Jump to content

Moto Zajednica

milos-v

Uvek sa nama
  • Broj tema i poruka

    947
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Odgovori koje je postavio član: milos-v

  1. Ti nista nisi naucio posle onog slucaja koji si imao sa servisom?

    Citajuci ovo,zvuci mi kao da te neko teleproMtovao iz nekog Luksemburga ili Svajcarske u srbistan.

    P.s. fals papiri su krivicno delo i za to se strada i ovde.

    • Sviđa mi se 1
  2. Da vam predstavim jednu finu kratku turu:

    - Manastir Manasija

    - vodopad Veliki buk

    - Resavska pecina

    - Manastir Koporin

    Ukupno oko 350km,uglavnom autoputa iz pravca BG. Putarina do Svilajnca je 190din,a posle od Velike Plane do bg je 150din za motocikl. Redom kojim sam obilazio znamenitosti tako cu i kaciti opise i slike. Sve lokacije postoje na Google maps. Usput se prolazi i pored "Parka Minijatura" (park maketa). Nismo imali vremena da svracamo i tu. Ulaz je 200din (cena sa sajta).

    mapa1.jpg

     

    mapa2.jpg

     

    Manastir Manasija

    Манастир Манасија или Ресава, је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“.Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.

    Данас постоји спорење научника око тога где се налазе посмртни остаци Стефана Лазаревића, у манастиру Копорину или у Манасији. Антрополог и палеопатолог Србољуб Живановић сматра да су кости откривене почетком 80-их година 20. века у Копорину Стефанове. До тог закључка дошао је основу анализе оштећења на костима, која одговарају повредама за које се зна да их је имао Стефан Лазаревић. Са друге стране, током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком XXI века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, такође сматра да припадају деспоту Стефану.

    20200730-093708.jpg

    20200730-091733.jpg

    20200730-091610.jpg

    20200730-091341.jpg

    20200730-091422.jpg

    20200730-091759.jpg

    Na samu tvrdjavu se moze popeti i otici u krug. To je moguci svaki dan kada nema kise i snega. Cena ulaza je 600din po osobi. Ulaz u crkvu i dvoriste je besplatan.

     

    Vodopad Veliki buk

    Велики Бук или Лисине је водопад у источној Србији, на падинама Бељанице. Водопад се налази на речици Врелу, десној притоци реке Ресаве. Смештен је на око 380 метара надморске висине, у близини Ресавске пећине. Водопад Лисине дуго је сматран највишим водопадом у земљи, са висином од 25 метара[2], док током 1990-их нису откривени водопади на Старој планини.

    20200730-102709.jpg

    20200730-102716.jpg

    20200730-102329.jpg

    20200730-103754.jpg

    20200730-104527.jpg

    20200730-102607.jpg

    20200730-104556.jpg

    Da bi ste lakse nasli lokaciju samog vodopada pratite putokaz restorana "Lisinski raj". On se nalazi kod samog vodopada i preporuka sa moje strane za klopu i pice.

     

    Resavska pecina

    Ресавска пећина је вишеспратни спелелошки објекат укупне дужине испитаних канала од око 400 метара и висинске разлике између улаза и најнижег дела пећине (Бобанова дворана) око 30 м. Дужина Ресаске пећине износи 2.800 м,[3] а настала је ерозивним радом некадашњег воденог тока који је био развијен у Дивљачковој ували при вишем стању његовог дна који је понирао на месту данашљег пећинског улаза. Од 1972. године отворена је за туристичке посете па је тих година достизала посету од око 150.000 људи годишње. Тај број се временом смањивао па је 1990. године пећину посетило 46.000 људи, 1991, 32-33.000 а 1992. 25. 000 људи. Туристичка стаза износи 402 метара, има бетонску подлогу и степениште. Данас ову пећину обиђе између 40 и 50.000 људи на годишњем нивоу.

    20200730-124923.jpg

    20200730-125751.jpg

    20200730-130256.jpg

    20200730-130825.jpg

    20200730-132317.jpg

    Ulaz u pecinu se naplacuje 350din za odrasle,parking je 100din za auto i 50din za motocikl. Ako neko nema jaknu moze se iznajmiti za 100din. Inace temperatura unutra je oko 7-8st i jakna je obavezna ukoliko ne zelite da se prehladite. 

     

    Manastir Koporin

    Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389–1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство.Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова и дозидана јој је припрата. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из манастира Ћелије код Ваљева.

    20200730-154238.jpg

    20200730-154307.jpg

    20200730-155243.jpg

    20200730-163342.jpg

    20200730-155607.jpg

    Ispod dvorista manastira se nalazi izvor vode. Postoji putokaz koji vodi do tamo,a izvor se vidi na slici iznad.

    • Sviđa mi se 10
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja