Na kraju da dodam iako znam da ovo nije mesto za to, Vranac je na prodaju. U međuvremenu je uleteo novi i veći motor pa Vranac mora da ide. Motor je u odličnom stanju. Ako znate nekog bio bi vam zahvalan. Dogovor za kolege sa foruma. BMW F650 GS - Hitno - KupujemProdajem NOVI.KUPUJEMPRODAJEM.COM BMW F650 GS Military edition - rađen za dansku vojsku. Motor je u odličnom stanju. Redovno servisiran. Prvi vlasnik od uvoza. Fabrički bočni koferi. Zadnji kofer. Crash barovi. Fabrička... BMW F 650 GS WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM BMW F 650 GS, 2001. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 58500 km, Aranđelovac. Cena 2.950 € - Motori - Polovni Automobili

Dan 7. Nakon prethodnog ne tako napornog dana, usledio je još jedan lagan dan. Povratak kući se odlaže maksimalno, i negde nakon doručka (nakon što smo zgužvali jednu pitu) lagano krećemo. Ovu deonicu ste svi prevezli više puta sigurno, pa nemam nešto posebno ni da izdvojim (sve znate). Mali zastoj na Zlatiboru zbog udesa, lagana vožnja magistralom uz umerenu gužvu, par pauza za gorivo i kafu, zatim pauza na koti 555, i u laganom ritmu nakon par sati stižemo kući. Sve u svemu, lepih sedam dana uz pređenih nešto malo ispod 1800 kolometara. Vranac je odradio posao maksimalno dobro i zaslužuje svaku pohvalu.

Za malo. Uhvatio nas jak vetar na 7-8km do Priboja i početak nevremena. Malo poprskala kiša, dovoljno da asfalt postane kao led. Tih 7-8km smo prešli sporije nego prethodnih dvadesetak kilometara od Prijepolja. Ali izbegli smo najgore.

Dan 6. Danas smo rešili da se naspavamo. Put od Podgorice do Priboja nije zahtevan ni dugačak pa ne žurimo. Nakon doručka silazim ispred zgrade, malo sređujem motor, zatim sledi pranje i sipanje goriva pa natenane pakovanje i negde oko jedan sat krećemo iz Podgorice. Rešili smo da ne idemo na auto put već starim dobrim kanjonom Morače i zatim uz Taru i Lim da dođemo do Priboja. Iako smo tuda prošli sto puta, svaki sledeći put je novi doživljaj i jedva čekam da tuda ponovo prođem. Pravimo pauzu na Crkvinama sda se osvežimo i popijemo domaći sok od borovnice. Ubrzo nastavljamo dalje. Na granici nije bilo gužve i brzo prolazimo. Pravimo kratku pauzu na samoj granici gde srećemo kolegu iz Aranđelovca @lestra . Kratak razgovor, on ide na more, mi nazad. Pozdravljamo se i svako svojim putem. Sledeća pauza u Prijepolju. Svraćamo u Mahovu pekaru na ćevape. Ko nije tamo jeo ćevape, nemoj da je prošao Prijepolje a da nije svratio. Nakon ćevapa, polako uz Lim preko Bistrice, stižemo do Priboja. Kraj za danas u neizbežni obilazak rodbine uz po neku rakiju, pivo, meze...

Negde oko 15h krećemo dalje put Skadra. Gužva na putu je i dalje. Na toj deonici mi se potvrdilo dva puta da u Albaniji treba otvoriti četvore oči kada se vozite. Niko ne poštuje nikakva pravila. Preticanje na punoj liniji, sečenje krivina,... Dva puta mi se desilo da mi na pravcu u susret izleti auto iz suprotnog smera, da vidi da ja idem i da ni milimetar ne popusti i pokuša da me izbegne. U jednom slučaju sam morao da siđem sa asfalta u prašinu da bi izbegao auto. Vodite računa mnogo više ako idete u Albaniju. Stižemo do Skadra zaista umorni od vrućine i odlučujemo da tu napravimo pauzu za ručak. Na izvoru Bojane nalazimo lep porodični restoran gde se zaustavljamo i pravimo dužu pauzu. I dalje je pakleno napolju ali sedimo u hladu. Prijatna atmosfera, lepa klopa i zvuk reke zaista nas okrepljuju. I naravno jedno Pećko pivo. Nakon odmora hitamo prema Podgorici. Put oko jezera je lagan i nema gužve. Brzo stižemo na granicu i još brže prelazimo granicu. Do Podgorice ima još dvadesetak kilometara i brzo stižemo na odredište. Tuširanje i zaslužen odmor. Dosta je za taj dan.

