Posle odličnog doručka, pakujemo motore i pozdravljamo se sa Sarandom. Pun dobrih utisaka, obećah sebi da ću ovde ponovo doći. Krećemo ka prelazu Mavramoti i kako izlazimo iz grada, nailazimo na močvarno područje. Bare su svuda oka nas i postaje mi jasno zašto je u gradu tako velika vlaga. Put je uzak, ali u dobrom stanju, podseća na seoske puteve i nije opterećen saobraćajem. Posle nekog vremena dolazimo do reke i puta više nema. Stajemo misleći da smo pogrešili put, ali na drugoj obali primećujemo drvenu skelu koja je krenula ka nama. Prelaz preko reke skelom košta 2 eura po motoru i traje par minuta. Skeledžija nam maše i nastavlajmo dalje ka prelazu. Sunce je već visoko i postaje pakleno vruće. Dolazimo na prelaz i zatičemo jako dugačku kolonu, obilazimo sve i parkiramo motore na parking koji se nalazi u neposrednoj blizini prelaza. Odlazimo do carinika i on nam kaže da uđemo odmah u kolonu. Tako i uradimo, a u pozadini čujemo sirene i negodovanje ljudi koji ko zna koliko već čekaju u koloni. Ne obaziremo se na to. Usvakom slučaju, lakše im je nego nama koji smo sa opremom i kacigama na +40. Grčki medicinski tim koji je na granici uzima PLF dokument i Zeleni sertifikat o vakcinaciji, od svakoga i pored toga ,odlučuju da nas sve testiraju. Nakon testerinja šalju nas dalje kod policajca, koji ponovo traži PLF i Zeleni sertifikat i pasoš i saobarćajnu. Procedura je trajala preko sat vremena, ali konačno ulazimo u Grčku. Sedamo u kafić koji se nalazi odmah posle prelaza, da se osvežimo i rezervišemo spavnje za večeras. Sve do Grčke smo bukirali unapred, a Grčku ostavili otvorenu jer nismo znali da li ćemo ući. Dogovaramo da idemo na Peloponez , pređemo čuveni most Rio-Antirio i negde tamo nađemo smeštaj . Odlučujemo da ćemo spavati u mestu Longos , jer nam smo na Bookingu u tom mestu našli Hotel&Resort sa četiri zvezdice , bazenom, svojim plažom i doručkom za 23 eura po osobi. Vožnja po grčkoj obali , iako je pakleno vruće,mi nekako ne pada teško. More je stalno u vidnom polju i mami na kupanje. Ipak idemo ka našoj destinaciji. Približavamo se mostu plaćamo putarinu i vidimo velelepnu građevinu ispred sebe. Most Rio-Antirio se zvanično zove zvanično Most Harilaos Trikupis, ovo najduži viseći most na svetu. Njegova dužina iznosi 2 880 metara. Trikupis bio grčki premijer u XIX veku, i prvi je predložio da se povežu mesta Rio i Antirio. Međutim, to je bio preskup projekat u to vreme. Ipak most je sagrađen 2004. godine, pre početka Olimpijskih igara, kao inžinjersko remek-delo zbog više prihvaćenih rešenja da bi se premostila teška lokacija. Te teškoće predstavljaju duboka voda, nesiguran materijal za temelj, seizmička aktivnost, mogućnost cunamija, proširenje Korintskog zaliva zbog kretanja tektonskih ploča. Most je gradio francusko-grčki konzorcijum. Svečano je otvoren 7. avgusta 2004, nedelju dana pre početka Letnjih olimpijskih igara u Atini. Olimpijska baklja je prenesena dan nakon otvaranja mosta. Baklju je nosio i Oto Rehagel, nemački fudbalski trener koji je sa grčkom reprezentacijom osvojio Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004. godine. Drugi nosilac baklje je bio Kostas Laliotis, bivši ministar javnih poslova, za vreme čijeg mandata je projekat započet. Ukupna cena mosta je bila 630 miliona evra. Stajemo da slikamo pa nastavljamo ka hotelu. U kasnim popodnevnim satima stižemo u Longos. Longos je selo na severoistoku Aheje na Peloponezu i sa mestom Selianitika deli prelepu plažu u Korintskom zalivu koja je dužine 1,5km. Ova mesta su među najpopularnijim letnjim destinacijama Aheje. Hotel koji smo rezervisali se nalazi malo udaljen od sela. Ceo komleks je okružem pomorandžinim drvećem. Ima prelepu plažu i bazen koji je na obali. Sve odiše luksuzom. Primećujemo da su gosti uglavnom Francuzi , pa su tako i sve brošure, putokazi, jelovnik i ostalo na Grčkom i Francuskom jeziku. Brzo se presvlačimo i već prilično umorni odlazimo u more, koje je kristalno bistro. Koristimo i bazen u kom je voda prilično topla i opušta telo toliko da sam imao utisak da ću u njemu zaspati. Već je pao mrak, a mi smo i dalje na plaži i pravimo planove za sutrašnji dan. Rezervisali smo smeštaj u mestu Amarintos, koje je na Eviji. Jedan deo grupe bi iskoristio sutrašnji dan da se kupa na plaži u Longosu, a tek poslepodne, po hladovini krene ka Amarintosu ( oko 200km vožnje), a druga grupa bi da pre Amarintosa obiđe Atinu, Akropolj (100km duži put). Nas petorica odlučujemo da idemo za Atinu. Dogovaramo da krenemo u 8 ujutru kako bismo, koliko je to moguće izbegli vrućinu i atinsku gužvu.

