Jos pre nekih dvadesetak dana, kopao ja po Google Earth... Razgledam okolinu Krusevca i planiram neke manje ture koje bih mogao da pravim kad ugrabim prvu priliku. Manastir Ljubostinja kod Trstenika mi bas deluje privlacno, vozio bih neprometnim putem pored reke Morave nekih 40km .... Odlicno! Morao sam da nadjem neki beznacajan razlog ne bi li seo u autobus u Beogradu, a izasao iz njega u Krusevcu. Kao, idem ja da zavrsim neke poslove, a ustvari jedini razlog je da provozam Afriku. Sta cu da radim kad mi je garaza udaljena samo 220 kilometara od kuce Rekose neki ljudi na televizor da ce biti lepo vreme (ovde sam shvatio relativnost lepog vremena, meni je bilo lepo to sto je najvisa dnevna temperatura bila 5*C i nije bilo kise) pa greota je da ga ne iskoristim. Nije ovo bio onaj dan kada je bilo 17*C, vec nekih 4-5 dana pre toga. Tmuran je dan malo danas. Nisam siguran hoce li kisa da pada pa sam se vozikao po gradu. Negde oko 13:00h vidim ja nece biti kise, temperatura negde oko 3*C... idealno za put koji sam planirao.... Dan I Most na reci Zapadna Morava, od Krusevca prema selu Jasika... Sa vrha ovog kamenoloma moji blesavi drugari su pre nekih 7-8 godina poletali paraglajderom... nekom predratnom varijantom.... svaka im cast... Setim se ja da nisam natocio gorivo i da mi je ostalo jos mozda kilometar ili dva. I sva sreca.... PUMPA... natocim ti ja benzin do vrha rezervoara i nastavim dalje... :) A ovako je izgledalo neko polje prema moravi tog dana u to vreme. Nekih 3 kilometra od Manastira Ljubostinja. Manastir Ljubostinja se nalazi u blizini Trstenika i 17 km južno od Vrnjačke Banje. Smešten je u dolini male planinske reke (Ljubostinjska reka). Posvećen je Uspenju presvete Bogorodice. Manastir je građen od 1388. do 1405. godine. U Ljubostinji su sahranjene kneginja Milica, žene kneza Lazara i monahinja Jefimija, koje su se posle Kosovske bitke ovde zamonašile sa brojnim udovicama srpskih vlastelina izginulih u bojevima na Marici i Kosovu polju. Danas je Ljubostinja ženski manastir koji čuva i održava oko pedeset monahinja. Za vreme Kočine bune iz manastira ljubostinje je narod pozvan na ustanak. Posle propasti bune Turci su zapalili manastir da bi se osvetili Srbima. Tada je većina fresaka uništena. Takođe kada je manastir zapaljen otkrivena je tajna riznica koja je bila sakrivena u manastirskom zidu iza ikone u kojoj je kneginja Milica sakrila svoje blago. Među opljačkanim blagom nalazila se i kruna kneza Lazara koja se danas nalazi u Istanbulu. Dodjem ja do samog manastira, a ono na vratima ogromni posteri precrtanih fotoaparata. Ukapiram ja da verovatno vise nemaju foto opremu u prodaji, a ljudi dosta traze pa su morali da javno istaknu poruku. Prosetao se ja malo, napravio par fotografija ispricao se sa Bracom koji je pre ko zna koliko godina dosao u manastir kao iskusenik. Prica mi on, kako je Iguman hteo da ga zamonasi ali on voli da popije, da zapali koju, a i da bude cesto sa ljudima. Zamolio je on igumana da ga ne monasi jer bi sablaznjavo narod. Iguman je prihvatio i ostavio ga da zivi u manastiru i da se tu moli Bogu. Braca je jedan super lik. mozda psuje malo vise za moj ukus ali je stvarno vredan upoznavanja. Posle 10 minuta razgovora pozvao me je odmah u obliznju kafanu na pice. Ja posto sam tockovima, uzeo caj a on jedno pivo da ga malo opusti ... sedam ja ja Afriku i via Krusevac... Dan II Au, svanulo jutro ko iz zimske bajke... osim sto nije bilo snega. Sunce od ranog jutra se probija kroz retke kumuluse. Moram i danas da odem negde malo dalje. Manastir Presvete Bogorodice u selu Djunis nekih 45 km...... Bio sam tamo nekoliko puta biciklom i sada je vreme i da upoznam i Afriku sa tim delom puta. Evo krivina na vrhu Cokotinog Brda.. Auuu kako sam se na tom brdu lepo izvozao... prepuno je uspona, nizabrdica i ostrih krivina.... I malo prostranih dolina Evo i Manastirskog vinograda I samog Manastira Presvete Bogorodice Manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Djunisu Ovo Sveto mesto otkriveno je na čudesan način 24. jula 1898. g. Toga dana je seosko devojče, Milojka Jocić iz Đunisa, pošavši da na ovde postojećem izvoru zahvati vode, srela Bogorodicu. Ona joj naloži da na tom mestu treba podići crkvu. Događaj je ostao zabeležen zaslugom Milojkinog brata i štampan je 1936. g. Meštani su ozbiljno shvatili Milojkinu poruku i iste godine sagradili malu kapelu od dasaka. U kratkom periodu crkvica-brvnara je više puta rušena i obnavljana, da bi 1921. g.na tom mestu bila podignuta skromna zidana crkva . Prilozima meštana, darodavaca iz zemlje i inostranstva osamdesetih godina našeg veka ovde je nikao velelepan hram. U manastiru se čuva nekoliko knjiga iz 19. veka , ali je riznica svakim danom sve bogatija darivanjem vernika za koje je ovo mesto postalo jedno od vodećih duhovnih centara i hodočašća u Srbiji. Posebno interesantan i dragocen je jedan oveći kamen nepravilnog oblika koji se čuva u manastiru. Po predanju, taj kamen je bacila Bogorodica pri susretu sa Milojkom i zahtevala da se na mestu gde on padne podigne crkva, njoj posvećena. Manastir Đunis je postao jedno od najvećih svetilišta u Srbiji, te se svakog oktobra, o danu Pokrova Presvete Bogorodice, okuplja po nekoliko hiljada vernika kako bi prisustvovali celonođnom bdeniju i jutarnjoj liturgiji. E da, interesantno je i da su i njima nestali fotoaparati pa su morali da nalepe onaj veliki poster sa precrtanim fotoaparatom. Izgleda mi da je to nestasica foto opreme na vecem nivou. Ponovo prelepe krivine Cokotinog Brda. Kasnije tog dana sam skoknuo do Jastrepca... Toliko za sada...

