Malo nakon kupovine motora, kupio sam i bisage u DD Moto. Problem je što mi se čini da su preblizu auspuha, a i ne bih se mnogo pouzdao u vezice koje su došle sa njima, pa sam mislio da ih prepustim nekom sa kruzerom. Sad kad vidim da postoje distanceri koji bi omogućili bezbedno udaljavanje od auspuha i bezbednije vezivanje, možda nisam promašio investiciju.

Za Kawasaki sam dobio bocu Eneos sintetičkog ulja od prethodnog vlasnika, stoji u priručniku za održavanje da ga je fabrika preporučila i njega ću da kupujem nadalje. Za Trevisa (50cc 2T skuter) sam malo eksperimentisao. Krenuo sam sa dvotaktnim Eneosom koji sam kupio u Motoringu kad i njega, zatim Motul Scooter Expert 2T mesecima unazad (uzimam u Lav Autu). Nedavno sam bio službeno u Banja Luci i kad smo stali u Modriču, kupio sam dvotaktno ulje rafinerije Modriča, više kao suvenir jer sam veliki poštovalac lika i dela Bore Majstorovića. Kad istrošim Motul iz rezervoara (karburator automatski meša), sipaću ovo iz Modriče.

Moja prva i trenutno jedina kaciga je bela fullface Nolan N80 koju sam dobio sa popustom u Motoringu jer sam je kupio zajedno sa skuterom. Ogi mi je ugradio Shadov bluetooth komunikator i odlično me služi. Razmišljam da kupim još jednu, da ugradim malo napredniji komunikator koji podržava mesh. Razmišljam o N-COM, jer je napravljen za Nolan, ali prvo moram da istražim kako se koristi mesh jer je to van mog iskustva.

Uspeo sam da preživim autobus koji se ne kreće samo zato što sa 50cc i blokadom nisam mogao da uhvatim zalet do 50km/h na tako malom prostoru. Kada neko pokazuje smer kretanja autobusa, to nisam uspeo ni sa mojom malom brzinom.

Loše sam se izrazio. Hteo sam da kažem da izbor muzike neće biti među glavnim faktorima kada budem odlučivao da li dolazim na neko druženje ili ne. Znam da su ogromna većina bajkera ljubitelji roka i da na ono što ja volim gledaju kao šund.

Ja ću priznati. Kao beba 90-ih (92. godište), odrastao sam uz turbo folk i narodnjake. Sneki Babić obožavam od svoje druge godine, smatram da je najlepša Srpkinja ikada rođena i po njenoj pesmi sam izabrao korisničko ime. Osim nje, volim Draganu Mirković, Miru Škorić i Zlaju Timotića koji je dosta njihovih pesama radio. Osim turbo folka, volim simfonijski i power metal - stari Nightwish sa Tarjom, Powerwolf, Sabaton, Amaranthe, Beast in Black... Moja playlista za trening kreće sa Sneki, a onda nastavlja sa pomenutim power metal pesmama, kako zagrevanje i trening napreduju. Kad budem došao na moto skup, sigurno neću praviti problem po pitanju muzike.

Hvala ti! Radim na tome da budem dovoljno dobar da više ne padam. Moj dobar drugar je iskusan bajker i prvog dana mi je rekao da se delimo na one koji su pali i one koji će tek da padnu, to je naša realnost. Mokre šine i mokri polirani beton sam savladao. Jedino još nisam siguran šta da radim za mokri pesak na asfaltu, ali mora da bude bolje nego 3. marta (moj poslednji pad). Sva tri puta su bila pri malim brzinama, ali sam imao oštećenja plastike na skuteru i sve ogrebano osim patosa sam zamenio. I njega ću kad Motoring uveze rezervni (nervira me ova ekscentrična pukotina oko zavrtnja). Prvo što sam uradio nakon trećeg pada je bila zamena guma. Dobro kaže Vita Golušin da treba menjati nakon 3 sezone, ali ja nisam to uzimao za ozbiljno jer nisam imao problema vozeći po onim ekstremnim vrućinama letos. Ovo su bili kineski krševi na kojima sam vozio. A ovo su nove, Dunlop ScootSmart. Vrlo brzo sam otkrio da su ganc nove gume opasnije od ćelavih, srećom, bez novih padova i prvih 1000km nisam smeo da im verujem i da naginjem.

I ja sam, a onda sam ga zavoleo. Kada mi je drugar iz MK Bezbednost ponudio da kupim od njega Kawasakija ZR7, u povratku kući se prestrojim skuterom iza cisterne i kad sam video, ona iz rafinerije u Modriči, rodnom gradu Bore Majstorovića i Nade Topčagić, gde je i snimio spot za tu pesmu. To je bio znak odozgo da sam se ispravno odlučio za kupovinu. Krajem juna idem na team building u Bosnu, na rafting na reci Vrbas i direktor me je pozvao da vozimo motore do tamo. Put vodi kroz Modriču i to je put kojim juri japanska mašina od 500cc. Ova vožnja mi je jedan veliki motiv da što pre položim.