Budim se konačno prirodno, bez sata, oko 9. Pogledam kroz prozor hotela i vidim plavetnilo mora od koga se momentalno razbuđujem. Danas je dan za odmor, ali žurim sa spremanjem da bih što pre bio na plaži. Ulazim u lobi hotela , iz kog se nastavlja restoran i vidim da cela ekipa već uveliko doručkuje. Švedski sto je izuzetan, a terasa restorana gleda na more. Ovaj dan najavljuje potpuno uživanje. Popunjavamo PLF obrazac koji je neophodan za ulazak u Grčku i posle doručka odlazimo na hotelsku plažu i tamo provodimo ceo dan. Kupamo se , a u daljini gledamo u Krf. Krf je jako blizu, postoji i hidrogliser koji svakodnevno ide do Krfa i nazad. Plažni bar je odličan. Moralo se popiti i poneko pivo. Uživamo u predivnom pogledu iz plažnog bara na Sarandu. Odlazimo na ručak u obližnji restoran i posle odmora se vraćamo na plažu, ali nas dočekuje crvena zastava. Zbog velikih talasa kupanje je zabranjeno. Prilazimo spasiocu i on nam kaže da je ovo četvrti stepen upozorenja, da je rizično kupati se, ali ne previše. Odlučili smo da se okupamo. Nije bilo tako strašno u vodi, ali izlazak je je bio interesantan... Epilog, posekotine na desnoj nozi i oštar kamenčić koji mi se zabio ispod nokta na palcu desne noge. Kupujem pincetu i hidrogen u obližnjoj apoteci i nekako uspevam da ga izvučem. Bolelo je... Uveče odlučujemo da idemo do grada, prošetamo centrom i odgledamo polfinale Evropskog prvenstva, Španija-Italija. Šetalište pored plaže je novo i prostire se skoro celom dužinom ovog mesta. U gradu ima bezbroj radnji i radnjica, marketa manjih i većih, ovde ima i dosta apoteka, kao i zdravstvena stanica. Bezbroj kafića i restorana pored mora nudi raznovrstan izbor hrane. Odlučujemo se za jednu od mnogobrojnih gde gledamo fudbal i večeramo njihova jela. Jedino što mi je smetalo je velika vlaga. Da li je to uobičajeno za ovo mesto, ili je ovo veče bilo takvo, ne znam. U jednom trenutku smo imali ideju da ostanemo još jedan dan u Sarandi, ali ipak odlučujemo da idemo dalje, ipak smo krenuli na vožnju. Deo ekipe odlučuje da ide pešice nazad ka hotelu, a deo se vraća taksijem. Odlazimo na spavanje , sutra nas čeka Grčka.

Budim se i kroz prozor primećujem tamne oblake. Pakujemo stvari na motore i počinje kiša. Crna Gora je rešila da nas do kraja muči. Oblačimo kišna odela i krećemo ka albanskoj granici. Dogovor je bio da stanemo u Baru na doručak pa tako i bi. Već pre Bara je stala kiša, pa skidamo kišna odela i posle odličnog bureka u Baru , krećemo dalje ka prelazu. Na prelazu prolazimo neverovatno brzo i ulazimo u Albaniju. Krajnja destinacija u Albaniji nam je Saranda, ali prolazimo kroz Tiranu, Drač , Valonu i penjemo se na SH-8 put koji sa mora vodi u planinu i spušta se nazad do mora, ali ajde jedno po jedno. Put kojim smo išli do Drača je magistralni i vrlo opterećen. Kolone su nepregledne, ali mi motorima uspevamo da se probijemo i posle par sati dolazimo do Drača. Sedamo u lokalnu piceriju da se osvežimo i nešto pojedemo. Prilazi nam lokalac i za sto nam stavlja kruške, kajsije, jabuke... Iznenađeni ovakvim gestom, zahvaljujemo se čoveku i nudimo mu da popije piće na naš rčun Teškom mukom smo ga ubedili. Jelovnik je na albanskom i u Lekama (Albanska valuta). Guglamo da vidimo kurs Leka u odnosu na dinar i vidimo da je jedan Lek 0,96 Dinara. U neverici gledamo cene u piceriji u turističkom mestu i ne verujemo koliko je jeftino. Pica koja je veličine za dva normalna čoveka, koja je spremljena na drvima u pica peći, sa vrlo kvalitetnim sastojcima košta 300 Leka! Peja, nekada Pećko pivo košta 100 leka! Slične cene su bile svuda dalje u Albaniji. Posle kraće pauze krećemo dalje ka Valoni. Idemo dobrim autoputem, ali ne ulazimo u Valonu, nego krećemo ka planinama da bismo prošli čuveni SH-8. Verovatno jedan od najlepših puteva za vožnju motora. SH-8 je put koji spaja Valonu i Sarande. Dugačak je 126km . Najviša tačka je prevoj Logara na 1043m nadmorske visine. Put je napravljem 1920. godine. Sa skoro 40 stepeni krećemo da se penjemo ka Logari i primećujem da se vrh ne vidi od tanmih oblaka koji ga prekrivaju. Uživanmo u fantastičnom putu i predelima koje prolazimo. Umor koji sam osećao od predhodno pređenih ,skoro 350 km je potpuno nestao. Ostajem bez daha od ove sveopšte lepote. Kako se pribižavamo vrhu, postaje sve hladnije, kroz meš jaknu osećam hladan vazduh, ali mi ne pada na pamet da obučem deblju jaknu, uživam u ovoj svežini. Neposredno pre najviše tačke počinje da duva jak i haldan vetar koji motor izbacuje iz ravnoteže. Dolazimo do vrha i stajemo. Ispred nas je vidikovac koji oduzima dah. Pravimo pauzu za slikanje, ali ne ide nam se sa ovog čarobnog mesta. Vetar i dalje jako duva, hladno je , ali ostajemo tu još sigurno pola sata. Moramo dalje, pada mrak, a mi imamo skoro 100km preko planina po nezgodnim serpentinama do Sarande. Kako se supuštamo sa najviše tačke, tako ponovo postaje sve toplije, ali svakako prijatnije jer je pao mrak. Stajemo na pumpu da sipamo gorivo i računamo da je cena goriva ista kao i u Srbiji. Ja koristim priliku da tamni vizir zamenim običnim i krećemo u noćnu vožnju. U jednom trenutku grupa sa začelja je zaostala pa usporavamo da bi nas sustigli, ali to se ne dešava. Pomalo zabrinuti u sred mraka stajemo pored puta da ih sačekamo. Mrak je takav da kada se isključe farovi, ne vidiš ni prst pred okom. Zovemo ih telefonom i dobijamo informaciju da su se umorili i da su morali da naprave dodatnu pauzu. Čekamo ih i nailaze sa desetak minutu zakašnjenja. Vozimo još neko vreme i dolazimo do Sarande. Pre puta sam na Guglu gledao slike ovog grada, ali nisam moga da pretpostavim da je ovoliki. Saranda International je hotel koji smo bukirali i koji se nalazu 5km od centra Sarande. Motorom se vozimo kroz grad koji postao ozbiljna turistička destinacija. Svuda oko nas su hoteli koji su, bez preterivanja , ravni hotelima u mnogo skupljim letovalištima. Ali o tome u sledećem delu. Dolazimo do našeg hotela , recepcionar izlazi sa osmehom i pokazuje nam rezervisana parking mesta na koja možemo da parkiramo motore. Smeštamo se u izuzetno lepe,prostrane i čiste dvokrevetne sobe sa pogledom na more. Ovaj dan je bio jedan od napornijih, ali ovo je definitivno vredelo toga! U Sarandi ostajemo dve noći.

Jeste, taj sam. Na toj marini mi je vezan čamac. Danas sam bio na vodi.

Tužni što napuštamo Trebinje, a opet srećni što idemo na more, sedamo na motore i upućujemo se ka crnogorskoj granici. Dobar put i okolina koja prija očima prosto umiruje, pa tako laganije i vozimo. Ubrzo stižemo na granicu, obavljamo formalnosti i krećemo ka Herceg Novom. Prijatan miris borova, pomešan sa mirisom mora najavljuje nam da smo blizu vode. Posle par krivina vidimo i plavetnilo Jadrana. Stižemo U Herceg Novi, ali se ne zaustavljamo, nastavljamo ka trajektu. Plan je da idemo na Jaz , provedemo tamo ceo dan , a u smeštaj koji smo unapred rezervisali ,odemo tek uveče. Treba napuniti baterije, jer ovakav luksuz da vozimo samo 100 km u danu nećemo imati do kraja puta. Dolazimo na Jaz, skidamo se u šortseve i ulećemo u kristalno bistru vodu. Jaz je jedna od tri najduže plaže na crnogorskom primorju. Neposredno uz plažu se nalazi kamp, koji je upotrebljiv , ali na mnogo nižem nivou od evropskih kampova. Pre desetak godina sam ovde kampovao i od tada se ništa nije promenilo. Pored prelepe plaže Jaz je u predhodnim godinama bio domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala. Ovde su nastupali Rolingstonsi, Leni Kravic, Madona, Zdravko Čolić i mnogi drugi, a međunarodni Sea dance festival se ovde održavao od 2014. do 2017. kada je prebačen u Buljarice. Posle celodnevnog opuštanja na plaži dogovaramo se da idemo do smeštaja, raspakujemo se i uveče obiđemo Budvu, Stari grad. Smeštaj smo rezervisali u blizini Budve, na putu ka Cetinju, na nekom petom kilometru. Posle malo lutanja uspevamo da pronađemo smeštaj. Parkiramo motore ispred apartmana i u tom trenutku nailazi žena koja se predstavlja kao vlasnik objekta i traži nam PCR testove , jer bez njih neće da nas pusti u arpartmane. Objašnjavamo joj da svi imamo Zelene sertifikate na kojima se vidi da smo vakcinisani i revakcinisani i da zemlja Crna Gora to traži pri ulazu. Da nema osnova da nas ne pusti u uredno rezervisan i plaćen unapred smeštaj. U toj raspravi se pojavlje njen suprug koji izjavljuje da je očekivao neki minibus sa petnaest ljudi, a ne nas na motroima i da to nije isto. Počinje da nam preti kako je on jako uticajan u gradu i kako on može tako da se ponaša. Na kraju nam je ponudio da mu ostavimo sve pasoše i 300 eura depozit do ujutru, da ako nešto oštetimo, on od toga naplati. Ne znam kako smo se suzdržali da ne napravimo neku gupost, ali smo se međusobno smirivali i otišli sa tog mesta. Kontaktiramo Booking , objašnjavamo o kakvoj se diskriminaciji radi i oni nam kažu da im se obratimo pisanim putem. Dolazimo u situaciju da stojimo na magistrali na ulazu u Budvu i da ne znamo gde ćemo da spavamo. Lokalci nam prilaze i kada nas vide na motorima i čuju koliko nas ima, samo se okrenu i odu. Imali smo ponudu za 40 eura po osobi za prenoćište. Posle više od sat vremena, kada smo već odlučili da ćemo spavati na plaži, staje pored nas čovek koji se predstavlja kao poslanik Srpske stranke i pita kakav problem imamo. Objašnjavamo mu i on nas vodi kod njegovog prijatelja u hotel na Svetom stefanu. Vlasnik hotela nas srdačno dočekuje i odsedamo kod njega u hotelu za pristojan novac. Već pada mrak i odlučujemo da ne idemo u Budvu već da ostanemo na terasi hotela sa koje se pruža prelep pogled. Sa gorkim ukusom u ustima zbog sramotne diskriminacije koji smo doživeli odlazimo ranije na spavanje jer nas sutra čeka Albanija i oko 500 km vožnje sa granicom.

