Propileu na Akropolisu.

U Berlin stizemo oko 17 h, i odmah se smestamo u hostelu u istocnom delu Berlina. Ovaj hostel nam se najvise svideo i to ne zato sto je bio posebno udoban vec zbog toga sto je bio pun nekog mladog sveta koji se zabavljao kao na ekskurziji. To su bili studenti iz Spanije, Italije, Skandinavskih zemalja koji su spavali u sobama sa krevetima na sprat, u njihovim sobama je bilo po 6-8 kreveta, muzika se cula po ceo dan i noc i vrata od soba su im uvek bila otvorena tako da je to rasprsilo sve nase strahove od kradje. Zajednicko kupatilo za muskarce i drugo odvojeno za zene nije nikakav problem osim kada se ta mladez priprema za izlazak u grad, tada je bolje da ne pokusavate da se tusirate. Internet kafe u prizemlju je besplatan a od 22 h vise zaposlenih u hostelu nema. Cajna kuhinja je na raspolaganju svima i tu se obeduje sta ko donese, vazno je samo da se sudovi operu na kraju. Motor sam privezao ispred hostela i za dalje kretanje po gradu smo opet koristili javni prevoz-metro, prvenstveno da malo odmorimo od sedenja na motoru a sa druge strane i da malo upoznamo grad i njegove zanimljive strane. Aleja kojom se stize do hostela se zove Karl Marx Allee a nekada se zvala Staljinova Aleja. Gradjevine u ovom delu Berlina su prilicno komunisticke, vidi se da su pravljene posle rata, sa puno paznje ali ipak ne sa previse novca, kada se sidje u metro u istocnom Berlinu zapahne vas miris neke gume i naidjete na metro stanice koje su iste kao u vreme komunizma, meni licno ne bi smetalo da mi u Beogradu imamo 20 tak takvih metro stanica umesto one jedne skupe kod Vuka. Vrlo brzo sam shvatio da je za orijentaciju najjednostavnije da se pogleda ka TV tornju na Alexander Platzu, to je toliko visoka i velika kula da je prosto nemoguce ne videti je iz bilo kog dela grada. Ovaj reper je vrlo koristan i prakticno je nemoguce da se izgubite ako to imate u vidu.

U pravu si, ziv covek ... greske su moguce. Za 3. dan naseg putovanja planirali smo da putujemo sledecom rutom: Regensburg-Bayreuth-Leipzig-Berlin. Nekako sam uspeo da stignem do Bayreutha a da ne putujem auto putem i jedan deo puta ka Leipzigu takodje ali za dalje auto put. Nasa brzina na auto putu od 130-140 km/h je za njihova vozila prosek ili cak i sporija od proseka ali se putuje brzo i vrlo udobno. U Bayreuth-u smo se zadrzali koliko da fotografisemo Vagnerovu zaduzbinu Festspielhaus i rucamo kod ove simpaticne Nemice sa kojom sam se slikao ciji je muz Spiro do svoje smrti vodio kafanu-tavernu dok su sada obaveze presle na nju. Inace u Bayreuth-u je sve u znaku Vagnera i njegove muzike. Festspielhaus je Vagner izgradio pod pokroviteljstvom kralja Ludviga II Bavarskog koji je kao vrlo mlad vladar i veliki postovalac Vagnerove muzike odmah po dolasku na vlast zvao Vagnera koji je bio u politickom progonstvu i ponudio mu sponzorstvo kod izgradnje Festspielhaus u zamenu za odustajanje od politickih ideja koje su stetile kralju. Vagner je prihvatio ovu ponudu i tako je nastao slavni Festspielhaus u Bayreuth-u a Vagner je usao u istoriju kao muzicki genije a ne politicki aktivista. Posle Bayreutha nastavljamo put ka Berlinu, napustamo najbogatiju pokrajinu Nemacke Bavarsku i put nas vodi kroz pokrajine Thüringen i Sachsen-Anhalt do Pruske-Berlina. Nas najjaci utisak koji smo sa auto puta mogli da stvorimo je da se sve obradjuje, ako to nisu njive i neki zasadi onda su to livade koje se uredno kose, smenjuju se polja i sume, sve je zeleno i deluje vrlo plodno. U bivsoj Istocnoj Nemackoj se na prvi pogled nista ne razlikuje od bogatije zapadne, kasnije ce se ispostaviti da razlike postoje ali da nisu vise tako ocigledne kao ranije. Pored Leipziga smo prosli obilaznicom i na zalost nismo imali vremena da ga obidjemo.

