Posle pet i po godina od kada je putopis sačinjen, u malo drugačijim okolnostima ponovili smo sličnu turu. Više nismo momak i devojka, sada smo muž i žena, imamo troje dece, a motocikl više nije BMW 1150 sada je KTM 1290. Posle prvog putovanja koje je opisano stvari su se malo bržim tempom događale i ušle u neke svoje prirodne procese. Ušli smo u brak, dobili decu, nove poslove i nove životne obaveze i dešavanja. Supruga se više nije vozila, a ja sam nastavio da koristim prilike kada se ukaze vreme (nekada vise - nekada manje). Posle R1150 GS, kupio sam R1200 GSA, a nakon toga KTM 1290 Super Adventure. U ovoj godini sa ekipom sa kojom se vozim, napravio sam nekoliko većih tura i pregazio lepu kilometaražu. Jednog dana na pamet mi pada kako Gaga i ja odavno motorom nigde dalje nismo isli i kako bi mogli da napravimo neki krug u tri dana, jer su deca malo porasla, a trenutno je tu i suprugina majka koja boravi i radi u inostranstvu pa može da ih pričuva. Saopštavam plan i dogovor brzo pada. Plan je u tri dana da se preko Jabuke, Žabljaka i Djurdjevića Tare spusti u Boku, tu prenoći dva dana, a odatle treći dan preko Durmitorskog prstena, Foče, Višegrada i Zlatibora vratimo kući. Sve ide po planu i programu. Dan ranije preko Bookiga u Kotoru rezervišem smeštaj, a u sredu ujutru 16 jula godine krecemo na put. Motor natovaren sa moje strane 20%, a ostalih 80% je moje saputnice. Krenuli smo iz Aranđelovca i prvu pauzu za kafu pravimo u Uzicu. Iz Uzica krećemo, vozimo preko Zlatibora u jutarnjim časovima kada nema gužve. Junsko jutro, miris planine, asfalt čist, nema guzve i ja nesvesno podizem tempo... Dragana me opominje, ne prija joj baš jer se dugo nije vozila i ja popuštam. Penjemo se uz Jabuku i tu ispred graničnog prelaza pravimo pazu da pojedemo nesto što smo poneli i popijemo nesto tečnosti. Granični prelaz prelazimo brzo i bez puno zadrzavanja i nastavljamo voznju put Pjevalja gde cu sipati gorivo. Kako jutro odmiče, dan je sve topliji i lepši, a voznja nam odgovara. Sledeću pauzu pravimo odmah posle mosta na Djurdjevića Tari u restoranu na terasi poviše samog mosta. Pijemo piće i pozivamo kući da vidimo kako su deca i šta se radi... Fotografisemo se tu na terasi i oko mosta, a zatim nastavljamo putovanje put Zabljaka. Vozimo kroz prelepu prirodu na koju sam ja inače navikao jer godišnje prodjem bar tri - četiri puta, ali Gaga nije motorom duže prolazila pa joj sada više godi nego meni. Prolazimo Žabljak i Šavnik i krece spuštanje ka Nevesti Jadrana Bokokotorskom zalivu. Stajemo na vidikovac poviše Risna i svaki put iznova i iznova se divimo tom plavetnilu, lepoti mora, neba i kamena. Ubrzo dolazimo do kružnog toka u Morinju i idemo levo ka Kotoru. Guzva je vec svuda pa se provlacimo koliko to bezbedno možemo, a jaknu raskopcavan da ne bih izgoreo od sunca i isijavanja toplote od asfalta. Malo teže nalazimo smeštaj jer nas je navigacija malo izvrtela, a ulice su sve na nekom usponu pa otezano okrećem motor i ispravljam svoje greske. Smestamo se u Aparman, relaksiramo i krecemo do Plaže na plivanje i večeru. Bočne kofere sam skinuo, tako da raskomoceni i opusteni silazimo do plaže. Nalazimo restoran na plaži, smestamo se na terasi do same obale i narucujemo piće i klopu. Voda me kao i uvek mami da cim je vidim ja moram da uletim u nju... Ulazimo u vodu, plivamo i uživamo. Nakon kupanja i večere vraćamo se u apartman da se spremimo za gondolu i obilazak Lovćena. Motorom se provlačimo kroz večernju guzvu Kotora i nastavljamo ka žičari gde kupujemo karte i krecemo da se vozimo na žici. Izlazimo na Lovćen i uz kafu uzivamo u panormskom pogledu.... Ja sam ranijih godina obišao motorom Kotorske serpentine i nacionalni park Lovcen, ali ovoga puta obilazak je nešto drugačiji. Planirao sam da probam Bob na šinama, ali kada sam video red od +-100 ljudi da čeka i da se međusobno svađa odustao sam. Mrak je vec pao i među poslednjima se vracamo nazad... Ponovo