Ono što sam reko, reko sam. Ono, što ja kažem nikad ne zaboravim.Treba da na forumu objasnim postupke nakon saobračajne. Vjerovatno, če netko ko ovo pročita, da če mu koristit. Javljam se opet nakon mesec i po. Šta se zbilo u međuvremenu? Što se tiče policije mogu da kažem, da na Uviđanje sa strane policije nemam nikakvih primedbi. Policajci, i ako su stigli kasno, napisali su kakvu su situacijo zatekli i kakav je po njihome bio uzrok. Napisali su tačno tako kako je bilo. Tu nema šta. Njihov postupak, kakav je bio, bio je korektan i nema veze što sam stranac. Bilo je nekih glasina sa strane domačina na kraju udesa: Pa on je starnac, kao treba štitit domačeg. Neznam, kako bi se osječali vozači sa Republike Srbije da se u državama EU tretiraju po tretmanu domači – strani. Pa sad nema veze, sve u svemu još jednom da kažem na Uviđaj policije: NEMAM PRIMEDBI. POLICAJCI SU STVARNO URADILI I ODRADILI POSAO KAO PROFESIONALCI. U OVOM SLUČAJU TREBA DA POHVALIM SPI ZA UVIĐAJE BEOGRAD, da su korektno obavili svoj posao. Možda bi trebalo ali neču imena policajcev da objavljam. Ako ona dvojica, koja su došli na uviđaj čitajo ovo treba da se ponose sa svojim poslom i ako su još mladi. U isto vrijme jako sam zahvalan prijateljima iz BG da so mi pomogli da taj Uviđaj stigne u moje ruke u SLO. Koliko vrijedi ovo prijateljstvo zna samo onaj, koji je bio u situaciji ko ja. Stranac se teško snalazi u situaciji, koja je bila slična mojoj, pa i ako znam nenako jezik i nekako čitam čirilico, težko je. Sad počnije odiseada: Da kažem ovako. Svi, koji posječujete države EU, najeba….i ste kao i ja u slučaju saobračajke. Možda ja više od vas. Motor je popravljen na BMW servisu, moje ozljede su izlječene, počnije postupak sa osiguranjem. Sva šteta koja je počinjena u državama bivše YU treba da se pojedinačno rješava na osiguranju počinitelja udesa. To znači jednostavno ovako: Ako ja udarim ili udari u mene netko sa područja EU, kde je osiguran motocikl, avto, kamion, u mene na području bivših republika YU rješava se to lako. Osiguranja imaju između sebe dogovore se i to je lako. Oštjetu dobiš lako, bez advokata, bez problema. Kad ja udarim ili udari u mene netko sa područja bivše YU na teritoriju bivša YU treba da se rešava odštetni primer na osiguranju, gde je osiguran počinitelj udesa. U mom primeru: Ddor Novi Sad. Objašnenje: U mom primeru biče težko. Što? Prvo oštjete, pošto je krivac iz Republike Srbije: Za ozlijede su oštjete u Republiki Srbijii 5 puta nižje nego u Sloveniji. Kad bi bio krivac ja, za udes bi dobio za ozlijede od osiguranja od 4000 do 5000 EUR ( ove sume su po rečenicama advokata). Možda su za područje Republike Srbije ovo velike cifre. Štete je bilo na motoru za više od 5100 EUR ( kaciga i oprema nije ušteta) i da nije ništa vidjet. Treba je znat, da je motor godište 2008 i da se djelovi iz Njemačke dobavljaju u boji motora. To znači, da je treba menjat sve djelove, koji su oštječeni. Meni kažu prijatelji u klubu: Eeeeeeeee stari moj, za ove pare možeš kupit skoro novog Japanca…..he, he malog Japanca od 600 kubika. Prvo ja nemam Japanca, da bi voleo Japanca ja bi sigurno imao Goldwing ili Hondo Pan european ili Kawasaki GTR kupio bi ga. Ali to nije moj stil motora. Moj BMW R1200RT sa svu opremu, sa navigacijo, sa trkačkim izduvom za BMW CUP, pojačan sa čipovima je bio preko je bio 20500 EUR i neču da mi neki šelebajzari vare neke plastike i farbaju. Motor je bio prijed usesa ka nov. I posle udesa treba da bude takav! A šta če da kaže osiguranje? Ništa, za mene i isto važi za sve državljane bivših republika YU bilo kde šta se šta desi: TRAŽITE ADVOKATA, AL ADVOKATA, KOJI SE SPOZNAJE NA SAOBRAČAJ I NE ŠTEDITE NOVAC ZA ADVOKATA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Završetak: Na kraju: Bolje da sam bio krivac ja. Dobio bi za ozlijede onoliko, kolika je bila šteta na motoru. Ima još nekih osiguranja……Sad ču da se zajeba….m za ono što mi pripada. Bit če još nastavka, sve ču napisat, sve u smislu da znate, šta vas zadesi, ono što je mene izpod Avale, u državama EU. Ako ima ko nekih rešenja ili ima ko poznatog dobrog advokata sa područja BG ili NS nek mi šalje PM, bit ču mu jako zahvalan i neču zaboravit! Pozdrav svima na BJ BIKERS Vidimo se na 10. MOTO SUSRETU MC COYOTE od 17-19 Jula 2009 u Pančevu Srečko

