Normalno,pravo s puta idemo do Bivoljeg (oko 22.00) na ladnu Nes cafu i da uzmemo amrtizere koji su u međuvremenu stigli putem Plavog goluba u Beograd.Bilo je lepo popričati se sa starim drugom i njegovom porodicom posle 10-tak dana.Pričama nikad kraja ali već je prošla ponoć.Treba i spavati malkice,zato put pod noge.sutra treba sklopiti MZ-a.

Ostalo je da se vidimo još sa Picasom,odnosno da predamo amortizerre njegovoj majci,a zatim da odemo do lokalnog radija (Čičice) i tu se vidimo sa Picasom i da mu svečano uručimo sijalicu za Bobera.Tako i bi.Kasnije nastavljamo put za Kraljevo spremni za nova druženja i viđenja.Normalno,želimo da se vidimo sa što više ljudi iz MZ sveta. ********* kraj naknadno ubačenoga dela *********** Hvala na cestitkama rodjendanskim.Danas mi je bio Katalinger u gostima.Moja sestričina je iskoristila Katalingerovu "neopreznost" i dohvatila korman u ruke,sa 5 meseci starosti.Šta mislite da li će voleti motore? P.S. Ako se ugleda na ujku i mamu Boga mi,biće to prava bajkerka. Kod mene se ne radi bas nesto,vise sisanje trave nego rad.A i to radimm smesno.Moj komsa se ubi od smeha kako ja to radim.Ne do Bog da uzmem kosu u ruke... Hvala Picasso na odrađenim amortizerima.

Imam ja stabilizator.Sutra bi trebalo da ga montiram na motor,pa ću ga onda slikati.Izgleda da ima jedan problemčič oko ove priče.Naime,guma što štiti semeringe prednje vile leže u isti falc gde i stabilizator.Nema mesta za obe sprave.Kako rešiti,vide će mo.

Pa nema Kiće ni Picasa... ;D

Polazimo u Kraljevo na odmor.Plan je da svratimo u Svilajnac i izvršimo registraciju za Ljuti zver.Ističe registracija na moj rođendan.Koja lepa čestitka... Dogovaramo se da se nađemo sa Bokilićem i da nas on sprovede kroz lokalnu samoupravu i SUP.Normalno,prvo treba da pređemo preko legendarnog mosta.NORMALNO,rampa je spuštena.I ta prepreka je savladana posle malo čekanja i ubrzo kucamo na vrata Bokilićeve kuće,ali gazde nema.Otišao do grada na kafu.Gde sad,pitamo se... Nismo stigli ni da se isparkiramo iz dvorišta,evo ti ga Bokilić na maloj kosačici Suzukiju 125cm,i veli ajte za mnom.I nas dvoje stižemo u lokalni kafić,da se odmorimio i dogovorimo osledećim koracima.U Svilajncu se osećam kao uVojvodini.Polako,nigde nam se ne žuri,odlazimo u agenciju,pa potom u banku,zatim opet agencija i konačno SUP.Dobijam ,konačno,i famozni pečat.Ljuti Zver je sada registrovan.JEEEEEE. Ceo poduhvat je koštao:415 din tehnički + 6300 osiguranje i dažbine državi.Suma sumarum malo ispod 7000 din na tri rate.Lepo. U međuvremenu u centru,u kafiću,Goca sreće i MZ-a tako da se društvo povećava.

bolje ne komentarisati,čovekje emotivnon vezan za svoj mz

Alo ljui,pa nemojte tako.Vlajko je fini dečko i samo je poželeo da sednem na nešto (sa čega neću moći dsiđem bez hoklice). Nit je to bolje nit je gore,važn je vetar oko ušiju (kad se skine kaciga).Meni je lepo na Ljuti zver.Posle svake vožnjeosmeh mi je od uveta do uveta. I ja ga stvarno volim.Biće to lep motor kad se do kraja sredi.Sad ga još žuljaju mali problemi,ali radi se na tome.NA nekoj zveri ti problemi bi bili finansijski veći i za mene neizdržljivi.Ja sam našao svoje mesto pod Suncem i to je to. Pozdrav svima koji vole vetar u lice,bez obzira na čemu sede.

Doći ću kolima.Pa nastaviti za Kraljevo.Tehnički sam odradio,treba još da uplatim osiguranje i takse i da predam u SUP.

Iz istog bloka došao i MZ. Šta reći,možda su se i naši ljubimci sklapali pomoću sličnog alata by 43-44 crne boje?

