Ufff, shvatam standard za fotografije koje ste usvojili, ali trenutno sam u gužvi sa poslom, što će reći da će ispravka posta sačekati malo.... Do tada, klik na fotku koja vam privuče pažnju, nije tako zamorno kako se čini na prvi pogled ! Do sledećeg putopisa sa ovogodišnjih vožnji, veliki pozdrav Vladimir

Konačno, stižemo u Čačak, i zaustavljamo se na ECO pumpi kako bismo popili još po jedno piće u ime srećnog povratka kući. Dogovor je da svi odmorimo jedan dan, pre nego osmislimo novo zajedničko putovanje.... Devet dana, šest država, četvorica avanturista, puno novih prijatelja, pređenih 2.500 km, pregršt neopisivih događaja, rezultat su našeg putovanja... I na kraju da vam predstavim aktere ovog putopisa: Bobica Slavko Dule i moja malenkost Veliki pozdrav do sledećeg putopisa.......

Ranom zorom, pakujemo stvari i krećemo u susret novim avanturama. Prva stavka u današnjem planu je vožnja po Durmitoru. Planina koja pleni svojom lepotom i nikog ne može ostaviti ravnodušnim. Ako je nešto vredelo videti na ovom putu, onda su to neopisivi predeli Durmitora. Visoko iznad oblaka, obliveni suncem pogled vam se pruža kilometrima naokolo. Prolazak kroz stado ovaca, pa sve do ugodne atmosfere u selu Trsa gde smo napravili pauzu za kafu (i poneku rakiju). Spuštamo se dalje ka Plužinama. Pre nego ugledamo tirkizno plavo jezero, nailazimo na raskrsnicu u tunelu (!?) i odlučujemo da se i tu fotografišemo. Nakon obavljenog doručka, nastavljamo dalje kanjonom reke Pive, gde u jednom trenutku upoznajemo nove prijatelje. Dva momka iz Nemačke su se "provozala" do Žabljaka, krenuli kući i zalutali. Nakon što smo im pomogli da se orijentišu i pokazali im put na karti, veselo su nastavili svoj put. Da li sam spomenuo da su vozili Hondu CBR600n i (pazi sad) MZ kros varijantu (ne znam oznaku). Veseli drugari ))) I mi nastavljamo dalje, preko Šćepan Polja dolazimo do Bosne, prolazimo kroz Foču, dalje ka Goraždu (gde snimismo nostalgičnu fotografiju sa Titovim likom i delom) i konačno pravimo pauzu u Višegradu. Tu na samoj obali Drine sumiramo današnji dan uz kafu i već polako osećamo da se bliži trenutak rastanka. Odavde imamo još samo 130km do kuće. Nema više pauza, sledeća deonica se vozi u komadu.

Po dolasku u Nikšić, svraćamo na vruću jagnjetinu koja nas čeka spremna. Kako reče jedan od nas: "Dok ne probam lava, za mene je jagnje kralj životinja!" Ima u tome logike ))) Vreme je neumoljivo, i pogled na sat nam govori da je vreme da pođemo dalje. Od Nikšića put nas vodi preko Šavnika na Durmitror. Naše konačno odredište ovog dana je Žabljak. Međutim, pre toga, pravimo kraću pauzu u Šavniku. Tu se odvajamo u pravcu kanjona reke Komarnice, odredište koje ne smete propustiti ukoliko ste u blizini. Predeli od kojih vam staje dah, kanjon kakav ćete retko gde moći videti. Naravno, mogućnosti da vidite kanjon su različite, od prelaska planinarskom sajlom, naginjanja preko mosta ili pak nešto sasvim treće u zavisnosti koliko ste inventivni. Napokon stižemo na Žabljak gde se opet smeštamo u privatni pansion. Kraća šetnja, večera i izlazak u lokalni klub su upotpunili dan.