jahanje motora i nazad u apartman gde cemo motor parkirati i presvući se i srediti za izlazak na večeru. Junsko veče toplo i prijatno i uživamo u šetnji i veceri... Dan je bio veoma dinamičan pa nas umor polako stiže. Svanuo je drugi dan suncem obasjan, a miris mora dopire u sobu. Ne kaze se džabe da je pola zdravlja biti pored mora, a druga polovina biti u moru. Gledamo vremensku prognozu, najavljuju od 14h promenu vremena i naredna dva dana celodnevnu kišu. Pozivamo taštu da vidimo kako su deca i kakvo je vreme, ali ubrzo dobijamo očekivan odgovor "vreme kisa iz neba i zemlje, a deca haos prave"... Razmisljam se sta i kako i shvatam da nema sta da trazimo u kotoru ako dva dana bude padala kiša. Donosim odluku da krenemo danas posle doručka i kafe nazad. Ponovo gledam prognozu, pratim oblake i shvatam da mi ne odgovara da idem preko Durmitora jer je od prilike baš u to vreme očekivan prolaz oblaka i kiša, a na Durmitoru ako krene neko vece nevreme nemam gde ni da se sklonim. Ne ide mi se ka Budvi preko celogodisnjih radova, a dve nedelje pre ovog putovanja sam se vratio sa Jadranske magistrale i vozio Kanjon Morače. Odlučujem da idemo na Plužine - Šćepan polje - Višegrad. Krecemo ka Morinju, vozimo pored mora po prelepom vremenu čak i previse toplom. U Perastu stajemo da se slikamo i tu na namagistrali upoznajemo meštanina koji izdaje apartmane, a inače je moj kolega vatrogasac u penziji pa se baš lepo ispričasmo. Kako vozim napred, navigacija mi daje predlog za skretanje desno u Risnu, a ne u Morinju... To je inace uzak stari put koji takodje vodi ka Vilusima, a tim putem mislim da ne prolazi više niko. Zapusten i oronuo, ali zanimljiv jer nikada tuda nisam prošao. Izasli smo na glavni magistralni put i vozimo ka Nikšiću. Ispred Nikšića, pravimo pauzu za odmor na Slanskom jezeru i vec vidimo oblake u daljini kako se preklapaju i slažu... Krecemo put Plužina i kanjona Pive i zatičemo radove po putu... Motorom gazimo lagano sve malo sporijim tempom, a u glavi se mislim jos mi kiša fali da nas kupa dok lagano vozimo. Prolazimo te radove i i kreće spuštanje ka Plužinama gde kiša već počinje ozbiljnije da pada. Stajemo pre samomg mosta na jedno odmaraliste pored puta i tu cemo se obuci i doruckovati... Za nama staje i ekipa Poljaka koja isto oblaci kisna odela. Doruckujemo, oblacimo se i sto se nas tice moze kiša da pada do kuće. Ali kiša retko ide bez vetra pa tako kako smo krenuli preko mosta, vetar duva tako da moram da mu drzim kontru na motoru ne bi li bio u balansu. Kako je krenuo kanjon, više nema vetra ali kisica pada i to nam nista ne smeta. Mic po mici i eto uz malo provlačenja i eto nas na granici. Ulazimo u Bosnu, a rafting je u punom jeku... Komentarisemo kako ne mozemo Bosnu motorom da prodjemo a da ne pokisnemo i tu se smejemo. U Foči na pumpi sipam gorivo, pravimo pauzu za piće i da pojedemo po neku ledenu kocku. Gas i nastavljamo dalje ka Višegradu. Tu se malo zadrzavamo na mostu čisto noge da protegnemo i koju sliku da napravimo jer smo odmorni i siti, a bili smo puno puta tu tako da nema potrebe za dodatnim zadržavanjem. Kiša je vec od Foče prestala i vozimo sa uživanjem i pojačanim tempom od Višegrada ka Srbiji. Na granici neka guzva, ali oper malo provlacenja, malo lepog obraćanja i pusti nas čovek napred. Vozimo kroz prelepu prirodu i dobro poznat put Mokra gora - Kremna. Kiša je iza nas, a vidi se da je i ovde padala. Uvozali smo se i navikli pa nam kilometri i ne predstavljaju problem. Brzo stizemo do Rudnika i vec smo pred kucom. Na Rudniku na koti 555 (gde u vecini slucajeva kada se vracam sa puta pravim poslednju pauzu pred dolazak kuci) stajemo sumiramo utiske i ubrzo srećni i ispunjeni stižemo kuci. Deca nas dočekuju, smejemo se malo svi zajedno jer su baku za dva dana "potrosili" i psihički i fizički.

Hvala puno. I nema je bilo na knap sa vremenom i vožnjom...Realno treba jos koji dan da se sve lepo obiđe i vidi.

