I za one koji slabije citaju cirilicu
Postoji jedna izreka : “ Ako ne gresim, onda se ne trudim dovoljno “. Prvi korak da postignete poboljsanje jeste da prepoznate greske koje pravite tokom voznje, kao uostalom i svaki drugi motorista na ovoj planeti, od Gran Pri zvezde do skolarca na mopedima. Mi nemamo carobni stapic kojim vas mozemo uciniti savrsenim vozacem preko noci, ali vam nudimo savete za ispravljanje 15 najcescih gresaka. Ako vi nikada, ni u jednoj fazi svoje motociklisticke karijere, niste nacinili ni jednu od njih, dodjite kod nas i otkrijte nam magicnu tajnu savrsenstva.
1. NEVIDLjIVI U OGLEDALU
Koliko puta vam se dogodilo da automobil ispred vas krene u preticanje nekog sporijeg vozila, na primer kamiona, u isto vreme kad i vi ? Ovakva situacija moze biti veoma opasna. Uvek pretpostavite da vas vozac ne vidi, jer je u 90% slucajeva to zaista tako. Ako vozi brz i skup automobil, sigurno ce poci u preticanje iako vas je video. Ono sto je zajednicko vozacima i Porsea i Juga jeste da im retrovizor cesto vise sluzi da nameste frizuru, nego da prate situaciju iza sebe. Vrlo lako mozete da se nadjete u mrtvom uglu. Njihove sanse za preticanje su daleko manje nego vase, te je stoga njihovo nestrpljenje vece. Ako im se ukaze prazan prostor skoro sigurno ce krenuti i tesko vama ako ste u tom trenutku pored njih.
S toga,sigurnije je sacekati da prvo vozac ispred vas izvrsi preticanje pre nego sto i sami krenete. Ako vec krecete pre njega signalizirajte mu svoju nameru farom ili sirenom, i koristite suprotnu stranu druma sto sire mozete tako da mu ostavite dovoljno mesta u slucaju da iznenada iskoci ispred vas. Takodje, preticite brzinom koja vam omogucava da preticanje bezbedno prekinete, ukoliko se ukaze potreba. Ako ne vidite put ispred sebe, rastegnite razdaljinu izmedju vas i vozila koje nameravate da obidjete. Dok osmatrate, pokusajte da predvidite kada ce se put razcistiti i cim dodjete u poziciju, pocnite da ubrzavate. Ustanovicete da su izlasci iz krivina najcesce najsigurnija mesta da pojurite.
2. LEPRSANjE U KRIVINI
Da biste bili dobar vozac nije neophodno da praktikujete jogu , ali da biste bili brzi, mekani, sigurni i skoncentrisani morate biti opusteni. Secate li se situacije kada je pored vas proleteo neko mnogo brzi ? Kada se kao raketa izgubio ispred vas, postali ste ne samo ljuti vec i napeti. To je prirodan odgovor tela. Isto se dogadja i kada vam se ucini da cete izleteti iz krivine. Vase ruke i noge ce se ukociti kao prirodna posledica straha. Ukocenost ometa normalan rad ogibljenja ( jer zapravo ometate prirodno kretanje njegovih elemenata ) sto povecava rizik da izgubite kontrolu.
Moze vam se uciniti da se ovo ne odnosi na vas. Da biste otkrili istinu, napravite jednostavnu probu. Odaberite neku krivinu i dok prolazite kroz nju, probajte da pomicete laktove gore dole. Ako se ovo pilece leprsanje odrazi na ponasanje vaseg motocikla, onda suvise stezete volan. To takodje povecava rizik od podrhtavanja motocikla i njegovog otimanja kontroli, narocito preko prelaska preko neravnina.
3. TACKA KAO PUTOKAZ
Najbolji vozaci su oni koji koriste svaki moguci putokaz da bi naslutili kako se prostire put pred njima. Ovo im daje dovoljno vremena da reaguju bez straha od nepoznatog. Drugi voze kao ljudi koji hodaju ulicom gledajuci u vrhove svojih cipela, pa neizbezno nalete na nekog ili nesto. Prirodno je da zavrsite tamo gde gledate.
