[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Zato sto sam totalno zaboravio na taj dogadjaj jer mi je "puno" znacio, pa mi je bilo simpaticno kad sam ga video prilikom pregledavanja video snimaka.

Jel ti to najveci utisak celog putopisa?

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Jesam sve bitne dogadjaje vec opisao ali je ipak red da se stavi tacka na ovaj putopis.

 

Ubrzo posle mosta Rio shvatam da mi je hladno i da temperatura konstantno pada,

stajem u zaustavnu traku da zatvorim luftere na jakni i obucem nesto dugih rukava,

ubrzo iza mene staje kombi za pomoc na putu i vozac me pita da li je sve u redu sa mnom

i sa motorom, odgovaram povrdno a on ostaje iza mene sa upaljenom signalizacijom sve do

mog pokreta. Inace ovih kombica ima dosta na putu i odmoristima uz put.

 

Dalje dosadan autoput sa puno naplatnih rampi, na jednoj od njih guram ruku u dzep od pantalona

kako bih pronasao metalni novac da platim putarinu i pronadjem kljuc od sobe i hotela u Patri,

recepcionar me je zapricao od jutra pa sam zaboravio da ga vratim.

Visi mi pored kljuceva od motora

na civiluku za uspomenu.

 

Na jednoj od mnogih putarina malo poduze kolone vozila, u krajnjoj desnoj vidim dva autobusa, resim

da prodjem ispred njih, kad sam to uradio vidim jos dva auta ispred njih, u prvom sedi mlada dama

koja se podrugljivo smeska dok joj radnica iz kucice nesto objasnjava... mislim da je dama imala tag

uredjaj a da se na toj rampi placa keshom, uglavnom svi stoje i nista se ne desava, ja prilazim da pitam

a radnica mi kaze da moram preci na drugu naplatnu rampu, ja prelazim pesice do sledece i pruzam novac

radniku koji odbija da ga uzme jer moram vozilom proci kroz istu sto je i logicno, vracam se u svoju traku

i konstatujem red od preko dvadeset vozila koja su se u medjuvremenu naredjala i stoje ne znajuci da

tu nece moci proci, uzano je i nemogu se okrenuti u kontra smer a da guram ful natovaren motor u rikverc

stotinak metara mi ne pada na pamet. Sedam na motor, navlacim rukavice i braaaap prolazim pored rampe

mislim u sebi, ja sam uradio sve sto je do mene, niste mi omogucili redovan prolaz nemam nameru da gubim

ovde jos deset minuta...

 

Negde kod Kozanija odlucujem da se iskljucim sa autoputa za Solun i krenem na sever prema Bitolju, nikada

nisam prosao tim putem pa mi mozda bude interesantniji. I jeste bio, poneka krivina, granicni prelaz bez guzve.

Nesto pre Skoplja, tacnije kod Velesa se ukljucujem na dobro poznati autoput kroz Makedoniju.

Prolazim naplatne rampe bez zadrzavanja, vrlo brzo i granicne prelaze i u Srbiji sam.

Posle tmurnog dana u Srbiji me sacekuje sunce i dvadesetak stepeni, moral se dize i odlucujem da ne svracam

u Leskovac vec da u cugu odvozim do Beograda, zavijam rucicu gasa i sve do naplatne rampe Doljevac vozim prosecnom

brzinom od 180 km/h... negde pred Beograd krece jak pljusak, ja sam smiren i opusten, znam da ce naredna dva dana

biti ovako a ja sam uspeo da stignem po skoro idealnim uslovima do kuce, ovih 40 km po pljusku mi nece pokvariti

opsti utisak.

 

Slikam displej ispred svoje zgrade na kome je predjena kilometraza od prvog tankanja ujutru u Patri

 

 

 

 

Kod kuce zadovoljno otvaram limenku Zajecarskog cime zvanicno zavrsavam ovo svoje putesestvije

[Uz 3 mora i preko nekoliko gora ...]

Cisto uzivanje! Procitah u dahu...

Bravo!!!

[Ćaletova SFRJ Moto AvanTura - 2018]

Odlicno!

[PUTOPIS BEZ NASLOVA]

Odlicno!

Malo je falilo da budem deo ove ekipe ali bice jos prilika...

 

Ne skrtarite na slikama, dajte jos!

[50 ГОДИНА НА ДВА ТОЧКА]

Bravo Komso!

Srecan put po Evropi! 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

A haaa sad vidim pise gledaj sa Youtube-a direktno, probaj tako.

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Hmm... Kod mene radi jos uvek... 

Cim je Sony u pitanju onda su autorska prava zbog muzike... Aj da sacekam da me obaveste. Za sad radi.

Odakle pokusavas da pustis @BBojan?

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Evo i videa sa kompletne ture...

