Ukrasti novembru jedan dan za vožnju je pravi uspeh,ali ukrasti mu dva je više nego bogatstvo,što znači da sam ja bogat čovek,bogat,ali ne i
sebičan,podeliću svoja dva nedeljna prepodneva sa vama,podeliću mali deo moga Srema....
Krenuh do sela Manđelos,desetak kilometara od Mitrovice da obiđem vikendicu i rakiju,a zatim ka Gr(e)gurevcima,selom pod samom šumom,strašnom šumom...
Inače,svako selo na južnim padinama ima put do takozvanog partizanskog puta,koji ide sredinom planine,Ležimir,Divoš,Jazak,Bešenovo imaju asfaltiran,a Gregurevčanima je ostavljeno da se lomataju po ovom kamenu,što nas i vuče u njhovo divno selo,pored vina i lepih sremica...
nakon toga ulazi se u začaranu šumu...
dalje konjić ide sam svojim putevima,meni ostaje da uživam...
put dalje vodi ka selu Bešenovo,ovaj deo se zove Mutalj,nekad je bio poynat po velikim plantažama voća PD Pinki iy Sr.Mitrovice,i sjajnim voćnim rakijama,sad njihovo voće jedu bogati Rusi,da li u tečnom ili smrznutom stanju znaju samo bivši direktori,koji su i kupili Pinki,verovatno za amper bresaka...
Ovde sad vladaju teški kamioni,Lafarž i globalizacija su neumoljivi,prekopati jedno brdo,i napraviti drugo nikad nije bio problem,šta je za njih jedan Srem_
Samo par kilometara dalje,opusteli objekti Pinkija,apsolutni mir i tišina,samo Kobac šestari nebom spremajući nedeljnu gozbu..
Spustih se malo niže,ali u ušima još uvek zuji,planina je to,sad sam na sigurno 300-350m nv!
Drugog jutra put me odveo na sam severozapad,preko Ležimira na Sviloš,Grabovac te dalje na Susek,hrvatsku granicu,te Vizić i Divoš...
Dunav,prokleti Dunav,ta prirodna granica Srema,da ga nema Srem bi se prostirao najmanje do Pešte i Beča...
Od Šume do Divoša može i ekološki,bez benzina
Kad već siđemo,prođemo Čalmu,mitrovačka varoš je na puškomet,hvala bogu,biće 'leba...
a i šećera, ,deca u Sremu će imati za poslasticu...hleb sa šećerom i vodom,kad se samo setim....
Čudno je da sam motorom obišao Sloveniju,Hrvatsku,Makedoniju,Bosnu....a nisam Srbiju,svoju zemlju,moju zemlju,stalno trašimo nešto drugo,nešto daleko,a ono što je oko nas ne primećujemo,sledeće godine sam rešio to da ispravim,peć planiram Tour de Serbia,čak se i po mome Sremu dugo nnisam vozao van uobičajenih puteva
Volim svoju zemlju,svoj kraj,moj Srem,volim šunku,kobasice,kulen,paradajz čorbu sa debelim rezancima,rastezano sa višnjama i
jabukama,testo sa krompirom...odkada bake nema,mama pravi sa kupovnim testom,ne mesi,a zna,znam da zna,ali razumem,teško joj
seti se bake,svoje mame,natopila bi suza testo,pa bih ja otkrio njenu tajnu da plače kad me nema kući,i ja volim moj vinograd
ali mi je teško da idem tamo,znam koliko ga je moj tata voleo....
dosta je bilo,ne mogu vise da kucam...mama je izašla,nešto mi kaplje po tastaturi....