Prvu ozbiljnu pauzu za okrepljenje pravimo na izlasku iz Valone na jednoj pumpi, gde točimo gorimo i malo odmaramo. Taj dan je zaista bio paklen a pred nama je bio najgori deo puta bar što se tiče vožnje motorom. Ravnica, auto put i izuzetno visoka temperatura. Nigde drveta. Plan je da do Tirane nema stajanja jer je put od Valone preko Drača do Tirane zaista jedan od dosadnijih. A i u Tirani nas čeka prijatelj da se vidimo i popijemo piće pa je plan da se tamo pravi pauza. Zaista nema se šta napisati za ovaj deo puta osim da je dobro urađen. Na ulasku u Drač je baš bila ogromna gužva. Žurimo da što pre dođemo do Tirane i napravimo pauzu, jer je zaista bilo vruće i ja sam zadnjih sedamdesetak kilometara vozio skroz otkopčan i raspojasan. Gužva u Tirani je standardna ali srećom obilazimo centar i konačno se nalazimo sa prijateljem i pravimo pauzu. Ko ima vremena ima šta da vidi u Tirani i može se zadržati duže. Samo neke od stvari koje možete posetiti u Tirani su Grand Park Tirana, Pyramid of Tirana, Tirana Castle, Skenderbegov trg, Nacionalni muzej, Preza zamak,...

Dan 5. Ustajemo rano ujutru i već oko 7:30 smo na motoru. Krećemo iz Ksamila preko Sarande i pravac SH8 na čuveni prelaz Ljogara prelaz koji se nalazi u istoimenom nacionalnom parku. Zaista, ko nije prošao SH8 putem treba to da uradi. Put od Sarande do Valone vodi preko krivudavog puta koji se čas penje u planine, čas spušta na nivo mora i tako u krug nekoliko puta, sve do pošetka uspona na Ljogaru. Uspon na Ljogaru i njegove serpentine u dušini od desetak kolometara zaista daju prelep osećaj u vožnji, a i pogled na samom prevoju oduzima dah. Preporučujem da se za ovaj deo puta odvoji ceo dan i da se natenane čovek provoza od Sarande do Valone, naravno ko ima vremena. Put nije dugačak, tek negde oko 130 kilometara ali sa velikim brojem prelepih plaža i uvala za kupanje, malih planinskih sela i prelepih pogleda, pa je prava štata ovaj put proći na brzinu. Nakon kraće pauze i fotografisanja nastavljamo put prema Valoni. U Valonu stižemo oko jedanaest sati pravo na doručak. Ne zadržavamo se puno u samom centru već odmah nakon doručka nastavljamo dalje.

Nakon obilaska Plavog oka ubrzano krećemo prema Ksamilu jer je već dosta kasno i treba pre mraka doći do smeštaja. Usput nailazimo na nezaobilasne učesnike u saobraćaju u Albaniji. Stižemo u Ksamil oko pola osam i brzo se smeštamo u apartman. Veče koristimo za laganu šetnju po centru osveženje i odmor. Naredne tri noći smo u mestu i dva dana ćemo iskoristiti da se lepo odmorimo. U blizini Sarande i Ksamila postoji još nekoliko atraktivnih lokacija za obilazak. Đirokastra i dvorci Đirokastre, nacionalni park Butrint, Ali Pašina tvrđava, Lekursi zamak, ostatci Singoge, ... A i Grčka je blizu pa ko želi može da skokne i do Igumenice i dalje do Krfa. Naravno, može se i direktno iz Sarande trajektom preći na Krf. Inače bolji plivači do Krfa od Ksamila mogu i da preplivaju. Mi smo ipak rešili da malo odmorimo i da ostale atrakcije posetimo neki drugi put kada dođemo (razlog više da se ponovi slična ruta).

Iako sam žarko želeo da se bućnem posle celog dana vožnje na sigurno 35 stepeni, obzirom da je zabranjeno, nisam hteo da okušavam sreću da me neko cima zbog brčkanja nogu . I i bio sam pod punom opremom pa me smaralo da se raspremam.

Plavo oko je izvor vode i veštačko jezero koje je napravljeno na mestu izvora. Nalazi se na dvadesetak kilometara severno od Sarande. Izvor je veoma popularna turistička atrakcija. Plavo oko je, zapravo, rupa u kojoj se spajaju podzemne vode koje kroz nju izbijaju na površinu pod veoma velikim pritiskom. Pretpostavlja se da je dubina korita na mestu izvora preko 50m. Hladna tirkizna prozirna voda karakteristična je za ovo mesto i zaista je prelepa. Izvor i samo jezero su deo prirodnog rezervata. Od parkinga do samog izvora, preko brane, se može doći samo peške i ima oko 2km lagane šetnje uređenom, popločanom i osvetljenom stazom. Na kraju staze, a na smom mestu izvora ima nekoliko restorana gde se može odmoriti i osvežiti, a tu je i suvenirnica.