Nemam šta da kažem, brez riječi sam. Znam, kakva je bol za majko. Imao sam i ja takav slučaj, kad mi gine najbližji prijatelj, sad razgovaraš sa njim, samo za tri minuta nema ga više, al za majko je to još gorije. Za prijateljem ostajejo samo lepe uspomene na druženje, na njegovo lice, njegov osmijeh…… Ništa kriv, njega nema. Nema ni pravo, da se brani, pošto ga nema. Mrtvi ne govore i najbolje za sve da su oni krivi, bitno je da živi žive dalje. Ali svak štap ima dva kraja. I to uvijek. Svak ima svoju dušo, i što starija je, sve više traži opravdanje za teške stvari, koje su se desile u prošlosti i za koje si kriv. Netko te uvijek prati, pa nije bitno, kako se zvao. I ovaj slučaj če da nđe pravdo, al pravde na sudu nema. Ja sam dugogodišnji biker, preživeo sam na motoru tri četvrtine svoga života, kilometara na motoru uopšte ne brojim više, ali ima jih preko 200000. Imao sam par udesa sa motorom al u zadnjih 24 godina ništa do 29.4.2009, kad me udario vozač kombija, koji je prešao na moju traku izpod Avale. Imao sam sreče, da sam prošao bez bitnih ozlijeda. Pogled pod: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=35081.0 Neki nemaju te sreče, mnogi se voze bez zaštitnog odjela, bez kacige…..Ja nikad, ni 100 metara. Kuči popravljam motore. Za svaku probu u čošku radione me uvjek čeka kaciga, imam, jih četri. Svaka ima svoj namen upotrebe. Moj sin voli motore, isto jih popravlja kao ja ali da ga nisam slučajno vidio, da se vozi bez kacige. Nema izgovora: samo sto metara, vruče, da se ohladim. Sve velike saobračajne koje sam imao sa motorom, imao sam u radiusu od 2 kilometara oko kuče i uvijek sam mislio samo da izprobam kočnice, kvačilo dal klizi, da čujem dal radi motor kako treba, a na kraju budalaština. Bikeri se pozdravljamo na putu. Bez obzira pozdravim svakoga bikera, bilo kud, u Njemačkoj, Italiji, Grčkoj, Austriji, Hrvatski, Srbiji, Makedoniji, Albaniji….bilo gde sam. Ako mi digne ruku, mi digne, ako mi ne digne, uopšte se ne uznemiravam, to je samo odraz njegove kulture. Bikeri smo jedna velika familija, neki osječajo to al neki so bleferi, gradski pozeri. Nekima je to način života a nekima samo način da dokazuju, da imaju pare il šta ja znam šta…., ali ostalog, onoga šta imamo bikeri u sebi nema. Nisam poznao Isaka Ahmada i Sašu Spasića, ali uvijek mi je težko kad čitam crne kronike i vidim, da ginu mladi životi, koji su počeli tek da žive, al niso imali pravo da žive, pošto jim je jedan, da ne kažem ko, prekinuo njihovu življensku crtu. Puno jih ima, za koje nema opravdanja, voze se tako sa motorom da baš traže, da se jim nešto desi. Kad ti krene zavjest u glavi da nisi više frajer, kad si najbrži, nego da si frajer, kad preživiš u saobračaju, tad češ živjet dugo, i kad saznaš, da si za sve vozače na traktorima, u avtima, u kamionima nevidan, te se tako ponašaš tad češ sigurno živjet dugo i na motoru. Nije opasan motor, nego onaj koji ga vozi. Svi mi koji volimo da vozimo motore, nitko nas neče promjenit. Motor nas uvijek vuče, vuče, vuče…. Imam avto, familijo, kučo, sve što mi treba za život al nema ljekova za moju bolest. Tako mi kaže sva porodica. Žena, kaže, da sam zaotrovao i sina sa motorom. Nisam. Svak treba da radi u životu što voli. I sreča mu je da može da to radi. Ja verujem, da su Isak Ahmad i Saša Spasić voljeli motor, inače ne bi se vozili sa njim. Nitko jih više ne može vratit. Neka su jim široki putevi nebeški Srečko MK VAŠKI BOYSI SLOVENIJA