auuuuu....... kakva borba!!!

uh stvarno ima odlicnih fotografija... i ja sam se dugo razmisljao dok nisam glasao za fotografiju bod brojem 5.

Auuuuu kakav ambijent... stvarno je steta sto je ova suva grana upala u prvi plan i zaklonila zamak....

@ motoras Hvala @ galeb fali malo kontrasta na fotografijama... i ono sto meni jako smeta su ovi zuti brojevi.... gasi to na fotoaparatu sto pre

ona sa kljucevima, bravom i zutim cizmama mi je najbolja...

hvala na odgovoru Benjamine... to sam i ja kontao tako nekako ali sam hteo bas skoliski da uoblicim stvari.... I mene nisi smorio, ja volim da slusam te detalje koje si izneo...

Gremline jesu li ovo slike nastale posle onog dizanja prasine kako decu vezuju lisicama za krevet i slicno?

......UH..... :'(

e, ova sa potokom je fenomenalna....

Nisam bio lenj pa sam malo pretrazio po netu.. Snapshot (photography), a photograph that is taken in a short moment of opportunity.... Kako sam ja ovo shvatio Snapshot je fotografija uslikana u kratkom vremenskom trenutku desavanja neke radnje.... a za life fotografiju nisam uspeo da nadjem nista, kao da takva vrsta formi fotografija ne postoji... evo ovde ima veoma sazet tekst o fotografisanju: http://www.answers.com/topic/photography (pred sam kraj stranice) ali "Life" nema.. mada sam ovde nasao dosta tehnika gde bih mogao da uvrstim fotografije sa ove teme.... War photography Documentary photography Street photography Photojournalism ajde neka mi neko pojasni sta je ustvari sad "life photography" Da li je to stvarno neka grana fotografije ili je to zargonski naziv? Nekako mi je najpribliznije shvatanje da je life photography ustvari skup razlicitih formi fotografisanja koje predstavljaju trenutke iz socijalnog zivota coveka u interakciji sa njegovom okolinom.

e dodao sam jos par foki, setio sam se da ih imam na hardu pa sam ih naknadno ubacio.

