Je l' daje neko više?

Takoje Navali narode, još malo pa nestalo

Marquez Dovizioso Viñales

Šešir moj, šešir moj, na koso, Nosio bi', al' mi ne da moj pos'o...

Kako bi dali prilike i ovima koji su još na odmorima, aukcija traje do 15.08. do 18h

Pun mesec nad Avalom

Ma respekt tebi, ti si povukao sa pričom o solidarnosti Svi imamo nešto od opreme što nam se vuče neiskorišćeno a nekome može da zatreba. Jedne drugi pozdravljamo i pomažemo na putu, ništa manje ništa više...

Žena mi je kupila rukavice ali broj veće, pa ih nikad nisam nosio. Broj je XL ili 11. Plaćene su oko 100€, stavljam ih na aukciju sa početnom cenom od 3000 RSD. Sav novac od aukcije ide kolegi Bojanu Androviću u fond za novi TDM. https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/119321-pomoć-kolegi-bojanu-androvicu/ aukcija traje do 15.08. do 18h

Rossi Viñales Pedrosa

Taormina, Sicilija

Podno Etne

Pogledaj i Kriega torbe, po meni je to vrh ponude

Reggio di Calabria

Pozdrav i od mene

Vespe / Calabria

Scilla, Calabria

Daj još neku slikicu i napiši koji utisak

Molon Frappe - (prev. dodji i popi frape) Hteo bih da podelim sa vama za kraj i skroz super iskustvo sa MotoRaid-om - prodavnica moto opreme u Atini. Na njih sam naleteo pre tri-četiri godine, i svidelo mi se što su ekipa koja diše ista isparenja kao svi mi ovde [emoji3] Otkako sam ga kupio, razmišljam šta da uradim sa vizirom na Tracer-u, nikako mi ne odgovara fabrički, a ono što sam video kod drugara ili po prodavnicama opreme po Srbiji mi se nije svidelo. Palo mi je sad na pamet da pogledam kod njih na sajtu šta ima, i video sam da imaju NationalCycle vizire (da ih ne reklamiram za dž, koga interesuje Google link). Po svemu što sam čitao, otprilike sam zaključio da je to opcija za moju visinu i način na koji vozim, pa sam odlučio da ga kupim. Pozvao sam telefon radnje u Atini, javi se Mihalis, kaže imamo na stanju, cena povoljna kad uračunaš taxfree, sve super. Pitam je l' možete da mi montirate - kaže, ne radimo to, možemo da ti zakažemo u nekom yamahinom servisu. Objasnim ja da sam samo u prolazu, neću se zadržavati duže od jednog dana, i da bih montirao sam, ali nisam siguran da li imam sav alat - kaže Mihalis "dođi da popijemo kafu, smislićemo već nešto". Pogledam na google maps, kad ono dve ulice od hotela u kome sam prespavao u dolasku, e rek'o konju, da si se setio ranije ne bi se ponovo zaglavljivao po centru Atine [emoji32] Međutim, ovaj put sam išao sa druge strane, od Lavria do Atine je čak deo autoputa, koji izgleda svi izbegavaju jer se naplaćuje. Meni nije bilo žao da platim 1.5 evra, pa sam super brzo stigao do radnje. Odmah su sa vrata prepoznali motor - "parkiraj tu odma sa strane u hladovini, sedi, evo kafa, kolač, voda da se okrepiš, gde si bio, Santorini, sa Tracerom, zezaš, ahaha ludaku, ok evo doneo ja alat moj od kuće, imaš sve tu, traži ako ti nešto treba..." Ispostavilo se da je montaža prosto ne može biti prostija, i trebalo mi je pola sata da završim. Posle sam procunjao kroz radnju, imaju super izbor Rev'It opreme, i po dobrim cenama, ali i hiljadu nekih sitnica, pa sam na kraju dodao u pazar još sprej za kacigu, čepiće za uši i ROK straps [emoji3] po dogovoru, učinili su mi cenu drugarski za sve, pa sam otišao srećan i zadovoljan. Vizir se usput nazad pokazao prilično dobro, u odnosu na fabrički je ogromno poboljšanje. Završavam ovu priču sa još jednim zalaskom sunca, ovaj put malo ispred Beograda [emoji4]

