16.Maj ...седми дан ... Јутро на Охриду је освануло као да и није, тмурно,кишовито,ветровито... са само неколико степени.Време као да смо са собом донели претходног дана са Кајмакчалана...у мени лично празнина,од четири дестинације које смо требали да видимо и обиђемо,остварили смо две и једну до пола... јако ме мучило то што нисмо били на Хиландару ове године ,а посебно што нисмо могли до споменика и капеле на Кајмакчалану...Кренусмо лагано поред језера које беше веома немирно, до центра да доручкујемо и попијемо кафу, па онда мало у разгледање.Просто човек не зна шта да ради,киша час пада,час не пада... ево и пар слика самог града Охрида ... мало раритета није на одмет... Мало позирање Ориду граду ... Касније поподне дође газда Борче,чова који нам је изнајмио апартман... доведе бајкере из Чешке који су ту били у пролазу а долазе из Албаније и настављају на Проклетије... њих четворица на БМВ ГС1200 и један беше са Мото Гуци Стелвио ... Ми као прави бајкери препаркирасмо моторе да направимо места ,кренемо у неку причу са њима,а они онако равнодушни полунадркани..гледају са висине,мислим се ''ко вас па јебе!!!'' У том дође Борче донесе нам по пиво и ту са њим мало у причу о свему,вредан човек,способан,али пре свега људина!!! 17.Мај..осми дан ... Киша и даље пада,само овог пута не стаје нити планира... Шта је,ту је ... идемо, немамо више живаца за чекање,па шта нам Бог да!!! Облачимо ко има,кишна одела, на брзину доручак и крећемо ... прва пауза беше Гостивар... киша нас је пратила до Кичева. У Гостивару пауза кафа и гориво,опет пљусак,кратко додуше... излазимо на аутопут и време постаје све боље, на крају и сунце. Прилазимо полако Скопју и на обилазници смо имали веома непријатно искуство ево линка већ је описано све у овој теми НА НАШЕ ОЧИ ПОГИНУО ЧОВЕК..Беше то јако ружно и непријатно искуство,али од тада иако водим рачуна,сада још једном размислим пре него нешто урадим док возим мотор... До Лесковца који нам је за данас био задатак имали смо још 3 пута по пљусак... чак је близу Лесковца на мене у вожњи налетела врана која ме је ударила у леви ретровизор и једва остадох на путу .. било како било стигосмо живи издрави у мајку Србију.Поподне смо провели у селу Подримце,одакле је мој тата. Чекао нас је пасуљ врућ,домаће димљене вешалице,љута паприка и врућа погача ,све то је спремила рођака Сузана која чува кућу ... после тога предвече одосмо до града са мојим рођаком колима да би могли да се мало опустимо и попијемо које пивце... Као по обичају идемо у Сан Марко пицерију коју држи наш породични пријатељ... вратисмо се таксијем назад. 18.Мај ... девети и последњи дан овог веома узбудљивог путовања... Из Лесковца крећемо аутопутем и договор је да не стајемо до Јагодине где ћемо се сви лепо испоздрављати па после успут се одваја ко како иде редом... Тони остаје у Јагодини,Лаки оде пут Ковина,Румба остаде у БГ а ја по обичају свратим да видим мајку у Земун на кратко и полако за НС где су ме у дворишту сачекали мој мали прасићи и госпођа ми жена,ово већ беше пуно дана без породице ... Растанак екипе у Јагодини после девет дана... Морам само да напоменем да нам је од Багрдана до Младеновца падала киша и град заједно ... било је богами веома узбудљиво и мокро !!! Све у свему једно прелепо искуство,пре свега у вожњи,било је заиста разноврсно, и аутопута и планинског пута и сунца и кише и снега...дружење и зезање на нивоу као и увек,пријатељство које је из дана у дан све чвршће...сада је непроцењиво!!! ХВАЛА БРАТУ РУМБИ,БРАТУ ТОНИЈУ И МАЛОМ БРАТУ ЛАКИЈУ НА ДИВНОМ ДРУЖЕЊУ ОВИХ 9 ДАНА И БЕЗМАЛО 3000 КМ !!! Такође желим да одам признање мојој фамилији мами,тати,жени,сестри,деци што имају разумевања за овај мој хоби и што цене колико ми све ово значи,иако знам сваки пут стрепе када одем негде мотором!!! ЉУБИ ВАС И ВОЛИ ВАШ ГОЛЕМИ ЈАХАЧ (BigRider)

15.Мај ... шести дан ... ... око 8 сати крећемо лагано из Уранополиса,овог пута прошлогодишњом рутом ... преко брда и дивних кривина,изнад мора до Ставроса,где после 50ак км правимо паузу за кафу и доручак.Настављамо досадним аутопутем према граду Едеса који нам је орјентир за Кајмакчалан,тих 170 км смо спичаили без стајања... сва срећа па није био све аутопут... Пауза у Ставросу ...пријатних 20ак степени Мало у току вожње ... ово жуто цвеће прати нас кроз целу Грчку ,дииивно мирише... моја браћа и ја ... увек ту уз мене !!! У Едеси танкање горива,консултација са ГПС и пумпаџијом који нас упуђује на место Аграс и на Арнесу ... касније пратимо путоказ за скијалиште .... Полако крећемо да се пењемо и температура са пријатних 20ак степени пада.После неких 15ак минута пада на 5 степени и богами хладно... ту се појављује раскрница и не знамо где сад... наилази ауто који је био и једини на тој релацији који смо срели.Једва некако схватисмо да имамо још око 10ак км ... пењемо се даље, све је хладније ... гледам на дисплеј показује само 2 степена, почиње да пада снег... ветар дува ,за час облаци не видимо ништа пред собом, зачас сунце тако лепо огреје, опет облаци међу нама ,не видимо један другог... наилазимо на објекте скијалишта који су затворени у ово доба године,жичаре стоје ко уклете.Паркирамо се,смрзнути,једва силазимо са мотора... Питамо се шта ћемо ,дува,хладно је,пада снег.Туда куда треба да пешачимо 4 км на појединим местима дубок снег до појаса , топи се ,блато ,потоци ... На шта мој Брат Румба изговара чувену куражну реченицу ''а шта ти мислиш да је то нашим прецима све сметало да овде буду скоро две године!??'' Мене је тиме убедио да треба да пробамо ... крећемо најгоре изабраним путем .. кроз каљугу где сви сем Тонија упадамо у блато и воду ,... Лаки и ја немамо шта да преобујемо, Румба демостративно иде облачи чизме и друге чарапе,убеђује Тонија који ни сањао није да ће ићи даље и они одоше на једну страну а ја на другу ... ја сам лично одмакао око 1 км и ту је био крај ,снег предубок ... вратио сам се код брата Лакија који је тужан седео у заветрини неког напуштеног објекта ... тако знојави и мокри чекали смо их добрих сат и по.кад ето и њих ... дођоше до 2 км и због дубоког снега,облака,страха да не изгубе орјентацију вратише се... Шта да радимо ,дали смо све од себе,али кад не иде ,не иде ... то нам је само показало колико је српска војска муке преживела на самом Кајмакчалану готово две године и многи на крају ту и кости оставили ... а ето ми се смрзли за само два сата ... и како онда да не поштујемо све то!!! Вечна им слава и хвала!!! Брат Румба ...смрз'о се ... али то њему ништа не смета ... Атлантик поносно стоји држи заставе и одолева ветру,снегу и хладноћи ... Снег се топи и вода у потоцима пуни језеро у даљини ... Крећемо према Флорини да би после опет ушли у Македонију, прва пауза Битољ... смрзнути,уморни,нервозни помало и гладни,улазимо у пицерију к'о фурије ... препоручујем ко некад набаса Пицерија Кус Кус у Битољу,храна изврсна а цене смешне!!! Док смо седели,у пицерију је ушло пар људи, бајкера и обичних људи да нас срдачно поздрави и изрази одушевљење... чак смо добили на поклон и малу заставу Македоније ...Настављамо до Охрида преко Ресена куда смо и дошли... претходно вече смо се најавили Борчету и апартман нас је чекао спреман ... у току тог дана смо се чули свако са својим фамилијом и сви су нас саветовали да останемо у Охриду због огромних падавина и поплава које су задесиле Србију..Одлучили смо да останемо два ноћења,па ћемо да видимо даље!!! Следећи дан смо решили да се одморимо од свега ... наставак шетње по Охриду следи ...

14.Мај... пети дан ... Дан када је на требало да одемо на Свету гору,опет посетимо манастир Хиландар,обиђемо што нисмо стигли прошле године... али сам Бог је имао други план за нас... Због великих таласа и немирног мора,отказани су сви поласци за луку Јованицу,били смо оптимисти,чекали смо све док госпођа која продаје карте није залупила шалтер,јер смо је већ сморили са питањима... остадосмо очајни,тако близу а тако далеко ... ту смо на 20ак км ,међутим није дозвољено копном...Пребиремо по главама,тражимо решење... и одлучмо да тај дан останемо у Уранополису,дан је био ветровит и топао...досадан... од силне досаде,брат Румба и ја одлучимо да одемо до Лидла у Јерисос мало се провозамо,да нађемо Каково(Хиландарски метох),али узалуд,грци слабо објашњавају ми не познајемо терен ... и тако вратисмо се само са храном и пићем из Лидла... али 50ак км по кривинама Халкидикија је за кратко поправило расположење... За то време брат Лаки се од очаја комирао једно 4 сата спавања ,Брат Тони се такође комирао једно 4 пива!!! Видевши каква је ситуација ,ја који не пијем придружујем се пиву,јер је за данас са вожњом завршено!!! Почели смо у смештају,наставили у таверни на обали ...пре тога мало шетње и пар фотографија ... такозвани својко у вожњи!!! Пирг у Уранополису једна од многих малених црквица ,као мале капеле... ова на самој обали Немирно море које нам је тотално пореметило планове,или није,све има свој разлог...бар ја тако размишљам!!! Братија позира мало ... Е ово је слика после 2 пива и трећег у руци... кажем лепо да не пијем ,па ми је ово судећи по фаци и више него довољно,сложиће се браћа и саборци који су били присутни Дан прође безвезе и ниушта... опет кажем,ја то све схватам као знак,да нас успори,или убрза,и да нас спасе неког већег зла!!! Следећи дан смо планирали да се попнемо на Кајмакчалан... па после да се одвеземо опет до Охрида где ћемо ноћити .. па лагано кући...ненадајући се доживели смо невероватна искуства и изненађења... наставак следи ...

13.Мај ...четврти дан овог нашег посебног путовања... За данас је планирано да у једном дану одвозамо до Солуна,да посетимо српско војничко гробље Зејтинлик,прошетамо мало по Солуну и у поподневним сатима стигнемо у Уранополис...Безмало 500 км ,јер смо од Солуна до Уранополиса ишли локалним путевима што се испоставило као пун погодак и права авантура,пут квалитетан углавном ,много кривина,узбрдица,низбрдица, борове шуме и мириса које она носи , уопште вегетација је у пуном цвату мириси разни,медитерански,ма за пожелети тако нешто да се доживи на мотору !!! Ако неко пожели да одвоза ову руту само крените из Солуна према Халкидикију,па пратите Неа Муданиа,па Ситонија... и ту онда се лево одвајате за Полигирос и улазите у мало континенталнији део Халкидикија ,док опет не избијете између два брда на море... предиван тренутак како одједном у кривини пукне поглед на Егејско море !!! Даље пратимо путоказ за Јерисос ,и касније за Уранополис... Да се вратим на само јутро још увек на Крфу... трајект нам полази у 5.45 до грчком времену што је значило да рреба да устанемо у 5...после куповине карата са обећаним попустом,укрцавамо се на трајект,узимамо по кафицу и пењемо се горе на терасу... оно што видимо је јако лепо,буђење дана ,зора свиће,а ми на сред пучине,благи ветрић... ма прелепо... а острво Видо остављамо да се лагано буди и да сведочи и даље о једном народу који се уздигао из пепела са тог места,посебно захваљујући крфљанима!!! У Солун стижемо изненађујуће брзо, после силаска са трајекта у Игуменици,кратко задржавање за доручак и сипање горива крећемо око 8.30 чека нас 322км до Солуна.. и већ у 12.30 смо били пред Зејтинликом,после кратког лутања по Солуну да га нађемо... улазимо на фробље ,сликамо,обилазимо гробове,нема никога,за чика Ђорђета смо чули да више није ту,па га ни не тражимо,излазимо полако ,кад ето ти међу нама се појављује,симпатични дека у српској маскирној униформи на десној страни му пише презиме Михаиловић!!! Обрадовасмо се човеку,мислили смо да није више међу живима,тако ми неко рече.Ооо толико ми је било драго,а пре свега част да се сретнем и упознам са овим човеком... Чика Ђорђе беше кренуо на ручак,чак и уз наше инсистирање да га не задржавамо,он је тачно се види имао потребу,моралну и војничку да нам ипак нешто и исприча о гробљу,ко је ту ,колико којих војника има ... нажалост још ретко има оваквих људи!!! После посете Зејтинлику, кренусмо полако до Аристотеловог трга ... до кога на крају нисмо ни дошли јер је у Солуну толика гужва да ми то нисмо ни навикли,брата Румбу је чак један моториста закачио и умало није пао , видно изнервиран почео је да негодује што смо још увек у Солуну,а сви знамо како је то гадно кад се брат Румба изнервира... Стали смо кратко да нешто поједемо и наставили смо према Уранополису... мало Солуна Стигосмо у стари нам смештај код деде који комуницира преко дигитрона,јер не зна ни реч енглеског... договор око цене је овог пута био са бабом ... Мало одмора на обали у таверни ,,, дошао је каснје и члан форума ДалиборБП који је ту био на менаџеријади... али нека он стави ту слику заједничку ... Једну ствар морам да напоменем која нам је свима била фасцинантна и коју ретко ко кад доживи,да смо излазак сунца гледали изнад Јонског мора ,а у истом дану залазак на Егејском мору ... Сутра је нови дан ... вања одморити ... наставиће се ...

После дуже шетње од луке до Српске куће и помало поновног лутања или како брат лаки воли да каже беспредметног ходања... сели смо мало у оближњи парк на клупицу док се не појаве остали ... У Српској кући смо чули заиста неке јако битне информације ,много их је а верујем да се налазе по разним литературама... али ево ја нисам знао да су на том истом Крфу нашем Регенту одстранили тестис и то без анестезије,... и још јако пуно таквих ствари, али сазнање да за сво то време од српског човека,жене, војника није приређена ниједна једина непријатност локалном становништву,ниједна туча, крађа... то ме чинило веома поносним!!! Пар фотографија сам само успео да направим,била је гужва а унутра не беше баш места ... Касније током дана одлучили смо да се ми мало и провозамо...нисмо дуго!!!Одабрасмо недалеко одатле место које се зове Палеокастриција,где се на брду налази и истоимени манастир... многи су ми причали о томе па реко није згорег посетити када смо већ ту!!! Трећи дан завршен... толико од мене за данас ... сутра наставак надам се да Вам држим пажњу... МАКСИ поздрав

12.Мај Св.Василије Острошки... сасвим случајно и мој рођендан... Е сада коначно прелазимо на суштину овог путовања,суштину пре вожње мотором... За данас је планирано уколико буде могуће да се превеземо бродом до острва Видо и поклонимо се нашим страдалима и уз мало среће и чујемо нешто о том свом страдању нашег народа ,али и о ускрснућу нације ... без које би се мало ко од нас данас родио ... Поранили смо као и обично,у локалном кафићу пијемо кафу,качимо се на нет ... имам шта и да видим поред гомиле честитки за рођендан, мој жена и клинци су ми снимили клип у којем ми певају '' данааас нам јеее диииван дааан,,,'' наравно са сузама у очима то поледам ... и што се мене тиче овај дан ништа не може да поквари!!! Пролазећи поред луке,свратимо да питамо да ли и ко вози преко ... упутише ме на један брод ... омањи полудебели грк ми на лошем енглеском објасни да има нека ескурзија кој би за око 2 сата требала да се појави,те да можемо са њима и то би по особи коштало 3 евра ... одосмо да доручкујемо и када смо се вратили,прилази нам човек и пита да ли смо са ескурзијом на шта му ми одговарамо да смо сами и којим поводом долазимо. Човек се одушевио и представи нам се ,ни мање ни више него Љубомир Сарамандић,човек који све то држи,одржава,дочекује,испраћа,беседи о свему томе ... одушевљен нашим ходочашћем обећао нам је своју књигу ,коју нам је касније и поклонио са све посветом... у том стиже и ескурзија и крећемо лагано, успут нам објашњава како смо имали среће јер у то доба године ,на острву нема нико ,нити је он ту јер није сезона ... мислим се тако је драги Бог хтео да буде!!! На самом острву смо после кратког обраћања Љубомира Сарамандића нама,минутом ћутања одали пошту страдалима на том месту, написали посвету у књизи утисака , прочитали ''Плаву гробницу'' и замишљени,ћутке кренули ка броду свако са својим мислима и утисцима ... Пар слика са брода.. и док прилазимо острву са неизмерном стрепњом и узбуђењем ... Спомен костурница, Први споменик... морнарички крст који је југословенска морнарица 1922 године поставила у част настрадалима.. Брат Румба ... видно замишљен ..негде са својим мислима као и сви ми ... ''Плава Гробница'' Повратак на Крф... После острва Видо идемо у Српску кућу да обиђемо и чујемо наставак приче ... наставак следи ...

Toг истог дана 11. Маја када смо се сместили у рупу од хотела,у коју од 1968 није уложено ни драхме сем кречења.После дуго већања одлучили смо да ипак одемо пешке до града а не моторима ... како смо неки хтели... и добро је што нисмо!!! Али у нади да ћемо пречицом прече, ми одосмо на тотално супротну страну... шетали смо тако и шетали и шетали ... и све се надајући да ћемо избити негде где нам је бар нешто познато ,у том лутању направих по коју лепу фотогрфију самог града и то старог језгра!!! Пошто сам рођен и одрастао и део свог детињства провео у Задру , много су ме поједине улице и грађевине,уопште архитектура подсетиле на детињство...на улице где сам се играо као дете... Да то је тај утицај венецијанске културе која је и овде вековима била присутна... ево и пар слика да Вам то дочара... Надам се да сам Вам пренео само део атмосфере овог прелепог града на медитерану који је намене оставио утисак веома развијеног и жвог града као да није на острву ... Негде у својим мислима пожелех да останем и живим ту ... поготово због угледа који ми срби уживамо међу овим народом,све то наравно због наших предака који су овде били пре готово 100 година и који не само да се нису огрешили о овај народ,него су се толике девојке поудавале за наше српске младиће ... наставак следи ...

11.Мај око 7 сати ујутру ...крећемо даље, преко Ресена на Битољ,где је пауза за танкање и кафу,пошто смо претходно доручковали у пекари у Охриду...Пут до Битоља ,углавном добар сем кратке деонице неравнина ,али јако добрих кривина има и лепо може да се пегла већи део пута...природа предивна беше тог јутра,гомила мириса свежине ... Битољ...кратка пауза за кафу После око 30ак км дође и граница са Грчком... после границе пратимо путоказ за место Флорина и Козани ... само да напоменем ко буде ишао туда да не мора да се улази у Флорину има обилазница само пратите Козани и гас...иначе регионални пут који јако добар пеглали смо преко 100 км на сат ... једино понегде зна ветар да дува јако ... после када се дође до аутопута,укључујемо се и пратимо знакове на којима пише Јоанина .... после више од 100км од границе једва нађосмо бенз.пумпу... што је иначе уобичајено за грчке аутопутеве, и ако има мора да се изађе километар,два... Ту смо направили паузу за кафу,сладолед и танкање горива... Договор је био да до Игуменице до које има око 170км ... не стајемо више за паузу,него само ако неко мора да уринира,у овом случају брат Тони то уради на путарини ... тако и би ... ето га на слици у левом ћошку... Тих 170 км ... спичисмо мушки за око сат и по ... пеглали смо као да смо их украли а пут божанствен,кривине,тунели .. гомила тунела од 100метара до 3 км ... било је право задовољство возити!!! Срећа коју смо имали са нам трајект не побегне испред носа је тек нешто посебно ... таман што није крено станем и питам да ли де за Керкиру ... а они сви у глас ''ајде ,ајде ''... и тако се укрцасмо ... сад нам остаје да кулирамо скоро два сата... човек + мотор 18 евра ... а у повратку нас је са попустом коштало 13 евра ... није лоше ... ево и пар слика са трајекта, Острво Видо из даљине ... сутра планирамо посету ... После искрцавања као по обичају правац центар,да нађемо смештај, што је у овом случају била грашка,јер нигде испод 25 евра по особи нисмо нашли смештај ... Када рекосмо да не би дали више од 10 евра по човеку за ноћ, сви се почеше смејати и упутише нас на Хотел Европу ... рупа какве нема!!!После скоро сат времена једва је нађосмо ... али баба распала не јебе живу силу и испод 15 евра не' да чује... ајде пристадосмо... били смо већ и уморни и нервозни... а помало и гладни... Машине одмарају... Даље наставак следи мало касније ... још овај 11.Мај није готов ... Следи разгледање Керкире,сасвим случајно и ничим изазвано смо се изгубили,али нека смо јер не би видели град а ни ових лепих фотки не би било!!!

Како сам у теми за припрему и најаву овог путовања већ описао да се не понављам ево овде линк опис кога занима,тако по плану и кренусмо... но да се вратим месец дана пре овог путовања,један од нас четворице,брат Лаки,пазарио је В строма и испоставило се да и није био баш у сјајном стању, што је одмах довело у питање његово присуство... Хвала Богу решио се квар на време ... кад не лези враже 10ак дана пред пут,брат Румба овери са његовог БМВ-а,на срећу није био јако повређен,али је било извесно да ли ће опособити машину..и то би решено,али опет Брат Лаки искаче из шина са проблемом око израде нове саобраћајне дозволе за Строма. Међутим пошто је брат Лаки веома елоквентан и сналажљив он је уздајући се усе и у своје кљусе на само њему знан начин избоксовао да му буде готова дозвола такорећи дан пред пут... Поред свих неизвесности на крају је све било како треба ... За мене као и обично када се иде на вишедневно путовање преко БГ и Земуна почиње дан раније,09.Маја предвече одлазим у Земун, где ћу код мајке да преспавам,па ујутру у 5.00 10.Маја са АК стартујемо брат Румба и ја .. МОЈ СИН МАРКО ПРЕГЛЕДАВА ДА ЛИ ЈЕ СВЕ СПРЕМНО ЗА ПУТ!!! ...пошто је све у реду полако крећем ,поздрављам се са женом и децом ... и гааас... 10. Мај ... аутокоманда 05.00 Брат Пеки једини дошао овако рано да нас испрати .. свака част !!! Није да није било њих још који су хтели да дођу али је просто било прерано и неки су као брат Браца још увек радили ... По договору са екипом прва пауза је била Еко пумпа између Јагодине и Ћуприје 140 км од БГ где смо се нашли са братом Тонијем,брат Лаки нам се прикључио код смедеревске петље,договор је био без стајања,само се прикључио да не стајемо безвезе... мала пауза за кафу и доручак.. Даље настављамо и следећа пауза око 85км даље је после напл.рампе Ниш само да доспемо гориво и да брат Тони уринира... Коначно после око 300км аутопута креће Грделичка клисура и мало пеглања кривина и то веома живахно ... Следећа пауза је као и прошле године била у Врању,Мотел Врање,зна екипа од прошле године...ту се налазимо ,претходно договорено, са колегом са форума стендовац,који је изразио жељу да нас упозна.. пописмо кафу,презалогајисмо нешто,не стигосмо ни да се сликамо са човеком и правац Македонија... После уласка у Македонију кратка пауза за танкање... После Гостивара нема више аутопута и ту је досади крај пет јебених путарина за мање од 100 км,таман се увозаш кад мора да станеш... креће пут кроз планине и брда,није лош , може лепо да се вози, само воле да прелазе у сред кривине у супротну траку,тако да ко буде ишао..ОПРЕЗ!!! Следећа пауза негде ко Кичева, ниииисмо се баш осећали добродошло поред свих тих погледа на том паркингу и загледања у таблице,заставе... кратко одморили и паљба!!! После веома лепе вожње од Кичева до Охрида улазимо у град лагано,тражећи центар... кад ето ти једног симпатичног ,у лицу руменог македонца на малом скутеру који нас пресреће и пита да ли нам треба смештај ,да он има близу обале са паркингом за моторе врло повољно... уз кратко цењкање,договорисмо цену и Борче, како му је име,нас спроведе до апартмана који би брат брату требао да буде бар 20 евра по особи,а ми га добисмо по 5 евра ... човек рече да смо му драги јер смо из Србије и да смо ми један народ ... и да зато имамо посебан третман ...касније о Борчету још..човек је стварно супер!!! После туширања и мало одмора ... мало шетње поред језера... дан је био предиван... а ми стигли као фурије 620 км за 7.45мин .. тако да нам је остало цело поподне за одмор,доколицу и разбиригу!!! Мaло смо се окрепили у локалној пицерији... иначе цене на Охриду,поред повољног смештаја,све остало је као и у Србији а понешто и јефтиније нпр. храна по ресторанима,цене горива као код нас ... коњићи одмарају код бата Борчета у авлије ... једна групна на Језеру ... па по која појединачна ... После овако динамичног дана ...ваља одморити ... сутра нас чека безмало 400км вожње по тотално непознатом путу ... наставак следи ...

Е ради ... вечерас рачунајте да крећем са путописом ...

ЕВЕ ЈЕДАН СВОЈКО РУМБА И ЈА ВАС ПОЗДРАВЉАМО !!! Проба да ли аплоудује...

Ето... и било је јако нелогично да тако исправи кривину на тој деоници пута ... нека му је лака земља.дефинитивно му је било суђено тог дана, срећа је што са њим нико више није страдао!!! Што се тиче путописа биће само да инсталирам неки програм за слике !!!

и ја сам био касно обавештен о томе ... такорећи не би ни био да нисам питао ... јбг други пут се не обазири на временску прогнозу па макар мало и покисао!!!

Браво за руту ... то је део моје руте о којој аштам и којој тежим и надам се да ћу једног дана да реализујем то,у питању је 11000км!!

какав си ти то бајкер који се плаши кише!!?? Ја данс и поред такве прогнозе ишао у БГ на хуманитарни котлић у Архангел на Ади!!! Баш ми пријало мало вожње!!!

Као што рече колега такви се са нама не возе!!! Строго забрањено дивљање у групи и алкохолисање... ако неко хоће мало да му да вате да мигавац поздрави нас и гаас и сачека нас негде успут ... издивља се без да некога угрожава у групи!!!

Сад сам га звао продат је!!! Јбг Куле...

Колико видим неће тај мотор нигде,нешто ту мени смрди из разлога што је лик за 3 месеца спустио сам ничим изазвано 400 евра,е сад ако би спустио још 200,узимај га одмах !!! Шта год да му је уклапаш се до 2000 евра,колико му је и реална цена у огласима!!! А ако му није ништа још боље прошао си јефтино!!!

Још један узалуд изгубљени живот... ове сезоне само на овом сајту по темема колико могу да забележим двадесет и неки .. а тек је Мај месец... јако сам тужан и бесан због тога!!!

Ако Акрап кошта само 50 евра више онда је то ударање по ушима ... Роберт док је радио за скутере овални облик је наплаћивао 100евра, а хексагонал са карбоном 180,ја имам овал и изгледа сасвим коректно али сам га репарирао већ 3 пута ... постоји тип у Бачком Маглићу који ради и то дса титанијумским коморама тражи 150 евра,и има тип у лесковцу који прави додуше мало су ружни ... за око 150 евра исто ... Што се тиће Акрапа има неки нови модел са два издува и имао сам прилике овде у НС да чујем како ради ... изува !!! Такође Лео Винчи има нови модел Грандтуризмо ... и остаје ти и Мив... ето толико то ти је то отприлике од понуде!!!

200 евра за Драгон ...КАКАВ БЕЗОБРАЗЛУК!!!

Било који са коморама никако са изолацијом ... јер скутер а посебно Атлантик са Пијађо мастер агрегатом је константно у обртајима и све сагори из њега и после одређеног времена се чује све гласније јер остане празан ... најбоље Акраповић ако имаш да издвојиш око 250 евра...

Тек сад сам видео ову тему,а чуо сам за то када се догодило ... човека нисам познавао,али колико видим по вашим коментарима човек беше људина!!! Још увек сам под утиском удеса на који смо налетели моја група и ја када смо се враћали са наше вожње,где је македонски колега на наше очи изгубио живот!!! Као што неко написа..''ПАЗИТЕ КОЛЕГЕ ОПАСНИМ СЕ СПОРТОМ БАВИМО!!!'' Ево апелујем сада на све колеге ... да се пази,увек,свуда,нема баш толико опуштања,велика брзина није потребна... возимо да уживамо ... сви ми имамо некога коме ћемо недостајати децу,жене,мајке,очевесестре,браћу... и апеловаћу увек и свуда и писмено и усмено!!! НЕПРИЛАГОЂЕНА БРЗИНА И АЛКОХОЛ СТОП!!! То је изазивање судбине!!! Све остало,под условом да имамо сву опрему на себи је судбина од које се не може побећи!!!

Мени си се смејао ...а ти возиш Вару на фелнама сада .. све распрода !!!