Prvi dan smo odvozali do podnozja Transfargasana. Sutradan smo trebali odraditi prevoj Transfogaras i stici do moto susreta. Medutim u tome nas sprecila sklonost ka alkoholizmu, a mozete to prevesti i kao: nismo pickice nego bajkeri. Sve u svemu stigli smo samodo Campulunga.

Ove kucice posle Temsvár-a ce se mozda i neki setiti.

Evo ga skoro maj, a ja sjebao nogu na fudbalu. Uz to sam se i odselio od kuce, sam sam u stanu. Sta ces? Dosla subota, kupio 6 piva. Popio. Imam jos 2 litra vina, i vremena da vam ispricam bar jednu od svojih nezaboravnih letnjih avantura dok iznova slusam lepi grome moj od Cece na YouTube-u. Ima tu na sajtu prica koju sam pisao kako smo Kristian i ja isli do Turske i nazad, ne bas najkracim putem, upoznavajuci pri tome razne interesantne licnosti. Jedan od nih je Janos iz Transilvanije( cek da se setim...druze google maps pomizi mi, gde smo ono bili???? heheh, evo setih se Barót Dobili smo mail, da ce praviti moto susret. Ja sam u to vreme radio kao prosvetni radnik, a Kristian je jos studirao, tako da smo automatski potvrdili da dolazimo. Moja devojka uciteljica, Kristijaneva devojka mediicinsk sestra. Jel ovo neki pornic? Nije. Zaistinu je tako bilo. I tako nadosmo se u kafani ujutru,gde bi drugde? Cek da pokusam da nadem neke slike, Ehh, nema ih, ne brinite, imacete prilike da nas vidate u kafani.

Evo. Sto se tice kofera dokazali se. Prosli Madarsku-Slovacku-Poljsku-Rusiju(Kalinjingrad)-Litvaniju- i u povratku Cesku.

Leeeeeepo putovanje! Neko tu u komentarima spomene godine, pa se setih bracnog para gde je dedica posle sezdesete polozio za A kategoriju, a isli su sa nama za tursku sa Virago 535. Razmisljam da se uptim ove godine do Moskve, ali mi jos ni posleg ovog divnog putopisa ne deuje dovoljno primamljivo. Moskva mora da je lepa, ali put do tamo deluje neinteresantno. Bugarska: 1. Posle prelaska Rumunske granice smo slucajno nasli hotel, gde smo se i smestili. U toku veceri smo vise puta narucili pivo, NIJEDNOM nismo platili isti iznos. 2. Pre nego sto smo usli u Tursku sipao sam gorivo na pumpi, platio u EUR na KASI i prosao slicno kao ti. 3. Posle "duze " noci smo iz Tekirdaga otisli do Istambula, na malo razgledavanje, odakle sam ja sam produzio do Suncev breg-a, devojka mi je tamo bila ne letovamju sa drugaricama. Stizem tamo mamuran i mrtav umoran u 11 uvece, a devojka na recepciji ladno ne prica engleski.

Svaka čast! Interesantan putopis, sviđa mi se stil pisanja. Nedavno sam se vratio sa društvom iz Litvanije, interesantno koliko kiše ima "tamo na severu". Neznam da-li je i tebi zapelo za oko koliko lepih devojaka ima u Poljskoj?

Najverovatnije će tako i biti.

Pozdrav društvo! Planiram da stavim tri kofera ove marke na motor, cena im je više nego primamljiva. Nikad ih nisam video uživo, interesuje me da-li ima iskustva sa njima. Biće dosta ozbiljan poduhvat napraviti nosače za čopera, ne bih voleo da se koferi ne dokažu i da bude bacanje vremena i para.

