...i nekako «na koncu svih konaca» najbolje je nemati nikakva očekivanja. Kako ono kažu, bez očekivanja nema povređivanja. Takvom bi se mogla nazvati i ova (avan)tura. Samo se krenulo. Koliko je ko prtljaga u mislima nosio, ne zna se, ali je izgledalo da su svi jedva čekali da ga se otarase. I tako se srezmerno tom teretu pritiskala i papučica za gas. Naravno, prednjačio je «frfljavi», jer je, iako neznajući put, krstario putem gore-dole, gore-dole... Bio je naš dragi «jo-jo», koji se na koncu brzine stalno smanjivao i povećavao, onako ugruvan i herpesičan. I dok su neki žurili, neki zaostajali, svi zajedno smo konačno bučno uleteli u topao, miris šljivika i mir Petničkog jezera do tada tek kadkad narušen trzajem nekog plovka. Dah akcije je zavladao na livadi kraj jezera, da su se i, do tad mirni i zadovoljni pecaroši, prisetili svojih davnih dečačkih snova o dalekim jezerima Bajkala i dubinama Kaspijskog jezera. Euforično raspakivanje, jahanje po brežuljcima, žagor, smeh, zabadanje kočića šatora i tek na nekih pola daha krenusmo na. «Plodove tora» kako neko reče. Tu, u staroj Vodenici nađosmo nešto u, usled kiše, skraćenom meniju, i uživasmo uz klobuk starog vodeničkog točka i priče iz Nepričave, u koje bi možda i sumnjali, da ne posvedočismo hrabrosti jednog malog kočopernog Srbina koji se darnuo da smoči svoje sirac-noge u hladnom, nabujalom potočiću spasivši od sigurnog gubitka malog plavokosog dečaka. I tako, punih stomaka i pod vođstvom prijatelja iz Valjeva, krenusmo ponovo u pohod na lovinu...malu belu, pa rolovanu, pa malo nabodenu na štapiće...i naravno, 'lebac! I onda opet livadenje, pivkan-divanjenje kraj motora, uskakanje u zelenu skramu kreketavog jezera, prebacivanje s kuka na kuk, pa roštilj ćumurče... i sve to baš kao da je prvi put. Isti žar. Ista radost. Vladavina čiste epidemije smeha i kikotanja. Kikokratija. I to verovatno zbog toga što nekolicina ne zatvara. Ako onaj ne «frflja», što zapravo znači da nije prisutan, onda Šumenko kritički sagledava sve aspekte započete i nezapočete teme, uz otvoreno pivce, podrazumeva se, pomno obazirući se na mogućnost da ne lane nešto preda mnom, na šta se, pa opet, nadovezuje Gedget Toma, ponosni vlasnik velelepne Hilton Šatre (dok nije došao, mislili smo da smo nivo), na kojoj, začudjujuće, ne piše KTM. I taman se navikneš na taj žamor, ono uskoči «frfljavi», a za njim kao alarm sledi: «P' kako»)...sa 101 humoresknim poklopcem i gomilom iskričavih komentara, na koje «F» uredno, rafalno uzvrati i pretopi žamor u smeh. I sve tako u krug, dok nam Laza ne spremi «prstedapoližeš» lovinu i zapuši nam svima usta, slatkim mljackanjem i masnim krajevima rukava. A onda oke samo sijaju. Kao žeravice na Stromu podno vatre, dok Alex loži li loži, ćutke i vredno, dok u pozadini gusti dim uranja u maglu iznad same vode, uz poznati hit Prodigy-a i nasumični krik: «p'kako» I sve to u tišinu prati Diša. Od straha ili uživancije, do danas ne znamo. Pustio svoju muziku, ne bi li povratio vezu sa civilizovanim svetom, i kao pecaroš ribu, krenuo da zamara masu dobrim muzičkim ukusom, strpljivo i smišljeno.E, ali ne zna on, to su tajne velikih majstora. Jel tako, Raške! Doduše, ovaj put sam ja bila zaslužna (e, ladno neki pridev i u ženskom rodu) za rasturanje, jer srdačno predložih lucidnu igru, u kojoj su samo probrani hteli da se okušaju. Dva komada prisutnih su pali u delirijum tremens sa ozbiljnim posledicama halucinacija mitskih bića. I tako je igra propala. Bar ovaj put (hvala svima koji su verovali u mene). I tako je 9 malih gusara, jedan po jedan, negde i dva otišlo, neki u velike, većina u male, do jutra vlažne i smrduckave šatore, bez i jedne kvalitetne i pametne misli u glavi, osim jedne: e, ovo je život. A, ujutru...hehe...duvaaan...čvarciiii...joooj...lepoteee. Fraaaapeeee..... Scoring weekend-a: + Diša sačuvao motor + Toma je konačno na nekoj slici, doduše mokar +Alex nije otrovan ugljen monoksidom - Šumenko častio mene i Rašu, ostao bez čarapa, ostao bez patika (za jetru će da javi) +Laza odneo trofej u prolasku kroz Drinu + Frfljavi spasao dečaka veličine palca + «P' kako» se nije pretvorio u kokokosku ~ Raša je papuča jer sluša devojku minerku

Ovo Cecin ugao: ...delovalo je da će biti još jedno mirno veče. Podmireni telencetom što je zalutalo ispod sača Nenad i ja smo krenuli put Takova na voznju ringišpilom. Kako su se novi kadrovi redjali jedan za drugim, bar onaj deo koji ja vidim od Nenadove glave , još snaznije je delovalo da će to biti jedno obično i mirno veče. A onda kao u filmu «Od sumraka do svitanja»...izmileli su neki likovi iz dubine polja. Mahali su da im se pridruzimo. Nenad je okrenuo i ja sam znala da slede neizbezne priče o turama, brzinama, kubikazama, pivu i mesu. I sudbina je tako htela da se forumaši sretnu bez plana i najave. Bio je to kao susret starih prijatelja koje je sudba rastavila pre mnogo godina, a sastavila u nekim divljim prašumama Amazonije gde je odavno išćezao svaki oblik civilizacije, ako ga je ikad bilo. Odmah je krenulo kolce oko «voznog parka»...kakav je koji, ko se trampio, ko uzeo novi... Dečaci. Jedan je čak imao i protezu i šuškajući stalno izbacivao slapove naizgled gluposti, dok je drugi fanatično skupljao male skakavce po polju i gurao prepečene u usta. Tom specijalitetu nije odoleo ni jedan visoki, štrkljavi, koji je, kako se posle ispostavilo, skupljao snagu za finog crnpurastog dečka, kog sam ja prozvala Uglješa (zlostavljani Uglješa je u toku noći morao da prolije dragoceno pivo u cipele štrkljavog kako bi se iole odbranio od njegovih konstantnih napada). Nije vredelo. A kod vatre, su se nekako spontano smestili parovi. Toliko o plamu ljubavi. Nemoguće je bilo prvo ne primetiti, šefa kuhinje, koji je kao mali Buda uzivao u zanosu varenja dobre klope i neznih milovanja svoje lepe pratilje. Do njih su sedeli, i dalje nejasno u kom statusu, a kao da je i bitno, N & N, zadovoljno se bockajući i stalno smejuljeći, nečemu. Kako je noć već krenula da bocka nas ostale i «mokri» posvuda, vredni Pera-ložac se pobrinuo da nam ne samo bude toplo nego i da mesne bockalice štrkljavog, pomoćnika šefa kuhinje budu izvrsne. Ja nisam brojala koliko se pojelo i popilo, ali da je svima išlo dobro, jeste, vala, bogu fala. I onda su krenule fantazije, kao u Šeherezadinim pričama...o Siriji, depozitima, ukinutim vizama, kineskim sponzorstvima, turama po Evropi, a i šire...I konačno prekinuto, doduše muzičkim neukusom (svi znamo čijim ), rasteravši i poslednju oblik budnog zivota na jednom polju u noći kad zvezde sjaje slabije od iskri srećnih pogleda nekih dragih prijatelja... sinovi, hvala na novoj, daleko široj dimenziji...moje pozadine

Ne možete ni da zamislite moje oduševljenje kada sam, u nasumičnom lutanju po Rajcu, ugledao vesele (drage) face kako leže na livadi pored vatre, šatora i motora. Ceca i ja smo u nedelju nastavili putešestvije preko Banje Vrujci, Mionice, Petnice, Valjeva, Uba, Obrenovca. Petnica nas je zadržala svojim Sportsko Rekreativnim Centrom, Petničkom pećinom, jezerom. Malo kupanja, sunčanja, ručak and another thinks. Put preko Uba je mnogo lepši nego magistrala. Postaviću fotke i eto predloga za sledeći vikend.