Za peti dan vožnje je planirano vrlo malo putovanja da bi ceo dan iskoristili u relaksaciji. U Herceg Novom smo rezervisali vrhunski smeštaj sa garažom za motore. Sviće peti dan, opustanje na terasi, oblačenje i pokret... Toliko smo se uvozali i navikli na sve da bi ovako mogli mesec dana svakog dan bez problema. Napustamo Nemum, dodajemo gas i vec je Dubrovnik tu. U dubrovnik ne ulazimo jer je guzva velika, a svakako nismo ni planirali. Stajemo na pauzu na magistrali u Dubrovniku, kupujemo nešto, pijemo kafu i vozimo dalje ka Herceg Novom. Brzo stizemo do granice (mali granicni prelaz) nije bas neka velika guzva, ali sporo ide. Pretičemo kolonu vozila, i stižemo na par auta od rampe. Uredno zamolimo ljude da nas propuste, ljudi pristaju i usli smo u Crnu Goru. Cudan je taj osecaj, ali u Herceg Novom se osecam kao kod kuće. U Herceg Novom već ima gužve, provlačimo se i stižemo do smestaja. Smeštaj perfekcija! Ogroman apartman, moderan i uredjen... Brzo smo se raspakovali, a rano smo i stigli. Lestra i ja oblačimo kupaći i pravac plaža. Nalazimo kafic, narucujemo hladno točeno i cela prica krece... Kupanje, piće, sve prijatno kako je i planirano. Dolaze Spale i Ivan, a Ivan nikada raspolozeniji... Sledi druga, treca, peta, sedma tura i sve kako nepisano pravilo nalaze. Ivan pedlaze da iznajmimo gliser i da nastavimo zezanje na sta svi pristaju. Strale zove druga koji je tu iz Herceg Novog koji rentira skutere i glisere, ali trenutno nije tu (sezons jos nije zvanicno počela). Stupamo u kontakt sa njegovim kolegom i dečko dolazi po nas... Nosimo puno kese pića sa nama i kako smo kročili na plovilo kreće maksimalna zajebancija. Obilazimo Plavu Špilju, ostrvo Mamulu i Lušticu. U plavoj Špilji se kupamo, osvežavamo i nastavljamo dalje. U povratku ka plaži Žanjice uz kratak kurs obuke voznje glisera ja preuzimam vožnju i shvatam da mogo da vozim sve sto ima upravljač... Smeju se svi, sve im smešno deluje, ali pošto nam je ponestalo piva, idemo u Bar na plaži Žanjice da se jos malo osvežimo. Usidravamo se, izlazimo... Opet serija plivanja pa hladna krigla. Dan već odmiče uveliko pa krećemo nazad da se se spremamo za večeru. Stigli smo u smeštaj, oblačenje, zovemo taxi pa u grad na večeru i muziku. Šetamo kroz HN i sedamo da jedemo, već dobro ogladneli i "istrugani" od celog dana... Dobra klopa, piće, dobro društvo i akcijanje se nastavlja. Vece odmiče zapocetim tokom i nastavlja se u tom ritmu... Ovo nam je inace bio pretposlednji dan putovanja, a već sutra uveče stižemo kući. Šesti dan je osvanuo, lagano buđenje i pakovanje pred put. Bez žurbe, bez tenzije, skroz lagano do mraka treba da stignemo kuci jer nas već od ujutru čeka posao. Danasnja ruta je: Herceg novi - Morinj - Nikšić - Podgorica - Kanjon Morače - Kolašin - Rožaje - Novi Pazar - Aranđelovac Prva pauza na panoramskom vidikovcu iznad Risna.... Slikanje, cigareta i gas. Tempo vožnje odlican jer put mnogo dobro poznajemo, a nije ni velika guzva. Od Nikšića se spuštamo ka Podgorici gde je planirana pauza i doručak. Ivan i Strahinja voze prvi, Spale i ja iza. Vozimo kroz tunel polako u koloni i na izlazu iz tunela nema vozila u suprotnom smeru, Ivan odmah u preticanje, a Strale za njim i eto ti prve neprijatnosti na putu. Dupla puna linija, a policija nas zaustavlja... Kazna je ogromna i ne dolazi u obzir...Pribegava se diplomatiji i sve je reseno, nastavlja se put dalje. U Podgoricu stižemo, kao i uvek u tom gradu vazduh trepti kao da nebo gori. Nalazimo restoran, doruckujemo lepo i krecemo dalje. Kroz Kanjon nigde nikoga, voznja samo za pozeleti. Sledeca pauza je u ski centru Kolašin. Stajemo na pauzu, pijemo neko pice, ne zadrzavamo se dugo. Ponovo voziko kroz zelenilo, šumu i goru dok je more ostavljeno iza nas. Nešto čačkam oko komunikacije i delim muziku sa Spaletom... Krece smejanje i obaranje po krivinama u ritmu muzike. Stizemo do granice sa Srbijom, provlačimo se napred i posle šest dana ulazimo u Srbiju. U Novom Pazaru sipamo gorivo, jedemo po neki slatkis i gas jer i danas imamo dosta voznje, a malo kasnije smo krenuli. Prolazimo Kraljevo, ubrzo stizemo podno Rudnika i vec imas osecaj da sam kući. U kasnim popodnevnim časovima, srecni, ispunjeni i rasterećeni stizemo u Arandjelovac. Tamo gde smo se sastali, tu smo se posle šest dana i rastali. Nedelja je bila puna druženja, vožnje kroz četiri države, razlicitih pejzaža, mirisa prirode, prirodnih lepota pocev od mora, planina i nacionalnih parkova. Kada sumiram sve utiske voznja je u punom smislu te reči protekla odlično.

