Nemoj da mislis da necu!

Dobrodosao!

Pozdrav!

Pozdrav!

Slican je kljucu koji majstori za popravku bicikala koriste za recimo dotezanje volana bicikla. Veliki lucni kljuc, sa kukom na kraju.

Ma kad se gleda iz daleka...lici zaista.

Pozdrav!

Pozdrav!

Slovenija je izuzetno lepa zemlja, na mnogim mestima se mora vozilo (koje god da je) ostaviti i ici peske ili gondolom. Zato, tesko da se moze obici za dva dana i videti nesto.

Zaboravih da okacim i mapu: To je to.

Spave me je pozvao dan u oci puta i pitao "Hoces?" Hocu. Momci su dosli u dogovoreno vreme kod mene, pa smo se spustili do centra Lazarevca gde se odrzvao nekakav mini moto skup. Ipak sam se iznenadio brojem motocikala i posetilaca koje smo tamo zatekli. Lazarevac je tog dana bio prepun motora koji su pojedinacno ili u grupama gmizali na sve strane. Na zalost, ovde kao da postoji naredba za zabranu nosenja kacige na glavi (tolerise se ako je na laktu), tako da smo je samo mi izgleda imali tamo gde spada. Tu sam ja konstatovao da sam zaboravio Canona pa sam skoknuo do kuce da ga uzmem, dok je ekipa pojacana sa Rajom ubijala vreme: Iz Lazarevca smo krenuli do Zupanjca gde se odvaja put ka Donjem Lajkovcu gde sam ja imao jedan poslic. (da ispravim Spaveta, nije mi covek dugovao nikakve pare, nesto drugo je u pitanju Na putu do Donjeg Lajkovca smo se vec susreli sa 3km dugom deonicom makadama. Put u stvari ide bivsom trasom uskog koloseka koja je nekad tuda prolazila. Spave i Cope su dali gas i nestali u prasini, otisavsi da nas sacekaju par kilometara dalje, tako da su besni pogledi lokalaca zadrzavali na Goranu i meni. Neverovatno je koliko pobesnela Afrika moze da dize prasinu!!! Naravno, u toj brzini su otisli malo predaleko pa smo napravili malu pauzu dok smo ih navatali nazad Ovaj kvalitetan put je bio samo uvod u ono sto je mucnog Kawasakija cekalo tog dana. Od Donjeg Lajkovca (koji je usput visi od Lajkovca) put pocinje da se penje ka Mionici.Predivne blage krivine, relativno dobar asvalt. Da napomenem da su Cope i Spave svojim prolaskom u izvesnoj meri unazadili proizvonju jaja u ovom kraju, ali o tome neka pisu oni. U Mionici se nismo zadrzavali, vec smo produzili ka rodnoj kuci Zivojina Misica u selu Struganik. Skoro celo selo se bavi prodajom kamena koji se otkopava po lokalnim kamenolomima. Jedan od njih je bio pored puta, sto smo iskoristili za par snimaka: Do kuce se stize veoma strmim i uskim putem, uz zainteresovano posmatranje par dzukaca kojima smo verovatni bili fantasticna atrakcija. Prosle godine, 20 jula, je ovde otvorena spomen cesma, u koju sam polagao najdublju nadu za prestanak zedji koja me je morila jos od Lazarevca. Ali sta, vode nema! Evo kako bi izgledalo da je VODE bilo: Ovde Spave objasnjava tehniku voznje medju kokoskama, drugi hvataju beleske: Guja ljuta, neuhvatljiva po krivinama: Produzujemo dalje ka Ravnoj Gori, najlepsim delom puta koji smo danas presli, a da je bio pokriven asvaltom. Serpentine kao na Grosglokneru, Cope ramenima dodiruje temena krivina. Ipak, treba biti pazljiv, ima kamiona koji se veoma sporo krecu po ovim krivinama, koje su uz to cesto sa peskom ili prosutim kamenjem. Pogled sa nekih krivina je zaista predivan, ali se ne moze bas sve slikati. Evo kako izgleda jedan od lokalnih vrhova pored puta: Na Ravnoj Gori standardno, lepo, tek poneki posetilac. Posle malo fotografisanja: se dogovaramo da odemo do Drazine pecine (ako se dobro secam naziva). Moj predlog da odemo peske biva nadglasan pa krecemo motorima. Ipak jedo parce puta prekriveno blatom nas sprecava da odemo do same pecine, pa posto ekipa i dalje ne zeli da pesaci, okrecemo i vracamo se nazad. Mozda je i bolje, jer bih da smo stigli, verovatno morao da jurim za Spavetom i Copetom motorom PO pecini, za sta tog dana nisam bio raspolozen. Na poslednjo slicici je kafanica sa basticom u koju sam polagao nadu za VODU i kafu. Pitam na polasku Spaveta hocemo li da svratimo, on klima glavom i odlazi. Sav srecan krecem za njima ne stavljajuci rukavice, psihicki se pripremajuci za kraj dehidracije, ali... Oni odlaze dalje, ja posle par stotina metara stajem da navucem rukavice, gledajuci u tri sarene tackice koje brzo nestaju iza sume. Ekipu sustizem par kilometara dalje, cekaju mene i vrse pripreme za spust. Kakav spust, pa asvalt je lep, ali... Oni pokazuju na jedan krajnje sumnjiv puteljak koji se odvaja desno, sa divnog asvalta. Hm. Nisam siguran da je Kawasaki Co.LTD zamislio da ER6 ide po ovakvim putevima, ali Goran hrabro krece za Copetom i Spavetom koji su veselo odmaglili. Negde. Put je poceo bezazlenim rupicama od samo 30-tak cm koje veselo obilazimo utabanim kolotecinama, praceni cvrkutom ptica i pucanjem kamencica ispod tockova. Okolina je zaista predivna, kuce su stare i iskljucivo ovakve: U neko doba, put se pretvorio u vrlo ostre serpentine. Jesam li vec pomenuo Grosglokner?? E, ovo je to, ali sa tucanikom i kamenjem. Ja bre imam "L" tablicu!! Kad sam je preuzimao, rekli su mi da ne vozim brzo, ne vozim saputnika, ne idem van podrucja Beograda i narocito, da ne silazim sa Ravne Gore preko sela Ba! Ali eto. Na blazim krivinama sam imao prisebnosti za poneki snimak: Afrika se veselo vrpoljila ispod mene. Bio sam potpuno smiren, jer sam sa desne strane imao sigurno mesto za izletanje: Ipak, malo po malo stigli smu u civilizaciju: i izasli na ovo dole. Sad znam kako se osecaju brodolomnici kad konacno dohvate kopno. Na moju zalost, nije bilo vremena za silazak sa motora i ljubljenje ove povrsine: jer je trebalo posetiti druge znacajne objekte na ovoj lokaciji, a to je recimo vikendica Spavetovih roditelja. Do doticne vodi hmm... blagi :shock: uspon, po makadamu. Kad su se popeli Cope i Spave, valjda mogu i ja. Uspravio sam se na fuzastere, nagao napred, dao gas i uz malo kopanja tocka po kamenju i vrckanja Afrike stigao do gore. Vikendica je na sjajnom metu, i sa trema se pruza predivan pogled na dolinu Kadine Luke. Ja sam, medjutim u misilima vec trazio nacin kako da sidjem nazad, uz minimalnu stetu. Svakakve ideje su mi padale na pamet, ali na kraju sam stisnuo petlju i - spustio se. Steta je sto nije napravljen video snimak spusta, jer bi sa istim sa punim pravom otisao u SUP i trazio "A" pecat u vozackoj dozvoli. Da, umalo da zaboravim, nije bilo VODE jer je vikendica bila zakljucana. Nastavljamo prema Ljigu, ali posle nekoliko stotina metara od izlaska na Ibarsku skrecemo levo, preko recice do predivnog kafica. Veliki travnjak, drvene klupe i stolovi, ljubazno osoblje koje je donelo 1+1 litar vode za neke od nas, pa dobra kafa koju sam umalo zaboravio da popijem. Samo jedan snimak odavde, izdadose me baterije u Canonu: Ekipa je tu konstatovala da je gladna (za zedne se kao sto vidite ne brinu) i resila da promeni lokal. Palimo masine za odlazak do 500 metara udaljenog restorana pored vodenice. Predivan ambijent, sum vode u vodenici, blago popodnevno sunce... sta reci! Ipak, pre rucka, ucinjeno je nesto korisno, ocisceni su viziri, a i ja sam uspeo da nabijem na glavu Copetov N102 i najverovatnije resio da kupim istu kacigu. Klopa je bila sjajna, Spave je napisao vec, 4 osobe - 1250 Dinara! Posle posete Spavetovim rodjacima, krecemo ka Lazarevcu. Dobra voznja, pravilno odstojanje, konstantno 100km/h i za tili cas smo stigli. Ah, da, Goran je ovo iskoristio da skine prasinu sa guma, sto je moglo samo na jedan nacin. Na kratkom rastojenju. Uz zainteresovane poglede policije. Ali, posle nas je uredno sacekao. Turska kafa sa obaveznim ratlukom u kaficu u Lazarevcu je bila tacka na i na predivan dan. Sjajna ekipa sa kojom bih mogao na kraj sveta. Jedva cekam sledecu voznju. Pozdrav svima koji su imali strpljenja da ovo citaju!