Ako se formira grupa za petak ja ću biti među njima.

1. Najzli 2. thelord 3. korniSh1 4. Hacky 5.Saxi + suvozacica 6. Fibra+suvozacica 7.Tomislav+KTM 8. Mrxfon + suvozacica 9. Kivuz 10.Vlajko+Olja 11.Jager+Goga (sa sve sissybarom ) 12. Peki i Sladža 13.Joska+Zuza 14. 3OPAH 15. Six i Bilja 16.Glista Iz Pakla 17.Veve 18. Dexterr & Sanja (50/50) 19. Arakis i Goca (95%) 20. severian & violeta (50/50) 21.alexa*cbf600 22.PeraM BMW F800GS 23.Abby i Katerina (98%) 24. scuba + tetkascuba (95%) 25. sale-kum i Vesna 26. zakarus (103.5%) 27. rusic (makar umro) 28. PeterPan i Melinda 29. VojinR 30. Rasha i Ceca

E baš neću da se prijavim jer kad se prijavim nešto me spreči da dođem.

37. Rasha

Ja ću čekati u Sopotu.

+1

Uplatio sam i juče!

Gledam prognozu i čekam suv asvatl pa da se vidimo. Pozz

Dajte kontakt ovog super-vulkanizera i meni trebaju njegove usluge. Moze i SMS 063/655-327 Hvala

Može 1000. Ko je blagajnik?

Ja sam prošao bolje nego Johann ali ipak nije naivno. Sve kosti su (Hvala Bogu) cele. Pukao mišić ispod kolena i istenuti ligamenti. Stručnjaci kažu da ću posle 20-tak fizio terapija moći normalno da hodam. Kad se oporavim provozaću istu ovu turu ali bez "vodiča" koje treba juriti da se nebi izgubio u sred ničega. Mislio sam da će ovo biti turistička vožnjica za razgledanje lepih predela, da sam znao da je trka poneo bih GPS pa polako. Pozdrav svima i hvala na lepom druženju.

Ovo okupljanje je baš dobro, upoznavanje sa novim ljudima i druženje sa poznatim je meni odlična akcija za nedelju uveče. Već mi je žao što sledeće nedelje neću biti u Srbiji.

Sad neću da napišem da dolazim i ja jer uvek kad to napišem ispadne da baš ne mogu. Dakle, ne dolazim i ja.

+1

6. Rasha

Potpuno neverovatan mentalni sklop. Napisao je upravo ono što sam ja mislio (i to nije prvi put). Da li to treba da me nervira? Sledeći put ti vozi iza "najlepšeg osmeha", tek da vidiš kako se "brijaju diskovi". Pozdrav za sve - NAJBOLJI STE!!!!!!!

Evo i mene na Tasosu, sedim u internet caffe-u u Limenariji, pijem pivce i naravno listam forum. Ja sam ovde dosao autom ali sam juce za 45 eura iznajmio TDM-a i napravio lepu turu po ostrvu. Postavicu fotke kad dodjem kuci. Pozdrav!

Lepo! Sviđa mi se.

Možeš da kupiš bilo koji motor, ako voliš da voziš - uživaćeš. Ljudi idu na put i sa kineskim skuterom od 50 kuba. Gledaj da motor bude ispravan, da dobro koči i da te ne ostavi na putu. Ako je sedište neudobno stavi jastuče pod guzu, ako te slabo štiti od vetra zakopčaj se do grla, ako je mala putna brzina kreni ranije, ako ti ništa ne smeta kupi KLE 500. Srećno!

Tri put' URA za OverLord-a.

Vožnja manje-više ali kako smo se odmorili i naspavali.... Ne znam kako ste vi spavali, ja sam pomenute noći sanjao da jurim Grofa po beskonačnim krivinama (samo da mu saopštim da ga traži žena). Mnogo me je namučio.

Trni guza, trni guza, bilo je super, bilo je super, dajte slike, dajte slike.