Posle Walhalle put nastavljamo ka Regensburgu.Walhala je u blizini Regensburga, max 10 km do grada. Smesteni smo u vrlo pristojnom hotelu i opet motor parkiram u garazu, doduse sada sa placanjem ali sta je tu je. Cena smestaja takodje pristojna oko 50 eur za nas dvoje. Odmah krecemo u razgledanje grada, zanimljivo je da je celo staro jezgro grada pod zastitom UNESCO i kao sto vidite na slikama izgleda vrlo bajkovito. Sa svih balkona vise saksije sa cvecem, kuce su stare, obojene prijatnim toplim bojama i vidi se da su pod zastitom, sve je maltene u originalnom stanju. Grad fantasticne istorije kod Rimljana je bio poznat pod nazivom Castra Regina, od 1663 do 1806 godine bio je stalno sediste vladara Svetog Rimskog Carstva i samim tim jedan od centralnih gradova tadasnjg Svetog Rimskog Carstva. Danas grad je prepun turista iz cele Nemacke ali i sire koji ga obilaze i obavezno zavrsavaju obilazak ili ga pocinju na starom kamenom mostu - naravno preko Dunava. Sredina mosta i njegovi sredisnji stubovi su naslonjeni na adu oko koje Dunav tece tako da je most veci nego sto se na slikama vidi. Most je sagradjen u periodu od 1616 do 1620 godine. Nasa na Drini Cuprija je veca i impozantnija ali i za ovaj most se mora priznati da je fantastican. Dan zavrsavamo vecerom u lokalu koji je u isto vreme i mali lokalni proizvodjac piva, obroci su im veliki pa Sandra i ja delimo jedan i sasvim nam je dovoljan. Probao sam specijalitet juzne Bavarske Weizenbier - pivo koje u velikom procentu sadrzi psenicni slad. Ukus je malo neobican, jace je od normalnog piva ali verujem da bih se brzo navikao da ga pijem.

Ispravljeno, izvinjavam se u zurbi sam malo pobrkao godine. Elem, da nastavim: U Passau smo rucali i nastavili dalje uzvodno Dunavom ka Regensburgu. Put odlican, dobro obelezen, krivudav, ide kroz gustu listopadnu sumu. Na putu malo vozila i puno biciklista, doduse veliki deo puta biciklisti voze svojom stazom koja ide paralelno sa putem ali na nekim delovima se njihova staza i nas put preklapaju. Ovo je poznata Dunavska putanja biciklista koju koliko sam uspeo da saznam pokusavaju da sto vise produze, urede i vise iskoriste delom Dunava koji protice kroz Srbiju. Na svakom koraku su odmorista i hoteli za bicikliste ispred kojih je parkirano na stotine dvotockasa dok se njihovi vlasnici odmaraju. Stizemo do benediktanskog manastira Metten na pola puta od Passau do Regensburga. Manastir je ujedno i gimnazija i internat. Uspeli smo da udjemo samo u crkvu Sr. Arhangela Mihaila, njihova slavna biblioteka je vec na zalost bila zatvorerna. Posle Mettena idemo u Walhallu, ovo je pravi sok za mene i Sandru, gradjevina je pravljena kao kopija grckih hramova-preciznije Atinskog Partenona. Nalazi se u blizini Regensburga. Arhitekta je bio Leo von Klenze a gradjena je od 1830 do 1842 godine po nalogu kralja Ludviga I Bavarskog. Walhalla znaci hol slavnih a predstavlja prema istoricaru Jörg Treger pocetak stvaranja vere u naciju sto je za 19 vek bilo tek ideja izrazena kroz umetnost. U Walhalli se postavljaju spomenici slavnim i zasluznim nemcima tek 20 godina po njihovoj smrti. Tu mozete naci biste svih njihovih poznatih vladara ali i umetnika i naucnika kao i nemaca koji su ziveli i postali slavni van nemacke. Na primer tu je i Katarina II (poznata i kao Ekatarina Velika) - slavna kraljica carske Rusije. Bice da je i Hitler sebe i svoje vazne sledbenike hteo da postavi u ovaj hol slavnih ali su se malo preracunali pa ga danas u holu nema, samo pominju njihove zlocine.

U subotu 04.Jula planirali smo da putujemo sto vise Dunavom do Regensburga i to sledecom rutom: Bec-Linz-Passau-Regensburg. Posle dorucka isterao sam Stroma iz podzemne garaze i krenuli smo put Nemacke. Greska je bila sto smo Bec-Linz isli auto putem ali bojao sam se da bi Dunavom i manjim putevima dugo trajalo a planirali smo uz put da obidjemo neke turisticke lokacije koje su nam se ucinile zanimljive. Dok smo se lagano vozili ka auto putu na izlazu iz Beca razmisljao sam o mnogim stvarima koje Srbiju vezuju za ovaj grad, u metrou a i na ulici srpski mozete da cujete na svakom koraku, skolovanje u Becu je oduvek bilo za Srbe izuzetno vazno, danas verovatno ne kao u Vukovo vreme ali mora se priznati da je njihov uticaj bio i ostao vrlo veliki na tom planu. Bec, imperijalni grad, ljudi vrlo otvoreni, u svakom slucaju manje zabrinuti od Beogradjana, grad koji je pored svog sjaja i raskosi uspeo da ostavi jednog genija kao sto je bio Mozart da umre kao bednik i bude sahranjen na groblju za sirotinju u zajednicku grobnicu. Ona spomen ploca na crkvi Stephansdom podseca na taj tragican dogadjaj. Do Linza smo auto putem stigli relativno brzo i zatim se odvojili na manji put koji je pored Dunava vodio ka Nemackoj i Passau gradu na tri reke Dunav, Inn i Ilz. Otkako znam za sebe Dunav racunam kao nasu reku ali u isto vreme zaboravljam da taj isti Dunav potice iz neke druge zemlje i tece kroz mnoge drzave dok stigne do Beograda a opet posle Beograda dalje kroz Rumuniju i Bugarsku do Crnog Mora. I ja i Sandra se cudimo kako je Dunav u Austriji mali ;D