Dalje nas put vodi preko Skadra gde ulazimo u ekološku državu, Crnu Goru. Zanimljiv je zajednički Albansko-Crnogorski prelaz, jedini koji sam imao prilike do sad da vidim. Za svaku pohvalu. Odmah po ulasku u CG, stajemo u selo Vladimir gde točimo gorivo i supčavamo se sa "modernim" svetom i njihovim cenama. Par kafa i par voda je koštalo koliko svi troškovi kroz Albaniju. Osvešćeni, krećemo dalje. Cilj je selo Dobrota u Boko-kotorskom zalivu. Nakon prijatne vožnje obalom, stižemo na odredište relativno rano, tako da imamo vremena i da se osvežimo u moru. Ovde ćemo se zadržati dve noći i imaćemo vremena da obiđemo okolinu. Naravno, nezaobilazan Kotor i njegove lepote, ali i veliki broj prijatelja u zalivu koje sam stekao poslednjih petnaest godina. Zahvaljujem se svima na dočeku i gostoprimstvu. Nakon dvodnevnog odmora u Zalivu, krećemo dalje na put. Ali pre samog puta svraćamo na kafu u mestu Risan gde razrađujemo rutu. Prvo današnje odredište je Dubrovnik. Šetnja starim gradom, kupovina najskupljeg voća u Evropi, razgledanje prirodnih lepota grada. Put nas dalje vodi ka Trebinju, tom prelepom gradu. Ako ikada poželim da se skućim, to će biti ovde. Mirnoća kojom odiše ovaj grad je neopisiva. Ljudi takođe. Ne postoje reči kojima se to može opisati. Neću pisati o istoriji ovog grada jer je uglavnom poznata, ali duh starog vremena i neponovljivih ljudi koji su ovde živeli se oseća na svakom koraku. Kako nam je današnji plan poprilično natrpan, moramo dalje. Krećemo ka Nikšiću gde je planirana pauza za ručak. Moram da napomenem da je deonica of Trebinja do Nikšića možda i najlepša koju smo odvezli. Odličan put, odlična priroda, sve na mestu. Jedninstven doživljaj.

Petog dana boravka u Ohridu, puni utisaka i lepih dešavanja, krećemo dalje. Preko Struge dolazimo do prelaza Kafasan (Ćafasan) gde ulazimo u Albaniju. Na samom prelazu upoznajemo trgovca nekretninama koji svoj biznis obavlja po Albanskom primorju. Gomila korisnih informacija vezanih za put koji nam predstoji, ali i za "fore" koje će nam olakšati ulazak, prolazak i izlazak iz R.Albanije ))) Prošavši Elbasan, krećemo se dalje ka Draču. Usput pravimo jednu pauzu kako bismo doručkovali. Ravna prikolica šlepera se učinila kao odličan "švedski sto". Vozač kamiona je u jednom trenutku upalio motor, ali kada je video da smo mu zaposeli vozilo, najljubaznije se izvinuo, ugasio motor i otišao u obližnju kafanu na pivo )) Nakon prelepih prirodnih lepota koje možete videti vozeći ovu deonicu, dolazimo do Drača. Grad koji se gradi ispred samog grada Drača je neverovatna slika. Blokovi nižih zgrada uz samu obalu Jadranskog mora koji su nepregledni. Kako smo posle saznali, tu je izgrađeno oko 20.000 stanova koji čekaju nove vlasnike !!! Sad nam je jasna priča našeg novog prijatelja sa graničnog prelaza. Na samom izlasku iz grada, stajemo na pumpu kako bismo napojili naše ljubimce i osvežili se uz hladno piće. Tu upoznajemo stariji par na GS1200 koji su ovde došli iz Francuske. Malo priče oko putovanja, razgovor sa saobraćajcem koji je svratio da odmori svoju napaćenu dušu i spremni smo za pokret. Cene u Albaniji su izuzetno prihvatljive, jedino vodite računa da vas ne prevare sa kursom. Nekoliko fotografija, čisto da osetite atmosferu. Nažalost veći deo slika iz Albanije je ostao kod drugara na aparatu...