Osvanuo je četvrti dan putovanja i po ustaljenom sistemu, terasa-kafica, fiziološke potrebe, pakovanje i polazak. Dok uz kafu gledamo kako sunce sa istoka obasjava ostrvo Pag, to golo ostrvo poput marsa, uzivamo u tim pejzažima i mirisu mora u jutarnjim časovima. Za današnji dan je takođe planirana malo veća kilometaraža jer peti dan gledamo da napravimo vrlo malo kilometara i da taj dan iskoristimo za odmor i opustanje. Krecemo iz Karlobaga i vozimo polako magistralom. Podignut vizir, oseca se miris jutra i mora, asfalt odličan i sve nam je idilično. Gledamo kako stariji ljudi sa kamperima uz jutarnju kafu zagledani u more uživaju parkirani u zalivu izmedju ostrva i kopna. Uvozani i vec naviknuti jedni na druge držimo dobar tempo i uzivamo u voznji. Pravimo prvu kratku pauzu na mostu, a zatim u Šibeniku biramo mesto za doručak. Nalazimo četinarsku šumicu sa kamenom obalom uz samo more, ispunjenu hladom, mirom i tisinom... Parkiramo se, vadimo namirnice i postavljamo trpezu. Doručak odličan, brzo pakovanje i sledeca pauza je za neku kafu i pice. U mestu Primošten pravimo sledeću pauzu. Dan je bas topao, mi u opremi, a dobro se najeli... Vreme je za pauzu. Primošten prelepo mesto, plaža sa sitnim kamenčićima, sve čisto i uredno, prosto prelepo. Nakon pauze, izlazimo ponovo na magistralu i dobar tempo ka Splitu. U Splitu sipamo gorivo i provlacimo se kroz kilometarske kolone...Na mom motoru tri fabrička kofera, a KTM ima ogromne bočne kofere i samim tim provlacenje ide sporije. Jedina olakšavajuća okolnosti je ta što je meni motor bele boje, a jakna na sebi ima reflektujući prsluk (kaciga i rukavice takodje u fluro detaljima) pa svi misle da je policija i sklanjaju se levo - desno. Prošli smo Split i guzvu, nastavlja se normalna voznja ka Makarskoj. Temperatura je bas visoka, asfalt dobar, a mi uvozani. Stizemo u Makarsku i odmah krećemo da se penjemo na planinu i nacionalni park Biokovo. Biokovo je dosta postradalo u požaru, ali je i dalje neizmerno lepo. Vozimo planinskim putem do vidikovca takozvanog "skywalk" gde cemo napraviti pauzu, prosetati tim staklenim mostom i kupiti po neki suvenir koji cemo poneti kući. Šetamo po mostu, divimo se toj visini i pogledu sa planine na more. Upoznajemo čoveka koji tu radi, inače je turistički vodič pa poznaje i Srbiju jer često vodi turiste. Dan već odmiče, pa je vreme da krenemo dalje. Spuštamo se ka Makarskoj gde ćemo sesti u neki kafić na plaži, popiti piće i našaliti se malo. Za danas smo dosta prešli i odmarali, pa više nema pauziranja već vozimo do smeštaja koji smo juče rezervisali u Neumu. Stižemo u smeštaj na jednom uzvišenju odakle puca predivan pogled na more i Pelješki most... Smestaj je vrhunski, prostran i veliki sa dobrom terasom, samo sto je u apartmanu bilo +50° kada smo vrata otvorili. Palimo klime, vadimo torbe iz kofera, parkiramo motore i spremanje za grad. Pozivamo taksi, vozi nas do restorana gde ćemo se opustiti uz malo pića i dobre klope. Sezona jos nije počela, tako da nema velike guzve pa je prijatno, komotno i opuštajuće svuda... Za ujutru je planirana Deonica puta Neum - Dubrovnik - Herceg Novi.

