Malo kasnim ali evo tek sad se setih i nadjoh vremena da ispisem nesto o nasoj maloj avanturi
Elem, moja vec uigrana ekipa iz Brna prosle godine i ja smo resili da i ove godine odemo negde, budemo u zutom i navijamo za Valentina. Odluka je pala na trku u Austriji.
Njih trojica iz Cacka, i nas dvojica iz Vrnjacke Banje. Cacanska ekipa na Hornetu 900, Fazeru 600 i SV 600, mi Banjcani smo povezli auto kao logisticku podrsku i GS1200R na kom smo se nas dvojica menjali.
Ekipu cine: Dejan Majstorovic, Goran Majstorovic, Darko Vujovic, Vladan Zekanovic i moja malenkost.
Svi sa poprilicnim stazom na dva tocka (od 3 do 15 godina).
Krecemo iz Banje oko 7 ujutru i posle sat vremena voznje nalazimo se sa ostalima u Cacku, kratko zadrzavanje i nastavak ka Banja Luci. Lepa voznja, uz dogovor o laganom tempu koji naravno nije ispostovan
Uz nekoliko pis-pus pauza i stajanja na dorucak stizemo u Banja Luku oko 5 popodne. Jedva nekako nalazimo smestaj koji smo rezervisali, vrsimo detoksikaciju (izuvanje iz cizama za voznju su svi preziveli, mada je bilo gadno ) i odlazimo u potragu za nadaleko poznatim cevapima, koje brzo uspevamo da nadjemo, i koji isto tako brzo nestaju.
Setnja kroz grad, ispijanje par piva i povratak u smestaj na spavanje. ALI, na putu do smestaja nailazimo na lep kafic koji ima toceni Nektar.. Sve vam je jasno.
Ujutru se budimo i nastavljamo ka Austriji. Idemo preko Hrvatske i Slovenije. U Mariboru na pumpi srecemo bajkera iz Slovenije s kojim se upoznajemo i idemo sa njim na luksuzni rucak (na stajalistu razvlacimo kese i folije sa cevapima koje smo poneli iz Banja Luke, luksuzno)
Vozili smo iskjucivo autoputem i uvece u neko doba prolazimo pored iskljucenja za Red Bull Ring. Smestaj koji smo rezervisali je bio na 85km od staze, u gradicu Admontu koji je kao iz bajke, ali o tome cu kasnije. Od staze do smestaja smo imali 4 rute, od koje su 3 kroz planine i jedna autoput. Posle dva sata trazenja smestaja uspevamo da ga nadjemo, smestamo se, proces detoksikacije se ponavlja i izlazimo da prosetamo i upoznamo Admont. Nakon par piva u lokalnom baru, odlazimo na spavanje.
Ujutru se budimo, pogledam kroz prozor = kisa i magla. Cetvrtak je ali ipak odlucujemo da odemo da vidimo gde je tacno staza. Biramo put kroz planine, i verujte nismo se pokajali nimalo. Perfektne krivine, perfektan asfalt, perfektni pejzazi. Iako je kisa padala neprestano, to nam nije smetalo jer ono sto smo videli je dozivljaj koji jedna kisa ne moze da upropasti. Na pauzi diskutujemo o tome kako niko od nas nigde u Srbiji nije vozio ovakav asvalt i cudimo se tome kako cak ni po kisi gume ne pustaju ni jedan centimetar pod velikim nagibom. Stizemo na stazu, pronalazimo glavni ulaz i pocinjemo obilazak. Na kartama koje smo imali pisalo je petak, subota i nedelja. Ispred ulaza na glavnu tribinu (startno ciljni pravac) vidim masu od recimo 1000 ljudi i pocinjem da se pitam sta ce oni tu. Redar mi je objasnio da je sa kartama za ceo vikend moguce uci na pit lane walk (setnja po boksu) i da se kapije otvaraju za saat vremena. Odlucujemo da i mi udjemo. Smetsaju nas na tribinu i kazu da cekamo, da ce prozivati sektor po sektor za setnju. U medjuvremenu po stazi je Dylan Grey vozio S1000rr, kao i Mika Kalio koji je obisao desetak krugova za nas promovisuci domaci MotoGP KTM rejsing tim. Posle godinu dana, opet taj dobro poznati zvuk. Najezili smo se, a da nismo imali usi smejali bismo se oko glave.