Došavši u Ohrid, pronalazimo privatan smeštaj u gradu. Dve dvokrevetne sobe i dve garaže u dvorišti za naše ljubimce, i sve to za 20 EUR po danu (ukupno za svu četvoricu i motore). Predstoji nam planirani boravak od četiri dana u ovom letovalištu. Međutim, od plandovanja nema ni govora, svaki dan je imao svoju priču i svoj konkretan cilj. Prvo veče smo iskoristili da se počastimo večerom u restoranu uz dobro vino i Skopsko pivo, ali i da prošetamo gradom, pogledamo one delove koje je predivno videti baš noću. Naravno, tu su nezaobilazan amfiteatar, kao i prastara crkva na samoj litici iznad jezera. delić ovih uspomena podeliću sa vama na sledećim fotografijama. Drugi dan u Ohridu je bio naporniji i uključivao je posetu boljim plažama u blizini grada, gde smo očekivali susret sa dva nova prijatelja. Naime, Bobicini prijatelji, jedan iz Kočana drugi ko zna odakle iz Makedoniji su vreme provodili zajedno sa svojim porodicama u Grčkoj, ali su nakon jednominutnog telefonskog razgovora odlučili da nas posete u Ohridu. Momci, svaka vam čast!!!! Preći 500km u jednom dahu da biste nas ugostili je za svaki respekt. Da stvar bude još bolja, došli ste pravim vozilima. A na vama je da procenite da li sma u pravu Naredni (treći dan) u Ohridu je bio rezervisan za posetu manastiru Sveti Naum (koji je inače i simbol grada). Nalazi se na samoj utoci reke Drim u Ohridsko jezero u fenomenalnom prirodnom okruženju. Ali, pre samog odlaska do Nauma, skrenuli smo na kratko sa puta da bismo se odvezli do planinskog prevoja koji se nalazi u Nacionalnom parku Galičica. Mesto sa kojeg se pruža pogled na celo Ohridsko jezero, od koga vam nestaje dah. Samo par stotina mesta odatle, možete videti i Prespansko jezero. Ugledavši Prespansko jezero, rešili smo da ga svakako moramo posetiti, ali tek sutra, jer nam je cilj bio poseta Svetog Nauma. Vratili smo se na glavni put i stigli na odredište. dalje prosudite sami. Nakon odlično provedenog dana, napravili smo mali "izlet" i do lokalnih birtija na samoj obali i od ljubaznih domaćina dobili par korisnih saveta vezanih za naš sutrašnji obilazak Prespanskog jezera. Vlasnik kafića Žigolo gde smo bili je (gle čuda!) i predsednik moto kluba u Ohridu. Dobra atmosfera i prijatni ljudi su učinili da i ovaj deo dana bude u skladu sa našim raspoloženjem. Svanuo je i četvrti dan našeg boravka u Ohridu. Znajući da je ovo kraj druženja sa ovim prelepim gradom i svesni činjenice da ćemo koliko već ujutru krenuti dalje na svom putu, odlučili smo da ranije ustanemo i posetimo Prespansko jezero, kako bismo stigli da se ponovo spakujemo i dobro odmorimo za dalji put. Na putu do Prespanskog jezera ponovo smo prošli kroz predivni nacionalni park i preko prevoja i za tili čas smo se spustili do jezera. Jezero ovog leta sa izuzetno niskim vodostajem. Starosedeoci kažu da je to ciklus koji se ponavlja svakih 50-tak godina i da će biti potrebno 4-5 godina da se vodostaj povrati. navodno je nivo jezera niži za čak 5 metara od proseka. U to smo se uverili videvši nasukane ribarske čamce na obali, udaljeni više desetina metara od vode... Hoteli prazni, napušteni, a i ko bi odseo u hotelu "na samoj plaži" kada je voda udaljena i do 100 metara !!! Nakon prvog utiska, uspevamo da pronađemo restoran koji nam je propručio naš domaćin iz kafea Žigolo. Tamo pravimo dužu pauzu i koristimo priliku da probamo ribu koja je jedinstvena (u svetu), Prespanski krap. Riba je izvrsnog ukusa, i svake pohvale kuvaru. Spremljena izuzetno ukusno. Naravno, policajci koji su naišli su iskoristili priliku da nas upoznaju i da razmene par rečenica sa nama. Punih stomaka i duše, krenuli smo nazad ka Ohridu na zaslužen odmor Naravno, pošto je vreme bilo fantastično lepo, u povratku smo svratili na plažu Lagadin, gde je svako od nas našao sopstvenu zanimaciju i način da upotpuni dan....

