Uuuu dajte jos!

Uf dobro izgleda.. Svidja mi se sto je ovako mala.. Bokilicu, jel stabilna?

Bogami lepa tura za skuter.. Svaka cast za podvig i putopis!

U čemu je razlika između modela do 2005 godine i posle tog godišta? Isto pitanje.. Jer, ako nema razlike, imam ja centralni stender na mom KLE-u ('93) pa ako te zanima mozes doci da vidis/iskopiras...

Svaka cast za organizaciju kolegama.. Bila mi je prva, ali sigurno nece biti poslednja BJB akcija! Sto se tice kise... Padala je? Nisam primetio:-)

Pozdrav!

Posto smo mi bili kod prijatelja na brodu, cenu rentiranja vam ne mogu dati, ali mogu sve ostale dnevno-noćne troškove, kao i troškove ulaska u marinu, veza itd.. Informacije u vezi rentiranja jedrilce i skipera mozete dobiti od člana GoranaST jer je on do skoro radio u čarter agenciji. Što se tiče troškova koji su bili deo mog letovanja: ulazak u marinu (vez) je na nasjkupljoj lokaciji iznosio 80 evra. (prosek je bio 70), s tim što smo mi ulazili u marine samo 3 puta za 8 dana, ostatak smo provodili „na sidru“, tj., blizu obale i onda pomoćnim gumenjakom u šizenje! Kada se podeli, čak i da svakodnevno ulazite u marinu i noćite tamo, ispada 10-12 evra po osobi, što je podnošljivo. Faktički u marinu ulazite samo kada vam nestane vode na brodu, a i to se rešava tako što tutnete 70 kuna - 10 evra momku iz marine, natankate vodu i struju i nazad na sidro. Jedrilice ne troše mnogo (5-6 litara na sat ), litar po osobi na sat plobidbe, a s obzirom na to da kada imate prilike izvlačite jedra i gasite motore... Gorivo nećete ni osetiti. Ajde da ne preterujem, mi smo dali po 20 evra nas sedmoro za 8 dana! Klopa: individualna stvar. Mi smo par puta kuvali, par puta otisli na veceru - Cene malo jače od beogradsko-bezobraznih, ali ipak jedete svežu ribu (ko voli, ja sam seljak pa sam i tamo jurio mesište) Ako se ne bahatite možete proći večeru sa 20 evrića. Put do tamo – vi najbolje znate koliko vam troše zveri i koliko ćete razvući kilometara pre nego što stignete do mesta ukrcavanja. Evo našao sam neke čarter jedrilice pa pogledajte otprilike cene http://www.adriatica.net/charter/charter_en.htm?source=google_ANET.row/en&gclid=CL_Mlt6C1pUCFQO11AodNh7YXg Da se razumemo: brod jeste luksuz i košta, ali se brzo zavoli i natera vas na kompromise sa druge strane. Popićete pivo (deset) manje u kafiću na obali, ali će vam za vaš novac pružiti nezaboravnu avanturu, da ne kažem lifestyle... Podseća li vas na nešto što već volite... nešto što nas je okupilo ovde:-)

Saljem ti PP, da ne bude da smo postali „beton, dzunlga, voda“ forum:-)

Vukus i ja dolazimo sigurno.. Za davanje krvi ne garantujem.. Petak ispracaj drugu, ide u USA :-) Probacu sa sokicima ali... da se ne lazemo..

Imali smo neke slike KLE-a sa plinom, ali KLR.. Kaci slike obavezno... I dobrodosao

Još jednom želim da se zahvalim Goranu u Joki na svemu sto su uradili za nas! Motore smo zatekli pokrivene, iako ih nismo mi pokrili.. Domaćini su to učinili!

Odlazimo kod Kuste na ručak... Mešano meso iliti Zdrav život kako ga nazva Kusta. Koka-kole nema u meniju... Uh, da nije malo mnogo Kusto... Ibarska pred Beograd... Zalazak sunca za kraj ovog predivnog putovanja... Na cajgeru je 1600 kilometara... Srce je puno... Gde ćemo za vikend?

Povratak:

Oduvek sam želeo da vidim Trebinje. Drugar mi je od malih nogu pričao o njemu, a sada znam i zašto. Prelep grad! Žao mi je što nismo imali više vremena, morala se pojesti „Petica“! Samo da napomenem da smo u Trebinje stigli u 8 ujutru a ćevabdžinica je bila puna mušterija koju su uveliko jeli repete!

Tradicije radi, svraćamo do Kapitana na pivce, samo se sada zove Ali Baba..

Ujutru odlazimo do Perasta i omiljenog nam Pirat bara.. Poprilično je prazno a i dan je šućmurast... Ajmo do Budve! Nije nam bilo do kupanja, vozilo nam se... Šetnja po Budvi pa nazad za Kotor.. Dogovor je da ujutru krenemo preko Trebinja, Bileća, Goražda za Beograd...

Tek oko 15.30 krećemo iz Splita za Crnu goru... Malo slikanja u okolini Dubrovnika... Pao je već mrak a mi smo stigli u Kotor.. Ostavljamo stvari i pravac stari grad na picu i šetnju... hvata nas umor.. Laku noć...

