Iz licnog iskustva preporucujem Continental Twinduro. Odlicna za off i sasvim solidna za asfalt (da dodjes od kuce do pravog puta). Moje su presle 12.000 i jos su dobre. Uglavnom vozim sumskim i planinskim putevima ( i blato i kamen) i kuda ih usmeris tuda i idu. Na asfaltu se vise trose ali su se odlicno pokazale. Vozio sam 40 km po asfaltu sa praznom zadnjom gumom. Klasika, mrak i kisica, sprej i pumpanje sa traktora koga sam sreo usput ne pomaze. Kada se vozi 30-40 km na sat kao da nije prazna. Ostale su citave i unutrasnja i spoljna guma i evo vozim je i dalje. Jasno Vam je zasto je preporucujem.

Uzivancija! Prava stvar.

Pozdrav za sve sa foruma i pitanje za elektronicare. Crkla mi je bobina i cdi (zaliverno sve zajedno, izgleda kao klasicna bobina) na apriliji tuareg (rotax 123 agregat). Majstor je stavio bobinu i posebno cdi od nekog kineskog skutera. U pocetku je imao malu rupu na 5000 obrtaja sto je nerviralo ali nije bitno uticalo na voznju. U zadnje vreme ta rupa na kojoj motor trokira prosirila se od 4500 do 5500 obrtaja sto bitno utice na voznju. Po savetima sa foruma proverio sam izduvni ventil, ocistio karburator (izduvao i oprao u razredjivacu) i promenio svecicu. I nista. Rupa je i dalje tu. Onada sam stavio drugi cdi i stanje je biilo jos gore (nije mogao da predje 5000 obrtaja), tako da sam zakljucio da je krivac cdi. Za original (bobina i cdi u jednom Svedske proizvodnje) traze mi 130 e sto mi i nije neka opcija. Sta ciniti. Postoji li neka jeftinija varijanta.

Tragicno, dva mlada zivota nestadose. Saucesce porodicama.

Moze. Put je idealan za opustenu voznju terencem.

Odabrao si pravi poklon za sebe. Srecna voznja.

