Dan 4 (20 Jul): Tivat, 300km Naravno, idemo po magistralu. A tamo, zna se kako se vozi, polako u kolonu, uzak put i nema mnogo mogucnosti za provlacenje. I tako mi dok vozimo u kolonu dogodi se jedan mali incident, udarimo u jednog Poljaka. Naravno krivica generalno moja, ali covek je imao cudan nacin voznje sto sam malo kasnije primetio, a to je da naglo koci i zatim pusti pedalu i inercija ga nosi jos malo napred. Tako da, ja sam samo gumom udario u branik sa mozda 5km/h i nije bilo nikakve stete. Na to moja je saputnica malo poletela i aterirala opet na sediste, ali sa nogama koje vise. Prepala se ona, jadna, ali nije nista komentarisla. Samo mi dala do znanja da joj nije bilo lepo, sto se podrazumeva. Polako stizemo do granice sa Neuma. E tu smo za prvi put videli kolonu. I to je bila dobra kolona, oko 1000 auta. Naravno, provlacimo se, i stanemo nekih 5-10 auta pre kucice. Da ne bodemo u oci. Tako i bi, lako prolazimo i pravac na benzinsku da odmorimo i natocimo benzin (jeftiniji je, 1,96KM). Tu naidosmo na dva motora, Slovenci, koji su vec bili pri kraju odmora. Kratko razmenimo koju rec, naravno nije bilo problema sta pricamo na Srpski, ko, sta i gde ide, i pozeleli srecan put. Dobro se odmorimo, gledamo u horizont more i nebo, razmenimo koji rec sa saputnicom, ali samo po koju rec, ne prica nam se puno jer uzivamo, iako smo na benzinskoj. Idemo dalje, i opet ista prica, guzva. Opet se mi provlacino, ista taktika, 5-10 auta ispred kucice, prolazimo brzo i pravac Dubrovnik. Kako ne zurimo, pravimo vise pauza i stizemo do Dubrovnika oko 14h. Iako mi nije prvi put u Dubrovniku, ali nikada nisam ulazio/izlazio sa zapada, tako da ovaj most me iznenadio, prijatno. Zanimljiva arhitektura, odlicna pozicija, a da bi bilo jos veca atrakcija, napravili su mesto za odmor bas ispred mosta. Naravno, i mi se prikljucimo ljudima koji su stali i napravili par selfija. Danas nam nije plan da se zaustavljamo tako da produzujemo prema Tivtu i CG granice. Jos samo 70km i stizemo. Ovaj deo puta prolazimo znacajnije brze, tako da za manje od 1h stizemo na granicu. E tu je bilo vece guzve nego pre. Vidi se kako se ljudi pomire sa guzvom i da ne sede u autu, nego da se krecu pored (ako se auto krece) ili nadju neku ladovinu da popiju kafu ili sok. MKD auta skoro i da nije bilo, u celu kolonu skoro do granice je bilo mozda 3. I na samu granicu jos jedna, iz Skoplja. Naravno mi stanemo u red ispred nje. I pocnemo malo da pricamo sa vozacem koji je bio na odmoru mislim da je rekao Cavtat. Kada smo videli da putuje/bio na odmoru sa mamom i caletom, a on ima oko 35god, sa curom so sme samo pogledali, i poceli da se smejemo. Naravno bilo smo kulturni pa smo se malo povukli za taj prvi nalet smeha, jer bilo je stvarno komicno. Srecom brzo smo stigli do carinika, tako da nije bilo vise potrebe da se krijemo. Guzvu na CG strani je puno manja. Ocigledno je da su HR carinici stegli stvari i pregledavaju sve i svasta. Videli smo kako su pretresali jedan auto AL registracije sa troje muskaraca do koze. Dok CG su opusteniji, ne kazem da ne rade posao, ali nisu tako kruti. I sam govor tela je bio takav. Cak kada sam poceo da trazim po djepu saobracajnu sa zelenim kartonom, covek mi fino lepo kaze, OK verujem ti i srecan put. Ostatak puta prolazi lagano, polako provucujici se kroz guzvu kod Igalo, HN, Bijela da bi stigli na trajekt kod Kamenari. Karta za motor je 2 eura. Put od Dubrovnika do Tivat je trajao 3h, najvise zbog guzva od granice do Tivta. Pre Igalo, ima jedan Biker’s Bar u kom nismo imali snage da stanemo. Naravno, posto nismo u prvom redu kuca, nadjemo mi jednog taksistu i platimo mu da nas odvede do kuce. U brdu je, sto bi nekome verovatno smetalo, ali hladovina je i posto mi ne idemo na “lokalnu” plazu, nama svejedno. Gazdarica je jedna starija zena, oko 70 god, koja zivi u veliku kuci sa suprugom sinom, snajkom, cerkom i vnuka od sina. Ima jos 4 sobe za izdavanje i jedan apartman. Mi smo uzeli sobu, i vidi ti, komsije su nam par iz MKD, Tetovo. Hahahahh, i oni stigli istog dana, ali naravno, ujutru. Posto smo mi stalno negde setali, nismo se bas puno druzili, jer oni su imali jedan film, mi malo drugaciji. Ali ipak sprijateljili smo se. Smestaj odlican, meni najbitnije da imam svoje kupatilo. Kuhinja je zajednicka i malo u “partizanskom” stilu, ali obavlja posao. Popijemo mi nabrzinu kafu, upoznamo se, vidim da se gazdarica koprlja, da se cudi kako da postupa samnom. To je tako jer nisam bas mallih gabarita, pa jos i dugacka kosa, I sve to odaje lazan utisak da sam bad-boy. I odosmo mi odma na prvu, najblizu plazu da se bucnemo, dosta nam je 4 dana sanjanja mora.

