+381642880609 Mile Đunta

I ja sam svoj R1150GS uvezao iz CH, od prvog vlasnika, sa servisnom dokumentacijom, bla bla bla. To je samo mit da su motori iz CH top! Znam gomilu koji nisu, pa i moj. CH je kišovito i hladno područje, motori se malo voze, a puno stoje, što je zapravo gore od toga da se voze i ljudski održavaju. Zna se da je rupa u radu "mana" 1100 i 1150 modela, pa shodno tome to treba prihvatiti i navići se na to ili promeniti model motocikla. Svako samostalno čačkanje dovodi samo do većih komplikacija. BMW nije jednostavan japanski sklop. Zahteva jedan poseban pristup i negu, da bi sve radilo kako treba, a to i košta! Ali vredi! Bez ikakve namere da bilo koga reklamiram u pozitivnom ili negativnom kontestu, smatram da veliki broj majstora koji se bave servisiranjem svih vrasta motocikla, jednostavno nisu podobni da dobro održavaju BMW, samo iz razloga što je to specifičan sklop, a oni mu nisu dovoljno posvećeni, pa ne znaju baš sve što bi trebalo. Moj model je twin spark po cilindru i Đunta je promenio svećice sa OEM standarda na neke druge i podesio zazore, agregat je postao osetno mirniji na leru i na manjim obrtajima, a imao je bolji odgovor na gasu. 1100 i 1150 su vrlo slični, ali postoji razlika u Motronic-u, diznama, lambda sondi itd. Mape na motociklu ne služe za nekakvo eksperimentisanje, već za podestiti motocikl prema onome što ima na sebi tipa: - da li ima katalizator ili ne - da li ima lambda sondu ili ne - 2x mape kada ste na području hde se prodaje niskooktansko gorivo - lošeg kvaliteta. Problem u rupama u radu mogu da proizvedu i bobine, što je bio moj slučaj. Na leru i malim obrtajima je vrlo loše radio, a kad se zaleti, bilo je ok. Đunta je shvatio da je originalna bobina počela da brljavi / vremenom je korodirala. Uzeo sam sa drugog motora, prebacio na svoj i to je bila druga pesma. Što se potrošnje tiče, na OEM čipu, meni motor skorz natovaren sa suprugom troši malo ispod 5l na otvorenom putu/magistrala sa prosečnom brzinom oko 70km/h, put tipa Beograd - Sarajevo

Voleo bih da vidim tog majstora koji kompjuterski podešava 1150.. Gomila stvari može da utiče na loš rad motora, a uglavnom to počinje sa lošim mehaničarima. Ja sam nabavio John Gemi stage 10 čip Taj čip agregatu ne daje konjske snage, već je agregat sa tim čipom drugačije mapiran, odnosno gura više goriva, pa samim tim maskira razne stvari. Definitivno je bolje radio sa tim čipom nego pre čipa, izgubio se ping, digli su mu se obrtaji i bolje se ponašao. Takav je osećaj bio. Onda sam promenio mehaničara i na savet novog, Đunte, skinuo sam čip. On je izvršio adekvatan servis celog motocikla i podesio agregat onako kako treba, sad ide bolje bez čipa.

Pošto su kočnice kasnije prevezane na "direktno", shvatio sam koliko BMW zapravo ima dobre kočnice. Kočiona sila bez ABS modula je osetno jača i sada kočnica za svaki točak radi zaseban posao. Vrlo je važna stvar biti oprezan u kočenju dok se vozač ne navikne na odvojen sistem i na to da je sada izuzetno lako blokirati jedan ili oba točka sa vrlo malo sile na poluzi.

Pošto se meni dogodio problem sa otkazivanjem Servo ABS sistema, kontaktirao sam fabriku FTE, koja je prizvođač tih modula, sa željom da mi pomognu/daju neku korisnu info. U prilogu je screenshot moje konverzacije sa gospodinom Uwe:

Ako ti se nekada bude dogodilo da iznenada proklizaš na nešto što se nije moglo videti, setićeš se ovih, svojih reči i misli, pa ćeš možda shvatiti suštinu priče.

Haha verovatno

Tema jeste malo skrenula sa glavne, na javljanje ili ne javljanje, ali se upravo iz toga i moglo videti ko je ko u ovakvoj situaciji.

Uvek će biti onih koji se javljaju i suprotno. To nema veze sa brendom motocikla, već sa opštom kulturom. U saobraćaju se vodimo kao dvotočkaši, a mi se među sobom delimo se na motocikliste i skuteraše, što je možda oprvdano, a možda i ne. Sad smo počeli dodatno da se delimo na one koji voze GS, HD i sve ostalo, uz "čast izuzecima". Ja trenutno vozim GS-a, ali sebe sve dvotočkaše smatram motociklistima. Na žalost postoji nekakav jaz između takozvanih skuteraša i motociklista, jer se oni retko javljaju jedni drugima, a stičem utisak da se motociklisti prema skuterašima odnose kao prema nekoj nižoj klasi društva, a to ničim nije opravdano jer su i oni dvotočkaši, po mom mišljenju motociklisti. Javljanje nigde nije propisano kao obavezno, ono je začeto u vreme kada je bilo malo motociklista, to su bili entuzijasti i veliki zaljubljenici u iste, delili su slične probleme i isustva sa svojim dvotočkašima, a retko su nailazili jedni na druge, kako u gradu, tako i na otvorenom na putu, pa tako kad se negde sretnu, počelo javljanje među motociklistima koje je preraslo u svetski kult. Kad sam sa 18 godina počeo da vozim svoj prvi motocikl, bilo mi je jako čudno to svirkanje, mahanje, klimanje glavom i sl. dok ubrzo nisam shvatio šta to zapravo znači i prihvatio to kao tako. I dan danas je lep osećaj kada ti neko mahne ili uzvrati istim, jer znaš da nisi sam na putu. Oni koji se ne javljaju nisu entuzijasti i zaljubljenici u iste. Oni motore voze jer misle da je to kul, stvar prestiža, a ne shvataju da je to stil života. Kad sam pao, bilo je nekoliko motociklista koji su prišli i pitali me za zdravlje, što mi je u tom trenutku značilo. Jedan momak iz neke dostave je prišao sa svojim skuterom i obeležio je moj motor svojim flurescentnim prslukom. Još jednom mu hvala na tome! Bilo je i nekih na Hondama i Yamahama koji su prošli, kao da se tu ništa nije dogodilo, ni da okrenu glavu i pogledaju, ali im ne uzimam to za zlo. Njihova stvar. Sutra je druga kontrola vrata, čeka me još magnet da uradim, u toku je procena štete, predmet je predat advokatima, pa ćemo videti za dalje. Pozdrav!

