Evo i zvanican pozdrav! :-* :-* :-*

Mislim da mi je najpametnija stvar u koju sam uradila bilo to sto sam otisla motorom na more. Dok su ostale kolege i koleginice sedeli u Becicima i kukali kako im je dosadno,ja sam obisla celo crnogorsko primorje uzduz i popreko i vise puta u toku tog leta sam bila kod mojih prijatelja u Trebinju. Druga prica je cinjenica da nije bilo motoriste koji je dosao na more a da nije svratio kod mene. U jednom trenutku ih je sigurno bilo desetak. Iz Panceva,Sabca,iz Grocke,Velike Plane,dvojica iz mog rodnog sela (Melenzburga). Hteli su da me proteraju odande,a bio je i neki policajac (koji se pretvarao da mi je prijatelj),a vrebao moje prave prijatelje motoriste. Trazio je travu ili tako nesto... Nije ni svestan koliko je pogresno misljenje imao o nama. U kaficu gde sam radila smo pravili rostilj i bilo je bas dobrog zezanja. Dobra stvar je bila sto mi je gazda takodje vozio motor,pa mi je gledao kroz prste. Sve u svemu je bila mnogo dobra zabava. Jest da nisam zaradila nista,ali ne moze sve da bude sjajno! :D

Ja ni ne volim da pricam o ruznim stvarima. Ja sam i z Dubrovnika otisla u Trebinje i tamo sam ostavila motor (necu reci zbog cega) i onda me je jedan od saputnika vozio na svom motoru. Otisli smo do Herceg Novog i onda smo nastavili duz obale mora do Budve. Svratili smo u Bjelu gde je neko od motorista imao prijatalja. Svo vreme smo isli pored mora i prizor je bio prelep. Ja sam kasnije cesto isla tim putem. Kad smo stigli u Budvu otisli smo na pice u Berkovice (taj kafic ce kasnije postati moja baza). Tamo sam upoznala jednog motoristu iz Budve (Mikija) i on nas je jako lepo ugostio. Napravio nam je veceru i lepo smo se opustili sa njim i njegovom devojkom. Upoznala sam i jednog coveka koji je spomenuo da ce otvarati kafic. Pespavali smo u nekom mestu izmedju Budve i Herceg Novog,ne secam se tacno imena. Posle smo otisli po moj motor u Trebinje i krenuli put kuci. Ali ovog puta nisam htela da putujem sa njima,posto mi je bilo psihicki naporno da me neko ubija u pojam:sporo vozis,zena na brodu...Oni su ipak bili divni i nisu hteli da me ostave i nasli smo se na sredini: oni ce da krenu ispred mene i da voze pedesetak kilometara i da me sacekaju ispred neke kafane i tako do Sabca.Prvih par puta je sve bilo ok. Oni su isli ispred mene i cekali me kako smo se dogovorili. U jednom trenutku smo sedeli ispred neke kafane na nekoj planincini nemam pojma gde i oni su kao i uvek krenuli ispred mene. Nismo prosli ni kilometar i ja sam jos uvek mogla da ih vidim kad se meni ugasio motor. Oni naravno to nisu videli. Mozete da zamislite kako sam se osecala,ja u planini-nemam pojma kako se popravlja motor a oko mene suma i samo jedna kuca. Parkirala sam ispred te kuce i pocela da menjam svecicu posto je to jedino sto znam da uradim. Covek iz kuce je izasao,ali se on razumeo manje od mene. Kad sam videla da nije u pitanju svecica pocela sam da se preznajavam i nisam znala sta cu. Covek me je gurao,da probamo tako. Ali nista. Vec sam pocela da ocajavam. Ponovo sam uzela da proveravam svecicu,cisto da radim nesto inace bi poludela,kad sam videla da mi je otkacen kabal koji je pricvrscen na kapicu. Vratila sam ga na svoje mesto i dalje je bila pesma. Upalio je iz prve i vise nisam imala problema.Nisam stajala do Sabca i dalje putovanje je bilo ok. Dve nedellje nakon ovog puta me je pozvao onaj sto sam ga upoznala u Budvi sto otvara kafic i pitao me je da li hocu da radim. Ja sam naravno rakla da hocu. On me je nazvao u petak i rekao da moram da stignem u ponedeljak. Sutradan sam zamolila majstora da mi pregleda motor i oko podne sam krenula na put,opet mz-om. Svi su mi govorili da sam luda i da je to opasno,i skoro su me odgovorili od puta. Ali ja sam ipak krenula potpuno sama put Budve. Posto nisam imala rezervnu gumu,a nisam imala gde da kupim svratila sam u Grotcku kod mog prijatelja Zokija i on mi je dao gumu i uputio me dalje. Uputio me je na neku precicu koja je ,inace,najgori put kojim sam ja isla i sto je najgore svo vreme je sipila kisa. Put je protekao u redu i kad sam stigla u Novu Varos poceo je da pada mrak i nisam smela da nastavim dalje pa sam uzela sobu i prespavala tamo.Nisam se bojala da vozim po mraku,ali ja sam ipak zensko i razmisljala sam sta ako mi stane motor pored puta. Mozda bi stao da mi pomogne neko ko je ok a mozda i ne. Ujutru sam nastavila dalje. Put je protakao bez problema,ali posto nisam pravila pauze ledja su jako pocela da me bole i morala sam da stanem u Podgorici. Kad sam stigla u Becice sisla sam sa motora i odmah su me ubacili u sank da radim,onako u koznim pantalonama.Strasno! Ostala sam tamo sest meseci. A sad cu reci nesto sto ce izazvati burne reakcije verovatno,ali ja sam izbegavala da ispricam ovaj deo price zato sto necu da postavim slike. Na svim slikama sam u kupacem i nema sanse da ih postavim ovako javno. Izvinjavam se,ali cete morati da zamislite.

Jos jednom da naglasim: ne bi isla motorom u Dubrovnik,a ne u celu Hrvatsku. Verovatno se nisam dobro izrazila. Rado bi putovala po Hrvatskoj. Ima puno gradova koje bi volela da vidim.

Wulfy,ti si uvek dobrodosao svuda! Sto se tice nasih prijatelja iz Hrvatske koji zele da dodju,naravno da su dobrodosli ovde. Budala ima svuda i mislim da i jeste najpametnije da ih neko saceka na granici. Tako su moji prijatelji iz moto kluba Arhangel isli na Hvar. Ljudi su ih sacekali i sproveli kroz Hrvatsku i nisu imali problema. Ja se dobrovoljno javljam da vas ugostim i ispratim. Ja sam u Dubrovnik isla i naredne godine,ali nisam isla motorom i bilo mi je lepo. Motorom bi isla u druge delove Hrvatske,i vec neko vreme zelim da dodjem u Slavoniju ali nikad da nadjem para i vremena. Ja u Slavonskom Brodu imam dva strica i oni imaju sedmoro dece koje ja nisam videla od kad sam bila mala.Mislim da bi to sigurno bilo jako lepo iskustvo.

Ja namerno nisam napisala nase iskustvo zbog losih stvari,mi smo u Dubrovniku bili taj dan kad se odrzavala vaterpolo utakmica Srbija i Crna Gora protiv Hrvatske u Sloveniji. To je bilo onda kad su razbijali kola i palili zastave ispred ambasada. Naravno,mi nismo imali pojma o toj utakmici i culi smo u nekom rastoranu kad smo vec bili u Hrvatskoj. Mislim da je to bila 20003. ili 2004. Ko prati sport ce znati bolje. Inace, Gordone, svi moji saputnici su iz Sabca. Islo je sest motora i moj mz. Ovi ostali su nam se pridruzili u Trebinju. Mi smo samo hteli da odemo u Dubrovnik popijemo kafu i vratimo se nazad. Medjutim,zbog te puknute gume smo morali da prespavamo (kasnije se probusila guma i na mz-u). Zbog mog iskustva necu sigurno ici motorom u Dubrovnik vise,ali to ne menja moje dobro misljenje o ostalim ljudim u Hrvatskoj. To su bili samo hirovi napaljenih navijaca. Verovatno da smo isli neki drugi dan ne bi bilo tako lose.

Ove tri slike iz Dubrovnika nisam dobro ubacila,pa cu ponoviti,ulazak u stari grad: Pa njihov bajkerski kafic,nisu bas bili odusevljeni nama i nisu nam mnogo izasli u susret:

Ja bas nisam vicna pisanju,a nisam sigurna ni da cu dobro ubaciti slike ali mislim da ova prica treba da bude ispricana. Ja cu je ispricati onako kako se i odigrala,bez ulepsavanja,verovatno bi to neko puno lepse napisao. Pa da pocnem. Ko me poznaje zna da ja uglavnom ne planiram stvari ida uvek docekam zadnji trenutak da nesto obavim,pa ni ovaj put nije bio izuzetak. Krenula sam na put,ali kako nisam imala zeleni karton prvo sam svratila u NS da isti izvadim. Tu sam svratila kod mojih prijatelja: Od njih sam otisla u Sabac,gde sam se nasla sa ljudima sa kojima cu putovati i tu nas je Djeda ispratio sa mnogo dobrim pasuljem: Prespavala sam u Sabcu i ujutru smo krenuli put Trebinja. Put je bio prilicno lep,ne znam da li ste isli tim putem ali priroda je izuzetna. Nemam slika uz put,na moju veliku zalost. U Trebinje smo stigli uvece oko deset,uglavnom zbog mene i moje spore voznje (sto mi je jedan od saputnika celim putem nabijao na nos. Po njegovom zena na brodu donosi nesrecu). Tamo su nas kako i obicno docekali kao da smo kraljevi.Prvo smo otisli kod predsednika kluba kuci: Posle smo otisli na skup gde sam dobila pehar za najvecu kilometrazu predjenu do skupa. Tu smo se zezali,isli do grada...Radili sta se radi po skupovima. Ovo je jedno od lepsih mesta u Trebinju,terasa u centru grada: Imam dosta slika iz Trebinja,ali je i ovo dovoljno. Nakon skupa u Trebinju,u nedelju,smo krenuli put Dubrovnika. Cim smo presli granicu na jednom motoru se probusila guma i kako je bila nedelja i niko nije hteo da nam pomogne mi smo gurali travu i cvece umesto unutrasnje gume da bi covek mogao da stigne do naseljenog mesta. Kladim se da tako nesto nikad niste videli: U Dubrovniku nam se nisu desavale bas lepe stvari,pa necu pisati o tome. Postavicu vam neke slike: Posle toga smo se vratili u Trebinje i krenuli na novo putovanje duz crnogorskog primorja. Od Herceg Novog do Budve. To je prica za sebe,pa cu vam je ispricati drugom prilikom. Ovo je jako lepa uspomena,mada tog trenutka ni ja ni moji saputnici nismo tako mislili. Puno losih stvari nam se desilo,ali ja se sad rado secam ovog putovanja.

Pozdrav. Bilo mi je lepo kod vas na zurci.

Pozdrav! Zelim vam puno srece i dosta kilometara.

Pozdrav.

Pozdrav!

Ja sam pre tri cetiri godine isla sa mz-om do Trebinja i Dubrovnika,i dve nedelje posle tog puta sam vozila do Budve.U Trebinju sam dobila pehar za najvecu kilometrazu. Jednom mi je pukla guma (u Dubrovniku) i jednom mi je crkla svecica i to je to. Imam lepih slika,ali nemam skener. Izabracu neke pa cu ici do druga da ih skeniram i ubacim. Ja se ne razumem u strucne stvari,ali putovanja su moj fah. Za protaklih deset godina sam putovala po celoj bivsoj Jugoslaviji i imam prelepih slika.

Veliki pozdrav i od mene. Mislim da ste jedan od retkih gradova u kojem nisam boravila,ako ne i jedini,moracu to da ispravim.

Ja cu gledati da dodjem. Ako mi posao dozvoli. Koke jedu i vikendom.

Srecno ,ljudi. Ja sam htela da dodjem danas ali sam bolesna vec nedelju dana. Bas mi je zao sto cu propustiti ovako nesto.

:'( :'( :'( :'( hocu ija na takav put! Ja nisam videla dalje od bivse Jugoslavije. Ali ja sam optimista. U svakom slucaju-svaka cast.

Zeljka dobro poznajem,a Rile mi je kum. On me je krstio kad smo bili kod Zeljka u Trebinju. Imam prelepih slika odande.

E ja vas nisam zaboravila,veliki pozdrav i poljubac od mene!

Pa nauci ga ti kao covek sa VELIKIM iskustvom.

Nemoj tako...ni jedan motor nije prevelik! Samo noge mogu biti prekratke... ;D A ti koliko se secam nemash taj problem! Ipak je za mene taj motor previsok i prevelik. Ja sam bila u par situacija kad sam se jedva izborila i sa mz-om.

Svaka cast na tekstu. Procitala sam sve dva puta i uzivala sam u svakoj reci. Steta sto je taj motor prevelik da bi ga ja vozila!

Pozdrav i od mene. Ja sam u komsiluku Zr-a,ali sam u centru skoro svaki dan zbog posla.

Pozdrav.

Pozdrav!