I sada dolazi ono najzanimljivije, put u nepoznato za moju saputnicu. Put vodi kroz gole i suve planine. Nema tog zelenila ko kod Zvornika. Putujemo preko Madjugorje. Krivine su super, voznja za uzitak. Nema jurnjave. Videli par vinarija, tako da neki sledeci put cemo stati i po probati ta vina. Prijatno iznenadjenje je bilo da sam uz put video jos jednu Hondu CBR 1000F. Bila lokalna, parkirana ispred kladionice, ali meni nekako dobro dodje na dusu. Granicu sa Hrvatskom smo brzo prosli (granicni prelaz Bijaca sa BiH ili Nova Sela sa HR strane), nije bilo guzve, mozda 10ak auta maksimum. E od tuda su pocele neke moje muke. I nisu slatke muke, nego muke koje te dovedu do ludila. Najvise na svetu sto mrzim je bocni vetar. E toga na ovom delu ima na pretek. Da ne kazem celi put do Splita. A nema ni gde da se stane. Zato pravim kratku pauzu ispod nekog mosta, da budem u seni, i psujem sve zivo i divo. Jedva sam 80 vozio. Pa da sam znao, isao bi odma na magistralu. Ovako zapeo sam na autoput koji je stvarno izvrstan, nema rupe, neravnine, ko pista, a ja ko puz, 80 vozim. Napokon, 60km pre Splita nailazim na benzinsku. Tu pravim duzi odmor, jer treba da se malo smirim, a da bih podigao meni malo raspolozenje, zezam saputnicu da idemo za Zagreb i da nam prestoje jos 400km. LOL, ali se ja uz to zezanje malo i zeznem pa pomenem da ima mozda jos 60km. Naravno, umalo da mi propadne iznenadjenje, ali ja se napravio lud i poceo da mesam babe i zabe. E tako, malo boljeg raspolozenja, krecemo mi polako, opet 80, ali vozimo. Bilo je skoro 16h kada smo se priblizili Splitu. A saputnica pita, jel ovde? Naravno, ja kazem ne i dajem gas pre nego sto treba da skrenemo i iskljucimo od autoputa. Stama!!! Hahahah, ja naglo zakocim i skrenem desno. Sada je vise nego jasno gde idemo, Split! Nastaje odusevljenje. Navigacija me vodi na par metara od smestaja koji je nas kolega Draki preporucio. Marica je carica. Divna zena, pozitivna duhom, nasmejana, voljna da nam ugodi, pita jel treba nesto da se opere, a motor parkiramo ispred kuce. Naravno, posto je smestaj u starom delu, tu su tesne ulicice jedva 2m sirine. Kaze, ne brinite, nista nece da mu fali. Raspakovali smo se najbrze sto smo mogli, istusirali i tako osvezeni idemo na “rivu”. Stari deo grada je nalik Dubrovnika, ali puno bolje. Prvo i osnovno nema tolike guzve. Puno je, ali nije prepuno, tako da se ne oseca neka nelagodnost od probijanja kroz ulice. Naleteli i na pripreme za neku prestavu koja bi trebala da bide to vece. Rimski vojnici i scenografija u tom stilu. Nismo saznali sta tacno je na repertoaru, ali bilo je jako primamljivo. Obavezno slikanje i poziranje. Ne znam koliko je tacno bilo, ali mi umorni uzeli samo dve parceta pice, jeli i sa osmehom na licu otisli u krevet rano. Svako od nas dvoje je imao razlican razlog za osmeh, ja jer mi iznenadjenje uspelo i odusevio curu, a ona jer je bila prijatno iznenadjena i uzivala u nesto sto smo iz nekih razloga otpisali pre par meseci. San nam je bio dobrodosao. Odmorili smo se kako treba, i ustali bez nekih problema pre 7h. A alarm je bio namesten za 7h. Pogledamo se, i resimo da idemo na rivu opet, i da tamo pijemo jutarnju kaficu sa pogledom na more. Kafu smo kupili u kiosk gde se prodaju novine, seli na klupu i cuteci uzivali. Nismo mnogo pricali, pogled je bio dovoljan da svako na svoj nacin uziva, razmislja o onome sto je bilo i onome sto nas doprva ceka. Vracamo se, Marica vec ustala, daje nam oprane stvari, mi se pakujemo polako, ne zurimo, imamo samo 300km do Tivta, a nema usputnih stajanja osim za benzin i odmor. To je sitnica.