Mene mlogo interesuje. :D

Vlajko sokole,bilo mi je drago videti tvoju ispruženu ručicu u znak pozdrava. Što se tiče kawe i sl. od toga nema ništa.Do daljnjeg. @mz Oprosti ja sam čovek u godinama i pred odmor mi se dešava da prolupetam. Treba još platiti osiguranje i udariti pečat u saobraćajnu u Svilajncu,odnosno u Svetozarevu.I tu mi je problem,jer sam ja ovde...

Odrađen tehnički pregled.U Beogradu u GSB-u 415 dinara. Sad još onaj bolniji deo u Svilajncu da se odradi.Da li može na rate tamo,pitanje je sad i kolika je cifra? Pozdrav

E vala,treba ti čestitati na upornosti i doslednosti. Sa srećom da te služi.

Pa nisu ni ovi momci za bacanje

Hvala na razumevanju generacijo.

Još da se neko setio da na zajedničkoj strani napiše imena ljudi,radi ovakvih kao ja bilo bi super.

Mudro zboriš Mihac.

Mislim da imam to ABHO odelo u kompletu sa ostalim vojnim sitnicama.Nisam se samo setio da ga izvadim iz kofera,a i solidarnost Drug na drumetu.

nemoj,nikako.Pao bi most i okupali bi se za sve pare.Dosta nas ipak bilo.

Kasno pročitao.Sorry.Nisam baš pazio na času ni u mladosti,a tek sada...

Kući stižemo oko 03.00h.Mokri,ali nasmejani od uveta do uveta.Sale je prekrstio moj motor,kaže da bi sad trebalo da se zove Ažda-haha.Kaže da sad ide kao lud.Hm,posle probe Vujinog motora,ovaj moj izgleda kao kao suro pile.Crnac je stvarno Ažda-haha. Zahvaljujemo se ekipi na lepom provodu,predivnom druženju i našim suprugama na razumevanju prema dvojici pionira u poznim godinama.Bilo je lepo i nezaboravno.Nadam se da će i Picasso dodati još slika i još po neku drugi ljudi sa skupa.Ima tu igrupnih slika.Bilo bi lepo napisati kako se zove ko,jer ja sam pola imena pozaboravio.Likove nisam,ali imena...

U nastavku putovanja nema više kiše.Ima džukaca koji kidišu na nas,ima i milicije koja tenira strogoću i radi svoj posao. Ali zašto na nas kontrola? Nije bilo roblema sa MUP-om,jedino momci se pitaju što smo tako mokri? Eda smo pričali celu priču njima vrisnuli bi od smeha.Zato ćutimo i hrabro nastavljamo dalje.Od kontrole u Grockoj do kuće ima još tako malo.Gassss

Sad je lako biti general posle bitke,ali pomoćk (posilni) generala koji su ostavljene kod kuće nije baš tako lako biti.Uglavnom,kiša staje,tankujemo motore i rešavamo da nastavimo put Bgd-a.Na OMV pimpi iza nas je ostala poveća lokva od vode kja se cedila sa nas.Osmeh na lice i krećemo kući. Mora se,ako hoćemo da nas ponovo puste da idemo na neki izlet samostalno.

Begde oko Velike plane,poćele su prve kapi kiše.Sevalo je kao u bajkama.Sad mi je jasno što se deca boje grmljavine. Normalno,teorija "neće kiša na nas" srušena je definitivmo ispred Smederva.Sda nema ni napred ni nazad. Mene nijeimao ko da slika,ali ništa nisam bolje izgledao.Sve na meni je mokro.Niz nas se cedi voda.I gće su mokre.Spas nalazimo na OMV pumpi gde se krijemo od kiše.Tu se suši i naša oprema. Priči nikad kraja,sve češće se smejemo kao ludi nabrašno.Pošto nismo nosili opremu za kampovanje,mogli smo da prespavamo i na Lisini u apartmanima.E da jesmo ne bi izgledali ovako.

Problem se brzo rešava.Auspuh je bio u pitanju. Sad ću ja to,reče Bokilić i uze da sređuje auspuh.Probušena rupa,dodatna,i motor sad jezzzzzdi. Ne kao Vujin crnac,ali stvarno ide.Sad treba krenuti. Opet,da smo znali spavali bi i u garaži kod Bokilića ako treba.Ljudi su as lepo odvraćali od puta,ali mi smo BJB bikersi,spremni za sve izazove. Jesmo li??? Nisam baš siguran,ali ajd sad.