Spuštamo se ka centru Portoroža i idemo do jedne pekare da uzmemo nekih potrepština za kasniji doručak. Junsko mirno jutro, more mirno, a mirisi autenticni za primorska mesta. Iz Slovenije ulazimo u Hrvatsku i vozimo kroz Istru... Put odličan, pored puta vinogradi i maslinjaci, a zemlja crvenkaste boje... Pažnju mi privlači sve sto vidim i sve razlicitosti od našeg kraja. Prilikom polaska iz apartmana, popio sam na prazan stomak neke vitamine u kapsulama (koje inace redovno pijem) i nakon pola sata - sat voznje počinje da mi konstantno bude muka... Kako je put odmicao, meni je sve vise muka i stajemo na jedno prosirenje pored puta... Zavisnici pale cigarete, ja uzimam vodu i neki đevrek da se malo povratim nakon čega mi je odmah bilo bolje. Nastavljamo dalje, put Pule gde ćemo napraviti pravu malo dužu pauzu. Pre Pule stajemo u jedan veliki market gde kupijemo neke stvarčice koje će nam trebati za doručak, a takodđe i gorivo sipamo na pumpi preko puta. Inace nas drug Spale je na put poneo puno domaćih vakumiranih suhomesnatih proizvoda iz svoje mesara što je nama pruzalo dodatni uzitak svakodnevnog dorucka u prirodi i mesta koje mi sami odaberemo. Stizemo u Pulu koja je puna turista, saobracaja i svega sto turisticko mesto nosi. Dolazimo do Pulske Arene (Amfiteatra) parkiramo se ispred slikamo i razgledamo... Vecina ekipe je vec posetila Pulu pa se nismo puno zadrzavali. Odlazimo do Rive i nalazimo lep kafić gde je vec bilo parkirano nekoliko motora pa i mi tu stajemo. Sunce je vec lepo ogrejalo, pijemo pice, telefoniramo, smejemo se i sve ide svojim tokom. Ubrzo se pakujemo i krećemo jer danas imamo malo vise kilometara da vozimo. Kako smo izašli iz Grada, gledamo pogodno mesto za dorucak... Nalazimo mesto pored puta u malom maslinjaku koje vec ima sto i dve klupe, a pored tog kompleksa već je bio jedan kamper parkiran tako da nam je bilo pogodno za pauzu. Parkiramo motore, vadimo friziderčić i sve što smo kupili i postavlja se galantna trpeza... Malo mi je neprijatno jer imam osećaj da smo na privatnom posedu i da se na svoju ruku gostimo, ali šta da se radi kad stomak traži svoje. Dobro nahranjeni, krećemo ka Opatiji... Asfalt savršen, vreme savrše, dodajemo gas i tempo je odličan. U mestu Plomin, stajemo na bajkerima dobro poznati vidikovac pre spuštanja do same obale i magistrirale koja ide uz samo more. Tu se slikamo, razgledamo tu prirodnu lepotu i izoštravamo čula mirisa i sluha. Ponovo jasemo motore i vec smo sišli do Obale gde nas docekije neki vid manje guzve i nesto malo sporije voznje, ali ono zbog čega smo krenuli na put sada se otvara i nema mu kraja naredna dva dana, a to je ta Jadranska magistrala pored samog mora. Jadransko more posebno plavo, kamen na obalama bele boje, a granulacija asfalta na kolovozu krupnija sto sve čini jednu celinu koju vozaci motora u snovima priželjkuju. Ulazimo u Opatiju, gde se oseca luksuz, glamur i sve lepote mondenskog turizma na koje sad ne treba trositi reci. Sedamo u baštu hotela Milenij tj. Caffe-a Wagner koji je na samoj obali mora. Odmor za espreso, neki sladoled i kolac koji veoma gode po tako toplom danu. U Opatiji već dugo godina živi nas sugrađanin iz Aranđelovca koji je tu kupio kucu i veci deo godine zivi u Opatiji. Šaljemo mu lokaciju ne bi li ga iznenadili da se vidimo (jer nam je preko zime dok smo u Aranđelovcu sedeli i razgovarali rekao da ni slučajno ne prodjemo kroz Opatiju, a da mu se ne javimo) kako smo mi njemu poslali poruku i lokaciju, on nama odgovara lokacijom iz Aranđelovca tako da se ovoga puta nismo videli. Spale i ja krecemo malo da prosetamo noge i odlazimo do čuvene statue "devojke sa galebom". Spale zgodan i šarmantan čovek, odmah ga