Jos niza cena 2000 Evricosa

Nova cena 2100 !!!!!

koliko izadje prevod na nase table?

Gde se jakna nalazi? Radi probanja

Nova cena 40 evrica pantalone.

Pa to su mi poslali iz Yamahe rodica kao zamenu za njihov yamalube 20w50 posto sam to non-stop sipao a zadnji put ga nisu imali.

Ne bih prodavao odvojeno

Hvala vam na ponudi ali sam izgleda nasao nesto sto mi se svidja. Hvala jos jedared !!!

refresh...

Znaci potrebne touring cizme za motor br 46 polovne a moze i nove. 063-10-60-385 petar

Nova cena pantalone 50 evrica

Aide nazovite prihvatam cenkanje i ostale dogovore. Zamena moze i za neki auto ali DIZELLLLLL

Niko nista ni da pita

aktuelno......

Na prodaju i moj TDM-ic. Godiste : 1995 serija 3VD Registrovan do marta 2012 poseduje zeleni karton. Presao 77000km kod mene je zadnjih 40000km Ove godine stavnjeni novi kocioni diskovi (sva 3) i plocice. Stavljeni drugi alspusi iz 2 u 2 kod dragona iz Ade. Poseduje 3 kofera, 2 bocna hepobecker (2x40l) i topcase Motodetile 46l. Akomulator jos pod garancijom kupljen u Pegazu. Ima upaljac na 12V. Promenjene emulzione tube. Prednja guma dobra zadnja bi se mogla promenuti. Ugradjen Home-made scotoiler koji funkcionise vec 2 godine perfektno (ko nije upucen to je sistem za automatsko podmazivanje lanca). Lanac i lancanici po mojoj proceni jos jedno 10000km. Uz motor dajem dva stendera za drzanje preko zime (prednji i zadnji). Potrosnja od 6 do 6,5L u ful opremi i sa dvoje na njemu. Motor je bio udaren pre 3 godine ali je kompletna prednjica uzeta sa polovnog TDM-a tako da je sve u originalu nista nije krpljeno i ispravljano. Od drugih odrzavanja menjano redovno ulje i filteri na svakih 5-7000km. Sipan MOTUL 7100. U odlicnom stanju bez ikakvih vecih ulaganja. Cena 2200 Evropskih. Zamena me interesuje ali samo za TDM 900 ili hondu shadow 1100cc 063-10-60-385 Petar Na nekim slikama je jos sa starim diskovima da ne bude zabune.

nova cena 1200 Evropskih, moze dogovor i zamena za svasta.....

Pantalone su kupljene u rumunije pre godinu ipo. Placene 110eura. Marka je POLO. Nikad do sad nisu prane u masini samo na ruke i to krpom. imaju zimsku postavu, protektore na kolenima i kukovima. Imaju rajfeslus za vezivanje sa jaknom. Materijal je polu koza (kolena, zadnjica i jos po negde, vidi se na slikama)a polu neki klimamembane (nemam pojma sta je to). Velicina je 110 (tako pise nanjima), Ja sam visok 185 i tezak 95. Sa postavom tesko ulazim u njih, treba manje kila i duze su mi malo. Odgovara za nekog malo visljeg i malo lakseg. Cenim ih 60 evrica.

jel moze zamena za pantalone + doplata ? I aid kazi bar okvirnu cenu jakne ima zainteresovanih.

koja je cena nosaca za biciklo ?

