САН КОЈИ МНОГО НЕЋЕ РАЗУМЕТИ:

 Купио сам МОТОЦИКЛ за лични сан.

 Једног дана када будем јако стар и кад више не будем могао да ходам, то ће бити у мојој гаражи као трофеј мојих сећања.

 Упознао сам људе који су ме нечему научили и имају исти дух, а упознао сам и друге за које ми је драго да сам их заборавио.

 Намокрио сам се,

 Било ми је хладно,

 И било ми је топло,

 Бојао сам се,

 Пао сам,

 И устао сам,

 Чак сам се и повредио,

 Али такође, гласно сам се насмејао унутар кациге.

 Разговарао сам хиљаду пута сам са собом.

 Певао сам и викао од радости као лудак,

 И да ... понекад сам плакао.

 Видео сам дивна места и доживео незаборавна искуства.

 Често сам правио облине на које би био поносан и Валентино Роси ;  други пут сам правио кривине пуне терора.

 Зауставио сам се хиљаду пута да видим пејзаж.

 Разговарао сам са савршеним странцима и заборавио сам људе које виђам свакодневно.

 Изашао сам са својим демонима унутра и вратио се кући са осећајем апсолутног мира у срцу.

 Увек сам мислио како је опасно, знајући да је смисао храбрости напредовати чак и осећајући страх.

 Сваки пут кад се попнем до своје машине помислим како је дивна.

 Престао сам да разговарам са онима који не разумеју (они једноставно не разумеју) и научио сам гестовима да комуницирам са другим возачима.

 Потрошио сам новац који нисам имао, одричући се многих ствари, али све те ствари не вреде ни тренутка на мом МОТОЦИКЛУ

 То није превозно средство или комад гвожђа са точковима, то је изгубљени део моје душе и мог духа.

 А када ми неко каже: „Морате да продате МОТОЦИКЛ и морате бити озбиљнија особа“, ... не одговарам.  Само замахнем главом и насмејем се,

 Шетајући даље, МОТОЦИКЛ ..... разуме га само онај ко их воли.

 Нека Бог благослови моје пријатеље и њихову играчку великих људи!