Ruskinje šaleću da ih slika, a on kao pravi džentlmen ne odbija da fotografisemo sredovečne dame i izadjemo im u susret...ali dobro sve u rok službe putovanja i voženje motora. Palimo motore, sunce već ozbiljno prži, okrepljeni i odmorni "peglamo" put i krivine baš kako treba. Ispred Rijeke smo, ali mapa pokazuje da je saobraćajni kolaps kroz sam grad.. putem komunikacije jednoglasno odlicuju da se Rijeka zaobiđe obilaznicom i nakon Rijeke ponovo spustimo do obale. Kažem jednoglasno su odlucili, jer ja nism imao mogućnost izbora jer mi je crkao mikrofon pred put, a u Barelu nisu imali na stanju mikrofon za Schubert kacigu do dana polaska tako da sam ja samo slušao i rukom mahao kada sam sa necim saglasan na sta su se svi smejali. Vozimo lep tempo, Bogu hvala sve ide kako treba. Dogovor je da sl. Pauza bude u Senju gde cemo jos malo odmoriti pored mora i odatle do samog smeštaja koji smo juce bukirali nema mnogo kilometara. Inace ta deonica puta Senj - Karlobag je ono sto vozačima motora treba... Put otvoren i pregledan, nema nikakvih uključenja ni sa jedne strane, levo je kamen, desno je more, pametna glava, dobre gume, dobre kočnice i sve to bude idilično. Strale i ja smo napred malo odmakli jer smo hteli malo jači tempo da izvozamo, a Spale iako voli da "potera" kao iskusni vuk pazi na našeg malo starijeg druga koji ima poteškoća sa nogom i ojedom butina kao u filmu Tito i ja. (Šala mala na koju se Ika nece naljutiti, ali sve se to saniralo i rešilo već sutradan ujutru). Kako smo Strahinja i ja kao dogovoreni krenuli da vozimo tu deonicu puta, ja sam malo oštrije pretekao Spaleta što ga je iznenadilo i vec umornog dodatno iznerviralo. Moja greška, priznajem... Vozimo tu deonicu putu dosta jak tempo što nije za pohvalu ali tako je kako je... Ja vozim KTM koji stvarno lepo pegla krivine, a iza mene konstantno ide Lestra koji vozi Afriku sa točkom 21"... Vozim i konstantno razmišljam u sebi da li je lud da ovako vozi sa tim točkom koji kad vidim ja se naježim... Sa druge strane znam koliko je iskusan vozač i znam kako vozi pa prihvatam to kao činjenično stanje jer kako narodna izreka kaze "Nije do frule nego do frulaša". Tako je izgleda i kod motora... Stižemo u Karlobag, nalazimo smeštaj, ulazimo u dvorište već umorni, a neki od nas i ljuti pa pada i po koja kritika, ali dobro ko je kriv red je i da prećuti malo. Vlasnica smeštaja je jedna gospođa ruskinja, koja nas je lepo ugostila i dočekala. Dvorište lepo uređeno, motori u dvorištu parkirani, smeštaj skroman ali uređen i to je sasvim dovoljno za boravište. Dogovor je da se ide na plažu pa na večeru. Ja danas preskacem kupanje i ostajem u smeštaju... Obavljam neke pozive, spremam se i cekam ekipu da se vrati sa plaže. Brzo se vraćaju, dinamično se spremaju i već smo krenuli u šetnju i na večeru ka centru Karlobaga... Turisticka sezons jos nije zvanicno počela, a u ovom mestu se to i oseća... Našli smo restoran, poručili Pizze i Ožujsko pivo, a pored nas sedi ekipa bajkera iz Nemačke u koznim kombinezonima i lepim godinama života koja pije pivo i uživa baš kako vole. Dok sedimo u restoranu, saznajemo da su nam par starijih prijatelja isto motorima nekoliko dana na ostrvu Pag nekih 25km od nas... Pošto smo se već otpustili, raskomotili i ugazili u flašu i smeh, nismo hteli ništa da komplikujemo jer ćemo se za koji dan svakako videti u Aranđelovcu. Veče odmiče svojim tokom, sve ide spontano i opušteno i svima je prijatno posle suncanog dana i dobrog putovanja. Sutra nas čeka deonica puta Karlobag - Neum sa obilaskom nacionalnog parka Biokovo u Makarskoj.

Nismo, nije bilo planirano za ovu turu. Ostavili smo to za neko drugo putovanje.

Vidi se ko je najsrećniji...

