Cu da bidnem!!! A krv ce da da zena posto sam ja vozac

Vidju, kazu da Dejo nije kriv nista. Jedino sto mu je trag kocenja dugacak 60 metara...

Mik, sisli smo sa Ibarske nesto iza Ljiga. Put od tog mesta (metalni most) pa sve do varosice je odlican ako se izuzme jedan kratak deo skoro unistenog puta na Rajcu ali to je deonica od mozda kilometar. Znaci, voznja je potpuno opustena sve do zadnjih nekoliko kilometara pred kucom gde se pretvara u borbu sa unistenim zemljanim putem.

Pozdrav svima, nisam imao priliku da vam se predstavim ranije pa cu iskoristiti ovu pricu kako bih predstavio sebe i mog ortaka Krileta. Moje ime je Giuliano i oboje vozimo Hondu Transalp XL600V. Moja je 88 njegova 89. Za ovaj put cu vam opisati nas najsveziji izlet. Start: Novi Beograd, Blok 70 Cilj: Vranovica (10ak kilometara od Rajca) Datum: 28. avgust 2005 Kilometraza: ~250 S obzirom da put nije dugacak i da je samo nekoliko finalnih kilometara naporno nisu bile potrebne velike pripreme. Dan pre smo odlucili da idemo na ovaj jednodnevni izlet, proverili smo vremensku prognozu, proverili pritisak u gumama, Krile je oprao motor tako da bude fensi na Ibarskoj i stali u niski start za jutarnji polazak. Dogovor je bio da krenemo oko 10:00 i bili smo precizni. Neverovatno ali Krile se nije uspavao. Vec u 10:07 smo zajahali masine i krenuli. 10:07 Nasa prva stanica, kao i na svakom putovanju, je bila OMV pumpa na Novom Beogradu te smo tu priliku za tocenje goriva iskoristili i za odmor od prvih napornih 300 metara putovanja. 10:20 Konacno je Krile akumulirao dovoljno toplote pod svoj crni kombinezon cekajuci da ja popijem sokic u kafeu, masine su zaurlale i pocele da jedu asfalt (dva zmaja). S obzirom da smo obojica krenuli na put bez piliona odlucili smo da do Vranovice (mog sela) idemo tezim putem a da se vracamo nesto laksim ali duzim. Put je vodio Ibarskom magistralom, vreme je bilo odlicno, mi raspolozeni za voznju. Usput smo naisli na par kolona ali kolone naravno ne postoje kad si na motoru. Gotovo svom duzinom magistrale smo uspevali da odrzimo nekih 110km/h posto je to neka krstareca brzina koja Transalpu odgovara najvise a i do te brzine jos uvek nema velike borbe sa vetrom u prsa. Sve u svemu nakon nekih sat vremena vec smo sisli sa Ibarske magistrale, prosli prve zaseoke i poceli uspon na Rajac. Posle nekoliko kilometara uspona smo napravili prvu pauzu na putovanju. 11:40 11:41 A ubrzo zatim i drugu, cisto da bi iskoristili priliku za slikanje pejzaza. 11:53 11:53 Nakon nekoliko minuta izuzetno zanimljive voznje po krivina Rajca smo stigli do izletista i tu smo odlucili da sednemo, popijemo sokic, pojedemo po neku cokoladicu i iskuliramo u hladovini. 11:58 - Deda, posto kajmak 11:59 11:59 Put smo nastavili nakon 15ak minuta odmora i kratkog razgovora sa radoznalim mladim Beogradjaninom koji nam je prisao dok smo sedeli, videvsi da smo dosli motorima. Odmah nakon odmaralista put preko Rajca je delimicno ostecen. Asfalt je u rupama i prekriven sljunkom na duzini od kilometar-dva sto donekle predstavlja problem ali s druge strane i izazov jer ipak nismo dosli ovamo sa enduro motorima da se vozimo po pisti. Los deo puta je savladan bez problema uz nekoliko kontrolisanih zanosenja zadnjeg tocka cisto da nam proradi adrenalin. Put nas vodi preko prelepih sumadijskih proplanaka. Dovoljno je sirok za dva vozila, krivudav, stalno ide gore-dole a asfalt je prilicno dobar. Sve u svemu, sjajna voznja. Uzivamo i ne zurimo kako bi iskoristili ove trenutke i za uzivanje u prirodi kakva je samo u Sumadiji. Potoci nas prate pored puta a s vremena na vreme pogled pukne kilometrima u daljinu. Zastajemo jos jednom kako bi se slikali na lokalnoj autobuskoj stanici. 