Ustajemo rano i već oko 8 časova sedamo na motore i krećemo prema bosanskoj granici. Preko Bajine Bašte uz Drinu, preko krivudavih puteva Debelog brda i Kremne dolazimo na granični prelaz Kotroman. Završavamo sa carinsnkim procedurarama i krećemo dalje. Posle kraće vožnje nailazimo na Višegrad. Za oko mi zapada prelep Andrićgrad koji je smeštan na poluostrvu između reke Drine i Rzava. Na oko 300m od Andrić grada nalazi se Višegradska ćuprija koja dodatno krasi ovu varoš. Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. Ovo zdanje je Višegradu donelo nove posetioce i pruža vrlo raznorstan sadržaj. Pored hotela, restorana, prodavnica ,tu su i razni objekti kulture, pozorište sa 350 mesta, replika srednjovekovnog manastira Dečani, bioskop... Na brdu iznad Višegrada primećujem zidine starog grada. Pitao sam meštane u vezi toga i nisam dobio mnogo podataka. Saznao sam da se to srednjevekovno naselje zove Pavlovina i ništa više od toga. Kasnije sam pročitao da su takva naselja podizali razni domaći velikaši i da o Pavlovini nema informacija o tome ko ga je podigao. Jedemo čuvene ćevape i krećemo dalje ka Trebinju. Za nama ostaju Goražde, Foča, Tjentište i dolazimo do Gackog jezera Klinje gde odlučujemo da naparvimo dužu pauzu. Nestvarno lepo jezero je nastalo za vreme austrougarske okupacije tako što je sagrađena brana za navodnjavanje Gatačkog polja. To je prva lučna brana na području bivše Jugoslavije , visoka je 26 metara , a dugačka 104 metra. Zidovi brane su su građeni od kamenih blokova , a za njihovo vezivanje je korišćen vulkanski pepeo od lave sa Vezuva. Jezro je i popularno izletničko mesto, a pirmetio sam i veliki broj ribolovaca. Nakon odmora krećemo ka Bileći i Trebinju. U Trebinje stižemo u kasnim popodnevnim časovima , odlazimo do smeštaja da se raspakujemo i žurimo u grad da ga vidimo po danu. Trebinje je grad sa mediteranskom klimom, nalazi se na najjužnijem delu Hercegovine, ispod planine Leotar, na pola sata vožnje do Dubrovnika, ili Herceg Novog. Kroz grad protiče reka Trebešnjica, a za grad se kaže da je grad sunca i platana. Istorijski Trebinje je jako star grad. Već u VII veku p.n.e. ga naseljavaju Grci, koji su tu zatekli Ilire. U III vekup.n.e. dolaze Rimljani i nazivaju ga Travunija, a prvi Sloveni se doseljavaju u VI veku. Nakon toga se menjaju razni gospodari , a 1168. Travuniju preuzima Stefan Nemanja. Grad je bio pod Nemanjićima do kraja njihove dinastije. Nakon toga dolaze, Turci, pa Austrougari... Svi ti narodi su ostavili svoj pečat ovom gradu. Sedimo u restoranu na trgu pod platanima i razgovaramo između nas o tome koliko su devojke u Trebinju lepe. Konabar koji nas je služio je to čuo i dodao da su još u staroj Jugoslaviji Trebinjke nosile titulu kao najlepše devojke u celoj državi. Poverovali smo mu. Sedeli smo do kasno pod platanima uživajući u lepoti grada i znajući da nas sutra čeka ne tako naporan dan. Idemo u Budvu ni celih 100 km. Očekuje nas more.