Kao i svake godine za ustaljenu ekipu koja se svakodnevno druži i putuje, pocetak juna meseca je tradicionalni period kada se kreće na neku dalju, višednevnu turu. U tom period @lestra i ja kostistimo godišnje odmore, a ostala dva clana ekipe kombinuju slobodne dana, beže od kuće, posla i tako se vožnja sprovodi u delo. Tokom zime kada se planira i mašta o putovanjima, prvobitni plan je bio da vozimo Dolomite i da rutu napravimo prema tom planu i zamisli. Kako je vreme prolazilo, a zima bila sve duža i kako se sneg na Dolomitima zadrzao pa cak i pred sam polazak na put ponovo obeleo te planinske prevoje i serpentine, @lestrai @Spale_ar predlažu da se vozi kompletna Jadranska magistrala, pocev od Slovenije - Portorož pa do Crne gore - Herceg Novog u nekih šest dana voznje... Tih dana pred sam polazak na put, svi smo u nekom haosu sa poslom, ne stižemo svi da se uklopimo sa vremenom, vidimo i detaljnije dogovorimo... Sve dogovaramo preko Whatsapp grupe gde nam Lestra i Spale daju informacije šta treba da radimo, a oni su su vec rutu napravili. Za rezervaciju smeštaja svi smo uplatili Spaletu na racun sa koga ce on putem Bookiga placati smeštaj danas za sutra i tako svaki dan dok smo na putovanju. Ivan je isključen po pitnju rezervacije smeštaja, jer se njegova rezervacija svodi na to da rezerviše samo sto je najskuplje u ponudi i tu se prica zavrsava tako da smo jednoglasno odlucili da on ne traži smeštaj. Pozak je 03.06.2025 god. u 08:00h sa "donje" NIS pumpe iz Aranđelovca. Planirana putanja je: Aranđelovac - Gradiška- Kozara - Prijedor - Sanski Most - Bihać (568km) Jutro prolecno prelepo, asfal cist, miris prirode, sve nagovestava dobru voznju. Koristimo auto put nekih +-300km od Malog Požarevca do Gradiske kako bi najbolje iskoristili vreme zbog zadate kilometraze i gledamo da odmaknemo sto dalje do prve pauze, ali sa druge strane pazimo na Ivana koji je prosle godine operisao koleno i uopšte ne znamo koliko dugo moze da vozi bez pauze jer od operacije uopste nije vozio, a pritom je par dana pre voznje opet imao nekih problemcica sa nogom... Lestra i ja vozimo napred, pratimo situaciju i vidimo da sve to ide kako treba, pa samim tim nesvesno postepeno podizemo tempo gde smo u jednom trenutku odmakli i izdvojili se napred nakon cega u retrovizoru vidim kako nam se velikom brzonom Ducati približava, blica i Deki nervozano mase rukama da usporimo, ne vucemo tempo bespotrebno i da stanemo na pauzu jer je vec pocela ogromna vrucina i da im je pauza potrebna. Stajemo na prvo iskljucenje i odmaraliste pored autoputa i tu krece prva čarka i mala međusobna rasprava (nismo jos bili uvozani i sinhronizovani) puš pauza i krecemo... Iskljucujemo se sa autoputa i vozimo ka Nacionalnom parku Kozara gde prolazimo kroz prelepu prirodu, zelenilo, listopadnu i cetinsrsku sumu, lepe krivine, ali put je pun rizle i prasine pa mora da se pripazi malo vise... Stizemo do ski centra, parkiramo se, skidamo opremu i udisemo taj cist planinski vasduh...Temperatura prijatna, kafica, osvezenje, uzivanje je vec pocelo. Iz kafica ustajemo i krecemo u obilazak spomenika i memorijalnog kompleksa. Nakon osvezenja, obilaska memorijalnog parka i setnje krecemo put Prijedora, Sanskog Mosta i krajnje destinacije Bihaća gde je planiran ručak i prenoćište. Smeštaj smo rezervisali u "Apartments Jack - Bihac" za koje imamo samo reci hvale...kako za apartmane, tako i za vlasnike apartmana. Apartmani poseduju svoje dvoriste i parking za automobile i motore. Docekuje nas vlasnica aprtmana, ulazimo u dvoriste gde se parkiramo, kapija se zatvara, smestamo se i odmah kreće spremanje za izlazak na ručak / večeru... Pre povratka u smestaj, kupujemo neko pivce i jos nesto za sutrasnji put i idemo da se opustimo jos malo pred odmor. Plan za sutra je da se obidje podzemni aerodrom Željava koji je na par kilometara od smeštaja i putem Slunj - Ogulin - Delnice - Rijeka odemo u Portorož. Dan dva 280km: Budimo se dobro naspavani, pijemo kafu, smejemo se, energija i raspoloženje na vidnom nivou. Spakovani krecemo do prve pumpe da sipamo gorivo i pravac Željava. Pre dolaska do same piste, nailazimo na napisteni avion iz doba JNA... stajemo, ulazimo u njega, pravimo neku fotografiju i krecemo put piste i podzemnog aerodroma. Prvi put smo tu pa nam se