Evo, baš sam prekjuče bio u MOTOBOX-u, i imaju CONTINENTAL gume na lageru, rekao sam im da stave u stranu, najkasnije u subotu idem do Novog Sada, pa ću odmah nositi točkove, i ujedno ću do vulkanizera na montažu i balansiranje. Malo sam se raspitivao oko cene i kvaliteta i čini mi se kao najbolji izbor. Radi se o Continental Milestone CM2, odn. CM1 gumama, dimenzije nisu baš iste kao što su bile prethodne gume: -napred: 110/90-19 (umesto 110/80-19) -nazad: 170/80-15 (umesto 160/80-15) , ali mislim da je ovo mala razlika, i da neće mnogo uticati na vožnju, a kako sam gledao ima dosta mesta, i mogu fizički da stanu. A cena sa popustom od 17 500 din, za obe gume, je sasvim prihvatljiva, iste gume u Segedinu mi nude za nekh 240 evra. Zamalo da kupim gume u Segedinu, radilo se o Heidenau gumama, a cena bi bila oko 160evra za obe. Međutim, pojma nemam kakve su to gume, mada se proizvode u Nemačkoj, i po internetu ih hvale, ali ko zna koji im je vek trajanja... Znači dilema rešena, još da bude malo sunca i slobodnog vremena, pa da vam pišem o iskustvima.

1. Godište motocikla koji ste vozili: Honda Shadow Spirit 2006 2. Vreme provedeno na motociklu: Od 2008, i još je kod mene. Tj. bajkerski: tri sezone. 3. Šta mi se dopada: Faktički sam prvi vlasnik (kupio sam ga sa 100 km-ara ), i do sada sam prešao oko 22 000 km-ara, a da osim obaveznog servisa ni sijalicu nisam menjao. Honda, V2, mislim da ne treba više razlagati pouzdanost i izdržljivost... Veoma malo troši. Potrošnju sam merio na putovanjima više puta, i uvek je bila oko 4.2 litara. Ovo se podrazumeva pri idealnoj vožnji, pod jednom osobom i sa prtljagom. Sviđa mi se zvuk, mada bi bio puno bolji sa nekim "aftermarket izduvom". 4. Šta je moglo biti bolje: E,pa sada... Ja ga koristim i za neka malo duža putovanja, a za to blago rečeno nije idealan motor, pogotovo ako planirate da povedete i lepšu polovinu. Mali rezervoar, negde oko 14 litara, pored toga džaba i mala potrošnja... Neudoban je, pogotovo za saputnicu na zadnjem sedištu, pokušaću to da rešim prepravkom sedišta, i naslonom, videćemo rezultate. Iako imam velike bisage (2*30 lit), nemože pošteno da se natovari. Meni se baš j*be za zaštitu od vetra, izbegavam autoputeve, ali ajde da i to spomenem, odnosno da kažem iskreno da toga uopšte nema. 5. Moj utisak: Motor koji relativno malo traži, a puno vam vrati. Imao sam druge tipove motora pre, ali su troškovi održavanja definitivno najmanji na ovoj Hondi. Prošli smo zajedno puno avantura, ali nadam se da je ovo tek početak. Mada lično mislim da bi za moje potrebe turistički enduro puno više odgovarao. Ako neko želi motor za nedeljne vožnje, ili pak za duža putovanja na koja ide sam i pri tom je ljubitelj custom motocikala onda je ovo prava mašina za njega. Pri kupovini, kao i kod drugih custom motocikala izbegavajte nestručno, preterano prepravljene primerke. Pomirite se sa tim da ima još više hiljada ljudi na svetu kije voze ama baš isti motor, i uživajte u vožnji. A da, održavanje. U "user manual"-u je promena ulja naznačena na 12 000 km-ara, lično mislim da je to punom, ja bar menjam na nekih 6-8 000 km-ara.