Konačno je došao i taj petak, 2.jul. Plan je da krenemo u 17 časova, posle posla. Krećemo od Moto kluba Sandžame i idemo do prvog prenoćišta , Banja Koviljača. Cela grupa je jako raspoložena i svi jedva čekamo da sednemo na motore i uputimo se u ovu avanturu. Zvuk paljenja petnaest motora mi je tako moćno zazvučao da sam se sav naježio. Krećemo! U prvom danu treba da pređemo oko 180 km. Posele par sati vožnje preko Sremske Mitrovice i kroz prelepu Mačvu stižemo u Banju Koviljaču. Prema arheoliškim istraživanjima, Banja je bila naseljena još 1533. godine, a njena lekovita izvorišta se pominju još u doba Turaka. Raspakujemo se i odlacimo da obiđemo ovo lepo mesto koje je smešteno u podnožju planine Gučevo, od koje osećamo večernju svežinu. Primećujemo da nema mnogo gostiju i da su kafići i restorani prilično prazni. Odlučujemo se da sednemo u jednu od kafana na večeru. Hrana je bila je jako dobra i posle večere idemo odmah na spavanje jer nas sutra čeka naporan dan, oko 450 km, destinacija Trebinje

Kako je prošle godine zbog korone sve bilo zatvoreno, nismo ni motorima mogli nigde da putujemo. Početkom juna od dobrog prijatelja iz moto kluba MC Sandžame, dobijam sms u kojem me zove da se pridružim grupi od petnaestak ljudi koji se spremaju za putovanje kroz šest zemalja Balkana koje će trajati od 2.7-11.7. tj. Devet dana, oko 3000km. Poruku nisam do kraja ni pročitao, a već sam video spakovan motor i ja na njemu kako osvajam zadate kilometre. Na kasnije održanom sastanku, dogovorili smo da napravimo turističku trku koja će se zvati moto-tour rally i koja će se oragnizovati svake godine u prvoj nedelji jula. Kako je planirano da vozimo kroz Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Grčku i Bugarsku, ovaj događaj je zvanično dobio ime „Balkan moto-tour rally“. Planirana ruta je spremna, motor servisiran, procenjujem da mi zadnji kofer nije dovoljan, pa nabavljam i repnu torbu od 40l koja će mi biti dovoljna da spakujem garderobu, pribor za ličnu higijenu, rezervnu obuću, kišno odelo i nešto neophodnog alata. Ostalo je da gume stignu iz Nemačke, jer u našim radnjama, zbog korone nije bilo redovnog snabdevanja, pa nisam uspeo da nađem dimenziju koja meni odgovara. Iako sam malo strepeo da li će gume stići na vreme, na kraju je sve ispalo kako treba. Stigle gume i namontirane par dana pre puta, Motor opran i spreman za 3200 km koje smo planirali.