Odlazim po pivo, gospodjica na sanku mi trazi da kupim karticu koja kosta 3 evra, pa da onda na nju stavim para koliko hocu, a da pivo kosta 4.5 evra. Pade mi na pamet kad Nikola Kojo u Lepim selima kaze ''neka neka, popio sam pivo pre 5 dana i to mi je dovoljno''
Posle sat vremena otvaraju izlaz na stazu i krecemo u setnju. Setamo po stazi, komentrarisemo infrastrukturu i trazimo boks Valentina Rosija koji nije bilo tesko naci jer su svi stajali ispred te garaze, ispred drugih nigde niko. Stajemo, masemo Doktoru koji sedi u garazi na sastanku sa Flamignijem, deremo se kao netemani, mase on nama, nastavljamo dalje. Usput srecemo nekoliko vozaca kraljevske klase, i na brzinu se slikam sa mladim Folgerom
Nakon toga izlazimo sa staze i odlazimo u Admont, rucak, par piva i spavanje.
U petak opet isto, budim se = kisa. Razmisljam mater mu ..... nece valjda ceo vikend ovako. Napolju 9 stepeni. Odlucujemo da se svi potrpamo u auto i idemo na treninge. Stizemo na stazu, guzva nije preterano velika, organizacija na vrhunskom nivou ali promasujemo nas parking za deo koji imamo karte tako da smo od parkinga do livade sa koje smo gledali morali da pesacimo oko 5km uzbrdo. Ulazimo na stazu, Moto3 vec uveliko vozi trening. Sa zelene povrsine za koje smo imali karte se ne vidi puno toga, samo veliki pravac na kojem motori lete i ne stignes da vidis ni koji je broj na motoru. Al' kad svi vriste, znas da je Deda
Na sred livade vidimo tribinu i odlucujemo da probamo da udjemo iako znamo da nemamo karte za to (pusti Srbi ), naravno to nam uspeva i smestamo se na necija sedista sa kojih se vidi cela staza. Posle par sati kisa-sunce vremena, meni se jelte pripisalo pa sam sisao do WC-a, a na povratku ka tribini me zaustavlja redar i brblja nesto na Nemackom, nista ga ne razumem ali se posle ispostavilo da je sve to znacilo otprilike ''Alo decko 'de si pos'o, nemas ti za to kartu''
Pravim se blesav i kazem okej, idem na livadu. Vladan koji je i dalje na tribini mi mase odozgo, konta da ja ne mogu gore vise ali ga to ne pogadja preterano. Posle nekih pola sata kvalitetnog zajebavanja, resio je da sidje da pokusamo da na livadi nadjemo dobro mesto za gledanje. ALI, dobro mesto za gledanje na livadi ne postoji. To je generalno najveci minus ovoj stazi, kao i to sto je uska i sto ima mnogo pravca.
Na kraju dana opet nazad u Admont, isti postupak kao i juce.
Naredna dva dana su izgledala isto, pa necu vise o tome.
Voznja po alpima je nesto sto bih svakom motordziji pozeleo da iskusi. Jednostavno savrseno.
Tu i tamo se nadje neki policajac sa radarom koji zamislite ne moze da veruje da neko u zoni 30 vozi 150. O tome pitajte Majstorovice, oni su mu stali pa ce vam objasniti bolje
Do nedelje smo pronasli i odvezli sve moguce puteve od smestaja do staze i ne mogu da kazem koji je najbolji jer su svi perfektni za voznju.
Rossi je imao losu trku i nismo bili srecni zbog toga, ali smo bili srecni zbog odlicne borbe i naravno zbog toga sto je Dovi pobedio malog mrava u poslednjoj krivini.
U ponedeljak krecemo kuci, ali se rastajemo jos u Admontu jer smo mi isli direktno za Banju a Cacani su hteli da svrate u Ljubljanu da obidju drugara iz Cacka koji je pao tamo kada je vozio ka Spielbergu.
U povratku, voznja kao voznja, sve autoput, dosada, zglob namesten na 150 i guraj. Uvece stizemo u V. Banju.
Sto se tice same trke i staze, organizacija je neverovatna, mnogo bolja nego u Mugellu gde sam bio, i neuporediva bolja nego u Brnu. Apsolutno svi pricaju dobar engleski, ljubazni su, sve je organizovano tako da nista ne moras da mislis nego samo da radis ono sto ti kazu i bice ti najbolje. Ako idete, nikako ne kupujte general admission karte jer cete trku gledati na video bimu kao mi. Samo tribine, i to najbolje Red Bull tribina, ili VR46 fan club tribina.
Ali, zbog svega sto moze da se vidi i dozivi pored staze, vredi otici, i te kako.
Slike ce biti na kraju putopisa.
Sigurno sam masu stvari zaboravio da napisem, pa ako se setim jos neceg zanimljivog - pisem.
Valjda nisam bio mnogo dosadan
d
Pozdrav