Desio se ovog leta na jastrepcu. Drvo je bilo oznaceno za secenje i dosli su ljudi cija je bila odgovornost da ono sto je obelezeno iseku. Kada je drvo pocelo da pada iz njega su, mlateci krilima ispala iz gnezda dva mala goluba. Bili su jos uvek mladi i nisu mogli da lete. Uzeli smo ih i stavili u kartonsku kutiju. Nekih 7-8 dana moj brat im je spricem davao vodu triput na dan, a hranili smo ih kuvanim zitom. Svakog dana smo ih iznosili napolje, ne bi li ih majka mozda pronasla. Desetog dana, majka golubica je preletala oko kuce i dvorista i konacno ih je spazila. Prvo je sletela na granu jelke pored kuce i odozgo im se javljala guguktanjem. Posle nekog vremena sletela je na zemlju i prisla ima.... Joj ljudi, takvu srecu nisam video. Toliko su skakali oko nje i na nju da je morala da pobegne. Ubrzo se vratila i pocela je da ih hrani, od tada smo mi prestali. Ali posto nisu mogli da lete i dalje smo ih svake veceri unosili u kucu, a ujutru iznosili napolje. Uh, nekoliko puta se desilo da smo ih izgubili, pokusali su da polete i zavrsavali uglavnom kod komsije ispod moje kuce... dugo bi smo ih trazili jer je vece vec pocelo da pada i ostaviti ih napolju na zemlji zancilo je sigurnu smrt od grabljivica. Jednog dana, dok su golupcici provodili vreme na gredi mog letnjikovca, majka golubica je sletela na granu obliznjeg drveta. Jedno golupce je odletelo do nje, a drugo je pokusalo i palo na zemlju. Razmisljo sam se sta da radim, vece je pocelo da pada i teski oblaci su se nadvili nad planinom. Da li da ga unesem u kucu ili da ga stavim na gredu... Stavim ga ja na gredu. Ono opet pokusa da doleti do grane gde mu je majka i ne uspe. Da tragedija bude jos veca, posto je moja kuca na malo visljem brdu, ono uspe da odleti dosta nize, na neku jelu 50m odatle. Kisa polako pocinje da pada, a ja sam se bas smorio sto ga nisam uneo u kucu. Ja sa prozora gledam kako kisa pocinje da pada sve jace i jace, a vetar koji je poceo da duva, i koji cesto cupa jelke iz korena i obara ih kao palidrvca pocinje sve jace da divlja. Vrh jelke na koju je sletelo golupce se njihao po 4-5 metara levo deso. Nisam brinuo za majku golubicu i goluba koji je bio sa njom jer su oni dosta nisko na drvetu i mnogo bolje zasticeni od vetra. Brinuo sam se za ovo malo sto je skoro na vrhu drveta visokog 30m, mislio sam se da je to kraj za malog i nemocnog goluba i da ga je vetar sigurno oborio na zemlju. Posle toliko truda sve je bilo uzalud. Cim je svanulo, otisao sam do drveta da vidim ima li goluba na njemu ili ispod njega. Nije ga bilo. Ispod drveta sam nasao kostur neke ptice, ali procenio sam da je previse star da bi to bilo moj golub. Mnogo sam brinuo i bio tuzan ,a i besan na sebe sto ga nisam uneo u kucu. Par dana ni traga ni glasa ni od jednog goluba. A onda jednog lepog i suncanog dana, svo troje su dosli i sleteli na gredu letnjikovca. Kao da su hteli da mi pokazu da je sve u redu i da se zahvale sto smo brinuli o njima. Bili su tu neko vreme, a onda su odleteli i vise ih nismo videli....

sad vec odlazim u filosofiju ali sta je to losa kritika? Ako kritikuju autoriteti to je uvek dobra kritika sta god da kazu!!! Losa kritka je samo kada kritikuje neko ko nema pojma sta prica, a voli malo da bude u centu paznje..

a meni je rekao da je to u stvari nesporazum...da je vikao na nekog coveka koji je bio iza amera.. ne secam se zasto ali nije ni bitno ustvari sve to.... bitno je da su fotografije toliko dobre da iskreno menjaju smisao i tokove mog buduceg zivota...

znaci ti si taj sto je slikao onog mog bradatog drugara sto se kao dere na vojnika na kosovu...(ustvari je vikao na nekog cicu tu pored koji je pravio neke gluposti) ta fotografija je mislim izasla u Americkom Tajmsu?

auuuuuu tek sad vidim koliko sam vodio prazan zivot.....

Evo i malo paukova

Evo i mojih skromnih fotogafija zivota... naravno da nisu ni priblizno pune emocija kao vase ali su moje pa ih volim..... ove su iz Dominikane Beograd A zbog ove gde vidimo majmuce u njegovom prirodnom okruzenju bih zatvorio Zoloski Vrt....

pa ni ja bs nisam siguran da je makro ali su odlicne fotografije

pa nije bas tako tesko ... sada samo treba ukopiti moju i tvoju fotografiju.... na mojoj izbrisati nebo gumicom sa velikom mekocom i to je to....

u bre... mnogo je tamna tako...

Gremline skidam kapu!!!

Pa jeste da je obrada malo pobelela nebo ali i na original fotogorafiji je vec bilo puno dominirala bela.Trebao sam da napravim selekciju neba, pa da posebno podesim levels za donji deo... ali mi nije bas toliko bilo bitno da sve ispadne idealno... kao sto sam i rekao 2 minuta... ma i manje...

Kuratista izvini sto sam ti cackao fotografiju ali video sam u njoj potencijal da je podignem na veci nivo. Pogledaj promenu posle 2 minuta PS-a... Doktore takodje: pozdrav i sve najbolje