Evo i ja da se oglasim, kao glavni akter za pokretanje ove teme. Pogledajte na linku kako je izgledao kolovoz: Dana 10.09.2020. oko 08.45, u zoni Trga Republike, na skretanju iz Kolarčeve ulice u Francusku ulicu, neposredno ispred pešačkog prelaza (Staklenac - Narodno pozorište), krećući se desnom kolovoznom trakom, brzinom od oko 20 km/h, naletevši na mastan kolovoz od motornog ulja, proklizao sam i izgubio kontrolu nad svojim motociklom, usled čega je usledio pad. Iz moje perspektive pogleda, a neposredno pre nesretnog slučaja, nisam video da je išta proliveno na mojoj putanji, pošto se inače uglačana površina kaldrme presijava. Nije bilo predupozorenja šta će se dogoditi, pa samim tim nije bilo ni kočenja. Kada sam počeo da skrećem desno, u trenutku nailaženja na mastnu podlogu, motocikl je momentalno proklizao, a ja sam spao sa njega i počeo da se klizam na desnom boku nekoliko metara. Motocikl je nastavio 10-ak metara da kliza, niže od mene i konačno se zaustavio na kraju pešačkog prelaza između dve kolovozne trake. Kada sam ustanovio da sam u stanju da samostalno ustanem, obeležio sam motocikl žutim prslukom, sklonio sam se sa kolovoza i pozvao policiju da izađe na teren da izvrši uviđaj. Posle 40-ak minuta, pojavili su se organi policije, a sa njima i vozilo saniteta Hitne pomoći. Posle izvršenog alko testa i veoma oskudnog i kratkog opisa nesretnog slučaja, preuzeli su me službenici Hitne pomoći i odvezen sam u Institut za ortopediju Banjica. Sam uviđaj nisam ispratio, motocikl i kacigu sam ostavio u nadležnosti policajaca, za koji su mi rekli da će biti negde prevezen, ali mi ni u jednom trenutku nije bilo napomenuto da će prevoz motocikla biti naplaćen. Ne znam koji je stepen oštećenja na motociklu. Zbog povreda zadobijenih usled pada, bola i ograničenosti pokreta vratnog segmenta, bola mišića desne butine i bola desnog stopala, izvršeni su pregledi i rendgenska snimanja svih pomenutih segmenata, što dokazuje priložena medicinska dokumentacija, lekara specijalista. Zbog bolova u glavi, sa Instituta za ortopediju Banjica upućen sam u Urgentni centar na odeljenje neurohirurgije, gde mi je izvršen pregled i CT snimanje glave, što takođe dokazuje priložena medicinska dokumentacija, lekara specijalista. Zbog bolova i ograničenosti pokreta vratnog segmenta kičmenog stuba, propisana mi je šancova kragna, mirovanje od 8 dana i kontrola nakon tog perioda. Za period do kontrole proglašen sam nesposobnim za rad. Pozdrav svima i budite bezbedni!

Ja imam da ponudim GIVI TRK 33l koji mi stoji i nikad nije vozen na motoru. Znam da drugar iz NS prodaje svoj isti takav od 46l. Moj je u sivoj aluminium boji, dok je njegov crn, ali to se da resiti folijom. Ja bih moj prodao za 150€, on svoj ceni 200€, ali bi se mogla napraviti korekcija za forumase. Oba kofera se mogu koristiti kao side ili kao top case. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/127015-givi-trekker-trk46b-crni/

Ako montirate podmazivace, ipak nemojte zaboraviti da lanac treba redovno prati. Konstantno nauljen lanac je s jedne strane super stvar, s druge strane na njega se vise lepi prasina i prljavstina, pa ga treba češće prati. Ako vozite bilo kakav off koji dize prasinu, treba ga na vreme iskljuciti, da bi se lanac blago prosušio, a mozda ne bi bilo loše pitati kolege koji prodaju svoje, zasto ih prodaju posle 2500km.

Markone prodaje svoj GIVI TRK 46L u crnoj boji (200€), ja prodajem isti model od 33l u sivoj, ali kofer koji nikada nije vozen na motoru (150€). Oba kofera su bez ploce, ali verujem da Markone moze da ti je nabavi. Ako kupujes kofer tog tipa, moj savet ti je da na njega satvis rostilj. Pozdrav! Nemanja +381 63 265-524

update: