Ajde da pisemo o svojim padovima , mozda ce to edukativno uticati na mladje clanove naseg foruma i pomoci im u datim situacijama.
Evo ja cu prvi. Prvi moj pad sa motora i najzesci u proslih 15- tak godina dogodio se 3. avgusta 1992.g. malo posle mog rodjendana t.j. " Sv. Ilije" i bio je toliko tezak da cu godinama posle tog pada osecati posledice.
Prosao je moj 17. rodjendan i sutradan sam se nasao sa svojim drugovima u centru Nisa u kaficima "Brod" i " Lav" i tu smo sedeli celo vece sa devojkama i pili pice i zezali se. Ja sam dosao kao i obicno motorom, moji drugovi kolima ili busom . Oko 23 je pocela da pada kisa i pocela je oluja i nevreme sa grmljavinom, ostali smo do 01.30h a onda kada je malo prestala kisa i moji drugovi vec otisli kucama ja u zurbi polazim ka mojoj kuci koja je 3-4 km dalje na Bulevaru. Sedam na motor i krecem sporednim ulicama posto je manja guzva i manje ce me ljudi videti da vozim po kisi, kisa pocinje u jednom trenutku sve vise da pada i onda ja ulazim u ulicu koja ide pored kafica " mali fudbal". Zeleno je svetlo na semaforu koji je udaljen od mene nekih 300 metara i koga jedva vidim od kise, na glavi NEMAM kacigu (sto je jos gore). I ja pun gas, hvatam zeleno ali na samoj rskrsnici rupa dgacka metar i siroka pola mera sa dubinom od oko pola metra... Predjni tocak se ukopava u mestu , ja udaram kolenima o rucice upravljaca i letim nekih 20 metara preko raskrsnice gde se pri raznom tumbanju zaustavljam na banderi i obmotavam oko nje . Ljudi koji su se nasli u blizini me podizu i ja se mahinalno vucem ka motoru i sedam na njega i ako mi je prednji tocak u 8-ici i koleno na desnoj nozi skroz istrcalo sa sve koskom. Dalje padam u nesvest i odvozi me hitna. Krajnji bilans : motor unisten skoro skroz a ja: Prelom kolena, nadkolenice, polomljena 4 rebra, fraktura lobanje i 76 sava na glavi i telu, ipak se posle 2 meseca oporavljam i ponovo sedam na novi motor.
Ljubav je to, straha nema, samo postovanja.
P.S. motor je bio CTX , brzina oko 70 km/h u trenutku pada, tragovi kocenja = 0.