12:31 12:32 - Autobuska stanica 12:32 Put se nastavlja dalje kroz predivne seoske predele i netaknutu gustu sumu. Tek po negde kuca. Prilazimo polako varosici. Deo puta pred varosicom je nedavno asfaltiran. Relativno je uzak tako da je izazov za voznju ako samo malo ubrzate, tada adrenalin malo skoci i dozivljaj je maksimalan. Adrenalin se luci jos vise posto nikad ne znate da li se bas iza te nepregledne i kratke krivine (a ima ih bezbroj) nalazi deda Mile sa traktorom iz suprotnog pravca, koji smatra da je ceo put njegov. Kratak video zapis u iscekivanju Mileta traktoriste / 2.2MB Kratko se zaustavljamo u prodavnici u varosici, kupujemo poklone za baku i snabdevamo se sokovima i slatkisima za nas posto je ova prodavnica i varosica okolo poslednji trag civilizacije na koji cemo naici u narednih nekoliko kilometara puta. Krecemo u brda uskim asfaltiranim putem koji se posle samo nekoliko stotina metara pretvara u uski sljunkani put a zatim nesto kasnije i u uski sljunkani put sa kraterima od traktorskih tockova i po gde kojom barom koja u kombinaciji sa kolotragom moze da vas natera da poljubite putic. Posto sam ja ovuda prolazio vise puta koristio sam iskustvo za manevrisanje dok je Krile isao iza mene i pratio. Nakon 20ak minuta relativno naporne voznje stizemo na vrh proplanka gde se nalazi druga bakina kuca u koju ovaj put necemo ici vec samo koristimo priliku da se pozdravimo sa komsijama i odmorimo na kratko. 12:57 12:58 - A sto voli da se slika pored proizvoda kravljeg zeluca (ono brdo iza) 13:00 - Idemo u obilazak druge bakine kuce 13:01 - Prva bakina kuca do koje trebamo da stignemo 13:06 - Krvolocna seoska zver nas ljutito gleda 13:07 - Nase dve zveri odmaraju pred poslednju deonicu puta 13:08 - Starosedelac Vranovice nam prica kao je bilo kad su dosli Nemci Sedamo na motore i krecemo u zavrsnu i najtezu deonicu puta. Taj deo od nekih dva-tri kilometra je prakticno zemljani put koji povremeno koriste traktori. Na nekim mestima put je zarastao u travu tako da motor lako prokliza ako ste upravo izasli iz kolotraga kao sto je Krile i osetio na svojoj kozi kada se u delicu sekunde, zbog nesto jaceg gasa, nasao okrenut 90 stepeni u odnosu na put. Sva sreca uspeo je da iskontrolise motor i nakon par minuta rvanja sa 200 kila motora uspeva da ga ispravi u pravcu puta, a ne njive i kupine, i nastavi put. 13:15 13:16 Kolotrag od traktora je ogroman. Na putu ih ima u nekoliko linija, svi su razlicitih sirina, dubina. Jednostavno ne postoji patern po kome mozete da vozite. Morate da idete polako i skoncetrisano sve vreme. S vremena na vreme nailazimo na bare koje su katastrofa u kombinaciji sa kolotragom. Morate da idete pravo kroz baru i to relativno brzo kako slucajno ne bi stali u blatu jer onda sledi vadjenje zadnjeg tocka iz blata a to ne mozete da uradite sami. 13:17 Nakon 20 minuta, dva kilometra i 3 litre znoja stizemo pred bakinu kucu. 13:21 Naravno, odmah sedamo ispod vinove loze, za klasicni seoski sto. Hladovina nam prija i odmah skidamo mokre majice sa sebe. 13:32 13:35 13:36 - Krile analizira kartu, pokusava da provali gde smo mi opste 13:37 - Stizu i ostali ukucani 13:41 - Umor, svez vazduh i tisina oko nas polako uzimaju danak i na najjacima 13:42 - Glavno mesto za odmor 13:43 13:44 13:48 - Baka donela punu kofu kupina 13:58 - Malo je preterao sa kupinama 13:59 - Ali ko moze da odoli domacem soku od kupine, vec mu je bolje 14:00 - Grandma' 14:58 - Idemo da se malo prosetamo. Ja vodim psa koji se ne vidi jer stalno bezi u zbunje 15:00 - Nailazimo na miniran put (pile of shit). Ovuda cemo se vracati tako da je pozeljno obratiti paznju. Pas se ponovo ne vidi... 15:05 - Vadimo psa iz zbunja. Opet se ne vidi... Definitivno je retardiran... 15:11 - Ovaj ce da se okrece kad sledeci put dodjemo 15:12 - A i ove dve s njim OK, pristojno smo se odmorili, najeli, napili izvorske vode, potamanili kupine i domaci sok pa je vreme da krenemo nazad. Pozdravili smo se sa bakom i najavili joj skori ponovni dolazak. Ovaj put se vracamo sa druge strane brda. Taj deo puta je daleko pristupacniji od onog kojim smo dolazili. Uglavnom je to dobro utaban zemljani put bez kolotraga. Relativno je lako voziti ovuda (Ja sam prosli put zveknuo ovde ali nemojte nikome da kazete). 16:22 16:22 16:25 16:27 Kratak video zapis spustanja / 2.2MB Dolazimo do jednog kratkog dela puta (100 metara) koji je u izuzetno losem stanju. Tu je potrebno obratiti paznju. Strmo je na dole, put je zemljani i prekriven je sljunkom i velikim komadima kamenja. Ovde je potrebno drzati odstojanje od ostalih vozaca jer u slucaju da se samo malo zaletite prakticno je nemoguce zakociti. Jesi li cuo Krile, potrebno je drzati odstojanje... Heeeej!!! Odstojanjeeeeeee..... SLJOOOS!!!! Naravno, on nije drzao odstojanje, motor mu je krenuo nesto brze, pokusao je da zakoci prednjom i zadnjom ali oba tocka su na takvom terenu blokirali momentalno i on je krenuo svom silinom na mene. Kao i svaki drugi iskusan vozac profesionalac / kaskader on baca motor u desno, sebe u levo i na taj nacin sprecava da se zakuca u mene odpozadi. Hvala ti Krile sto nisi oborio i mene... svojom krivicom. 16:28 - Krile podigao motor i procenjuje stetu 16:28 - Nista strasno, napukao oklop i iskrivljena nozica menjaca. Klestima ispravljamo nozicu i nastavljamo dalje. Ubrzo stizemo do druge varosice i tu pravimo kratku pauzu kako bi se na najprofesionalniji moguci nacin popravio oklop... selotejpom 16:37 Nastavljamo put kroz okolna sela ka Gornjem Milanovcu preko kojeg cemo opet izaci na Ibarsku magistralu. Put vodi preko Takova gde prolazimo pored legendarne fabrike slatkisa. Asfalt je prilicno dobar i ne zurimo za sada, tako da vozimo lagano krivudavim putevima. Ovaj deo puta podseca na put preko Rajca stim sto je nesto urbanije i nije toliko obraslo sumom. 16:50 16:50 Kratak video zapis voznje / 1.8MB Prolazimo Takovo i stizemo u Gornji Milanovac gde u centru pravimo kratku pauzu kako bi se pripremili za Ibarsku. 17:21 17:21 17:22 Odlazimo do obliznje pekare i obeznanjujemo se od bureka, jogurta i kolaca. Posto smo se dobro najeli, pocelo je da nam se spava. To je naravno bio idelan momenat da se nastavi putovanje ka Beogradu. Izlazimo na Ibarsku magistralu i dajemo pun gas. Oboje imamo tamne vizire i zelimo da stignemo u Beograd pre nego sto se smraci. Sada nam je put do Beograda duzi jer smo sisli sa Vranovice drugom stranom i potrebno je da predjemo dodatnu kilometrazu od Gornjeg Milanovca do Ljiga. Put je odlican. Vozimo jos brze nego kad smo dolazili tako da smo bez problema vozili izmedju 110 i 130. Lako obilazimo autobuse i kamione koji se vuku po putu. Nailazimo na nekoliko bajkera usput ali dalje nastavljamo solo. U Beograd stizemo pred sam mrak sto je bilo idealno. Nismo bili mnogo umorni. 19:51 Zakljucak: Izlet u Vranovicu je uvek fenomenalan. Ono sto je bitno znati je da je ovo ISKLJUCIVO enduro izlet. Asolutno ne postoji put kojim je moguce doci do gore motorom koji nije kros ili enduro. Takodje je potrebno pre puta proveriti vremensku prognozu jer je na Rajcu ipak vreme lako promenjivo. Prognoza koja vazi za Beograd i okolinu vrlo lako moze da bude nesto potpuno drugo kada se dodje gore. Ja nisam imao takvih iskustava ali ima onih koji jesu. OK, ovo nemojte uzeti kao neki veliki minus jer ipak trebate da poseduje neku dozu avanturizma. TIPS: Proverite nivo rashladne tecnosti pre polaska jer je finalni uspon veoma spor i naporan za motor Ponesite obavezno rezervnu gumu ili sprej za gumu jer je moguce da naletite na ostar kamen i pocepate gumu Sve u svemu mi cemo verovatno uskoro ponovo organizovati jedan jednodevni ili mozda cak dvodnevni izlet u Vranovicu. Najverovatnije ce to biti subota ili nedelja. Svi kojima se ovaj put dopao su dobrodosli da nam se pridruze. Obavestenje cemo staviti u ovaj forum. Pozdrav od Giuliana i Krileta do sledeceg izleta!