Još jedan put sam seo za kompjuter da napišem ono što sam več pa se pobrisalo. Ne pišem puno na forum BJ Bikers, a ovog puta sam odlučio, da napišem malo više o onome što se desilo meni izpod Avale.
Samo predstavljanje mislim, da više nije potrebno. Biker sam od mladih godina, član MK VAŠKI BOYSI Domžale. To je grad istočno 10 km od Ljubljane.
Svake godine naša mala grupica ( tri motora, šest osoba) za vreme prvomajskih praznika posjeti krajeve bivše Juge. Jebi ga, svi smo djeca socializma imamo lepe uspomene na vreme, koje je prošlo. Vreme, koje se neče nikad više vratit i vreme, u kojem smo se družili bez granica. Naša djeca zapravo nečejo nikad znat kako nam je bilo ljepo u ovim vremenima. E, tako je počelo i ovog puta. Razlika od prošlih godina je bila jedino ova, da ove godine moja žena nije mogla dobit zajedno 8 dana slobodno na poslu i zbog toga sam na put otišao bez nje, što je i sreča. Na kraju uvjek prave se neke analize. Ovaj moj nesretan slučaj, koji sam ja imao na putu kroz Srbijo, pokaziva da me stvarno prati sreča. Sve osim saobračajne velik dio je bila sreča, dobro i iskustva, koja sam dobio godinama vožnje sa motorom su odradila svoje. Nadam se da me sreča neče napustit.
Obično sam ja vođa ove grupe. Tako je na meni, da napravim planove, kde čemo, kako i šta treba vidjet i kdje. Naravno da se svi suglasimo sa planom i da ima ko još koje želje, da se i to uključi u plan. Svak u našoj grupi ima neko zaduženje. Tako zadni vozač u grupi ( na ovom forumu CBF1000), zadužen je da napravi što više fotografija, njegova suvozačica ( mi zovemo naše suvozačice Vještice i oni koji jih znajo znajo zašto jim je tako ime) zadužena je za kamero. Na svakom putovanju se snimi film dužine oko sat, sat i po kojeg uz pravo muziko zmontira CBF1000, tako da zimi, kad se družimo u klubu ili privatno si pogledamo ove filmove, u kojima ima puno humora i lepih uspomena.
Odlučili smo da budemo za vreme ovih praznika osam dana na putu. A plan nama je bio sledeči:
U jutro krenemo iz Ljubljane prema Celju, onda prema Ptuju, preko Varaždina, Osijeka do Vukovara, gde ima par punktova, koje treba posjetit, spavanje - Bačka Palanka. Drugi dan bi trebali preko Fruške gore ( ogled manastira) do Novog Sada pogledati centar mjesta, Petrovardin, muzej grada Novog sada i krenut prema Beogradu, gde sam bio dogovoren sa prijateljem, da me sačeka na Aerodromu, da si tamo pogledamo neke interesantne stvari, pošto nas interesuje tehnika i vazduhoplovstvo. Tog dana spavanje u Pančevu, gde bi trebali ostat tri noči na spavanju. Za ovo vreme trebamo si pogledat 15 punktova u Beogradu i van njega u okolini. Peti dan bi trebali krenut iz Pančeva prema Požarevcu i onda prema Đerdapu, po Đerdapskoj magistrali ( ovde ima isto nekoliko ineresantnih punktova da se vidi) do Negotina ili Zaječara – spavanje. Šesti dan bili smo dogovoreni sa drugo grupo našeg kluba, koja je dolazila u Srbijo na moto susret u Sremsko Mitrovico, da se dobijemo u Užicama kod MK ERE, prespavamo tamo te onda bi mi svi zajedno sa Erama krenuli na motoskup MC SREM u Sremsko Mitrovico. Poslednji dan povratak u Slovenijo.
Na tugu baš u ovo vrijme je preminuo član MC Srem Novoselac Zika, koji je bio dobro poznat našemu klubu. Tužna vijest nas je dostigla baš onaj dan, kad sam ja imao sudar na putu izpod Avale. Motoskup je bio odkazan, tako da smo menjali plan, da se dobijemo sa drugo grupo u Užicama i tamo ostajemo zajedno sa Erama sve do povratka u Slovenijo.