Evo kako je celo ovo putovanje videla moja zena Proleće je taman stiglo, a sa njim i raspust za Milana (prosvetara) i odmah da mu se upalila sijalica iznad glave tj. dobio je ideju kako bi se prvi put ove sezone moglo putovati. Motori su registrovani, ali Pera nije promenio diskove još uvek, mada izdržaće ovi stari još jedan put. Prvo su u planu bili Alpi, ali zbog niske temperature putanja je usmerena na južnije krajeve. Temperatura ni u tim krajevima nije bila ništa viša, a to je 10ºC maksimalno. Na Alpima je verovatno bilo oko nule. Još jedan razlog koji je uticao na promenu rute jesu žene tj. Duška i ja.  Krajnji plan izgledao je ovako: Gabor, Duška i Milan, Pera i ja krećemo u ponedeljak, dan posle uskrsa, iz Novog Sada za Crnu Goru, zatim Hrvatsku, BiH i nazad u Srbiju. U nedelju je Gabor došao iz Ade u Kikindu. Sa Milanom, Duškom i Perom krenuo je za Novi Sad gde sam ih ja čekala. Odatle bismo svi zajedno sutradan krenuli za Crnu Goru. I ja sam tako čekala i čekala... da bi mi Pera javio kako su imali nezgodu u Temerinu i da je Gabor pao s motora. Srećom, on nije povređen, a motor taman toliko da ne može da nastavi put. Sa zakašnjenjem konačno je stigla EKIPA negde oko pola 8 uveče. Sutradan smo ustali oko 6 ujutru kako bismo sve isproveravali i u 7 smo krenuli na put. Da napomenem, ovo mi je bila prva vožnja ove sezone. Putovali smo preko Rume, Šapca, Valjeva, Bajine Bašte i imali smo dužu pauzu Višegradu. Mali gradić i ulice se lako pamte. Ručali smo pored Drine i onda smo sve stvari ostavili „na izvolte“ da bi otišli do čuvene Ćuprije na Drini. Mnogo sam se okretala i brzo sam se vratila nazad jer imam „lopofobiju“ otkako su mi ukrali bicikl. Kako je put odmicao tako mi je bilo sve teže da sedim na motoru, ali sam ćutala, trpela i jedva čekala da ponovo napravimo pauzu. Nisam htela da gunđam jer mislim da bi mi to bilo poslednje putovanje motorom. Taj deo sam prepustila Duški koja je i sama rekla Milanu da „može slobodno da proda njenu opremu jer ona na motor više neće sesti.“ Tako je rekla, a videćemo da li je i mislila. Iako je prvog dana našeg putovanja bilo lepo i sunčano vreme, iznad Duškine glave jasno se video tmurni oblačić koji je pratio ceo put, ali se narednih dana sjedinio sa okolinom tj. do kraja putovanja Sunce smo mogli videti samo na slici, a ni slike nismo imali! Do Herceg Novog, gde smo se zaputili, ostalo je još mnogo. Usput smo stali u još jedno malo mesto u Bosni, ne mogu da se setim kako mu je ime ali ću ga slikovito opisati (pošto sliku nemam). Prošli smo kroz mesto i na izlazu smo stali na pumpu da natočimo govrivo. U daljini s leve strane je bilo jedno veliko brdo odn. veliki kamen ili kameno brdo (mislim da je to najbolji opis) koje se prostiralo duž celog naselja. Golo kameno brdo sa malo travice na pojedinim mestima. Drvo-nigde na vidiku! Sa desne strane se prostire manja ravnica, naizgled plodna, možda i jeste ali to se ne zna jer je obložena travom. Parcele su ograđene i to su „privatni pašnjaci“. Krave i ovce na sve strane! Najzanimljivija stvar u celom naselju je to što izgleda ne postoji ni jedna kanta za smeće, ni jedan kontejner! Kese, pune, prazne, na sve strane razbacane. Bar da je deponija negde u blizini , ali ni toga nema. Kuće su lepe, sređene, nove i imaju bar po jedan sprat, ali nije mi jasno kako ljudi mogu da šetaju po smeću i puštaju stoku da pase na smećarskim pašnjacima. Ništa lepo. U nastavku puta nailazili smo na mnoge krave (u pitanju su životinje, da ne bude zabune).  