Svaka cast Cope za sliku. Spave gledaj kako se radi slika na kojoj mi se ne vidi stomak! A ti prvu pa iz profila! :twisted: :twisted: :twisted:

Pozdrav!

Pozdrav!

Cestitam, jako lep motor, po mom ukusu. Zelim ti puno predjenih kilometara i da napravimo neki krug negde, nekad

Eto, stvar ukusa. Meni se taj film recimo nije dopao. Ubise mu prijatelja, ubise mu zenu, ubise mu dete...pobise mu sve zivo sto je imao, onda se on kao malo sveti, par njih izleti sa puta, skrlja se i on i odcopka dalje... Izasao sam besan iz bioskopa. Da ima atraktivni snimaka, ima. I to je sve.

Pozdrav!

Mislim da treba da sipas samo kvalitetno ulje za menjac, ne za motor! Znaci gradacija SAE 80-90 iskljucivo, druga ulja su previse retka i prljaju sve okolo. Ni Louisovo ulje nije nista drugo do ulje za menjac.

Pozdrav!

Ja imam HP 6915 PDA i pre par dana sam skinuo neku beta verziju karte za Srbiju, za koju se kaze da je besplatna. Po instalaciji u memorijsku karticu telefona, trazi mi aktivacioni broj za mapu? Zna li neko kako to da izbegnem, ako je vec besplatna? 6915 ima u sebi (ko ne zna) GPS prijemnik. Inace, ova verzija mape koliko znam nema navodjenje, vec samo ocitavanje pozicije.

E moj sine kad bi neko chichi objasnio sta ti je to E-mule, ja za to prvi put cujem, ali raspitacu se. Puno hvala ! Dakle, idi na google pa odkucaj emule, prati prvi link i trazi download. Kad skines instaliraj program, odaberi neki server, i u search prozoru chekiraj da trazis document, postavi global servers i naziv tvog harlija u polju za pretragu. Videces, nije strasno, ali veoma, veoma korisno, pogotovo za muziku i slicne stvari.

Sta da mi pisu kad sam cist ko suza? Kaciga, nove gume, svi papiri...