Znam da odgovaram na stari post, ali ja sam kupio tog Trevisa u Motoringu u Kneginje Zorke. Odlična mašina i dobro me služi. Nisam mu skinuo blokadu i sa fabričkim rolnicama je dostizao do 70km/h pri malo jačem atmosferskom pritisku i nizbrdici, ali to treba uzeti sa rezervom jer njegovom brzinometru ne verujem. Od prodavca Ogija i majstora Zokija sam naučio osnovno o održavanju i od 21. juna prošle godine do danas, prešao sam 6293km. Dobio sam ga malo ispod cene, jer je stajao 6 godina u salonu (2018-o godište), pa je zato morao na tehnički pregled pre prve registracije. Došao je sa gumama iz 2017-te i 2018-te, tako da sam morao da ih zamenim. Uzeo sam Dunlop Scootsmart komplet. Sipam u njega Motul 2T ulje i povremeno mora da mu se čisti karburator, jer ova naša brlja od goriva zna dođe sa nečistoćama.

Očistio i podmazao lanac na Kawasakiju setom koji sam juče kupio. Trevis (50cc skuter) ću dobro da prebrišem, a za oba sam proverio pritisak guma.

Hvala vam svima na dobrodošlici! Znam da sam tek početnik, ali imam ambiciju da napredujem. Auto nemam, sa GSP-om sam završio, tako da su mi dva točka jedini vid transporta. Moje loženje na motore je počelo još dok sam kao osnovac gledao seriju Nikita, a tek kasnije sam našao da je korišćen Buell S1 Lightning, vlasništvo i preferenca glumca Roya Dupuisa. Kasnije se nastavilo igranjem GTA Vice City i posle San Andreas, a mnogo kasnije sam prvi put gledao The Wild One. Zavoleo sam taj retro naked dizajn i sada sam ponosni vlasnik Kawasakia ZR7 iz 1999-te. Možda 2 godine mlađi od pomenutog Buella.

Bio sam kod Vite Golušina na obuci u oktobru prošle godine, nakon tri meseca iskustva sa dvotaktnim 50cc skuterom isključivo u gradskoj vožnji. Iako mi je puno značila, moraću da je ponovim, jer sam je prošao na skuteru koji je igračka u poređenju sa motorom koji sada posedujem. Ponoviću i teorijski deo, jer su situacije o kojima je Vita pričao bile potpuno van mog iskustva i poimanja, iako sam ih u teoriji razumeo. Sada kada imam jednu zimu iza sebe, tri pada i kada sam iskusio neke od tih situacija, verujem da ću drugačije i bolje usvojiti teoriju. Auto škola je samo početak, ono najosnovnije, kako ne poginuti sopstvenom krivicom. Časovi prosto nisu dovoljni da pokriju koliko ima da se uči i vežba.

Hvala vam!

Novi član iz Beograda. Već neko vreme nailazim na korisne stvari na vašem forumu, pa sam danas rešio da se registrujem. Položio sam za B kategoriju sa 18 godina, davne 2010-te (po starom) i time sam dobio AM kategoriju (tada PSP). Nisam vozio sve do juna prošle godine, kada sam uprkos protivljenju roditelja, kupio Daytona Motors Trevis skuter sa 50cc dvotaktnim motorom i žutom tablom. Odmah po registraciji, bez prethodnog iskustva sam seo na svoj novi skuter i njime sam celo leto išao sa Ceraka do centra grada na posao (programer sam po struci). Išlo je super, skuter je raspalio moje loženje iz detinjstva (Buell S1 Lightning) , pa sam upisao auto školu Čigru. Vožnja sa instruktorom Jocom mi je pokazala da ne da ne znam da vozim (usput sam pokupio loše navike od Glovo dostavljača), nego da je bilo pitanje dana kada bih poginuo sopstvenom budalaštinom. Na ranim časovima sam napravio brdo gluposti (nesmotreno spuštanje sa poligona kod Arene, uleteo u kružni tok kao kamikaza, naglo skrenuo u raskrsnici kad me je Joca podsetio da je trebalo da skrećemo, jer sam zaboravio...), ali Joca nije digao ruke od mene, niti sam ja odustao. Da bih manje pravio gluposti kod Joce na obuci, otišao sam kod Vite Golušina u MK Bezbednost, da ispeglam što više rupa u veštini i prošao sam trening bezbedne vožnje sa svojim skuterom. Na svakom narednom dvočasu kod Joce sam pamtio gluposti koje sam tog dana pravio i pazio da ih ne ponovim, a naveče bih prolazio kroz udžbenik sa teorijom. Obuku je privremeno obustavila zima, a ja sam nastavio da vozim skuter kad god je to bilo iole izvodljivo, tri puta sam padao (highside kod Šumarskog fakulteta na mokre tramvajske šine, lowside na mokrom poliranom betonu u garaži i još jedan lowside na mostu niz Rakovicu zbog mokrog peska po putu), ali sam naučio dosta iz tih padova. U međuvremenu sam od drugara iz MK kupio Kawasaki ZR7 iz 1999, koji mi je sada jedan od glavnih motiva da se spremam za praktični deo polaganja, da sve prođe u najboljem redu.