Cape Sounio - istorija i kako je izbeći Gde god čovek zakorači u blizini Atine, istorija vreba iza svakog ćoška. U legendi o Minotauru, koga Tezej pobedi pošto je prethodno uspeo da se iskobelja iz lavirinta, ipak u povratku zaboravi da promeni jedra, i zbog toga, umesto herojskog dočeka i happy end-a za sve, izgubi oca, koji se baci očajan sa litice u more. Tezejev otac bio je Kralj Egej, po kome je i more dobilo ime, a mesto sa kog se bacio je Cape (rt) Sounio. Najjužniji deo Atike, poluostrva na kome se nalazi Atina, od davnina je bila strateška lokacija i čak izvor moći Atine. Odmah pored Suniona se nalazi Lavrio, u antičkim vremenima najveće nalazište srebra koje je finansiralo mornaricu Atinjana. Preko puta je Makronisos, u bukvalnom prevodu "dugi otok", u novijoj grčkoj istoriji poznat kao goli otok - posle građanskog rata tamo su slali komuniste i disidente... Lavrio je danas jedna od većih marina i "čarter parking" za jedrilice i jahte, ujedno i jedna od luka Atine - trajekti prema Kei i Lemnosu kreću odatle. Blizina luke znači i ozbiljno dobre taverne sa svežom ribom i plodovima mora. Na samom rtu Sounio se sada nalazi resort hotel sa 5 zvezdica, i jedno od bitnijih turističkih destinacija u okolini Atine - zbog očuvanih ostataka Poseidonovog hrama. Svako veče gomila autobusa izbljuje stotine turista, koji selfuju, dronuju i generalno smaraju i kvare utisak. Zalazak sunca je i ovde maestralan, ipak većina turista se sjati oko mermernog stuba na kome je egleski pesnik Bajron huliganski urezao svoje ime... Ipak, pošto ovo nije forum profesora istorije, moj razlog za dolazak ovde je bio i ovaj članak: Route along the Mines of Moria Jedna od možda najlepših vožnji uz obalu u Grčkoj, pruža se od mesta Lagonisi do samog Poseidonovog hrama na rtu. Nekih 30ak km dobrog puta, bez preteranog saobraćaja, pravo uživanje. Setio sam se da uključim GoPro, pa vas ostavljam da procenite sami. https://youtu.be/R_zlgt-RElo

Bonus video: Silazak do luke na trajekt https://youtu.be/0rpVXcO2FpI

Deus ex Machina E=mc2 Naleteo u Beču, slike iz ruke

Dva Tracer-a na trajektu za Atinu Poslednji dan na ostrvu iskoristio sam da se malo prošvrćkam za svoju dušu. Žena se ujutro vratila za Atinu avionom, a mučenik Kosta je sad njen kofer isterao na leđima uzbrdo ostavio sam mu par evrića da popije nešto od nas, i po njegovoj reakciji sam skapirao da nije baš često da mu se to desi... Ja sam sam izneo svoje stvari (iz dva puta doduše), spakovao sve na motor i okrenuo krug po ostrvu pošto mi je trajekt bio tek oko pola 2 popodne. Pošto je duvao vetar taj dan, bila je gužva k'o u šesnaestercu, smenjivali su se na pola sata trajekti i gliseri, i stvarno skidam kapu mornarima i kapetanima koji su ih parkirali. Kada sam se ukrcao na svoj trajekt, obradovao sam se jer je pored mene bio parkiran još jedan Tracer još jednom sve pohvale za posadu, stvarno su pažljivi oko vezivanja. Ispostavilo se da su svi motori na slici zapravo njihovi, jer me je kad smo krenuli našao jedan od njih - vlasnik crnog Tracera. Video je moje LED-ove na štitnicima za ručke pa mu nije bilo jasno da li idu uz godište ili su aftermarket. Ispričali smo se lepo, on je tek uzeo Tracer-a, ove godine, ima par hiljada pod točkovima i srećan kao malo dete. Preporučio mi je par servisa i radnji po Grčkoj, i gde blizu Atine ići za dobru vožnju. Svratio je pre iskrcavanje da se pozdravi i da mi pokloni nalepnicu za kofere Kad smo stigli u Atinu, već oko 7 predveče, uleteo sam opet u gužvu, ulice oko izlaska iz Pireja se popravljaju i haos je kompletan u saobraćaju. Navigacija je naravno zakucala, pa sam je isključio i napamet se uputio u pravcu Glifade. Za to veče plan je bio Cape Sounio, najjužnija tačka Atike, nekih 60km od Pireja. Put me je vodio pored Glifade i Vuljagmenija, omiljenih gradskih plaža i generalno mesta za izlaske Atine, pa sam vozio opet kroz gužvu sve do isključenja za aerodrom. Posle toga se put ispraznio, i sve u svemu oko 9 sam stigao do hotela. 60km za 2 sata, i to motorom, eto otprilike kako izgleda život u i oko Atine

Santo wines vinarija - samo za odvažne Santorini je inače dosta poznat po svojim vinima. Istorijski vino se tamo gaji od davnina, imaju svoje autohtone sorte od kojih je najpoznatiji Assyrtiko - jako belo vino od 13,5%. Posle pada Vizantije, Venecija je preuzela Santorini. Kažu da su oni unapredili proizvodnju vina, i čak da je loza odande preneta u Evropu ka Bordou i Francuskoj. Ono što nigde nisam video do sada je i sam način na koji gaje lozu - ne diže se stablo, već ostavlja da stoji položeno po zemlji, i nekako ga uvrću kao u gnezdo... to je zaštita od vetra koji ume da polomi čokote. Za poslednje veče na Santoriniju, dogovorili smo se da idemo na wine tasting u jednu od većih lokalnih vinarija - Santo wines. Nalazi se na ivici kaldere, odmah pre ulaska u Firu, blizu raskrnice za luku. Kosta nam je preporučio da odemo tamo jer je pogled na zalazak sunca fantastičan, a za prilično pristojne pare (od 12-36€) mogu da se isprobaju razne vrste vina. Što se tiče klope, e tu je druga priča, salata je 10€, a tanjir maslina/sireva ili nedaj bože suvog mesa/domaće pršute 15-30€. Salata i sir vrede svih para, pršutu ni mačke nisu htele da jedu. Sam restoran je pravi svadbarski, samo što ima najskuplji pogled na svetu. Ide i živa muzika, debela grkinja koja peva engleske hitove iz 80ih u pratnji klavijatura. Ja sam naravno, kao i svaki autentični Srbin, busajući se u grudi, rešio da probam svih 18 vrsta vina koja imaju. To izgleda ovako, donesu ti sve odjednom na tacni, i na papiru spisak kojim redom da piješ. Pošto smo stigli malo ranije, do zalaska sunca sam već stigao do rozea. Sva bela vina sa spiska su bila manje više dobra, ta lokalna sorta assyrtiko je odlična, ali roze me je oduševio. Baš mi je legao, iako je malo sladji nego što inače volim. Najbolji je u varijanti kao penušavo vino, demi sec. Iskreno sam oduševljen ovim vinom, kupio sam jednu flašu da ponesem mojima, nadam se da će izdržati do Beograda. Na žalost, posle rozea, ništa me se nije svidelo, pa ne bih mogao da preporučim ni jedno sa spiska. Generalno sva vina sa Santorinija su slatka, najčuvenije im je Vinsanto, to je slatki dezertno vino, nešto poput ajsvajn-a, pravi se od suncem osušenog groždja. Elem, sunce ni to veče nije razočaralo, predstava je bila spektakularna, mali Kinezi, Indijci i Amerikanci su otišli kući punih foto aparata i praznih novčanika. Vratili smo se taxijem nazad, i to je bilo svojevrsno iskustvo, jer nas je majstor vozio okolnim putevima da bi izbegli zakrčenje sa turističkim autobusima koji se vraćaju iz Oia-e. Proterao je mercedes koritom kanala za navodnjavanje, ali smo stigli nikad brže.

Po visini, rekao bih da ti treba veći, Givi, Ermax, Powerbronze imaju veliki touring model. Probaj da spustiš na najniže fabrički, možda ti bude manje bučno. Onda možda razmisli o manjem sportskom Ermax isto ima. Ja sam dosta razmišljao na tu temu, za po gradu super je manji, za duže vožnje i hladnije vreme veći...