Gazda kampa se oduševio ne samo što dolazim iz Zemuna, već i što iz Zemuna dolazim preko Minhena. Toliko sam mu se izgleda dopao da sam dobio doručak gratis. Generalno su svi u tom kampu bili toliko super, da ću morati opet nekad da svratim tamo…

I na kraju zadnji dan ove avanture... Sledećeg dana sam rešio da obiđem Mostar i Sarajevo i na kraju završim put u milom mi Zemunu

I negde na Makarskoj rivijeri mi je bilo dosta za taj dan. Iskreno, do Zadra sam baš uživao. Posle toga je saobraćaj postao baš gust i to je počelo malo da zamara. Ugledao sam jedan simpatičan kamp i rešio da je to to. Naseljenog mesta nema u blizini tako da mi je mesto delovalo idealno za odmor i uživanciju. Podigao sam šator, presvukao se i pravac u more. A nakon toga punjene paprike i pivo. Uh, kako mi je samo dobro leglo… U kampu sam upoznao jednu legendu. Mlađi lik. Radi u Splitu kao nastavnik geografije, a za vreme školskog raspusta radi u kampu kao kelner. Toliko mu se sviđa Beograd da je medeni mesec proveo u Beogradu Pili smo pivo i pričali o prirodnim lepotama ex-Yu republika...

Negde između Splita i Makarske…

Karlobag…

Vožnja Jadranskom magistralom. Uživancija na svoj način. Rešio sam da se vozim koliko mi se bude vozilo i onda da zabodem neki kamp na moru. Spustio sam se auto-putem do Senja da bih malo ubrzao taj deo puta. Zaželeo sam se mora nakon svih tih brda…

Nakon par dana provoda po Zagrebu, sad je došao red da se osoli guza, kao što ono kažu. Pravac more i jadranska magistrala...

Krava debela... Honda Shadow mi je bila super ali je mala. Umesto da smršam malo, meni bilo lakše da kupim veći motor...

Da bi na kraju opet stigao do Drave i granice sa Slovenijom. U Hrvatsku sam ušao na isti prelaz na kome sam i izašao. Kod Kumrovca. Dolazim na slovenački prelaz i policajac me pita kako mi je prošao put do Minhena. Pogledam, kad ono isti onaj lik koji je bio kad sam i ulazio u Sloveniju. Ladno me upamtio…

Prvo uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo... A onda sve nizbrdo...

A onda, iza Salzburga, stižemi do zida... Srećom pa su putevi fenomenalni i ne treba mi enduro...

Prvo ide mali deo kroz Bavarsku. Ovaj deo sam na putu ka Minhenu prošao po mraku. Sad mi je drago što sam imao prilike videti ovo i po danu. Imaš utisak kao da voziš motor prema jednom ogromnom zidu i pitaš se kako ga preskočiti. I odmah se setim jednog dobrog drugara koji vozi enduro i koji bi na ovo samo rekao: "Ja tu ne vidim problem. Samo pravo!"

Došlo je i vreme za povratak. Pošto preskačem Ženevu, cilj je opet se vratiti u Zagreb. Radovalo me je to što ću se opet voziti kroz Austriju. Priroda, dobri putevi, uživancija…

I na kraju se vratio u Minhen čime sam završio malu Bavarsku turu. Sve u svemu, vredi videti Moraću sledeći put kad budem išao u posetu sestri više vremena da odvojim na vožnje po Bavarskoj.

Uživao sam u pogledu na dvorac dok me nije prekinula kišica koja je počela da rominja. Nastavio sam do Kemptena. Lep mali gradić...

Da bih na kraju stigao do tog čuvenog dvorca koji je sagradio isti taj Ludwig koga su roknuli. Dvorac izgleda jako raskošno, a ljudi tad gladovali i eto… Cela ta scena deluje kao iz Diznijevih filmova. Šteta samo što vreme nije lepše. Sigurno dvorac deluje još lepše obasjan suncem U dvorac nisam ulazio. Gledao sam ga sa bezbedne udaljenosti. Rekoh, možda je raskoš prelazna…

U jednom momentu se uključujem na Romantische Straße. Sa jedne strane Bavarska brdašca. Sa druge se izdižu Alpi...

Dalje sam nastavio prema dvorcu Neuschwanstein.

Prvo sam otišao do jezera Starnberg. Ovde su, kažu, roknuli Ludwiga II jer je bio preterano bahat

Jedan dan sam naravno morao i da iskoristim za malu vožnjicu po Bavarskoj

Lep je Minhen, ali je još lepši kad uveče odeš na pivo i kobaje

Eh, da. Pa da nastavim... Narednih par dana sam bio u Minhenu. Prvo je pala mala šetnja po gradu i odlazak na pivo i klopu u Lowenbrau pivnicu.

Napokon stižem do Salzburga. Mislim da je bilo oko 19:00. Prelep grad ali sam ovde već bio malo umoran za fotografisanje. U stvari, generalno sam malo fotkao. Sve je bilo toliko lepo da nisam znao šta da uslikam. Zanimljivo mi je bilo kako ljudi voze u Austriji. Ovde prvenstveno mislim na motore. Na otvorenom putu se vozi dosta brzo. Ali kad uđu u naseljeno mesto, obično je kroz centar ograničenje 30 km/h i zabranjeno je preticanje osim traktora. I to se stvarno poštuje. U stvari, video sam jednog lika na motoru koji to nije poštovao i malo dalje sam ga opet ugledao kako plaća kaznu… U Salzburgu sam popio kafu, obećao kelnerici u kafiću da ću se vratiti obavezno i nastavio dalje. Kako sam ušao u Nemačku, tako je počeo da pada mrak. Oko 22:00 sam bio u Minhenu gde me dočekala sestra sa finom klopicom i frižiderom punim piva. Pa mislim… Posle takvog dana punog uživanja, kraj nije mogao biti lepši

Stižem u ski centar Obertauern. Tu sam zastao i malo uživao u svežem planinskom vazduhu. Ne gledam na sat i u opšte me ne zanima kad ću stići u Minhen. Ma nije bitno i ako ne stignem danas. Stići ću sutra…

Austrija je… Pa nemam reči. Vozim tim planinskim putevima. Priroda je fascinantna. Na sve strane samo motori. Na stotine motora zuji u svim pravcima. Ostalog saobraćaja je jako malo...