I tako je došao onaj nesretni dan, kad se je kombi sudario sa mnom. Zadnja tačka posjete tog dana je bila Avala. Pogledali smo si mesto pada ruskog aviona, spomenik neznanome junaku kipara Meštroviča, novi Avalski toranj, koji je bio baš na taj dan 1999 godine srušen. Popili piče u hotelu i polako krenuli putem niz Avale. Put je bio klizak. Kad smo došli do raskrsnice sa glavnim putem, skrenuli smo desno prema Beogradu. Vozili smo polako u cik cak poziciji možda jedan kilometar nekde oko 45-50 km/sat. Tamo je naselje i može svašta da uleti na put izpred motora. Kada odjednom iz suprotnog pravca u levoj neproglednoj krivini ( žbunje) uleti direktno na mojo traku kombi, koji je prešao punu liniju za čitavo sirino kombija direktno u mene. U zadnjih 24 godine nisam imao saobračajne nesreča, svake godine prelazim motorom preko 20000 km i još 50000 km sa avtom. Da bi bila krivina progledna možda bi još šta učinio, da izbegnem sudaru, a u ovom slučaju sam imao vremena samo onoliko da okrenem glavu stran od avta, da me ne udari direktno u glavo, pošto sam bio u levoj krivini. Udara u avto se ne sječam, sječam se samo kako klizim po putu i motor izpred mene, kad motor upadne u kanal, koji je izkopan uz put. Polako se dignem, psujem……gledam se. Roka radi, druga isto……ne mogu povjerovat isto kao ljudi koji so došli. Meni ništa. Baš ništa samo odjelo izcepano i kaciga je dobila udarac, kad sam klizio po putu.
Nakon dvije minute več stane pored mene prvi biker – Vlado ( ovih iz moje grupe nisam brojao). Izmenjamo par rječi. Vidi da je sa mnom sve u redu. Ostaje negde oko 10 minuta. Oprosti se, da ima neke obaveze da treba ič ali da se če sigurno vratit za koji sat. I vratio se je još sa par svojih kolega. Čekamo policijo, sat, dva sata, tri sata, evo jih tek nakon tri sata oni došli.
Iskoristio bi ovu priliko, da se zahvalim onima, koji so mi pomogli da uredimo neke stvari oko moje saobračajne nesreče:
1.) Prvo treba da se zahvalim mojoj grupi, koja je u momentu saobračajne nesreče osigurala mesto nesreče. Promet je bio jednom trakom zatvoren. Izmjenično su moja dva prijatelja propuštala promet i sa znakovima obaveštavla vozače, koji so dolazili, da su smanjili brzino, da ne bi slučajno došlo još do naleta više vozila. Posebno bi se zahvalio kolegi CBF1000, koji je napravio puno fotografija, koje prikazuju, kako je uopšte došlo do nesreče i posledice. Naravno zahvala i ostalima u grupi, koji su se tokom idučih dana pobrinuli za moje ozljede na levoj ruki. Ruka mi je drugog dana dobro natekla.
2.) Zahvalio bi se bikeru Vladi, koji mi je bio stvarno u veliko pomoč, kad mi je bilo najgore. U prvim momentu neznaš ni kde da se obratiš, koji ti je broj policije, težko čitam kao stranac cirilico, treba je napisat izjavo, a tamo sve cirilica. Ja čitam, ali polako. Da ne zaboravim na njegove drugare: Mareta, koji je prvi put vozio BMW-ja ( žao razbijenog ) i isterao mi ga van iz kanala po daski, Mirzi i još jednome Vladi.
3.) Dušanu. Žao u onome momentu sam zabeležio samo njegov broj telefona. Skroman momak. On je došao možda desetak minuta nakon sudara, bio sa mnom tri sata, dok smo čekali policijo. Neznam kde, ali on je usred noči našao dasku dugačko 4 metra po kojoj smo isterali BMW-ja iz kanala. Kako je tiho Dušan došao tako je i otišao. Tokom razgovora sa njim sam saznao, da nije član nikakvog MC ili MK kluba, ali da ga poznaju člani MK ARHANGEL. Zato bi zamolio članove MK ARHANGEL da ga pozdrave i se zahvale još jednom u mome imenu. Dušan je pravi biker. Prepoznat če ga: malo manji, čelav, kad sam ga upoznao nosio je kožno jakno smeđe boje. Vozi motor BMW stariji tip, boxer motor.
4.) Puno podržko tekom popravke motora smo imali takođe u MC COYOTE - Pančevo. Kod njih smo imali svu logističko podržko za sve što se tiče organizacije spavanja i ostalih stvari, koje su nam bile potrebne za popravko motora i neke postupke u vezi osiguranja. Zato sva zahvala legendama ovog kluba : Peri – presidentu, Gagiju, Rokiju, Pepsiju, Ireni, Smilji……i ima jih još da ne nabrojavam. Svi su brinuli o nama, tako da smo sredili motor i krenuli na put prema kuči.
5.) I na kraju da ne zaboravim još mojih bikera MK VAŠKI BOYSI. Kad so čuli, da sam imao saobračajno izpod AVALE. Umjesto da krene u Užice, promjenili so ruto i došli u Pančevo da vide dal je stvarno sa mnom sve u redu, dal mi treba još kakva pomoč, dal ču moč da vozim motor kuči. Posle podne su krenuli iz Ljubljane, vozili su preko 400 kilometara po kiši, u Slavonskom Brodu je počeo čak il led da pada sa neba. U Pančevo su stugli oko 23 časova u noč. Lepo je biti član ovakve familije. Kako je kad ti dođu prijatelji tako daleko i vode brige o tebi, zna samo taj, koji je to doživeo.
Pored svih ovih svetlih tačaka ima i tamnih, koje ču sad nabrojat:
1.) Dvije crne tačke dobije policija. Prvo dobije zato što jim treba tri sata da dođu na mjesto nesreče, za ovo vreme bi se moglo desit još svašta. Drugo crno tačko dobije patrola, koja je došla na mjesto saobračajne nakon jedog sata. Oni su kao lokalni policajci. Umjesto da stane i zamjene moje kolege, koji su za ovo vreme stali pored puta i obaveštavali vozače na sudar s znakovima. Malo su bacili oko ljevo i desno i otišli neznam kde. Niso se pobrinuli ni za trokute na putu, nit jih nije interesovalo ništa, mogli bi barem stat i upalit plava svetla, da se bolje vidi. Dok smo čekali policijo pala je noč i stvarno je bilo malo svetla da se vidi. Najbolje što smo imali u tom momentu so bile baterije iz naših motora. Što se tiče patrole, koja je došla nakon tri sata na uvid saobračajne, mogu rečt, da so bili momci veoma profesionalni, korektni i obavili postupak uvida po propisima. Niso oni krivi za ova tri sata.
2.) Crno tačko dobije vozač kombija. Ne zato što je uletio u moju traku i me oborio. To sam mu oprostio. Za ovo vreme, u kojem su članovi iz moje grupe brinuli za promet, pomerio je vozilo na sredinu svoje trake i nazad za barem 40 metara. Kad je došla policija, počeo je da laže, kako sam mu ja uletio u njegovu trako. I pored toga na samo da laže. Gore me gleda u oči i dole mi sere u ruku. Svako djete zna, da bi ja ako bi uletio u njegovu traku, prvo udario u kombi prvim krajem motora i ne zadnjem. I onaj ko pozna vozače motora zna da bikeri nikad ne sječemo krivine kao oni u avtu. Mi imamo sasvim drugačan put kretanja kroz krivino ko avto.
U prilog ču stavit fotografije, koje so iz mog arhiva i iz arhiva CBF1000. Fotografije kažu više od hiljadu riječi. I još nešto, moj srpski nije najbolji, pa može da bude između i koja slovenska rečenica, ali ja mislim, da čete shvatit u čemu je riječ.
Bikeri čuvajte se! Nosite zaštitno odjelo i kacige. Video sam puno bikera koji se voze bez. Nije kaciga za okras. Prvo udariš sa glavom u tla, razbiješ zube, čeljust i ima još. Mene je kaciga spasila od udara sa glavom u tla i u mom primeru, razbio sam staklo na avtu, tako da me je spasila i od stakla, koji bi mi uletio u obraz i u oko.
Pozdrav svima na forumu BJ Bikers, za one koji ste nas sreli na putu. Baš je ljepo čitat o sebi, kako ljudi razmišljaju? Šta pišu ljudi o tebi, koje uopšte ne poznaš. Ali, mislim, da če bit još prilike da se upoznamo. Ja se vračam u Srbijo. Ovaj događaj mi nije pustio nekih loših iskustva. Dobro, ostavimo ludake na putu. Ima jih svugdje. Dobro sam se osečao, bilo gdje smo došli, dobro smo bili primljeni. Kad posjetite Slovenijo i Domžale sjetite se MK VAŠKI BOYSI. Dođite kod nas u naš klub house da kažemo kakvu bikersko riječ. Što se tiče našeg klubskog života možete vidjet fotografije, putopise…….na našome sajtu:
http://www.vaski-boysi.com/forum1/
A ono što se dešavalo na putu ovog puta več je kolega TomoB dao link.
Srečko