mnogo brze nego sto nas ocekujes

Dan 3 (19 Jul): Dnevna kilomertaza 300km Put do Mostara je interesantan, sasvim drugaciji predeo nego do sada, kanjoni i karpe, po malo neko zelenilo. Put se proteze po toku reke Neretva, i meni u glavi odma oni partiznaski filmovi iz vreme Tita. Jablanica mi usla u oko, onako iz prve, iako nismo stali ni 1 min. Put, asfalt je super, drzi i moze da se vozi malo brze. Stajemo par puta da uzivamo u pogledu. Nismo se setili da slikamo, nasa greska, ali tu se mozemo vratiti pa da popravimo to. Napokon, oko 10:30 stizemo u Mostar. E tu se prvo parkiramo I nadjemo jedan kafic u kome cemo prvo da popijemo kafu, pa tek onda cemo da setamo. Kako nismo znali gde smo, uspostavilo se da smo se parkirali na mozda najboljem mestu. Na samo desetak metara od nas pocinje pesacka zona i stari grad. Super, bolje ne moze biti. Videcemo sve sto treba da vidimo. Pitamo u kaficu jel ok da ostavimo jakne i kacige kod njih, na sto oni sa osmehom su rekli DA. A Mostar predivan, pun ljudi, ali ne previse ko u Sarajevu, nego tamam. Zivo je u carsiji, svi nasmejani, kupuju sivenire, i mi naravno, slikamo se, razgledavamo i trudimo se da upamtimo sto je vise moguce, jer je grad pun istorije, i da bi sve upamtili verovatno bi nam trebalo celu vecnost. Pogled sa mosta odusevljava. Divim se svim onim ljudima koji su ikada skakali i onima koje ce tek da skacu. Stvarno treba imati srce od lava da bi to uradili. I ja sam adrenalin djanki, ali ovo je previse za mene, a kako ce se pokazati kasnije i za jos koju avanturu nemam muda ali o tome kada dodje red.

Jedva se rastanemo i oko 13:30h krenemo mi za Zvornik. Ovaj deo puta nam je sugerisao Slobodan, i sve sto mogu reci je “pun pogodak”. Koje dobre krivine, a put se proteze kroz tunel od drveca, tako da je jako prijatno da se vozi. Vozimo duz granice i Drinu i uzivamo u svaki trenutak. Naravno, neko moze vise da uziva u prirodi (moja saputnica), dok ja pazim na put ispred mene. Ali tako je to uvek, saputnik je uvek u mogucnosti da gleda i razgledava. Produzijemo prema Vlasenica. Malo drugaciji predeo ali za voznju motora dusu dalo. E nakon Vlasenica meni je navigacija pocela da stuca. Ma ne da stuca, nego nacisto poludela. Umesto da ja idem prema Sokolac, ona mene nesto tera da idem jednom levo, pa drugi put desno i to sve u neki makadam, ali ja se ne dam i ne pratim je kako ona oce. Naravno, staro dobro pravilo, ako nisi siguran da si na pravom putu, stani i pitaj. Pitao ja par puta i tako nekako stigao u Sokolac i izasao iz njega. Samo sam projurio. Jedva sam cekao da ga ostavim iza. I vidi cudo, navigacija je opet pocela da radi LOL. I tako stigosmo mi u Sarajevo. Grad pun prica i legenda, grad u kome se moze sresti, videti celi Balkan. Grad je ludacki pun ljudi i saobracaja. Malo je falilo da mi motor prokuva, ali ja nekako nasao parking i to podzemni. Javljam prijateljima (nisu bajkeri) da sam stigao i da se nadjemo kod Zeljo2. A Zeljo je mozda najpoznatija cevapcilnica. Posto smo mi veliki gurmani ODMA na jelo. A prijatelje, ….. nek nas nadju LOL. Pojeo sam dve porcije, a umalo i trecu. Ali bez piva, jer se to ne prodaje u Bash Carsiji. Puno ljudi, svakojakih nacionalnosti i vere, odeveni svako svojim stilom, zeljama i religijskih pobuda. Ali stvarno puno ljudi, tako da zbog toga mi je Sarajevo ostavilo manji utisak nego sve ostalo na putovanju. Naravno, kupili par suvenira za uspomenu, jer verujem da necu vise u Sarajevo ako je situacija opet ista sa guzvom. Ostali do kasno u noci sa nasim domacinom i rano ujutru oko 6h krenemo mi put za Mostar i krajna destinacija koja je jos uvek misterija za moju saputnicu. A motor? Motor parkirali na placenom parkiralistu na 4tom spratu, a mi sa 20tog sprata mozemo da ga gledamo. Krmaca je sigurna.

Dan 2 (18 Jul): Dnevna kilometraza 330km Danasnja ruta bi trebala da se odvija preko Bijeljine, tu cemo da dorucak i upoznamo jos dvoje bajkera, SlobodanR1 iz Bijeljine i Guliver iz Ugljevika. Nastavak bi trebao da bude preko Zvornika, Vlasenica i zavrsetak u Sarajevu. Total oko 330km Malo autoputa i kod Kuzmina skrecemo. Vozi se kroz dobre duboke krivine, okolica opet odusevljava, neka nepoznata sela koja mi deluju jako privlecno. A polja nasadjena kukuruzom i psenicom. Ima i suncokreta koje kao pravi narcisi se krecu levo/desno u pravcu sunca. Vidi se da je zemlja plodna, a miris djubriva, iako bi nekima, mnogima smetala, meni to daje za pravo da kazem da mi lepo mirise jer su zemljoradnici ovde jos uvek “prirodni”, da sve sto se gaji je sa sto manje pesticida i hemikalijama. To me raduje. Stizemo u Bijeljinu oko 8:30 (navigacija opet radi bezgresno), i na pumpu nas vec ceka SlobodanR1. Decko koji nije decko vec samo tako izgleda, mladoliko i ne bi mu dao vise od 21 godinu, a ustvari odrastao covek koji sa svojih 28 godina me odusevljava na prve.Moze se pretpostavit sta vozi J Otvoren za pricu, vidi se da je spreman za druzbu, a bogami zajedno sa Guliverom potrudili su se da nas najprijatnije iznenade u vezi Bijeljine. Guliver, vec mogu reci covek mojih godina koji na prvu deluje povuceno i mirno, ali kratko nakon toga sam prepoznao vatru koju ima u sebi. Isli na dorucak (corba) kod Semberski Salas. Ma corba je bila jedna od najboljih koje sam jeo. A tek hleb, uf, nisam jeo takav hleb vec decenijama. Kad mi ponestalo corbe, jeo sam ga tako bez nista, jer je sam imao neki ukus. I tako mi krenemo u posetu Etno Selu Stanisic. Auuuuu, e to je stvarno bilo iznenadjenje. To je bilo nesto sto nisam ocekivao i stvarno me odusevilo. Prave, orginalne kuce sa raznih delova zemlje su donosene tamo, jezerca puna crnih labudova, par zivotinja, ko srna ili zec, kafic i kafana, crkva i maticno, pa neki vozic i sve to da bi privuklo ljude i turiste. BRAVO za investitora. I umesto da mi ostanemo u Bijeljini 1-1,5h mi smo ostali cak 5h. To samo po sebi govori koliko smo uzivali i u ambijentu i u drustvu Slobodana i Gulivera. Znam da znate, ali vraticemo se mi opet, ali ovaj put na bar 3 dana da mozemo da uzivamo u Bijeljini kako treba.

Vec se dogovaramo sa Stefom da se nadjemo. Tu malo smo se zezali/pogubili, jer ja pojma nemam od Beograda, tako da ja kod jednog konjanika, on kod drugog ali ipak sreli smo se. JOJ, koji je to lik Stef, drugarcina i lafcina, to sam nekako i odpre znao u privatnim porukama, ali u zivo je 100 puta bolji. Setali mi po Knjaz Mihajlovu (jeli neku pastu koja nije nesto naj naj), pa do Kalemegdana, slikali se svugde, zezali i razmenjivali price i iskustva. Naravano, tenkovi i rakete su neizbezni deo slikanja. I stiglo vreme za veceru. Stef kontaktuje Draki, Endurac, Bocca Bastard, ali svi otkazuju. Jbga, bice druge prilike. A mi krecemo u pravcu Stjepovca, Kod Kaleta. Od kad sam procitao za ovu kafanu, resio sam da je necu propustit. Nekih 45min voznje, kroz stvano prelepom prirodom (nikada ranije nisam vozio Ibarskom magistralom), uz put naisli i na neke kurve kraj puta LOL, stigli smo i tamo jedva nasli sto. Miris te opije od prve, oseti se da je tu dobra klopa. Naravno, mi dosli da jedemo meso, necemo corbe i sl. Tako, odlucili smo se za, Karadjordjevu i ustipke. Kajmak i sopska su tu da dopune sve sto fali od ukusa. Kako vozim ja popio samo pola piva i produzio sa Knjaz Milosom. Klopa je dobra do bola (ceh necu ni da komentarisem), cak mi palo par puta na pamet da dodjem samo za klopu i se vratim kuci, sto je naravno ludost da se to uradi. Smejanje i zezanje se nastavlja uz veceru, ali posto nam je dan dugacak, poceli smo da osecamo umor pa resili smo da krenemo nazad, tako da na povratku smo uzivali u zalasku sunca i predivnom nebu iznad Beograda. Stigli ispred hostela, Stef mi daje putokaze gde sto i kako da radim, ali i nikako da se razdvojimo. Vracamo se jedno desetak puta. Nastavljamo pricati, jer nam sve nekako samo dojde da jos ovo ili ono kazemo, dok ne skontasmo da smo ispred hostela skoro 1h. Napokon krevet, i utonuli u san za 2 min. Sutra ujutru treba da se ustaje u 5h. Zakljucak, danas sam stekao dva nova prijatelja, oba predivna, svaki na svoj unikatan nacin, i naravno druzicemo se mi opet.

Dan 1: Ocekivana kilometraza za danas do Beograda je 450km. Vreme nije naslucivalo nista dobro, kisa i samo kisa, a bogami i hladno. Navucemo mi kisna odela i krenemo. Nove gume se dobro pokazuju, to mi je bio prva briga. Kako ce da drze. Ali super su. ContiMotion se pokazuju dobro na vlaznom putu. Iako ne zurimo, za par sati stizemo u Vladicin Han. Tu naravno obavezna pauza, sipanje goriva i dorucak. UH, kako je samo lego taj dorucak. Kajgana u lepinji sa kajmakom. Dok se skidamo, ljudi nas odokolo gledaju ko da smo marsovci, jer vreme je stvarno bilo lose. Kisno odelo ostavljamo u upotrebi sve do posle Nisa. Nakon toga nam vise nije trebalo do kraja putovanja. Put, iako je autoput i trebao bi biti dosadan do bola, nama nije bilo tako, uzivali u pogledu, okoline i pejzaza. Samo jednom sam pojurio krmacu i vozio nekih 100km sa preko 200, pa morao sam da se ispucam malo ljudi. Stizemo u Beograd oko 11h. Navigacija (Lumia 640XL) radi besprekorno i iz prve nalazimo kafic Vronski, gde se trebamo naci sa Endurac. Covek je vec bio tamo, a mi ko da nas poplava izbacila. Moram da kazem da je Endurac covek koga ne mozes da ne volis. Pozitivac. Pricali mi tako jedno 2h (vreme proletelo) na sve moguce teme i ostavili nesto za veceru. Ali na zalost nije mogao da dodje, tako da nastavicemo mi drugi put nase price. Odveo nas do Hostela Danube koji ima svoj privatni parking i obezbedjenje 24h, koji se ne vidi sa glavne uice, ali je zato super sredjen. Gazda je cak ponudio i da nam opere nesto ako treba. Zahvalili smo se, ali nije bilo potrebe. Brzi tus i odma u centru grada.

13 dana, 2537km, 12 granica i 17 gradova (Beograd, Bijeljina, Sarajevo, Mostar, Spllit, Tivat, Budva, Herceg Novi, Igalo, Trebinje, Dubrovnik, Kotor, Cetinje, Lovcen, Njegusi, Bar, Prizren) Tako ukratko je izgledalo moje putovanje. Sa nestrpljenjem sam cekao D dan. 17ti Jul. Dva dana pre toga nisam ni spavao, iscekivanje je uzeo svoj danak. Minute ko sati, sati ko dani ali napokon dosao taj dan, dan kada cu poceti da upoznajem nove drugare i kolege, a bogami i puno dobrih kafana, gde se jelo i pilo do smrti. Samo da napomenem, moja saputnica u ovom trenutku pojma nema da cemo 19tog ici i spavati u Split, to je bilo moje iznenadenje za nju koje sam spremio.

Bas sam pre neki dan pricao sa curom gde bi sledece godine, i kako vec znam da su italijanske putarine skupe rezgledavali neke puteve juzne italije. tako da druze, sigurno te cimnem u sledecih par meseci za neko info Bravo za inicijativu

Drugovi, hvala sto ste re-aktivirali temu, naravno ponovicu se ako kazem predivno stivo i cestitke za prinovu, koja sada sigurno ima 8god i ide u skolu. Naravno, kao slag, voleo bih i da nabavim knjigu, pa ako neko zna gde i kako se moze kupiti neka pise ovde, siguran sam da ima i drugih koji bi.

ah ah, aj sledece god ako bude u isti termin .... ja sjebao sve dane za letos

mozes, ali prvo treba da okrenemo zemlju naopacke hihihi

pratim

pratim

Panda, iako sam znao kada krecete, od razloga sto sam bio na odmoru i juce vratio nisam mogao da pratim pocetak putopisa. Vidim da ste stigli, osvojili san svakoga, sa sto manje problema i cekamo vas da nam ispricate pricu pricu koja ce sigurno mnogima znaciti na vise nacina, neko samo da sanja, neko da planira, a neko i da ide nekad. Safe ride home guys!!!

kontam te stvarno, ........ meni od Budvu do Tivta mi je trebalo skoro 1h .... motorom .... samo zalim one sa kolima

Ma danas na plavi horizont se pije pivo lako ces me naci, samo sam ja sa MKD motorom

Ja sam vuk samotnjak kada je u pitanju voznja, iako volim da se druzim, to su se uverili par likova ovde, ali BRAVO za solo putovanje. Motor je da se vozi i samo vozi. Ali kupices ti i veci motor, osecam ja to u venama

prelepo pisete, iako mi se zenski stil za dlacicu vise dopada (izvini S)

LOL zore, nemoj na muke da nas stavljas .... stvarno i ja cu morati da ukljucim google translate da bi te razumeo hahaha nego, ako ti se pije kafa rano, rano ujutro u ponedeljak, oko 5h, ... budi na granici LOL

Red je da se opet javim i najavim da sam malo promenio turu, ali sasvim malo Bg>Bijeljina>Sarajevo (preko Zvornika)>Mostar>Split>Tivat. Tako da, vidimo se

znam ga, ali samo za info, cene su otisle 1000 puta vise nego normalnih zbog super cup-a. hostel, ej, hoStel je 1500 do 2k eura od noc. Mozes da zamislis za hotel? pa zbog toga i ja oglasio i nasao 4ro engleza za 3 noci. ne pitaj za cenu

Iako sam Hondash verovatno bi isao na gsx 1400 jer nema ponudu za motor kakav ja ocu. e sada, ocu li ga ikada imati ne znam

dobro dosao u svetu motora i citaj produzetak pa kad vec ste zeljne paznje, evo da te pokanimo na druzbu u ponedeljak ...... ja iz skoplja sa curom nalazim se sa par likova iz BG i idemo na klopu kod kaleta