Слика мени веома значајна, остаће у сећању на припреме за први пут "преко гране" сам мотором. Посета баби и деди
И онда још дража, када сам стигао на одредиште. Иако сам им месец дана пре тога случајно споменуо да ћу доћи сам, мотором, изгледа ми нису веровали. Неће да уђемо унутра, све у фазону "где су твоји"? У трипу да су моји ишли колима замном и да чекају негде иза ћошка. Доста је трајало то убеђивање да сам дошао сам самцијат.
Пут од неких 200тињак км у цугу, цваја 125 кубика, 18 година. А хтео сам још прошле. Оће бити нешто од мене?