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Pre 3 sati, djolji je napisao:

Creative biker     Jesi li se vratio kući il sam ja nešto propustio?

O da jesam

ne stizem da zavrsim putopis...

[Jakna Cycle Spirit M velicina]

Prodato

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Ih pa to je nekada bila pista!

 

E nek sam ih video pa makar i ovako!

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Nastavljam dalje.

Na izlazu iz Patre most Rio, prelaskom ovog mosta skoro 3 km dugackog zvanicno

napustam Peloponez.

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Budim se u 7:00, umivam, pakujem stvari i silazim da spakujem stvari na motor pa na dorucak.

Javlja mi se recepcionar koji me je docekao sinoc i pomerio svoj motor da bih se ja parkirao i

nudi me kafom. Dok smo pili espresso pita me o mojim moto putovanjima, slusa pazljivo i kaze

da bi i on to voleo ali nema vremena nisam znao u momentu da mu kazem na engleskom

"ko hoce nadje nacin a ko nece izgovor"

Prica mi kako je pre Stroma 650 imao hiljadarku koja se stalno kvarila i zadavala mu muke pa je

zamenio manjim Stromom s kojim je prezadovoljan. Pita me koliko kosta moj motor u Srbiji i konstatuje

da je isto skup kao i u Grckoj i da mu se mnogo svidja ali... ja mu pokazujem slike mog pra bivseg

Stroma i kazem da sam i sa njim napravio veoma dobre ture a on odgovara Nobody's perfect!

 

Dorucak korektan, svedski sto, klopam i krecem na svoj put od puuuno kilometara.

Na izlasku iz grada stajem da se natankam posto je na autoputu gorivo skuplje.

Prilazi neki klinac da me usluzi i ja mu kazem da mi sipa 95 full. On me pita 95 u ovo?!

Imamo race gorivo nja nja nja, kazem prijatelju sipaj 95 i ne brini.

Inace sam sipam gorivo uvek ali sada sam imao tank lock torbu koju sam dodatno osigurao

kaisem koji je zakacen preko viljuske pa sam je morao drzati jednom rukom kako je ne bih

otkacivao.

Njemu se omakne pistolj i zalije mi motor benzinom.

Ja mu kazem da donese papir posto ga nije bilo tu pored tocilice i obrise mi motor.

Nisam imao pojma da mi je kamera ostala ukljucena tako da imam zabelezen ovaj dogadjaj...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Smestio sam se u sobu, skinuo moto opremu sa sebe i istusirao se. Legao sam u krevet i poceo

sav da drhtim sto od premora sto od popustanja adrenalina koji je danas citav dan bio jako visoko!

Imao sam pomesana osecanja, bio sam srecan sto sam jos jedan dan voznje uspesno priveo kraju

ali i pomalo ljut sto sam doveo sebe u rizicnu situaciju zbog svoje znatizelje ali to je moto avantura.

Prvi put mi je zafalilo drustvo, neko da se ispricamo i rezimiramo ovaj dan koji je kad se setim jutra

i jurnjave na trajekt pa svega sto se kasnije desilo trajao 3 dana!

Ne znam ni sam koliko sam tacno kilometara presao ali preko 500 kilometara ne bas sjajnih puteva

plus onaj off road.

 

Po planu sam sutra trebao da obidjem Delfi i zavrsim dan na Meteorima, oko 360 kilometara.

Otvorio sam booking da nadjem smestaj na Meteorima ali sam ga zatvorio i pogledao prognozu

za naredne dane. Prognoza kaze da vec sutra uvece pada kisa na Meteorima a preksutra kroz ceo

severni deo Grcke, Makedoniju i jug Srbije....

Prolazi mi misao da preskocim Meteore i nategnem se 800 i kusur km do Leskovca kako ne bih

kisnuo, Peloponez sam obisao propisno a ovo je daleko blize pa bih mogao da napravim jos jedan djir

u dogledno vreme.

Odlucujem da prosetam malo gradom posto sam smesten u centru, veceram, popijem pivo pa da

donesem odluku.

Pojeo sam giros uz put ka centralnom gradskom trgu gde sam seo da popijem pivo.

Hladan Amstel nikad prijatniji, dok sam ispijao drugo pivo konobarica mi je donela ciniju

sa pistacima, kikirikijem, leblebijama... trece pivo se samo nametnulo

 

 

 

 

 

Odluka je pala, ne rezervisem sutra smestaj, vraticu se da obidjem Meteore drugi put.

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Pregledavam video da bih odabrao klipove za filmic sa ove ture pa sam izvukao par interesantnih slika da upotpune ovaj putopis

 

 

[Jakna Cycle Spirit M velicina]

Za sipku cemo se dogovoriti uz malu doplatu a bicikl je ocigledno nevesto zamaskiran 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Kad sam napokon shvatio da vodopade necu videti i da je sve bilo uzalud pozeleo sam

da se sto pre vratim u civilizaciju.