One su mirne, nisu nas napadale, čak su i lepo vaspitane. Kad vide da ide neko vozilo one se sklone s puta i sačekaju da to vozilo prođe, a zatim se vrate na put i nastave tamo gde su stale. Prolazili smo kroz mnoge lepe i zanimljive predele, ali i kroz dosadne, kamene, dok nismo stigli u Herceg Novi gde smo se smestili na kraju prvog dana našeg puta. Putovali smo od 7 ujutru do 18:45, znači 15 minut je falilo da bude 12 sati putovanja na motoru. Za to vreme moja zadnjica je poprimila oblik sedišta, ali narednih dana je bilo sve lakše. I Duška se oraspoložila na kraju dana. Tako je bilo na kraju svakog dana!  Sledećeg jutra ponovo smo ustali rano jer nas je čekao dug put do Vodica u Hrvatskoj. Putovali smo duž jadranske magistrale. Vreme se smenjivalo. Iz Herceg Novog nas je ispratila sitna kišica, a kasnije je bilo i par sunčanih intervala, što bi meteorolozi rekli.  Pogled je bio divan, sa leve strane more i ostrva, a sa desne ogromna brda i planine. Što se tiče asfalta, tokom puta ne treba misliti o tome kako izbeći rupe na putu. Nema rupa, a nema ni zakrpljenih mesta. Da napravim digresiju, zanimljivo je to što je našim putarima lakše da postave znak RUPA NA PUTU na oštećenom delu kolovoza (u gardu) nego da je zakrpe, a na otvorenom putu nema čak ni znakova pa ljudi moraju širom da otvore oči kako bi u jednom komadu stigli tamo gde su krenuli. Usput smo napravili pauze u Dubrovniku i Makarskoj. U Dubrovniku smo prošetali kroz stari grad, ali nas je kiša ubrzo poterala dalje. Sledeća stanica bila je Makarska. Tu smo popili kafu i uživali u ono malo sunčevih zraka što se probijalo kroz tmurne oblake. Kako smo odmicali ka severnijem delu primorja, tako smo ulazili u zonu loših vrmenskih prilika da bi nas oko 4 sata popodne na ulasku u Split uhvatio pljusak. Dok smo stigli do kafića, mislim da se zove Adventurers ili tako nekako, mi smo bili potpuno mokri. Običan kafić samo ukrašen fotografijama sa putovanja bivšeg vlasnika, takođe na motoru. Cene pića i hrane bile su sve veće. Primera radi, jedna tura od 4 pića u kafiću koštala je skoro 10 evra. Srećom, pili smo kafu, coca-colu ili pivo... U kafiću smo sreli čoveka koji vozi u disciplini (što bi se reklo) iron butt. Mislim da mu je ime Tonči. Pričao je kako u maju treba da pređe 7000km za 72 sata!? Nek mu je sa srećom! On nam je pomogao da nađemo smeštaj jer smo znali da do Vodica nećemo stići zbog kiše koja nije nameravala da stane do 21h prema meteorolozima. Prenoćili smo u apartmanu koji se nalazio u starom gradu tj. u okviru Dioklecijanove palate. Jedno noćenje nas je koštalo 55 evra. Sledećeg dana u planu je bilo da se ide do Senja. Opet predivan pogled celom dužinom puta, ali polako je počeo da duva vetar. Bura je bivala sve jača. U Senju je vetar bio toliko jak da su galebovi koji su hteli da lete uz vetar ka obali, stajali u mestu u vazduhu raširenih krila. Kako bi se spustili na zemlju svi su bili okrenuti kljunovima ka vetru, a kad bi krenuli da šetaju, vetar bi ih obarao sa njihovih tankih nogica. Pošto smo prenoćili u Senju krenuli smo ponovo ka Bosni. Plan je bio da odemo u Jajce. Hteli smo da svratimo do Plitvičkih jezera, međutim temperatura je pala ispod 5 ºC tako da smo počeli da se smrzavamo i odlučili da produžimo dalje kako bismo što pre stigli do nekog gradića da se malo ugrejemo. Stali smo u Bihaću, tu smo jeli Banjalučki ćevap i mogu reći da nije ništa posebno, da ne govorim o količini ćevapčića koju smo dobili. Dakle, to je prva roštiljnica na koju se naleti u Bihaću. Nalazi se na ćošku raskrsnice, sa desne strane. Ne znam kako se zove. Uglavnom, tu ne treba jesti, osim ako nije hitno. Put smo nastavili ka Ključu, a vodio nas je pored reke Vrbas tj. kroz Vrbasku klisuru. Ceo ambijent je divan, kada se izuzme smeće koje je nabacano u male potočiće koji se ulivaju u Vrbas. Jednom prilikom je neko rekao kako se slobodno može piti voda iz tih potočića na šta je Pera prokomentarisao: „Dok ima selo uzvodno , ja tu ne pijem vodu!“ aludirajući na to da seljaci u potocima peru zadnjice posle velike nužde. Ali pored ovoliko kesa, što punih smeća-što praznih, mislim da se niko ne bi usudio čak ni da se zapere! Ali dobro, posle malih potočića pogled na reku sa visine od par stotina metara, na kojoj smo se mi nalazili bio je divan. Prošli smo pored staze za takmičenja u kajaku, a baš tada su neki klinci sa kajacima krenuli na trening. I opet smo uleteli u kišu. U Mrkonjić Gradu smo se predomislili što se tiče naše rute i preusmerili se na Banja Luku. Hteli smo da budemo bliži Novom Sadu.  U Banja Luci smo se brzo smestili u hostel. Cena je bila 11 evra po osobi, a dobili smo gratis kafu u kaficu koji pripada hostelu. Hostel se zove Herz i nije daleko od centra grada, nekih 10 minuta peske. Nedugo pošto smo legli da spavamo, probudio nas je blagi zemljotres, oko 4 stepena rihterove skale. Odmah je nestala struja i nije došla pre našeg odlaska. Pre nego što smo krenuli kući, otišli smo na onu besplatnu kafu. U povratku u hostel, prvi put sam videla vrapca koji leti kao kolibri tzv. turbulentni vrabac (kasnije sam ga pronašla na internetu) ili bosanski kolibri. Posle svih čudesa viđenih na lepom jugoslovenskom Balkanu, zaputili smo se u srednju Evropu tj. Vojvodinu. Pošto smo hteli što pre da stignemo kući iskoristili smo deo autoputa Zagreb-Beograd i kod Rume skrenuli ka Novom Sadu. Izmoreni, ali u jednom komadu, svako je stigao svojoj kući. Bilo je to jedno neverovatno iskustvo. Kuda smo prošli tu je kiša padala, na planinama sneg, vetar je nekontrolisano duvao, a čak se i zemlja tresla. Za pet dana prošli smo kroz tri godišnja doba (leta, na žalost, nije bilo). Sledeći put ćemo ipak planirati putovanje prema vremenskoj prognozi, a ne prema raspustu. Ali naravno, uvek sa sobom nosimo kišno odelo!

U splitu su nam skrenuli paznju da parkiramo sa okrenutim tablicama prema zidu. Ali nista se nije dogodilo. Zadar smo preskocili tako da tamo neznamo kakva je situacija, ali ovog dela sto smo isli opusteno.

Sto nejavi da pises nesto. Evo zena zavrsava isti taj putopis samo iz njenog ugla. Mislim da nece smetati ako ga okacim. Veoma je zanimljiv jbg. novinarka

Pase na sve TDM-ove sem 900-tke.

I naravno devojka i ja.

http://www.carlsalter.com/download.asp?fileid=8a91a2999f945789797e6965685785aca8a89a91a35886aaa59aa7a4508299a5a898a163a1949b evo ti jos jedan servis manual za 900