Draga braćo i sestre bajkeri, Nisam do sada imao prilike da budem član foruma ali evo sada prilike i za mene.Naime, ovim povodom želim da se zahvalim svima koji su se interesovali, brinuli i pomogli da stanem na noge posle one užasne večeri 13. avgusta. Od tog dana sve se nekako ubrzalo i mnogo toga mi se izdešavalo. Ne bih želeo da propustim prilku a da ne kažem hvala svima koji su na bilo koji način osetili delić onoga što sam i ja. Mi bajkeri smo malo specifičniji i sposobniji da osetimo i razumemo tuđu sreću i patnju. Ono u šta sam siguran je da ne želim da iko prođe ovakakav horor. Hvala vam beskrajno na toj empatiji, razumevanju i pomoći koju ste organizovali da profunkcionišem. Posle ovakvog pada, uz vašu pomoć sam ustao i stojim uspravno. Biću 100% ispravan kada ponovo budem bio na motoru. Rekao sam sebi, to će biti kad budem mogao da napravim 10 sklekova i 10 zgibova... onako lagano. Trenutno sam daleko od toga ali eto vidim cilj. Evo danas sam skinuo gips, kreće rehabilitacija...biće valjda sve ok. Glava je na ramenima iako je dobila 10-15 udaraca svom snagom.... Zato, nigde bez kacige.... Mogu vam reći da mi je najteže bilo od svega prihvatiti pomoć, pogotovu što mi je prvi put za ovih 57 godina. Uz sve vas sam shvatio da je obaveza primiti pomoć da bih sutra mogao i dati onome kome to bude bilo potrebno. Uvek mi je bilo lakše pomagati, ovo je bilo teže ali neopisivo. Hvala još jednom! Do sledećeg susreta na točkovima, čuvajte se! Darko