Obzirom da sam se propisno preznojio obukao sam suvu majicu i otvorio sve luftere na jakni,

pomolio se Bogu samo da se bezbedno vratim na asfalt a posle cu lako.

Posto sam se bojao da cu pasti u povratku jer je uspon bio veliki, podloga klizava a

gume za asfalt, skinuo sam kameru s kacige i spakovao je u tank torbu da je ne bih unistio...

Skoncentrisao sam se maksimalno i birao pazljivo gde cu zgaziti prednjim tockom kako se ne

bih zaustavljao jer sam bio siguran da s nekih mesta ne bih mogao uopste da krenem bez tudje

pomoci ukoliko se zaustavim.

Vratio sam se bez vecih problema na asfalt, skoro sve vreme drzeci jedan gas u cemu mi je

dosta pomogao enduro mod posto sam sve vreme vozio prvom brzinom na srednjim obrtajima.

 

Izasao sam na vec poznati neodrzavani put koji mi je sada izgledao kao pista, ok sad idem pravo u

hotel! Posle par kilometara racvanje puteva, siguran sam da sam dosao putem koji se proteze levo

ispred mene, navigacija mi pokazuje da idem desno... 162 km je ostalo do hotela, pogledam putokaze

na desno pise neki "castle", pa kad vec nisam video vodopade ajde da bar vidim zamak

Skrenem desno i posle nekoliko kilometara navigacija me vodi na uzani put koji ne obecava nista dobro,

odlucujem da je dosta improvizacije za danas i ostajem na "glavnom" putu, to se desilo jos nekoliko puta,

svaki put kad sam odbio da se iskljucim sa puta porasla je kilometraza do cilja tako da sam posle predjenih

dvadesetak kilometara i dalje imao 160 km do hotela!

Vec prilicno umoran od svega postajem blago nervozan, ovo je momenat kad sam pozeleo da je jos neko

sa mnom, da se konsultujemo da li da nastavim dalje ovim putem ili da se okrenem ipak i vratim odakle sam dosao.

 

 

Put los, odrona po svuda, priroda fantasticna

 

 

 

 

 

 

 

 

Odlucujem da nastavim dalje...

Posle voznje od sat vremena stizem do znaka koji pokazuje da se priblizavam Olimpiji,

trebao sam za nju da se iskljucim sa glavnog puta danas a sad sam do nje dosao sa sasvim druge strane.

Spustam se do parka, muzeja motorom, nigde nikoga, radno vreme je do 15h.

Vadim telefon iz dzepa i slikam nesto tek da ostane uspomena da sam bio tu...

 

 

 

 

Vracam se na put i hitam ka Patri i hotelu.

Napokon ulazim u Patru, veliki grad, velika guzva, ja propisno izmoren koncentrisem se na haotican saobracaj

dok jednim okom pratim navigaciju koja me na putu do hotela pomalo cini mi se zavlaci i  pazim da ne napravim

neku gresku na samom kraju voznje ovog burnog dana.

Ispred hotela sam!

Na bukingu sam cekirao parking kao bitan kriterijum u pronalazenju smestaja, prilikom rezervacije

mi je  potvrdjeno da hotel ima sopstveni parking, rezervacija nije neophodna. Ispred hotela oznacena

dva parking mesta, DVA na kojima su parkirani automobili.

Ulazim na recepciju i javljam se recepcionaru, rezervacija je ok ali nema slobodnih parking mesta.

Pita me da li sam motorom posto je video da sam u moto odelu? Odgovaram potvrdno. 

Izlazi napolje i pomera crnog Stroma koji je bio parkiran tik uz ogradu koja oznacava hotelsko

parking mesto i kaze slobodno parkiraj ovde. Zahvaljujem se i parkiram, dodatno obezbedjujuci motor

posto je bio na sred prometne ulice.

 

 

 

 

[Jakna Cycle Spirit M velicina]

Upravo tako

[Jakna Cycle Spirit M velicina]

Prodajem jaknu iz naslova.

Jakna je od moje supruge, par puta obucena, bez tragova koriscenja.

Ima protektore i zimsku postavu.

 

Cena 50 €

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Pre 9 sati, BusMan je napisao:

 

Bravooooo!! 

 

Imam blagi osećaj da posle ovog iskustva razmišljaš o adveture gumama. 
Takodje, u odnosu na spust, imam neku pretpostavku o vraćanju iz središta zemlje i sa nestrpljenjem čekam video snimak.  

 

Čika Cane ima jednu odličnu tezu  (osim u izuzetnim situacijama).