Počelo je sasvim neobično. Kraj jula je doneo obilne kiše i nervozu. Planirano putovanje je moralo biti odlagano iz dana u dan zbog vremenskih (ne)prilika. I taman kada sam pomislio da ću planiranu rutu sprovesti u delo dogodine, desilo se prosvetljenje. Dobar prijatelj mi je uz šesto pivo po redu saopštio kako neka ekipa iz grada planira da ujutru krene na vožnju. Ruta im se poklapala skoro 95% u odnosu na moj plan. Dobio sam broj telefona organizatora ture i pozvao. Iako lično ne volim takvu vrstu "uvaljivanja" u ekipu, želja za vožnjom je nadjačala. Uprkos obostranoj nervozi, dogovor je postignut, i zakazano okupljanje u 7 ujutru na ELP-ovoj pumpi. Sledilo je "brzinsko" pakovanje stvari i dolazak na mesto sastanka oko 6.40 kako bih na miru popio kafu. Petnaestak minuta kasnije, došla je ekipa i usledilo je upoznavanje. Evo i istorijske fotografije: Nakon kraćeg upoznavanje i jedne "brze" kafe, krenuli smo na put, svak sa svojim razmišljanjima, uz varijantu da se bolje upoznamo tokom puta. Svakako da je svako od nas imao razmišljanja kako ću se uklopiti u jednu "uigranu" ekipu, ali smo to rešili dogovorno da otkrijemo tokom vožnje. Nedugo zatim, nakon nekih 100km vožnje odlučili smo se za prvu pauzu, odnosno razmenu mišljenja oko tempa i stila vožnje u grupi. Stali smo na lokalnu pumpu neposredno ispred Kruševca, gde smo se počastili kiflama sa sirom i šunkom (hvala Marina), kafom, vodom.... Nakon razmene pozitivnih mišljenja, krenuli smo dalje prema planiranoj ruti. Prvo odredište je bila svetski poznata Đavolja Varoš, čudo prirode koja je ušla u Top77 novih Svetskih čuda. Pre samog dolaska, napravili smo jednu kraću pauzu radi slikanja, a potom smo došli na samu lokaciju. Priroda se zaista poigrala sa terenom što možete i videti: Međutim, nakon napornog pešačenja u Đavoljoj Varoši, jer se motorima (vozilima) može doći samo do parkinga, rešili smo da nastavimo dalje. Konačno odredište za prvi dan je bilo Vlasinsko jezero. Ono je inače veštačko jezero koje se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini u Evropi. Osim prelepih pejzaža koji su nas dočekali, imali smo lepu priliku da prošetamo i dođemo do svežeg vazduha. Nakon pronalaženja ugodnog smeštaja u privatnoj režiji (hvala Lalajku sa BJ Bikersa na pomoći) i kako smo očistili i propisno parkirali motore, krenuli smo u obilazak okoline. Neki od nas su se i oprobali u sportskim aktivnostima Na fotografijama možete videti delić onoga što smo uspeli da vidimo, nadam se da će vam probuditi želju da obiđete ovo fantastično mesto Pošto smo se dobro odmorili, počastili sebe klopom i po kojim pićem, otišli smo na zaslužen odmor. Prvi dan je protekao u upoznavanju i obilasku prelepih delova Srbije, koje niko od nas pre ovog puta nije imao prilike da obiđe. Nakon jutarnje kafe i detaljne analize rute koja je planirana za drugi dan zajedničke vožnje, nastavili smo dalje. Plan je bio obilazak manastira Prohor Pčinjski, koji se nalazi uz samu granicu sa Makedonijom. Predeli kroz koje smo vozili su očaravajući, vremenske prilike idealne. Ovo napominjem iz razloga jer vremenska prognoza nije baš bila naklonjena. Srećom, meterolozi su ovog puta pogrešili i od najavljene kiše nije bilo ni jednog jedinog oblačka. Pošto smo prošli, Vladičin Han i Vranje, planinski prevoj iznad manastira je bilo idealno mesto da se odmorimo i napravimo koju fotografiju. U samom manastiru nije dozvoljeno slikanje, ali nekoliko fotografija koje smo napravili ispred i iko manastira govore sve. Sam manastir je vezan za obilje istorijskih događanja, pa ukoliko vas interesuje "proguglajte" Nadahnuti istorijom, tradicijom i pozitivnom energijom koje ovakvo mesto može priuštiti svakom posetiocu, nastavljamo dalje prema dogovorenoj ruti. Sledi nam prelazak granice i ulazak u Makedoniju. Kako smo naišli na izuzetno ljubazne policajce na oba prelaza (Srpski i Makedonski) dobili smo gomilu korisnih informacija o putevima i mestima koja su odlična za pravljenje pauze. Prvo takvo mesto je relativno blizu granice, otprilike na pola puta od prelaza Prohor Pčinjski do Skoplja. Nisam siguran šta tačno predstavlja, ali je izuzetno uređen prostor, sa delom koji se može nazvati mini zoološkim vrtom sa domaćim vrstama (patke, koke, koze, ćurke, ali i paunovi, bambiji i sl.) Osveženi prirodom, Skopskim pivom i prirodnim lepotama, nastavljamo dalje. Neposredno pre Kumanova točimo gorivo i nastavljamo ka Skoplju. Kako nismo planirali zadržavanje u gradu (svi smo ga već posetili te godine), koristimo novu obilaznicu i uključujemo se na put ka Ohridu. Put vodi preko Tetova i Gostivara i sem kraćih pauza radi "zova prirode" stali smo samo u Gostivaru da ručamo. Cilj je bio stići do Ohrida do prvog sumraka. kako je zamišljeno tako je i učinjeno.