11.DAN: Deva - Temerin Vraćamo se kući pomalo tužni što se putovanje završilo, ali sa puno uspomena, i sa novim poznanstvima. UTISAK I PREDLOZI MOTO-PUTNICIMA KOJI SU DOBILI MOTIVACIJU ZA SLIČNU RUTU Kako sam u tekstu više puta napomenuo Transilvania mi se jako dopala, i toplo preporučujem svima. Prošle godine smo tamo išli sa društvom na 9 dana, pri čemu smo prešli nekih 2 000 km-ara, što je sasvim opušteno. Od Bukurešte prema Bugarskoj menja se pejzaž. Blago rečeno nije mi se svidelo. Kao ni Bugarska, osim primorja, mada smatram da sam malo toga video u Bugarskoj i da ne treba prenagliti sa zaključcima, neka svako proceni za sebe. Tursku sam doživeo kao pravu "istočnu" zemlju. Ljudi su krajnje opušteni, osim u velikim gradovima skoro da se ni ne oseti zapadna užurbanost. Veliki gradovi se jako brzo razvijaju, dok u malim selima čovek ima osećaj kao da se vratio unazad 200 godina. Jedna od pozitivnih strana putovanja motociklom je i to da čovek može da poseti neka mesta gde autobusom preko neke agencije nikada ne bi stigao. Tako smo i mi par puta dozvolili sebi da se "izgubimo" u Turskoj, i da istražujemo na svoj način, pri čemu smo videli Tursku iz potpuno drugačijeg ugla. Interesantno, ali najčešće pitanje koje sam dobio nakon povratka, je : Kol'ko si potrošio? Da navedem bitnije stavke, pa da svako može sebi da izračuna po nekim svojim standardima: 1. Gorivo: Prešli smo blizu 4000 km-ara ukupno, cena goriva se razlikovala jedino u Turskoj, gde je bila negde oko 1.8eura 2. Smeštaj: Mada smo nosili kamp opremu ni jednu noć nismo kampovali. Uvek smo se trudili da nađemo jeftin smeštaj, i uz malo cenkanja plaćali smo između 10 i 15eura po osobi za jednu noć. 3. Ostale cene su otprilike iste kao i kod kuće, zavisi od mesta do mesta. Šta bi radio drugačije? Ne znam... Valjda bi bilo zgodo, kad se već pređe kod Istanbula na Azijsku stranu, malo se i provozati tamo, pa se vratiti trajektom. ДИ ЕНД

9. DAN: Ujutru krećem iz Sunčanog Brega, usput se nalazim sa ostalima, i nastavljamo putovanje obalom Crnog mora. Prelazimo u Rumuniju, i nakon celodnevne vožnje stajemo u motelu pored puta negde ispred Brassova u Rumuniji. Sutradan smo se rastajali, neki su ranom zorom krenuli pravo kući, neki su nastavili put do Zagona, kao što je bio i dogovor, a odatle svako svojim putem. Sve u svemu ovo je bila poslednja noć u ovom sastavu, pa se moralo i proslaviti kako valja! U sklopu motela bio je i fini restorančić, gde smo svi zajedno otišli na večeru, i naravno ostali do kasno u noć da uz pivo razgovaramo o utiscima, razmenjujemo email adrese, i kako već to biva. 10.DAN Zajednička vožnja do Zagona, gde se ja i Kristian opraštamo od ekipe i hvatamo pravac prema Devi. Prošle godine sam već bio u Transilvaniji, i zaista me je začarala. Predivna, priroda, planine... Prosto nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a tu nam je i takoreći na dohvat ruke. Definitivno ću se još više puta vraćati.

8. DAN: Dogovor je bio da ostali dođu dan kasnije u Bugarku i da putovanje nastavimo na obali Crnog mora, da se na vraćamo istom putanjom. Ja sam ovaj dan proveo sa devojkom. Opet pomislim da bar jedan dan ne treba da tražim smeštaj, kad mi ujutru na recepciji saopštavaju da su sve sobe rezervisane, pošto je bila subota, a navodno je bila i neka manifestacija u gradu a pritom i full szezona. Neveroatno, ali jedva sam našao smeštaj u Sunčanom Bregu, kiji je grad sagrađen isključivo od hotela i noćnih klubova! Za neverovati...