 

 

 

 

 

 

 

Obzirom da je sledeca na spisku zelja Italija uzduz i popreko sa suprugom u sedlu nece biti improvizacija ovog tipa tako da ostajem veran putnim gumama

Pola puta sam pevao ovu pesmu ispod kacige!

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Pre 3 sati, Komsa je napisao:

Sreća te imaš duge noge, i jake bubnjarske

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Ovaj spust u srediste zemlje je trajao oko pola sata, za to vreme sam presao nesto vise od 5 km.

Deo ovog puta mozete videti na snimku.

 

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Posle skoro tacno 40 km od poslednjeg sela nailazim na putokaz, parce lima na kome je izgrebano

necim Neda 5 km, skrecem desno, vozim po poplocanom putu koji ubrzo nestaje i nastavljam

da vozim po zemljanom putu, ukljucujem enduro mod. Put je sve gori i gori, sa ogromnim nagibom,

kao da se spustam u samo srediste zemlje, prsti kamenje ispod tockova, jedva obuzdavam korman.

Inace na tockovima imam Dunlop Roadsmart 3, cistu putnu gumu a zasao sam vec u ozbiljan off road.

Shvatam da je ovo bila velika greska i razmisljam da se vratim ali nagib je ogroman a put se suzio,

skoro pa kozija staza, nema nacina da se okrenem, sve se nadam da cu uskoro negde stici i da je

tamo sirina na kojoj cu moci da se okrenem.

Kazem sebi, ti si bre budala najveca na svetu, pa koji ce ti q... ovo u zivotu, sam si na oko 1500 km

od kuce, ako ti ovde padne motor koji ovako natovaren ima skoro 400 kila neces ga nikad podici

a ako ne daj Boze povredis ruku ili nogu ostaces ovde da istrunes jer nema nikoga kilometrima okolo

a kako sam pretpostavio nije bilo ni signala za mobilni telefon!!!

U jednom momentu na serpentini gde je malo veca sirina stajem sa zeljom da se okrenem i vratim,

silazim s motora i prilazim ivici puta i gledam na dole, kroz granje nazirem neku vodu i cujem sum,

mora da sam blizu, sedam na motor i nastavljam dalje, kao da me vuce neki magnet, okrecem se

i gledam iza sebe, jezim se od pogleda i pitam kako cu izaci odavde ovako natovaren s ovim gumama...

 

Posle nekog vremena nailazim na odron koji zvanicno oznacava kraj puta.

Silazim s motora i vidim da je na tom mestu bila neka kucica, pretpostavljam biletarnica gde su se prodavale

ulaznice za vodopade, ostala je samo wc solja

Nastavljam peske jos dvestotinak metara i shvatam da dalje ne moze.

Napokon shvatam da nisam uspeo u svojoj nameri i pocinjem da razmisljam o tome da moram da se izvucem

odavde pod hitno!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Sam do krajnjeg juga Evrope]

Sledeca stanica je Olimpija a krajnja destinacija za danas je Patra gde sam sinoc

rezervisao smestaj u hotelu u centru po ceni od 35 eura s doruckom.

 

Kada sam bio na stotinak kilometara od krajnjeg cilja za ovaj dan primecujem putokaz

Neda waterfalls desno, skoro istog trena dajem desni zmigavac i skrecem sa zacrtane

putanje, nekako sam imao osecaj da je to nesto sto se mora videti. O tom vodopadu nisam

imao pojma ni da postoji pre nego sto sam ugledao putokaz ali kao da mi je falilo malo

neizvesnosti i avanture za ovaj dan pa sam krenuo u nepoznato.

 

Put je losiji od onog kojim sam se kretao pre skretanja ali nista strasno, posle 10 km

nailazim na neko selo a u sred sela zadruga ispred koje dvojica piju pivo.

Stajem i pitam ih da li sam na dobrom putu za Neda waterfalls uz objasnjavanje

rukama za vodopad i naglasak na Neda, klimaju potvrdno glavom i pokazuju mi rukom

da nastavim pravo, pitam koliko km ima do tamo, odgovaraju mi 40. Hmm uz ovih 10 koje

sam presao dovde to je 50 km u jednom pravcu van rute, 100 km ukupno na vec oko 400 za danas...

Odlucujem da ipak nastavim ka vodopadima sa osecajem da cu videti neku nevidjenu lepotu.

 

Put je sve losiji, ispucao a iz pukotina je izrasla trava pa u krivini malo kliza motor, svuda je pesak,

kamenje, zbunje na nekim mestima do pola puta, sve ukazuje na to da se ovaj put ne odrzava

jer se ne koristi, niko mi nije naisao u susret, bukvalno sam bio sam na putu ovih 40 km a nisam

video niti jednu kucu, deo mene je zeleo da se vrati jer mi ovo ne mirise na nesto dobro ali pobedjuje

onaj avanturisticki deo mene, radoznao koji nikada ne odustaje...