To što me nema ne znači da ne mislim na vas. Bio sam u manastiru Mileševa, a tamo, kao i kod vas nema interneta. Spavao sam u manastirskom konaku. Neopisiv dogadjaj, toliko uzbudljiv da mi svakakve misli prolaze kroz glavu. Stojim netremice ispred Belog anđela i Svetog Save. Dodirujem štap Svetog Save i pomislih neka vam da snagu, pamet i moć da prebrodite sve nedaće i da nam se vratita kako je i planirano. Očekujem fotke sa Pamirskog trakta, samo napred i bez odustajanja. Tako su nas učili.

Joj, ovo je vrh sa novcem ! Kada se prisetim te naše epohe kada se novac nosio u velikim crnim kesama….prođe me jeza, a i olakšanje što imamo koliko toliko stabilan kurs. Ljudi ne shvataju da mi ovde, za neke u svetu, živimo kao u Americi. Mimi, daj još slika. Nego čini mi se da nema nešto ljudi oko onih spomenika, to ste slikali rano ujutru ili je tako ? Slikajte malo face ljudi, da vidimo fizionomije, da vidimo druge vrste.

Dobro ste se javili. Tunel kao iz filma Lepa sela, lepo gore. Dajte tačne koordinate da ga zaobilazimo u širokm luku,hahahha. Svaka vam čast. Gledajući ljude po gradu osećam koliko ste daleko.

Seve je Željko Malnar u nastajanju. Malo stariji sećaju se tog ljubitelja putovanja i opasnih životnih situacija.

Fotografija ulaska u Uzbekistan je nešto najupečatljivije za mene, za sada. Mladi, kosooki junoša sa Ka-47 odslikava sve što ste preživeli do sada. Pokušavam da se stavim u vašu poziciju. Čekanje na granici za mene predstavlja najgoru torturu koju mogu da doživim. Prelaz granice i čekanje od 7 h na moskovskom Šeremetljevu su mi dve najgore životne situacije. Zato samo respect i dubok .

Ko će da spava posle ove priče ? Kako da vratimo dobrotom nekom putniku namerniku u našim krajevima ! Kako kaže naš drugar Žarić, da pozovemo Boga u pomoć da nam podari neko takvo iskustvo i da nam omogući da vratimo svu tu ljubaznost i dobrodušnost nekom prolazniku kroz ovu našu pustinju. Neka se ostvare te želje. Seve, hvala za mapu.

Ja čekam u sigurnoj bazi u Beogradu, Tek kada se budu dobrano približili, palim mašinu i krećem im u susret.

Samo pamet u glavu i bez onog APP (ako prodje, prodje). Znam da ste razumni ali ipak toliki put, situacija, žal za nedostignutim…može da poremeti um. Uvek se setim Himalaja, ima trenutaka kada mora da se odustane. Ne želim vam to ali ipak i ta mogućnost postoji. Hvala na iscrpnom odgovoru,. Čekamo priču i nove fotke.

Po vremenu postavljanja fotki vidim da i dalje čekate na prolaz za Pamir. Koliko planirate to čekanje ? Druge varijante ?

Izgleda da je internet u Kazahstanu misaona imenica, nema ih da se jave!

To su pravi heroji, ništa ih ne može zaustaviti. Iz proverenih izvora imam informaciju da je pad snimljen kamerom, slučajno, kako to obično biva. Kada se vrate gledaćemo zanimljive snimke. Za septembar rezervišem Dom omladine.

Gde ste momci ? Ili je proslava bila sa mnogo alkohola pa se treznite (teško) ili nemate internet u tom čuvenom Aktobeu ?

Jesi, to sam ja bio.

Dobre ste duše, nema šta. Tačno znam taj osećaj kada nekome samo pozdravom ulepšate dan. Nego šta se sprema za sutrašnje slavlje ? Hoćete li imati neki jači obrok ? Neku tortu, manje kilometara ? Pišite sutra.

Do pred put je bio slab tempo i jaka hrana i znaš kako se završilo . Samo vi pozirajte, da se vide promene za 3 meseca, to će biti dragocen podatak za sve buduće putnike namernike. Ups, ovog malog Mimija nisam ni video, hahahhah.

Preporučio bih i Vas na fotkama pored onih znamenitosti. Nekako sve te fotke mogu da se nadju na netu ali sa vama to je nešto drugo. Malo se glupirajte, pozirajte da vas vidimo na licu mesta.

Nema pisanija literarnog, znam da se još zagrevate. Ovo su nužno predjeni kilometri dok se ne dodje do suštine. Dobro vam ide, samo gurajte i malo više odmarajte. Trebaće vam snaga.

So far, so good! Tek slede zanimljivije epizode. Ovaj Minsk je pravo čudo soc-komunizma. Čekam ulazak u divlje krajeve. Samo napred.

Sredina puta je mnoooooogoooo daleko. Tek kada se približe, na nekih 10-15 dana do kraja, postoji mogućnost priključenja. Poneli su sve što treba, paketi nisu poželjni, posebno na Pamiru i Mongoliji, hehe.

Pozdrav veliki i tebi, druže naš.

Još par fotografija da gledaju večeras kada dodju do Poljske. Mali broj sponzora ali odabran. Mimi, pobegao si mi na pumpi, oko kamere te nije stiglo.

Upravo tako…..Kina neki drugi put, kada promene glupu administraciju !

Poslednje pripreme…šminka BMW-a. Spremni za put!

Pa sa čime onda ti ideš? Sa njim ali malo kasnije.

Još jednom da se podsetimo sa čime se putuje: Ovaj mučni, olindrani u sredini je moj….ostaje u Bg……za sada!