Ja mogu o sebi da kažem, prvo upalim motor, onda radio, satelitsko navodenje, tek onda krenem. Kad sediš 9, 10 sati na motoru i tako 10, 14 dana, dojadi ti muzika izduva i klipova. Muziko slušam jedino prek zvučnika na motoru, slušalice ne dođu u obzir pošto ne čuješ, šta se dešava oko sebe. Da nemam muzike stvarno bi mi nešto falilo. I sad, može se to jeftino sredit. Primer od mojeg kolege u klubu, koji je to stavio na YAMAHO FJR 1300. Mogu rečt, da stvarno dobro svira. On ima muziko prek satelitskog navođenja, ali može se to i drugačije, puno jeftinije napravit. Evo ideje, možda če komu koristit: http://www.avtoakustika.com/forum/viewtopic.php?t=39210 Ako če koga više interesovat, neka mi šalje PM pa ču malo više objasnit.

Pa da, kazali smo policajcima.Iimali smo svedoka, koji je to primetio, mi i možda nebi pošto smo bili previše zbunjeni u tom momentu. Svakako ču o ovome još šta da napišem, tako da če imat ova priča kraj. Da se zna kako je sve završilo.

E Jezda, može bit svašta. Motor ide početkom iduče sedmice u ovlašteni servis na popravko u Ljubljani. A za to ko je kriv videčemo šta čejo policajci da napišu u izveštaju. Svakako ču da napišem na forum, šta su napisali. Izveštaj očekujem 15 dana nakon udesa da mi ga prijatelji preuzmu na osiguranju Dunav u Beogradu. Da ne bude kako treba: ja ču motor popravit bez brige. Ali hoču istino. Znam da istine nema na sudu. Ali svakako ču pokušat sa advokatom i neznam kako se kaže na srpskom stručnjaku, koji je specializovan za stručne izveštaje, kako je došlo do sudara, kdje..... Iz ovih fotografija se tačno vidi. Dobro resolucija na forumu nije baš nešto, a ono šta ja imam, kad se uveča tačno se vidi na kombiju pot kretanja kofera, volana motora, kde sam ja udario sa zglobom ruke i ima još. Lep vikend želim bikeri i vozite po desnoj. Srečko

Slike:

Slike:

Slike:

Slike:

Još jedan put sam seo za kompjuter da napišem ono što sam več pa se pobrisalo. Ne pišem puno na forum BJ Bikers, a ovog puta sam odlučio, da napišem malo više o onome što se desilo meni izpod Avale. Samo predstavljanje mislim, da više nije potrebno. Biker sam od mladih godina, član MK VAŠKI BOYSI Domžale. To je grad istočno 10 km od Ljubljane. Svake godine naša mala grupica ( tri motora, šest osoba) za vreme prvomajskih praznika posjeti krajeve bivše Juge. Jebi ga, svi smo djeca socializma imamo lepe uspomene na vreme, koje je prošlo. Vreme, koje se neče nikad više vratit i vreme, u kojem smo se družili bez granica. Naša djeca zapravo nečejo nikad znat kako nam je bilo ljepo u ovim vremenima. E, tako je počelo i ovog puta. Razlika od prošlih godina je bila jedino ova, da ove godine moja žena nije mogla dobit zajedno 8 dana slobodno na poslu i zbog toga sam na put otišao bez nje, što je i sreča. Na kraju uvjek prave se neke analize. Ovaj moj nesretan slučaj, koji sam ja imao na putu kroz Srbijo, pokaziva da me stvarno prati sreča. Sve osim saobračajne velik dio je bila sreča, dobro i iskustva, koja sam dobio godinama vožnje sa motorom su odradila svoje. Nadam se da me sreča neče napustit. Obično sam ja vođa ove grupe. Tako je na meni, da napravim planove, kde čemo, kako i šta treba vidjet i kdje. Naravno da se svi suglasimo sa planom i da ima ko još koje želje, da se i to uključi u plan. Svak u našoj grupi ima neko zaduženje. Tako zadni vozač u grupi ( na ovom forumu CBF1000), zadužen je da napravi što više fotografija, njegova suvozačica ( mi zovemo naše suvozačice Vještice i oni koji jih znajo znajo zašto jim je tako ime) zadužena je za kamero. Na svakom putovanju se snimi film dužine oko sat, sat i po kojeg uz pravo muziko zmontira CBF1000, tako da zimi, kad se družimo u klubu ili privatno si pogledamo ove filmove, u kojima ima puno humora i lepih uspomena. Odlučili smo da budemo za vreme ovih praznika osam dana na putu. A plan nama je bio sledeči: U jutro krenemo iz Ljubljane prema Celju, onda prema Ptuju, preko Varaždina, Osijeka do Vukovara, gde ima par punktova, koje treba posjetit, spavanje - Bačka Palanka. Drugi dan bi trebali preko Fruške gore ( ogled manastira) do Novog Sada pogledati centar mjesta, Petrovardin, muzej grada Novog sada i krenut prema Beogradu, gde sam bio dogovoren sa prijateljem, da me sačeka na Aerodromu, da si tamo pogledamo neke interesantne stvari, pošto nas interesuje tehnika i vazduhoplovstvo. Tog dana spavanje u Pančevu, gde bi trebali ostat tri noči na spavanju. Za ovo vreme trebamo si pogledat 15 punktova u Beogradu i van njega u okolini. Peti dan bi trebali krenut iz Pančeva prema Požarevcu i onda prema Đerdapu, po Đerdapskoj magistrali ( ovde ima isto nekoliko ineresantnih punktova da se vidi) do Negotina ili Zaječara – spavanje. Šesti dan bili smo dogovoreni sa drugo grupo našeg kluba, koja je dolazila u Srbijo na moto susret u Sremsko Mitrovico, da se dobijemo u Užicama kod MK ERE, prespavamo tamo te onda bi mi svi zajedno sa Erama krenuli na motoskup MC SREM u Sremsko Mitrovico. Poslednji dan povratak u Slovenijo. Na tugu baš u ovo vrijme je preminuo član MC Srem Novoselac Zika, koji je bio dobro poznat našemu klubu. Tužna vijest nas je dostigla baš onaj dan, kad sam ja imao sudar na putu izpod Avale. Motoskup je bio odkazan, tako da smo menjali plan, da se dobijemo sa drugo grupo u Užicama i tamo ostajemo zajedno sa Erama sve do povratka u Slovenijo. I tako je došao onaj nesretni dan, kad se je kombi sudario sa mnom. Zadnja tačka posjete tog dana je bila Avala. Pogledali smo si mesto pada ruskog aviona, spomenik neznanome junaku kipara Meštroviča, novi Avalski toranj, koji je bio baš na taj dan 1999 godine srušen. Popili piče u hotelu i polako krenuli putem niz Avale. Put je bio klizak. Kad smo došli do raskrsnice sa glavnim putem, skrenuli smo desno prema Beogradu. Vozili smo polako u cik cak poziciji možda jedan kilometar nekde oko 45-50 km/sat. Tamo je naselje i može svašta da uleti na put izpred motora. Kada odjednom iz suprotnog pravca u levoj neproglednoj krivini ( žbunje) uleti direktno na mojo traku kombi, koji je prešao punu liniju za čitavo sirino kombija direktno u mene. U zadnjih 24 godine nisam imao saobračajne nesreča, svake godine prelazim motorom preko 20000 km i još 50000 km sa avtom. Da bi bila krivina progledna možda bi još šta učinio, da izbegnem sudaru, a u ovom slučaju sam imao vremena samo onoliko da okrenem glavu stran od avta, da me ne udari direktno u glavo, pošto sam bio u levoj krivini. Udara u avto se ne sječam, sječam se samo kako klizim po putu i motor izpred mene, kad motor upadne u kanal, koji je izkopan uz put. Polako se dignem, psujem……gledam se. Roka radi, druga isto……ne mogu povjerovat isto kao ljudi koji so došli. Meni ništa. Baš ništa samo odjelo izcepano i kaciga je dobila udarac, kad sam klizio po putu. Nakon dvije minute več stane pored mene prvi biker – Vlado ( ovih iz moje grupe nisam brojao). Izmenjamo par rječi. Vidi da je sa mnom sve u redu. Ostaje negde oko 10 minuta. Oprosti se, da ima neke obaveze da treba ič ali da se če sigurno vratit za koji sat. I vratio se je još sa par svojih kolega. Čekamo policijo, sat, dva sata, tri sata, evo jih tek nakon tri sata oni došli. Iskoristio bi ovu priliko, da se zahvalim onima, koji so mi pomogli da uredimo neke stvari oko moje saobračajne nesreče: 1.) Prvo treba da se zahvalim mojoj grupi, koja je u momentu saobračajne nesreče osigurala mesto nesreče. Promet je bio jednom trakom zatvoren. Izmjenično su moja dva prijatelja propuštala promet i sa znakovima obaveštavla vozače, koji so dolazili, da su smanjili brzino, da ne bi slučajno došlo još do naleta više vozila. Posebno bi se zahvalio kolegi CBF1000, koji je napravio puno fotografija, koje prikazuju, kako je uopšte došlo do nesreče i posledice. Naravno zahvala i ostalima u grupi, koji su se tokom idučih dana pobrinuli za moje ozljede na levoj ruki. Ruka mi je drugog dana dobro natekla. 2.) Zahvalio bi se bikeru Vladi, koji mi je bio stvarno u veliko pomoč, kad mi je bilo najgore. U prvim momentu neznaš ni kde da se obratiš, koji ti je broj policije, težko čitam kao stranac cirilico, treba je napisat izjavo, a tamo sve cirilica. Ja čitam, ali polako. Da ne zaboravim na njegove drugare: Mareta, koji je prvi put vozio BMW-ja ( žao razbijenog ) i isterao mi ga van iz kanala po daski, Mirzi i još jednome Vladi. 3.) Dušanu. Žao u onome momentu sam zabeležio samo njegov broj telefona. Skroman momak. On je došao možda desetak minuta nakon sudara, bio sa mnom tri sata, dok smo čekali policijo. Neznam kde, ali on je usred noči našao dasku dugačko 4 metra po kojoj smo isterali BMW-ja iz kanala. Kako je tiho Dušan došao tako je i otišao. Tokom razgovora sa njim sam saznao, da nije član nikakvog MC ili MK kluba, ali da ga poznaju člani MK ARHANGEL. Zato bi zamolio članove MK ARHANGEL da ga pozdrave i se zahvale još jednom u mome imenu. Dušan je pravi biker. Prepoznat če ga: malo manji, čelav, kad sam ga upoznao nosio je kožno jakno smeđe boje. Vozi motor BMW stariji tip, boxer motor. 4.) Puno podržko tekom popravke motora smo imali takođe u MC COYOTE - Pančevo. Kod njih smo imali svu logističko podržko za sve što se tiče organizacije spavanja i ostalih stvari, koje su nam bile potrebne za popravko motora i neke postupke u vezi osiguranja. Zato sva zahvala legendama ovog kluba : Peri – presidentu, Gagiju, Rokiju, Pepsiju, Ireni, Smilji……i ima jih još da ne nabrojavam. Svi su brinuli o nama, tako da smo sredili motor i krenuli na put prema kuči. 5.) I na kraju da ne zaboravim još mojih bikera MK VAŠKI BOYSI. Kad so čuli, da sam imao saobračajno izpod AVALE. Umjesto da krene u Užice, promjenili so ruto i došli u Pančevo da vide dal je stvarno sa mnom sve u redu, dal mi