ODLIČAN majstor! to što drži predavanja, da se podneti. mada..... i u tim predavanjima je uglavnom u pravu.... ) ....... by the way, JESTE bio prvak u bodybuilding-u! Cena?! prosečna za naše tržište, ponekad izgleda skuplji, ali to je zbog činjenice da ugrađuje ISKLJUČIVO ORIGINALNE DELOVE, što ako pogledate u cenovnik i nije skupo u odnosu na ostale. Ovlašćeni je serviser za Kawe i Suzukije, daje garancije. Što se tiče stručnosti, pitajte ostale servisere (između ostalih i Kocku - koji je nahvaljen majstor, s razlogom) POTPUNO POVERENJE U MARINKOVIĆA !

Kawasaki KLE 500 1992. godiste registrovan do 19.07.2008. vlasnik presao 23.000 km 499 cm3 50ks motor je u odlicnom stanju, garažiran montiran nov lonac - custom, prohromski motor se nalazi u Cacku IZUZETAN MOTOR ZA POCETNIKE U MOTO SVETU ! Top case Kappa 35 lit HITNO !

Pozdrav iz kišnog Čačka. kako je red da se predstavim: zovem se Vladimir, 32 godine vozim Kawasaki Versys obično tumaram sam po Srbiji, Bosni i Crnoj Gori Možete me videti i na KLE-u kada mi dođe "žuta minuta" pa se vozim po šumama i livadama toliko za sada,,,,