Vasa velika prednost na motociklu je da mozete menjati poziciju u odnosu na sirinu druma. Ukoliko vam gustina saobracaja ili stanje podloge ne diktira drugacije, uvek birajte poziciju koja vam omogucava da vidite sto dalje ispred sebe. Na taj nacin tacka u kojoj put nestaje sa vidika postaje veoma korisno pomogalo za brzu voznju. Ako je ona bliza, prirodno je da cete usporiti ili, u najmanju ruku, drzati rucicu gasa u nepromenjenom polozaju. Ako se udaljava sto se vise priblizavate izlasku iz krivine, slobodnije ce te nagaziti na gas. Saobracajni policajci kao deo svoje obuke imaju test u kome posle voznje moraju opisati put koji su prosli do najmanje sitnice, kao sto je kvalitet podloge, kako se pruza put pred njima i koje su sve opasnosti na njemu. Probajte i vi da se prisetite poslednje voznje. Drzite sve to u pamcenju, kao u memoriji kompijutera i ubrzo ce te nauciti da trenutno prepoznajete karakteristike druma.
4. SILO ZA GUZVU
Svaki motociklista ce gledati da maksimalno iskoristi prednost svog motorceta jer kao silo moze da se probije kroz prenatrpane gradske ulice. Ovaj manevar je sam po sebi dovoljno rizican i stoga zahteva makslimalnu paznju. Za pocetak, dovoljno je da se probijate izmedju dve kolone za desetak kilometara na sat brze od ostalih. Ako ovo pokusavate 50 ili 60 kilometara na sat brze od svojih komsija, sasvim sigurno necete imati vremena da primetite zaokretanje prednjih tockova nervoznih vozaca oko vas koji mogu da vam preseku put. Cak iako ukljuce migavce, propisno najavljujuci svoju nameru, za vas moze biti u tom slucaju prekasno. Probijajte se polako i na vreme cete predvideti reakcije svih oko vas.
5. CITANjE ASFALTA
Od guma i povrsine podloge mnogo zavisi da li cemo ostati uspravni na drumu. Vodite racuna o kvalitetu asfalta ispod vas. Svi znamo sta se moze desiti kada prelazimo preko sastava na mostu ili sahta dok smo pod ostrim nagibom. Isto tako, ako je asfalt klizav i mesta na kojima su ostale pruge od automobilskih guma mogu biti veoma klizava.
Citanje podloge uvek je veoma korisno i moze nam dati rano upozorenje sta vas ceka iza sledece krivine. Ako uocite konjsko gnojivo, jasno vam je da put uskoro moze biti zakrcen zapregom. Takodje, tragovi kocenja mogu vam signalizirati da je krivina mnogo ostrija nego sto izgleda. Uvek budite svesni stanja svojih guma. Cak iako su potpuno nove, opasnost od pada je prisutna sve dok ih posteno ne zagrejete. Propisan pritisak se podrazumeva.
6. NERVOZA NA GASU
Potrebno je mnogo vise od zavrnutog gasa na pravcu da bi se islo zaista brzo. Rucica gasa je kljuc za brzo savladavanje krivina. Odaberite neku bezbednu, preglednu krivinu, pa vozite kroz nju sporije nego obicno. Cim zauzmete nagib oprezno pocnite da dodajete gas. Konstantan polozaj rucice gasa motoru daje stabilnost u krivini. Ako prejako ubrzavate, zadnji amortizer ce se previse sabiti, rasteretivsi pritom prednji tocak i tako oslabiti prianjanje prednjeg kraja za podlogu. Otpustite rucicu gasa i motor ce usporavati kroz krivinu, opterecujuci prednji kraj, sto moze dovesti cak i do proklizavanja prednjeg tocka. Zato postepeno zavrcite rucicu gasa kako se krivina „otvara“ da biste iz nje izasli sto stabilniji. Budite oprezni kao da vozite po kisi.
Ponavljajte ovaj manevar vise puta i ustanovicete da ce te svaki put poceti sve ranije i ostrije da ubrzavate. Sto se brze uspravite, pre cete moci da ubrzavate jer mozete snaznije da opteretite zadnju gumu. U isto vreme, motor je tada mnogo manje podlozan bocnom isklizavanju.