treba još kakva pomoč, dal ču moč da vozim motor kuči. Posle podne su krenuli iz Ljubljane, vozili su preko 400 kilometara po kiši, u Slavonskom Brodu je počeo čak il led da pada sa neba. U Pančevo su stugli oko 23 časova u noč. Lepo je biti član ovakve familije. Kako je kad ti dođu prijatelji tako daleko i vode brige o tebi, zna samo taj, koji je to doživeo. Pored svih ovih svetlih tačaka ima i tamnih, koje ču sad nabrojat: 1.) Dvije crne tačke dobije policija. Prvo dobije zato što jim treba tri sata da dođu na mjesto nesreče, za ovo vreme bi se moglo desit još svašta. Drugo crno tačko dobije patrola, koja je došla na mjesto saobračajne nakon jedog sata. Oni su kao lokalni policajci. Umjesto da stane i zamjene moje kolege, koji su za ovo vreme stali pored puta i obaveštavali vozače na sudar s znakovima. Malo su bacili oko ljevo i desno i otišli neznam kde. Niso se pobrinuli ni za trokute na putu, nit jih nije interesovalo ništa, mogli bi barem stat i upalit plava svetla, da se bolje vidi. Dok smo čekali policijo pala je noč i stvarno je bilo malo svetla da se vidi. Najbolje što smo imali u tom momentu so bile baterije iz naših motora. Što se tiče patrole, koja je došla nakon tri sata na uvid saobračajne, mogu rečt, da so bili momci veoma profesionalni, korektni i obavili postupak uvida po propisima. Niso oni krivi za ova tri sata. 2.) Crno tačko dobije vozač kombija. Ne zato što je uletio u moju traku i me oborio. To sam mu oprostio. Za ovo vreme, u kojem su članovi iz moje grupe brinuli za promet, pomerio je vozilo na sredinu svoje trake i nazad za barem 40 metara. Kad je došla policija, počeo je da laže, kako sam mu ja uletio u njegovu trako. I pored toga na samo da laže. Gore me gleda u oči i dole mi sere u ruku. Svako djete zna, da bi ja ako bi uletio u njegovu traku, prvo udario u kombi prvim krajem motora i ne zadnjem. I onaj ko pozna vozače motora zna da bikeri nikad ne sječemo krivine kao oni u avtu. Mi imamo sasvim drugačan put kretanja kroz krivino ko avto. U prilog ču stavit fotografije, koje so iz mog arhiva i iz arhiva CBF1000. Fotografije kažu više od hiljadu riječi. I još nešto, moj srpski nije najbolji, pa može da bude između i koja slovenska rečenica, ali ja mislim, da čete shvatit u čemu je riječ. Bikeri čuvajte se! Nosite zaštitno odjelo i kacige. Video sam puno bikera koji se voze bez. Nije kaciga za okras. Prvo udariš sa glavom u tla, razbiješ zube, čeljust i ima još. Mene je kaciga spasila od udara sa glavom u tla i u mom primeru, razbio sam staklo na avtu, tako da me je spasila i od stakla, koji bi mi uletio u obraz i u oko. Pozdrav svima na forumu BJ Bikers, za one koji ste nas sreli na putu. Baš je ljepo čitat o sebi, kako ljudi razmišljaju? Šta pišu ljudi o tebi, koje uopšte ne poznaš. Ali, mislim, da če bit još prilike da se upoznamo. Ja se vračam u Srbijo. Ovaj događaj mi nije pustio nekih loših iskustva. Dobro, ostavimo ludake na putu. Ima jih svugdje. Dobro sam se osečao, bilo gdje smo došli, dobro smo bili primljeni. Kad posjetite Slovenijo i Domžale sjetite se MK VAŠKI BOYSI. Dođite kod nas u naš klub house da kažemo kakvu bikersko riječ. Što se tiče našeg klubskog života možete vidjet fotografije, putopise…….na našome sajtu: http://www.vaski-boysi.com/forum1/ A ono što se dešavalo na putu ovog puta več je kolega TomoB dao link. Srečko

Evo napisao još jednom, ali ovaj put neče me zajebat kao prvi put. Stavit ču ono što sam pripremio u više djelova.

Najprije za sve pozdrav od Srečka od onoga, koji se je ponovo rodio sad več treči put 29.4.2009 izpod Avale. Baš sam se potrudio i kucao dva sata i stavljao fotografije da objasnim par stvari, zaboravio da me je logovalo za 60 minuta inače gost. Gost bez prava. I ode sve. Ništa sutra ču još jedan put.

Zahvaljujem svima na dobrodošlici.

Pozdrav svima na forumu. Moje ime je Srečko. Član MK Vaški Boysi -Domžale ( SLO). Biker od mladih godina.