odmah sve dopada... Fotografisemo se ispred ulaza u podzemi aerodrom koji je u obliku aviona, a zatim ulazimo u unutrasnjost objekta koji je izrazito mracan, neuredjen i hladan. Lestra i Ivan odlaze do kafica pre piste na pice, a Spale i ja testiramo nase metalne konjice na pisti i njihovu maksimslnu brzinu sa koferima... Jos neka slika i spustsmo se do kafica pored aviona pre aerodroma. Krecemo dalje lepim i krivudavim putem i planiramo dorucak u prirodi negde. Lestra ide prvi, on ima dobar njuh da uvek pronadje neko dobro mesto sto se i pokazalo kao tacno. U mestu Primišlje posle mosta na reci Mreznici skrecemo sa glavnog puta i parkiramo se ispod mosta. Mesto perfektno idealno. Cista i bistra voda, hladovina, priroda... Spale vadi njegov pokretni frizider i iz njega suhomesnate proizvode iz svoje mesare, a ostatak ekipe priprema salatu dok ja slikam. Posle dobre klope i malog odmora, krecemo dalje do Stare Sušice gde ce biti sledeca pauza.. Tempo voznje odličan, ekipa se vec uvozala i sinhronizovala, stajemo na malu pauzicu i hitnu akciju pronalaska wc-a za jednog clana ekipe...sve se srecno zavrsava i nastavljamo voznju putem Delnice - Rijeka. Put kao da je projektovan za motor. Tempo visoko intezivan, voznja bez jedne greske, adrenalin radi svoje, sreca na max... Falilo nam je to posle nekih 600-700km predjenih. Obilazimo Rijeku i auto putem ulazimo pravo u Sloveniju. Slovenija kao i uvek uredna i prelepa. Preticemo kampere i kolone automobila dolazimo do mesta Kozin gde su neki radovi na putu i gde se saobracaj odvija kroz kruzne tokove ciji su izlazi usmereni ka autoputu. Lestra i ja smo prilikom preticanja na trenutak izmakli grupi, usli u kruzni tok i ukljucili se na auto put, a Ivan nas sustize dok je Spale na račvanju umesto za nama slučajno promašio i otisao na drugi izlaz. Mi vozimo polako misleći da će nas stići čak na jednom mestu stajemo i zovemo ga na telefon. Javlja se i kaze da do prvog iskljucenja ima oko 20ak min i da ce tu okrenuti, a mi da ga sačekamo kada izađemo sa autoputa. Tako je i bilo. Pred ulazak u Portorož na uzvišenju se parkiramo, pravimo pauzu, a ubrzo i Spale stize koji je inace bukirao smestaj i sve sto nam je dalje potrebno zavisi od njega. Naravno nervozan i ljut, jer se situacija u trenutku nepaznje svih nas tako namestila i to nikome ne prija. Lestra i ja se gledamo, znamo da će sve ubrzo leći na svoje i da ce sve ovo biti jedna dobra avantura i odmah celu priču prebacujemo na šalu. Stizemo do smestaja, gde nas docekuje jedna gospođica/gospođa vrlo prijatna i komunikativna koja nas sprovodi do sobe gde se smeštamo. Lestra i ja odmah oblacenje kupaceg, osedlavanje metalnih konjica i silazak do plaže. Inace smesta je bio povise ulice lipa i bio je odličan. Nalazimo mesto za kupanje i odmah u vodu... More i motor to je taj čarobni spoj. Vracamo se u smeštaj, kupanje i izlazimo svi zajedno na klopu i pice... Smeštamo se u neki restoran na plazi, krecemo sa nazdravljanjem i već živeli - živeli uzima maha... Prebacujemo se u restoran "Stara Oljka" narucujemo dobru klopu i nastavljamo prethodno započeto. Vracamo se u apartman i vec bukiramo smeštaj za sledeći dan. Plan za treći dan vožnje je da od Portoroža krenemo kroz Istru i pored mora vozimo Jadransku magistralu. Treci dan je osvanuo, kafa na terasi servirana, pakovanje i pokret do prve pekare... Danasnja ruta je: Portorož - Karlobag

Durmitor

Vozio sam Pirelli Scorpion II i bio prezadovoljan sa tom gumom. Po mom licnom iskustvu i iskustvu nekih kolega, guma je vrhunska. Na Anglel GT sam presao jer je skroz putna guma, a ja licno sa asfalta ne silazim... GT 2 nisam probao jer za vazdusaru nema GT 2 vec samo obican GT.

Drugi set guma koristim Angel GT na GSA 1200 i lično sam prezadovoljan. Pre toga sam vozik Metzeler tourance next i Pirelli scorpion trail 2. Angel GT se odlicno ponasa na suvom, na mokrom na ubraznju i na kocenju... Nikada mi nije kliznula nigde... Jedino mi deluje da joj treba malo vise da se zagreje od pojedinih guma i nekako se drugacije trosi (ne ljusti gumu da se bas vidi kako guli slojeve, a opet se trosi dobro).

Austrian Alps

Hvala na ovako lepim informacijama. Imacemo to u vidu za nastupajucu godinu.

Hvala puno. Ponovo dogovaramo za sledecu godinu Sloveniju i sve okolne zemlje.