U zivotu sve se svelo na tuzne konvecionalnosti..kako si? dobro sam? kako si ti?i ja sam dobro? Ne ide to tako,drugarstvo dobacuje do dvadeset i neke...tridesete u najtezim slucajevima,posle su sve samo isforsirane retrospektive...nista vise.A mi eto pocinjemo za godinu dve da gazimo cetrdesetu e to je drugarstvo,evo ekipe.Igor

I jedna solidna trojka... ;)

I ovako..

Jedini izlaz iz tih situacija kada si na morima je iskoristiti tu ogromnu kolicinu vode,a bogme ima je dovoljno da bi neki sposobniji Beduin sa njom mogao da napravi vodopad,ili bi mogao da organizuje poplavicu za svoje drustvo,a ja sam hteo da malu kolicinu ponesem kuci i da napunim akvarijum i onaj rezervoar iz kog strcka voda po sofersajbni.Iskoristio sam priliku malo da nam reklamiram firmu.

Sjedinjeni u jedno covek i masina

Novi dan nove radosti

Posle prospavane prve noci,ako se moze reci da je prospavana zbog nekih hrkaca,kojima su se zene obradovale vrlo sto su bez njih otisli na more.Cak su i vodu prosule za nama.Ujutro sam imao sjajan ukus u ustima kao da sam celu noc grickao uzegle orahe...i nisam sanjao nikakve bezobrazluke uz hrkanje ovih debelih likova.Ostao nam je miris benzina koji smo doneli u kosi licili smo na rastelovani Zippo upaljac.Sutra je novi dan.

Zujalo se obalom,biralo se mesto gde ce se umociti umorna zadnjica u slano more takvih mesta na sve strane,a putovanje je moralo u cetiri dana da stane.

Inace laka nirvana,kao na granicnom prelazu u prijateljsku nam Albaniju van sezone...Neko se aktivno bavi sportom neko ne,pre i posle kure mrsavljenja.

Da,da.....u pravom smislu tih reci odsasnjali smo snove,snove koje sam jos kao klinac snivao putujuci na more i masuci kroz zadnje staklo automobila bajkerima koji su samo zvizdali pored nas.Konacno mozda smo okasnili,jer su na kose vec po malo sede i ruke su nam umorne i teske heheheh.Osetili smo se slobodni kao konji na livadi.

Malo se kasnilo ,ali to nas nije zbunjivalo..trgli smo se tek kada su nam frknuli auspusi ugledavsi panoramu Dubrovnika,ali pre toga moram reci da je na granicnim prelazima bilo samo mahanje rukom...ni slemove nismo morali da skidamo..heheh siroto bajkeri ili simpaticni nesto jeste ali samo po gasu,od policijota i carinika osmesi.Zadovoljstvo je bilo nase.

Jasuci svoju `srebrnu senku` trudio sam se da misli pustim u prazan hod.......prepustili smo se uzivanju koju motocikli moze da pruzi,a to vi sigurno svi koji ovo citate razumete nemora se ta tema produbljivati,hm,mozda se moze produbiti ovim ozbiljnim facama ovekovecenim negde posle Mostara,kada su Lale shvatile da ce guzice dobrano utrnuti ako se u jednom danu predje 650 kilometeri od Nova Sada.

Parkiranje i izparkiranje je trajalo dvaput duze nego sto smo zamislili i zanemarujuci zuta svetla na semaforu pokusali smo da se sto pre docepamo plavetnila mora.......uz obavezno stajanje u Jablanici i fotkanje na srusenom mostu na Neretvi......srusen iz onog tamo rata,sto bi rekao moj stari to su bile epopeje e moj stari mozda smo naivni mozda smo prevareni,neka misli ko sta hoce al`kakva je to drzava bila eeeee deco,a sada smo opeglali cetri` drzave u cetr` dana.Taman su tolke da smo to mogli i biciklom hehehe

Necemo pokazivati cevape,to je i onako sadrzaj svih putopisa,odmorilo se ,popila se i kahva....no majstor je nebo okrecio u sivo,nije bas obecavalo valjalo se poci dalje.Adio Sarajevo....

Sunce nikako nije moglo da postigne zeljenu visinu ili smo se mi brzo pentrali po Bosanskim vrletima,pentrali i uzivali i iscekivali..........Sarajevo,cevapi..klasicna prica Bas Carsija...pauza.Moze se otici podaleko od Novoga Sada,ali opet se nadje neki kej i reka,hm vise lici na potok al dobro sad,Miljacka se zove nama se svidela,neznam sta bi na to rekao princ Ferdinand heheh,

Stromer....mali potrosac,po racunici jahaca

gsxf.....pokazao se kao vrlo brz na ovoj turi,ili je drajver vrlo brz vrag ce ga znati

A ljubimci su zr`7

Dzigi je u pravu,nasi ljubimci su vec pomalo postali kao stari fijakerski konji,kad god ih upregnemo idu putem Fruske Gore ne bi li bar malo iskrivinarili puteve ravne nam Vose.E konacno se docepasmo krivina i planina u pravom smislu reci.

Cetvratak 01.07.2010. 06.00h smela ekipa u sastavu : Knez71+suvozac Igor, Zoki74, Zigor krenula je u avanturu na more preko Fruske gore

"Ja sebi u glavu snove dodam. Kafenu kasiku ni trunku vise. Pa onda zinem i vetar disem. Daljinu disem. Blizinu disem. Onda sam slobodan." -Mika Antic

Potpuno razumem osecaj srece koja te obuzela....... ;D...da ga vozis sa uzivanjem.Divnim fotkama si predsatvio mj krajolik.Lep putopis :o

Dobro je,slikovanje je krenulo....sporo i na- te -nane kao da ste mi iz komsiluka.Pokusaj da uvecas te fotke bice preglednije.Cekamo dalje.

Ne lezi vraze pred kucnim pragom....posle tolikih kilometeri.....

Deco........ ...kisa je vanka ajmo zasladite sa putesestvijem. ;D