Suvobor je prva i najniza u vencu Valjevskih planina. Najvisi vrh je Suvobor (866 mnv) i pozicioniran je ,otprilike ,u centru Suvoborske visoravni. Istocno od njega je vrh Rajac a zapadno vrh Babina glava iznad Ravne gore. Planirana voznja za Ilindan povezuje ta tri vrha sa krugom po Suvoboru i posetom Mokroj (Drazinoj) pecini. Suvobor je uglavnom poznat po Rajcu (kosidba na Rajcu, kao turisticka top ponuda ovog kraja) i po saboru koji spo organizuje na Ravnoj gori. Dva relativno dobra asfaltna puta u pravcu sever-jug povezuju Mionicu i Kostunice (preko Ravne gore) i Ljig-G.Milanovac (preko Rajca). Voznja po njima pruza uzitak opustene voznje po lepim predelima sa malo saobracaja. I to je ,odprilike, sve sto se zna o ovoj planini. Medjutim, prava stvar je sakrivena od pogleda sa asfalta i tek ako krenete grebenskim putem videcete cuvene Rajacke livade, od ljudi napustene Dobre vode i divljinu Mokre pecine. Poseban uzitak je spust u Kostunice preko grebena Pogled planinskim putem. Trasa puta iz pravca sever-jug. Kao polaznu tacku odabrao sam selo Brezdje jer do njega ima svega 20 km asfalta od Valjeva i odmah ste na makadamu. Oko 9 casova zovem burazera da vidim da li je spreman. Bunovnim glasom kaze da se upropastio proslu noc, sav drhti a i u glavi mu nije bas sve cisto, nema sanse da vozi motor. Staje tuje, ne odustajem i krecem sam iako svesta da jucerasnje kise mogu da naprave problem u sumi na Ravnoj gori. Blato je tamo kao lepak i tesko bih iscupao motor ako bi ga zaglavio. Na Bogdanovica brdu silazim sa asfalta na nov rastresit makadamski put i krece spust u Brezdje. Pogled na Maljen sa puta Brezdje, idealno polaziste za enduro voznje po Suvoboru i Maljenu. Uspavano selo zivi zivotom polovine proslog veka i polako odumire. Dve recice koje proticu kroz selo, Manastirica i Paklesnica, odmah tu posle raskrsnice cine reku Ribnicu. Jedna kafana, jedna prodavnica i to je sve. Danas je jos i guzva jer je praznik inace obicno nema zive duse. Pauza i umivanje na obali Paklesnice. Tek je 10 a vec je vrucina. Vozi se polako, put je los. Put vijuga dolinom reke ka selu Planinica. Kraj samog puta ima par izvora sa dobrom vodom. Uskoro nailazim na srusen most. Ovde Riorska i Suvoborska reka prave Paklesnicu. Male planinske recice od kisa nabujaju i onda naprave zijan. Vracam se 100m i skrecem desno na put koji vodi ka Maljenu trazeci gde mogu da predjem reku i vratim se na put za Planinicu. Nalazim put i posle 100m prvi od cetiri prelaza preko reke. Riorska reka. Posle otprilike kilometar prelaz preko suvoborske reke na dva mesta i stize se u `centar` Planinice. U `centru` svoje penzionerske dane broje stara crkva brvnara sa novim krovom (stari je bio od sindre) i... parni valjak koji je poslednju voznju imao `70 godina proslog veka. Kratka pauza za pivo u seoskoj prodavnici (po ovoj vrucini `otislo` je u dva gutljaja) i izvlacim se iz doline Planinice na uski asfaltni put koji od Mionice vodi na Ravnu goru Put je asfaltiran pocetkom `90 kada je spo pravio memorijalni centar Srpskoj vojsci u otadzbini pod komandom generala Draze Mihajlovica na Ravnoj gori. Od tada nije ni popravljan ali je u dobrom stanj pre svega zbog malog broja vozila koja njime prolaze. Prvi pogled na Suvobor Asfaltom grabim po pravom planinskom pejzazu nekoliko km do skretanja za selo Ba poznatom po cuvenom sastanku djenerala Draze i Tita iz 1943. Da su se dogovorili mozda bi nam istorija bila drugacija. Samo skretanje je lako promasiti jer je prilicno skriveno u bujnom rastinju a ne pomaze i to sto se nalazi na polovini pravca gde se vozi relativno brzo. Orjentir mi je nova kuca sa desne strane asfalta. Skrecem levo na makadam i posle pola km stizem na raskrsnicu. Pravo za selo Ba, desno ka Rajcu. Pocetak uspona na greben Rajca. Malo gore... Malo dole Predeli za opustenu voznju Put vijuga preko grebena ka vrhu Rajca. Rajacke livade. Voznja po njima je udobnija od voznje po putu... ...koji postaje sve kamenitiji sto sam blizi vrhu. Bacija sa pogledom na dolinu sela Ba. Silazim sa kamenitog puta na livade koje vode ka vrhu. Voznja po travi ka 848m visokom vrhu Rajca. Na vrhu. Odlican pogled na sve cetri strane sveta. Pogled ka Ravnoj gori i vrhu Siljak u cijem se podnoziju nalaze Dobre vode, sledeci cilj na putu. Inace, na stotinjak metar od tacke na kojoj silazim na put koji vodi ispod vrha Rajca i vraca se ka Dobrim vodama, nalazi se kafanica u kojoj se moze nesto popiti i pojesti. Tu je i izlazak na asfaltni put koji od Slavkovice vodi ka G.Milanovcu. Spust niz livadu ka putu ispod vrha. Jedna od retkih vikendica na ovoj strani planine. Skretanje za Dobre vode. Planinari su postavili putakaze i obelezili staze. Smernjuju se dobar i los put. Uskoro se na suprotnom brdu ukazuje stari planinarski dom. Lakat krivina na desno, prelazak potoka i ulazim u gaj u kome su smestene Dobre vode. Kraj puta Napusteno domacinstvo kraj doma Odmor u hladu lipa kraj planinarske kuce u lepo sredjenom dvoristu. Moguce je i prenociste uz predhodni dogovor u planinarskom domu na Rajcu. Puta vise nema i nastavljam preko livada i kroz vrtace. Njega pitam za put. `Odakle se ti pojavi...samo pravo, uskoro ces ugledati Siljak.` Planinsko pojilo za stoku Vrh Siljak. Nazire se neki put. To je to, dole pa preko vrha. Bio sam u pravu. Jeste put ali nije neki. Uspon na Siljak. Preko vrha kroz borovu sumu Na drugoj strani Izlazak na asfalt i kratka voznja po istom do uspona na vrh Suvobor. Put kroz sumu ka vrhu Na vrhu Suvobora Pogled na Ravnu goru i Babinu glavu Asfaltni put za Kostunice Na ulazu u Ravnu goru. Pre ove table odvaja se sumski put za Igrista. Put je delimicno popravljan ali je u losem stanju. Pocetak puta za Igrista. Na ulasku u sumu Preko Igrista Bacije Ka Mokroj pecini Na livadi ispred pecine. Posle one sumetine prija otvoreni prostor. Mokra pecina, izvor reke Grab Put na izlasku iz doline Graba ka sumi Ponovo kroz sumu ka Ravnoj gori Na Ravnoj gori. Crkva i spomen dom Put preko Babine glave ka grebenu Pogled Jos jedan pogled na Ravnu goru Juzne padine Suvobora Pogled sa Pogleda na padine Maljena Spustam se grebenskim putem ka Kostunicima ( bela tacka u centru ) Pravi planinski put Zavrsni spust do prvih kuca i asfalta, onda levo Kostunici i G.Milanovac a desno Pranjani pa kako kome odgovara. Sve u svemu, sa asfaltom 150km u tockovima i ceo dan u prirodi.