7. DAN : Tekirdag - Istanbul - Sunčani Breg (BG) Prilično smo zaglavili prethodne noći, a dogovor je bio da krećemo u 8 za Istanbul, bilo je i 9 dok smo krenuli i to u ne baš najboljem izdanju... Kad smo tek planirali putovanje jedan od glavnih motiva je bio da se pređe na Azijsku stranu. Znate one motoraške priče: "Al' smo pokisnuli. Zadnji put sam ovako pokisnuo u Aziji... " Ili: "Al' je vruće, više sam se oznojio nego prošle godine u Aziji" , itd. U stvari za onih 15min što smo proveli u Aziji nismo stigli pošteno ni da se oznojimo, a kamoli da pokisnemo. Ali je osećaj bio neopisiv, ipak je to bio vrhunac putovanja. Istanbul je baš baš veliki grad... Vozili smo kilometre u 40 stepeni na gradskim autoputevima, gde je veća gužva nego na Gazeli u petak popodne... Video sam bezbroj kurira na motoru, ne znam kol'ka im je plata, ali ne bih se menjao sa njima. Zamalo da mi nestane goriva, a nalazim se ko na gde na nekom gradskom autoputu, gužva da ne može biti veća, a benzinske nigde. No, na kraju se sve dobro završilo, isključili smo se sa auto puta, čak smo našli i jedan fini restoran. Posle ručka sam se na kratko rastao sa ostalima, i krenuo za Bugarsku da posetim devojku, koja je bila na letovanju u Bugarskoj. Posle celodnevne vožnje mrtav umoran stižem u Sunčani Breg negde oko 11 sati uveče.

OK, trudiću se da detaljnije opisujem. Organizatori su bili iz Mađarske, napravljen je poseban sajt za ovo putovanje, koji je moj drugar i saputnik Kristian našao na internetu: http://www.drbarabasbotond.hu/ Ja bih ti savetovao da prvo isplaniraš putovanje, a kasnije da ga "reklamiraš" pomoću BJB, fejsbuka, itd. Mislim da je nepotrebno praviti poseban sajt, mada i to ima svojih prednosti. Dobro je mesecima unapred isplanirati da ljudi mogu da planiraju kako sa godišnjim tako i sa finansijama. Srećno! I obavezno javi ako budeš nešto složio.

6. dan: Razgledavanje Tekirdaga, lagana vožnja okolo, degustacija nacionalne kuhinje, i naravno uveče neizostavno pijuckanje piva... Ps: Taman pomislimo da nećemo morati ponovo da tražimo smeštaj, kad ono... Turci ne podnose ženske komplikacije i alkohol, pogotovo ne za vreme ramazana, pa nas ujutru izbacuju iz motela... Tako da ni ovaj dan ne prolazi bez potrage za smeštajem.

Peti dan: Turska granica-Edirne-Tekirdag. Lagana vožnja, razgledavanje, pronolaženje smeštaja, pijuckanje piva, uživancija...

Čtvrti dan: vožnja kroz Bugarsku prelaženje Turske granice i pronalaženje motela. Ulazak i izlazak iz Turske je prilično komplikovan, prelazi se nekoliko punktova. Za buduće moto-putnike:ne zaboravite punkt na kojem se upisuje da ste u državu ušli motorom, valjda proveravaju na izlazu, i stvaraju probleme, ali to na svu sreću nismo proverili, svi smo uredno obavili papirologiju. Našli smo sasvim fini motelčić (posle cenkanja smo spustili cenu na 10eura, po osobi, inače je 20eura), problem je bio što smo motore ostavili ispred na parkingu, morao sam da popijem znatnu količinu piva da bi mogao mirno da zaspim. Ipak je bolji mamurluk od neispavanosti. ТУ БИ КОНТИНУЕД...

Na ovu vožnju smo se prijavili preko interneta, nismo poznavali ama baš nikoga ni od organizatora, ni od ostalih učesnika, međutim kasnije se ispostavilo, da je to bio slučaj i sa ostalima, bili smo sa različitih strana, niko nikog nije poznavao ranije. Međutim, više dana zajedničke vožnje zbližilo nas je, i stvorila su se neka nova prijateljstva. Prespavali smo u Zagonu, gde su nas ostali učesnici već čekali sa finom večerom, i ovim putem im se zahvaljujem. Treći dan putovanja smo vozili do Bugarske, i čim smo prešli granicu potražili smo hotel. Posle malo cenkanja uspeli smo da spustimo cenu na 12 eur po osobi sa doručkom (inače je dvokrevetna soba 36eura koliko se sećam). Hotel je stvarno fenomenalan, na samoj obali Dunava, sa bazenom gde smo uveče pijuckali pivo.

Negde oko podneva prestaje kiša. Odmah se setim teme pismenog u četvrtom razredu osnovne: "Male radosti u životu" Negde do Deve je sve bilo ravno, kao i kod kuće, ali posle toga je teren sve brdovitiji, zaista prelepo, pokušaću da prikažem nešto na slikama, ali ovo se zausta mora videti uživo.

Sutradan se opet budimo na kišu, šta ćes, opet oblačimo kišna odela. Pravac Zagon. Usput smo svratili u grad Huneadora, gde se nalazi Hunjadijeva tvrđava. Ja sam već bio tamo godinu dana ranije, ali ovo se stvarno ne propušta, i savetujem svakome ko je u prolazu da svrati i poseti ovu prelepu tvrđavu.

Hvala na pomoći Lalajko... Nastavljam temu... Evo slike o sobi motela, i nezaboravnog pogleda sa terase. (platili smo 10 eura po osobi za jedno noćenje.) Posle tuširanja smo malo izašli u grad, a zatim smo naravno popili po koje pivo na terasi.

Svake godine se trudim da napravim bar jednu "dužu" vožnju motorom, to ujedno dođe i kao letovanje. Ove godine smo sa drugarom Kristianom odlučili da učestvujemo u vožnji, čiji organizatori su bili iz Mađarske, ali je bilo učesnika i iz Srbije (nas dvojica), kao i iz Rumunije. Plan je bio da se krene iz Zagona (malo selo u Rumuniji), rodnog mesta Mikes Kelemena, koji je bio bitan akter u II Rakoczijevom ustanku, i koji je nakon pada ustanka do smrti živeo u prognanstvu u Tekirdagu (Turska). Nas dvojica smo iz Temerina, i kako do Zagona ima oko 750 km-a, odlučili smo za laganu vožnju, i da to savladamo u dva dana. Kasnije se ispostavilo da je bilo pametno ne preterati sa kilometražom, jer nas je skoro na celom putu pratila kiša.Ona uporna i dosadna kiša, koju mi bajkeri najviše mrzimo...

Isto sam čitao za D404 na ostalim forumima, guma odličnih osobina, ali se jako brzo troši. Ali su i ove gume što sam do sada koristio (isto dunlop), bile OK, bar ja nisam imao nikakvih primedbi, a trajale su duplo toliko. Kod nas nigde nisam video ovu varijantu, a možda su i stariji model, vrag će ga znati. Da budem iskren, i ja sam razmišljao o CONTINENTAL gumama, prvenstveno zbog cene, ali nisam se još detaljno raspitao. Mislim da će pre kupovine pasti detaljno istraživanje tržišta, ali volim čuti iskustvo vozača pre nego se odlučim, jer ipak je to najbitnije. Baš ću da vidim u Markosu, imaju li išta za kruzere osim D404, mada na sajtu nema.

Pokušao sam da nađem nešto na ovu temu na forumu, ali nisam uspeo, ali pošto treba da menjam gume na hondi shadow 750, bilo bi zgodno čuti neka iskustva. Da počnem ja prvi: Imao sam dunlop gume na motoru, i bio sam zadovoljan sa njima, dobro su se ponašale i na suvom i na mokrom (tu moram da napomenem da ne divljam na putu, ipak sam čoperas, i da nemam osnove upoređivanja, pošto su ovo fabričke gume). Prešao sam neverovatnh 21 000 km-ara sa ovim gumama! Međutim čitajući neke strane forume čini mi se da noviji model dunlopovih guma za kruzere (D 404) nije ni pola toliko uspešna. Šta savetujete? Koja su iskustva? Šta i gde kupiti? Dimenzije na mom motoru su: 150/80-15 i 110/80-19.