Kada sam pre nekoliko godina bio u tvojoj situaciji i kupovao prvi motor, razmišljao sam slično kao ti, samo sam se ja dvoumio između matorog Japanca manje radne zapremine i (tada puno) mlađeg Kineza ... Gotovo svi su me savetovali da zaobiđem i jedno i drugo, i da odmah uzmem Japanca veće kubikaže. Naravno nisam poslušao ( i zajebao se u startu ). Kupio sam manjeg Japanca, kome je mašina bila na izdisaju, i narednih nekoliko godina se zlopatio sa serviserima i delovima ... više sam ga gurao nego vozio.
Kada sam konačno shvatio da mu leka nema, prodao sam ga za trećinu cene koju sam ga platio, i počeo ponovo da štekam kintu. Nakon što sam skupio dovoljno, trebalo je ponovo odlučiti šta i kako ... Ovaj put sam iz priče izbacio matore Japance male kubikaže. Sada sam se dvoumio između mlađeg Kineza male zapremine i starijeg Japanca veće. Malo je falilo da se odlučim za prvu varijantu, ali jako malo, i tako bi i bilo da mi je Kinez koga sam gledao bio malo bliži i da sam se sa njegovim vlasnikom dogovorio oko cene. Sticajem okolnosti međutim, desilo se da je jedan moj prijatelj u to vreme prodavao svoj motor, i nekako uspeo da me ubedi da je to za mene prava stvar.
Tome sada ima već dve godine, i da budem iskren, do skora nisam bio sasvim siguran da sam napravio dobar izbor. Mislio sam da je ovaj kawasaki za mene previše, i sve vreme iz potaje gledao nesuđenog Kineza na oglasima, i mislio da sam se zajebao (znam, znam, zvuči glupo ).
Izvinjavam se što sam se ovoliko raspisao, ali ovo je za tvoje dobro, malo strpljenja, upravo sledi pouka.
Elem, skoro sam, pre nego što mi je istekla registracija za kawasaki, odlučio da odem konačno i pogledam kineza ... Seo sam na motor i odvezao se do više od 350 km od mene udaljenog Novog Sada, da konačno sednem na Kineza, i iz prve ruke,lično, sebe rešim nedoumice da li sam napravio dobar ili pogrešan izbor ...
... dok sam se vraćao kući, negde na 330-om kilometru, kada sam sa magistrale Paraćin-Zaječar sišao na uski i vijugavi put koji od motela "Balašević" vodi preko naselja "Rtanj", i dalje preko prevoja na 850m nmv ka mom rodnom mestu, shvatio sam, uživajući u zalasku sunca nad kotlinom, da su mi se u zadnjih par sati ukočili mišići na licu, i da bih se da nemam uši smejao oko glave.