Prvom prilikom veci motor i Evropa je pred tobom. Hrabro. Vas dvoje na 125cm a pusta ulje!

samo da smo znali... pa makar i pesaka!

Maljen planina (najvisi vrh Crni vrh 1096 mnv) druga u nizu valjevskih planina, svakako je najpoznatija i najposecenija pre svega po visoravni Divcibare koje nose epitet vazdusne banje. Kao i svaka planina u Srbiji tako i Maljen krije neke svije bisere do kojih se ne dolazi slucajno. Zasticeno prirodno dobro Crna reka i storgi rezervat Djavolji vir svakako su medju najlepsim od njih. To je bio dobar razlog da sa bratom Mikom krenem u discovery voznju do tih mesta. Za povratak smo odabrali treci biser, juzne padine malog i velikog maljena. trasa puta( pravac jug-sever) Preko Divcibara se obicno samo prozuji, svrati na pice i eventualno do vidikovca na kraljevom stolu i vidikovca na paljbi. Prvi gleda na put kojim smo mi prosli a drugi na Kotlinu gde su kolege iz Kosjerica organizovali moto skup. Ali, ako imate vremena , 1sat za crnu reku i 2 za djavolji vir, posetite ova mesta imacete sta da vidite. A tek uzivanje u voznji po planinskim putevima. 17 km od Valjeva u Bukovima skrece se na sumski put. Stajemo da se raskomoptimo, vrucina je a vozi se polako. Na raskrsnici desno i ulazimo u gustu bukovu sumu Ispod Kuline Kulina Sa grebenskog puta odvaja se jedva vidljiv put za kanjon Crne reke. Iako izgleda kao da ce postati gori uskoro prelazi u livadu i tu je reka. Kada stignete do kraja puta u sumici desno niz vodu je izvor. Nekada je postojao nastavak put na drugoj strani reke ali kako je ovo zasticeno prirodno dobro put se ne koristi, voda ga je odnela i zarastao je u sumu. A tek kanjon...prava divljina. Fotografije slabo mogu da docaraju kakav je ovaj kanjon. Sama reka je izuzetno cista puna rakova, a temperatura vode oko 20c. Kupanje u nekom od mnogbrojnih virova i kada u stenama se podrazumeva. Vir sa plazom Zid Okamenjeno Detalj Slapovi Pre 100.000 godina Povratak iz Crne reke na put za Divcibare Pauza za uzinu u hladovini bora Uskoro izlazimo na asfaltni put i preko Divcibara dolazimo do raskrsnice gde se odvaja put za Tometino polje. Pogled na Divcibare sa raskrsnice (u pozadini vrh Golubac) Otprilike kilometar od raskrsnice na lakat krivini odvaja se tablom srbija suma obelezen put za djavolji vir Posle nekoliko stotina metara pocinje strogi rezervat i put je sve losiji.Vidi se da se ne koristi. Pogled sa puta preko Tometinog polja ka Ovcaru i Kablaru Ispod izvora Put polako nestaje Dosta odrona i kamenja koje vreba u travi Sad vise nema ni staze. Nadomak Djavoljeg vira. Kao i kod Crne reke tako se i ovde put zavrsava na obali Bele kamenice. Na drugoj strani reke nazire se zarasli put koji se koristio pre nego sto je ovo postao rezervat. Sama Bela kamenica ima vodu sumnjivog kvaliteta jer Divcibare nemaju kanalizaciju i sve je ostavljeno na savest vlasnika vikendica, a kako ona protice kroz centar Divcibara sumnjicavost je osnovana. Nekoliko kadrova sa reke. Vracamo se na asfaltni put, skrecemo levo i pocinje spust u Tometino polje. Kod table za Damiraj skrecemo levo na uski asfaltni put koji vodi ka mostu na Beloj kamenici. Malo pre mosta je jedina seoska prodavnica u ovom kraju gde svracamo na zasluzeno pivo pre novog uspona na Maljen. Posle okrepljenja nastavljamo makadamom do sledeceg mosta ovaj put na reci Crna kamenica koja je cista kao suza. Temperatura vode 24c a napolju 35c. Kupanje obavezno. Odmah posle mosta je raskrsnica, skrecemo levo i pocinje uspon na mali maljen Uspon na mali maljen Preko malog maljena ka velikom Pogled ka Gornjem milanovcu Nas Pester Uspon na veliki maljen Na velikom Maljenu. Pogled na Cukaru i Rior. U izmaglcii Ravna gora na Suvoboru Skoro je 6 popodne i vreme je da se krene na spust sa planine ka Brezdju Prvo niz livadu... a onda ka raskrsnici za Kraljev sto i Brezdje Ceka ispod Velikog maljena Raskrsnica. Nastavljamo pravo niz severnu stranu Maljena Pogled na Rior i Ravnu goru Mreza sumskih puteva moze da zbuni ali svi vode nizbrdo ka Brezdju. U centru sela put se grana levo za Valjevo, desno za Ravnu goru a pravo za Mionicu Sve u svemu desetak sati u prirodi i 100 km u tockovima.

I ja imam rotax 123 u tuaregu i zadovoljan sam kako se ponasa i u niskim i u visokim obrtajima. Ipak je to komercijala od 125 cm, i svi podaci koje navodite vaze za nove agregate. I ko zna kakve delove stavljamo unutra, sve je to sverc. Ja sam lose karike morao da menjam posle 2000km. Ja imam problem sa srednjim obrtajima. Na otprilike 5000 obrtaja pocinje da trokira i tako je sve dok ne predje 5500 obrtaja i onda ravnomerno dobija snagu bez ikakvih problema. Jos mi se desava da se pregreje kad dugo vozim jaku uzbrdicu malom brzinom . Ima li neko resenje?

Duzina makadama je oko 10km (od toga 3km uspon kroz sumu) i proletos je popravljen i nasuto je sve ono sto je voda odnela. Za sada je OK dok ga voda ponovo ne odnese. Evo jos nekoliko fotografija puta i to je to otprilike. Ovde je pre popravke bio kanjon Ovde se prolazilo kroz blato i bare Put po grebenu Deo puta kroz borovu sumu Ovde je prosle godine bio hard enduro Put preko lazove kose iznad kanjona crne reke Izlazak iz sume Voznja po livadama gratis (preko puta golubac, iza paljba)

Subota, 11 sati , 35 u hladu. Imam nekoliko sati slobodno pre porodicnih obaveza, taman da se popnem negde na 1000 m visine da se rashladim. Pa jos kad bi uspon bio kroz sumu bilo bi idealno. Povlen je logican izbor, najblizi je, atraktivan i ima debelu ladovinu. A onda mi na pamet pade jedan za valjevske bajkere zaboravljeni sumski put na divcibare, jednu od najlepsih visoravni srbije, u sklopu maljenskog masiva. Divcibare su zgodne zato sto pruzaju mogucnost, sa svoja tri asfaltna puta, za krug po njima bez obzira da li dolazite iz valjeva, mionice ili tometinog polja(cacak). Postoje jos dva sumska puta, lepsih i atraktivnijih predela za voznju od asfaltnih. Jednim od njih sam i ja krenuo. Inace, sumska uprava je proletos nasipala sve sto je voda odnela tako da vise nema kanjona i do pola metra koji su presecali put. sve u svemu solidan put i za teze motore. Track puta gledan sa severa iz pravca Valjeva Na izlasku iz valjeva. Do bukova ima 17 km. Prvi pogled na masiv maljena sa brda kamenitovac. Pogled na obronke povlena. U pozadini vrh maglesa, u prvom planu kanjon graca. Put se presvlaci novim asfaltom. Krivine koje mame. Krivine mame da se da gas i zalegne ali onda nemate ovakav pogled. Dva kilometra pre bukova pocinje los asfalt. Put vijuga kroz dolinu suvaje. Na recici suvaji koja kilometar nizvodno ponire u kamenjar i pojavljuje se tek na izvoru reke gradac. Kamenolom, rana na prirodi i orjentir za skretanje na sumski put. Pre samog mosta se skrece levo na makadam. Na ulazu u klanac recice kozlice. Bajkovita dolina kozlice. Dobar makadam vijuga recnom dolinom ispod grebena cubrice. Pauza u debeloj hladovini sume na obali kozlice. Ovde se odvaja put koji vodi ka precici koja je hard off-road. Precica. Vozi se po kamenju velicine od jabuke do lubenice i sve vreme izlece ispod tockova. Jak uspon na kome je voda odnela svu zemlju. Nastavljam dalje kroz dolinu i uskoro pocinje uspon kroz sumu na severnoj strani grebena pejar. Posle dva kilometra uspona put je i dalje dobar i vide se tragovi skore sece. Savladano je skoro 600m nadmorske visine. Izlazak na vrh grebena, pocinje borova suma. Sa desne strane se ukljucuje put sa precice a malo dalje odvaja put za hajducku kosu iznad kanjona crne reke. Uskoro pocinju prve livade. Pogled na predjeni put. Pogled napred. Lokve. Zbog skorih kisa planina je puna vode. Mnogobrojni potoci preko kojih se prelazi imaju cistu vodu koja se moze piti. Put vijuga gore -dole preko grebena. Vrh pejar 996m. Livada kao stvorena za ludovanje. Pravi divcibarski put. Pozdrav sa divcibara. Izlazak na asfalt. U pozadini kraljev sto.

bravo !!! momci, i ja bih da sam mladji.

trasa puta (Powered by frubar.net)

kako se zakazani datum endurijade(29.05.2010) priblizio resili smo da preciziramo trasu kako bi bila pogodna i za teske i lake motore a i za par dzipova logistike (majstori sa alatom, oprema, vrece i satori). celodnevnu turu smo presli za 4 sata jer je kisa vec pocinjala tako da je vecina fotografija sa nekih ranijih voznji. tek da vidite sta propustate a ako ste zainteresovani kontakt tel.0641636666. put krece iz valjeva i preko 4 planine (maljen, povlen, jablanik i bobija) se stize u vrhpolje na drini. 20% puta je asfalt ostalo su makadamski, sumski i planinski putevi. posetak planinskog puta krcmar-divcibare na putu jos malo do divcibara vidikovac pre kaone na drenovackom kiku raskrsnica na kiku put ka povlenu preko samara idemo pravo ka radanovcima na putu spomenik u radanovcima odavde smo dosli idemo ka povlenu put preko govedje glave iynad taora detalj sa povlena i jos jedan desno mali povlen levo srednji ispod malog povlena put za srednji povlen debelo brdo sa srednjeg povlena sa puta ka bobiji vidikovac na tornickoj bobiji jezerce na bobiji kanjon tribuce sa puta za caparic krst na soko gradu soko grad (Powered by frubar.net)

pozdrav za sve clanove bjb zajednice.rodjen sam u valjevu i u njemu zivim punih 50 god. prvi motor kupio davne 1978 (apn 4).vozim apriliu tuareg rally. volim da sam u prirodi, na dva tocka .