Dan 2. Nakon lepo prespavane noći, oko osam sati krećemo iz Bitole. Brzo stižemo na granicu na kojoj nema gužve i nastavljamo put Kastorie. Kastoria je univerzitetsko mesto na obali jezera koje svako treba da obiđe i po mogućstvu zadrži se barem jedan-dva dana. Na žalost mi samo prolazimo i ostajemo samo sat vremena uz nadu da ćemo ga jednom sigurno obići bolje (slike sa neta i par naših slika). Dalje nas je put vodio preko Nestoria na Passo Kotili. Priroda i put su prelepi. Pravimo pauzu na viidikovcu i nastavljamo dalje prema Konici i prema Albanskoj granici. Put je dobar, nije opterećen i zaista je milina voziti. Prolazimo dalje kanjonom reke Sarantaporos. Zanimljivo je da je korito reke izuzetno široko ali da je rečica mala da se može pregaziti (pretpostavljam da je tako zbog velike količine snega koji se topi sa planina u proleće i da je tada korito puno). Inače na ovoj deonici ima dosta kamenih mostova iz antičkog vremena pa se može stati, odmoriti i videti po nešto lepo. Pravimo pauzu na pumpi kod Konice jer je uz korito reke bila nesnosna vrućina (upekao kamen) i više nije bilo moguće voziti. Nakon kafe i osveženja krećemo prema Albanskoj granici. Stižemo na granicu ubrzo nakon toga i samu granicu prolazimo veoma brzo bez nekih zastoja. Sledeća stanica Plavo oko. Put je ugodan i prijatan za vožnju sa dosta maslinjaka pored puta. Priroda je izuzetno čista.

Dan 1. Polazna tačka Aranđelovac. Nedelja 18.06. 06:30h i krećemo. Odlučili smo se da idemo preko Kragujevca i Batočine do autoputa i da taj dan vozimo uglavnom autoputem i pređemo najveću kilometražu do Bitole (Ar-Bitola 537km). Putovanje autoputem je prilično dobro teklo i nema nekih preteranih zanimljivosti koje bi vam ispričao. Kiša nas je uhvatila na desetak kilometara pre Vranja i pratila nas do desetak kilometara iza Vranja Prelazak granice je proteko relativno brzo i bez većih zastoja i čim smo prečli granicu sunce je počelo da sija i da greje. Konačno prvi zraci sunca posle kišne nedelje. Na pumpi u kumanovu nas je sačekao prijatelj iz Makedonije sa suprugom i odatle nastavljamo put zajedno kroz Makedoniju. Kod Gradskog se odvajamo sa autoputa konačno i krećemo prema Prilepu i Bitoli kao našoj finalnoj destinaciji za prvi dan. U Prilepu svraćamo malo da odmorimo, ručamo sa prijateljima i malo se ispričamo i naravno malo fotografišemo. Nakon ručka prijatelji su se vratili za Kumanovo, a nas dvoje nastavljamo još oko 40km do Bitole i do našeg smeštaja. Uveče, mala šetnja u Bitoli i odmor.

Posle dužeg planiranja i organizacije puta, odmora, dece, babe za čuvanje i svega potrebnog za ovo putešestvije, došao je i dan da se krene. Prethodne pripreme motora su protekle savršeno. Urađen je servis, zamenjeni lanac i lančanici, promenjene tečnosti, stavljene nove pločice (Brembo ), led sijalica, kupljene bočne torbe za roll bar od kolege @djolji , stavljene baterije u alarm, tako da je sve bilo spremno za polazak. Spakovali smo se veče pre polaska i nadali se da će sutra biti lepo vreme i da ćemo neometano krenuti (prethodnu nedelju su bile istorijske kiše i poplave nikad zapamćene u Srbiji ) Gospođa i ja smo rešili da krenemo sami na put od oko 1800 kilometara kroz Srbiju, Makedoniju, zatim Grčku i da dođemo do Albanije na more gde bi odmorili nekoliko dana, a zatim kroz Albaniju (SH8) preko Skadra do Podgorice, i na kraju preko Priboja (valja malo obići i rodbinu) do kuće.

Završena tura u subotu. Krenuli smo u nedelju 18.06. i vratili se u subotu 24.06. Sve je bilo savršeno i sigurno ćemo ponoviti neki put. Topla preporuka za grčki deo planina od Kastorie prema Konici preko Nestorina, na Passo Kotili. Vrhunski prizori i put. Kroz Grčku od Kastorie do granice sa Albanijom nismo sve ukupno videli 10 vozila. Put prelep. Na toj deonici ima više kamenih mostova koje treba videti. U nastavku plan rute. Što se tiče slika, na žalost nešto slika mi se izgubilo sa kartice (pregrejao se telefon) a nešto je ostalo. Pokušaću da napišem jedan putopis u narednim danima pa ću tamo kačiti slike. Ako ne bude putopisa, biće slika ovde.

Poštovane kolege, potrebna mi je komunikacija za suprugu i mene. Za početak mi je potrebna neka jeftinija, polovna komunikacija. Ako neko ima nešto da ponudi molim vas da me kontaktira. Unapred hvala.