Mnogi prave gresku kada usred krivine menjaju stepen prenosa sto cesto remeti stabilnost dok je motor pod nagibom.
7. VIDNO POLjE
Ukoliko se saobracajnom trakom za ukljucenje sa sporednog puta krece neko vozilo istom brzinom kao sto je i vasa, vi ga ne mozete uociti ukoliko ne gledate direktno u njegovom pravcu. Zato uvek bacite pogled ka mestu gde se petlja ukljucuje na glavni put. Tako cete lakse uociti i saobracajnu patrolu koja se sprema da snimi radarom neoprezne motoriste.
8. KOLENOM PO ZEMLjI
Nema veceg zadovoljstva za pravog bajkera od klizanja stitnikom za koleno po asfaltu u krivini. Ali, ukoliko nikad niste doziveli ovo opijajuce iskustvo, koncentrisite se na svoju voznju i vase koleno ce bezbedno poljubiti zemlju kada postignete neophodan nivo majstorstva. Naravno, to je najlakse postici na pravoj trkackoj stazi, po suncanom danu, sa dobro podesenim motociklom i na kvalitetnim gumama. Ali posto znam da ste nestrpljivi,otkicu vam precicu.
Izaberite neku kruznu raskrsnicu po kojoj mozete krstariti brzinom od 60-80 km/c u vreme kada je malo sabracaja. Napravite nekoliko krugova da biste zagrejali gume i da biste se navikli na putanju. Zatim krenite da pravite krugove nesto brze nego sto to obicno cinite i to sa unutrasnjom butinom spustenom sa sedista i kolenom normalno izbacenim prema temenu krivine. Niposto nemojte razmisljati o svom polozaju na motoru, vec se usredsredite na putanju kojom se krecete i na oprezno rukovanje rucicom gasa. Kada napravite odgovarajuci broj krugova imacete dovoljnu brzinu i nagib da vas stitnik za kolena izgleda kao da ste upravo zavrsili jedan Gran Pri.
9. LANAC STEZE VILjUSKU
Ukoliko lanac ima manje od 3 cm hoda kada motor stoji u mestu, to ne znaci samo da ce on biti preopterecen i da moze puci na sledecoj velikoj izbocini na drumu vec i da je stabilnost vaseg lepotana ozbiljno ugrozena. Pretegnut lanac ogranicice hod zadnje viljuske i vi cete imati jos jedan, i to nepredvidljiv, amortizer. Kod pojedinih motocikala potrebno je cak i 5 cm lufta. Odgovarajuca podesenost lanca posebno je vazna kod motocikala sa dugim hodom zadnjeg amortizera. Najvaznije je pridrzavati se uputstva fabrike.
10. VOZNjA NA NEVIDjENO
Sigurna voznja motocikla podrazumeva da se uvek mozete zaustaviti na razdaljini koju jasno mozete videti. Prevoji su mesta gde se to najcesce zaboravlja. Pokusajte da neki od njih iskoristite da poletite u stilu Miga 29 i moze vam se desiti da zavrsite medju kavezima sa pilicima koje prevozi kamion lokalne zemljoradnicke zadruge.
Nas savet je da oduzmete gas i da se postavite na sredini vaseg dela puta, izmedju bele trake i prasnjave ivice. To vam daje dovoljno prostora da reagujete ako se neki traktor vuce uz ivicu puta.
11. ZLATNA LINIJA
Pokusaj da se krivina sasece bez jasnog pregleda gde se zavrsava, uvek moze da se zavrsi kobno. Najbolja pozicija koja vam omogucava da omotrite krivinu jeste istovremeno i ona kaja vam daje najvise prostora za ulazak i izlazak iz nje. Postoje tri osnovna elementa pri savladavanju krivine : ulaz, teme i izlaz. Kljucno je naci idealnu putanju. Pred desnom krivinom postavite se blizu bele linije koja razdvaja strane puta i zatim lagano ponirite prema njenoj unutrasnjoj ivici sve dok vam se ne ukaze izlaz. Ovako cete izbeci vozila koja, dolazeci vam u susret, koriste i vasu polovinu puta. Pred levom krivinom, idite sto blize ivici puta, ali tako da vam se prasina i kamenje, koji tamo vrebaju, ne podvuku pod tockove. Kada vidite izlaz, kao i u prethodnom slicaju pocnite lagano poniranje prema temenu krivine koje je u ovom slucaju blizu bele linije. U oba slucaja na izlazu pocnite lagano da ispravljate motor i istovremeno ubrzavate. Naravno, sto je krivina zatvorenija, potreban je veci oprez. U principu, linija koja vam pruza najbolju preglednost istovremeno omogucuje i najbrzi i najsigurniji prolazak.