Poslednji dan ostavljamo za druženje sa domaćinima i šetnji po Splitu.. Jovana odlazi sa drugarom kolima za BG jer ujutru radi, a Vukus i ja posle obe sekunde se dogovaramo da motorima nastavimo za Kotor jer nam je skilledwarrior sa foruma ponudio ključeve od njegovog stana! Jednostavno neću kući! Imam odmora, još nešto para i želju da zaplešem sa KLEmentinom još koju stotinu kilometara. Nalazimo se sa Goranom i Svetlanom u marini. Pijemo pićence, razmenjujemo po koju reč o forumima kako našem tako i njihovom, kulturi saobraćaja, sezoni od 300 dana koliko voze motore tamo! Goran je dečko prva liga! Stavlja nas u kola i odlazimo po motore kod Joke pa u obilazak! Već se ogladnelo... a i vreme je za pivu :-)

Hula Hula na Hvaru.. Snack Tower piletina na tri sprata sa raznim sosevima! mmmm...

Imali smo osam dana da obiđemo sva poznatija ostrva.. Mljet, Korčula, Šćedro, Šolta, Palmižani, Hvar, Trogir, Vis, Modra Špilja, Sva su ona zaslužna za još jednu novorođenu strast. JEDRENJE! Neko će reći da je skupo, ali verujte, kada ste na brodu po ceo dan, vi pare bukvalno nigde i ne trošite.. Dok, kada ste na kopnu stalno se negde selite pa kafica, pa pivce, kolač, pljeska... Na brodu se snabdevate jednom u par dana to vam je to. Tako da izađe možda malo skuplje nego dan na kopnu, ali je doživljaj neverovatan! Evo malo slika čisto da steknete utisak o Hrvatskoj, jer verujem da je mnogo mojih vršnjaka koji nisu imali prilike da vide uživo ovu lepotu...

Čekamo trajekt koji, naravno, kasni dobra dva sata! Okrenuo sam se ka Jovani i rekao joj: Ja znam da je ovo suludo, ali ja bih mogao da vozim još 1000 kilometara! Tako sam se osećao! Sve je novo oko tebe, luka izgleda kao iz onih filmova gde je sve živo, gde se prodaje riba, milion ljudi koji negde žure... Ukrcavamo se napokon i posle skoro četiri sata stižemo na Korčulu. Tuš u marini, malo druženja sa prijateljima i u kabinu na spavanje. Ipak se vozilo 12 sati. Malo slika sa trajekta:

Ulazimo u Hrvatsku i približavamo se Splitu. Oseća se miris mora, ali ga jos uvek ne vidimo... Znate taj osećaj kada iščekujete more i posle svakog brda govorite sebi: posle sledećeg će se sigurno pojaviti, i tako sve dok se ne opustite i zaboravite na to, a onda vas samo iznenadi i iskoči pred vas... more... Prelepo plavo more... Na ulasku u Split pozivam Joku, domaćina koji je već udomio Vukusovog Transalpa, vratio se lazanjama ali beogradjanin broj dva ga je opet bacio u sedla malog Stroma. Javio mi se i rekao da ga sačekam na pumpi da stize za pet minuta... Joke, od prvog trenutka nasmejan, odmah nas vodi do luke odakle nam polazi trajekt gde ostavljamo torbe i Jovanu da ih pričuva i odlazimo do njegove kuće. Krećemo u kratak obilazak Splita, prvo na dva motora a onda u povratku na njegovom Stromu. Prelep grad, sa najklizavijim asfaltom koji sam video! Kao da voziš po staklu! Objašnjava mi da, Goran,drugi kolega sa kojim sam se dopisivao nije trenutno slobodan i da ćemo ga videti u odlasku.

Okolina Livna:

Još slika...

Do granice se razdanilo a sa novim danom je stigao i užasan vetar koji nas je šamarao sa svih strana. KLE se ponašao stabilno na nekih 120-130, ful natovaren sa suvozačem! Vizir koji je Ivan pravio je tek sada doživeo svojih pet minuta slave! Granicu prelazimo relativno brzo, nekih 20 minuta smo čekali jer nisam želeo da pretičem automobile, da nešto ne izmalerišem na početku... Ušli smo u Hrvatsku. Moj prvobitni plan o kamufliranju, skidanju tablice pada u vodu. Posle nekog vremena KLE se zakašljao i opomenuo me da smo na rezervi! Već? Ispostavilo se da na autoputu troši pri 130 km h oko 7,5 litara! Ali je išao za sve litre! Počinje pljusak, stajemo na pumpu i oblačimo odela. Pravimo pauzu nekih 10 minuta. Mi i Turci koje pumpadžija konstantno tera sa prilaza za invalide a oni se uporno vraćaju i prostiru ćebe na istom. Uporni ti Turci, čudo jedno! Nastavljamo dalje ka Gradiški gde se isključujemo i ulazimo u Bosnu. Prelepa zemlja. Predeli kao da su stvoreni samo za jedno... za putovanje motorom! Na žalost, po Bosni se nismo nigde zadržavali jer mi je konsatno u glavi taj poslednji trajekt koji kreće u 17 h i nisam smeo da rizikujem. Predeli u okolini Livna su totalno nestvarni! Široki putevi koji krivudaju ispred tvojih očiju, sve je nekako drugačije, priroda nije klasična, red drva pa red travice.. Izgleda kao mesto u kojem bi najnetalentovaniji pisac napisao bestseler.