Drago Zorane, Ti očigledno svoje frustracije pokušavaš da rešavaš na forumu. O kakvim ti botovima pričaš? I o kakvoj besplatnoj vožnji? Reli smo sami finansirali , a sponzore smo kontaktirali radi budućih vožnji. Da probamo da pokrijemo određenu sumu kojom bismo umanjili troškove. Ovim sponzorstvom smo dobili 10% umanjnja troškova puta. Ne znam ko ti je tražio da budeš poslušan i ko je pominjao besplatnu vožnju? Očigledno si promašio temu. Iako ne pišem mnogo, dugo sam na forumu i mnogi ljudi me znaju lično, pa tako i moje stavove o državnom finansiranju i botovima. Zamolio bih te da ne kvariš ovu temu ovakvim glupostima. Ova vožnja je osmišljena ove godine ovako, a ako sledeće budemo odlučili da širimo priču, pozvaćemo sve da učestvuju. Podsećaš me na ucveljeno dete koje nije prihvaćeno u društvo iz kraja... Ako imaš još nešto da me pitaš, slobodno se javi na 063/298-180 da ti objasnim. Ja sam Andreja Brkić. čisto da znaš sa kim razgovaraš. Živ bio!

Zorane, Hvala na sugestiji. Ispravio sam slovnu gresku. Reli u najvecem delu finansiramo sami. Uspeli smo da pronadjemo cetiri sponzora za sada, ali to su simbolicne sume koje ne mogu da pokriju ni deseti deo puta. Zasto je tebi to bitno?

Nadam se da će iduće godine biti ponuđeno svima da učestvuju. Ovo je sada pilot projekat. Tj. hvalim se

Dragi svi, Balkanski turistički reli je osmišljen u cilju promovisanja naše zemlje, kulture i motociklističke zajednice Srbije. Reli traje devet dana 02.07.-11.07.2021. i vozi se kroz šest zemalja (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska). Na reliju će učestvovati oko 20 motora Za devet dana učesnici će preći oko 3000 kilometara. Reli nema takmičarki cilj, jer svi učesnici koji ga završe će se smatrati pobednicima. Ceo reli će biti medijski propraćen u svim zemljama u kojima se vozi. U Srbiji će se prilog sa puta emitovati na televizijama sa nacionalnom frekvencijom , a i na lokalnim televizijama. Pored toga, putopis pod nazivom "Dnevnik jednog mototikliste" sa fotografijama puta će biti objavljen u časopisu Vegafgarme koji se štampa u tiražu od 30 000 primeraka i besplatno deli u apotekama, domovima zdravlja, ordinacijama. Imamo obećanje da će se deo putopisa i fotografija sa puta objaviti i u Večernjim Novostima, Blicu i drugim manjim novinama. Balkanski turistički reli je u organizaciji Moto kluba MC Sandzame. Ideja je da ova manifestacija postane tradicionalna i odrzava se svake godine.

Ugrađen Akrapovič Lepo grmi

Ja da se pohvalim. Pazario sam X Adv. Prvi utisci su vrlo pozitivni. Ne silazi mi osmeh sa lica dok ga vozim

Prodato

50 evra

Na prodaju rukavice iz naslova. Rukavice su kožne, sa odličnim protektorima na svim bitnim delovima šake. Izuzetno su udobne. Nošenje svega par puta jer su mi nažalost male. Veličina je L ili 9. Ja nosim XL Cena u radnji je 120 eura, a ja bi ih prodao za 60 eura. Evo i link sa opisom sa Held ovog sajta Air Stream II SHOP.HELD.DE 2350 Protection certified under norm EN 13594:2015 "protected glove for...

Ugrađen crash bar, maglenke i migavci. Svetlim kao Božićna jelka

A i maglenke su top

Može neki live stream?

Može li neko da podeli link za prenos motogp?

Floyde prijatelju i ja bih naručio kanticu. Vidim sada ovolike hvalospeve, pa da i ja probam. Kada mogu da preuzmem kanticu u BG-u?

Ja samo da vas pozdravim i da se priključim temi. Ugrađen Alien metalwork kofer pre neki dan.

Koja je marka i da li je novo?

Lep