12. TRKA SA POZNANIKOM
Kada vozite u grupi, poslednji vrlo cesto mora da vozi brze od vodeceg. Sto je vise vozaca u grupi, veca je mogucnost da se kolona rastegne, jer svaki sledeci kasni pomalo za svojim prethodnikom. To znaci da poslednji u grupi moze zavrsiti jureci u sledecu krivinu mnogo brze od momaka na vrhu lanca. Vodite racuna o tome sledeci put kada povedete drustvo na put.
13. NEZNA RUKA BOLjE KOCI
Svima nam se desava da nam se iznenada pojavi neka neoprezna bakica na sledecoj raskrsnici. Stoga je dobro znati koliko su nase kocnice zaista snazne.
Izaberite neki prav, relativno pust put sa kvalitetnim asfaltom i odredite sebi jedan orijentir. Zatim pokusajte da se zaustavite tacno na njemu vozeci razlicitim brzinama. Pocnite od 30 km/c pa brzinu polako povecavajte. Iznenadicete se kako brzo se mozete zaustaviti, cak i pri velikim brzinama. Ono sto je najvaznije, praksa ce vas nauciti da se pouzdate u svoje kocnice i da ih sigurno upotrebite u slucaju iznenadne opasnosti. Ne stiskajte rucicu svom snagom ( poluga zadnje kocnice je osetljivija jer se pri kocenju zbog inercije tezina prenosi napred ), vec progresivno – nezno u pocetku, a zatimpovecavajte pritisak kako se smanjuje brzina. Kocenje kroz krivinu nije preporucljivo jer zahteva mnogo preciznosti i zahteva vrhunsko majstorstvo. Upotreba prednje kocnice u najboljem slucaju upravice motor, a u najgorem izazvati proklizavanje prednjeg tocka. Pazljivo doziran pritisak na zadnju kocnicu pomoci ce vam da odrzite stabilnost motora tokom zaustavljanja.
14. NE TUMBAJ SUVOZACA
Ponasanje suvozaca tokom voznje ima drastican efekat na ponasanje motocikla. Kljuc za voznju – kocite mekano. Ni jedan suvozac ne uziva u tome da se tokom voznje klima napred – nazad, a siguran sam da ni vi niste srecni da vas neko otpozadi udara u kacigu. Voznja sa suvozacem podrazumeva da mozete snaznije kociti zadnjom kocncom nego inace, jer ce zadnji tocak mnogo teze blokirati. Iz istog razloga zadnji kraj ce potonuti vise nego obicno, pa ce se prednji tocak mnogo lakse naci u vazduhu pri snaznom ubrzavanju. Ne zaboravite da neiskusnom saputniku pokazete gde da se drzi da ga ne biste u voznji izgubili na drumu iza vas.
15. IZBEGAVANjE KISE
Mnogi motoristi izbegavaju voznju po kisi, ali pazljiva i promisljena voznja po mokrom moze vam pomoci da poboljsate svoje vozacko umece. Naravno, mnogo je manje mesta za gresku i sve manevre treba izvofzditi veoma mekano. Ogranicena upotreba gasa, siroke, otvorene putanje i progresivno kocenje jesu tehnike koje treba primenjivati. Posle nekog vremena otkricete da i na suvom vozite brze i tecnije.
Autor ovog teksta je Vuk Tomanovic, nekadasnji sampion Bivse Jugoslavije.
Tekst je u potpunosti preuzet iz magazina “Top-Speed” , broj 5, za oktobar / novembar 2000 god
