Terali tako nizbrdo ...i stigli na spavanje u Copiapo...klopa sa slike nas kostala po skoro 15US ,nismo pitali posto je ...baba nas odvalila sa cenom al i bilo je dobro.Ujutro krenemo da trazimo dilera kod kogatreba da stigne guma i cekali smo do popodne u medjuvremenu zalegnemo u nekom parkicu da pojedemo nesto...Nolan odvali mali spavanjac...a da da nezaboravim gorivo jeovde pravi luxsus posle svih ovih zemalja Amerike..imam cak i izbopr octana.. za ! US se dobija oko 700 Pesosa a toliko je otprilike litar.. Nastavljamo prema La Sereni i tu u servisu kupujem novu prednju gumu ...ma da nisam morao jos da je menjam...i menjam zadnji zupcanik jer se vec cuje kako naskace lanac na starom ... Odvajamo se sa puta br,5 i idemo na Istok preko planina i put br.41 prema Vicuna pedesetak km gde nalazimo mesto za kamp...put se konstantno penje uzbrdo i levo i desno sav moguci prostor je ispunjen vinogradima ...neki su skoro napusteni...ili zbog suze ili ..? ali sve tako do oko 1500m nadmorske...granicu prelazimo i tabla pokazuje da je Argentinska aduana ( carina ) oko 125km odavde ?? to je otprilike ...nicija zemlja toliko dugo ??? Tako je i bilo ...sledi nastavak...

Put dalje iz Antofogaste vodi na Jug sredinom Chilea br 5 i svracamo do cuvene ruke u desertu Mano del Desierto....vrucina ali vozi se...natrcimo na neku postaju i klopa je bila za desetku,odmorili malo pa nastavak.... Da bi prespavali u jedinom mestu posle 300km svracamo u Taltal mestasce koje je 25km od petice nekada bilo ribarsko seoce a sada se bacilo na turizam ...vidi se i cuje Italijanski desent jer smo uvece slusali muziku zabarsku u kafeima i slatkisi su definitivno iz tog kraja...prespavali pa nazad u pustaru... pejzaz isti ...smenjuje se pesak sa kamenjem ..sivo-braon mrtve boje ...jedini putevi koji se odvajaju levo i desno nose table rudnika jer ovde je to glavni izvor prihoda...minerali,metali... Sa strane puta se dosta ali bas dosta vide spomenici krajputasi...sa zastavama Chilea i dosta flasa vode za poginule...i tesko je zamisliti da ovoliko ljudi strada na pravom putu...sta bi bilo da imaju krivine ? A da...u prethodnom gradu Antafogasta koji je bas lepe velicine grad cak mozda cetvrti grad po velicini u Chileu ali nismo nasli ni jednu jedinu gumu pa sam preko dilera Yamahe narucio Mishelin Sirac iz Santiaga i brzom postom da prebace u La Serenu sledeci grad na Jugu...

Da Atakama desert je pravo mesto za ljubitelje astronomije ali za mene kao laika u tom polju je sam cin polaska na spavanje i pogled iz satora prema nebu i znanje da gledam u sazvezdje Juzne polulopte .. ali nisam se nesto probao u nocnom snimanju ..al pokusacu..... Za podmazivanje lanca sam napravio ...Lada rezervoar kocnica...mali mehanicki Kineski ventil kojim kontrolisem propust ulja SAE 90 i naravno na kraju cevka od hemiske olovke koja usmerava ulje na lanac...radi kao sat i uvek se mozes ogrebati u nekoj radionici za malo ulja menjackog ...pogotovu kod kamiondzija a uvek se nadje i na meru. Gume kao sto rekoh su izdrzale celih 25.000km i imala je sara na zadnjoj jos za 1000km ali da ne bih sanjao gde i kako cu naci novi set ...odlucio sam se za zamenu..prezadovoljan sam sa Haydenau a koristio sam ih i na proslom putovanju za Japan. Da..stoo se tice visoravni ..izgledaq kao da silazimo sa planine a ustvari od ulaska u Boliviu i Titikaka jezera sve vreme smo na 3600 - 700 m nadmorske...to je sve tako do Chilea.

Uyuni je varosica na 3650m nadmorske visine i definitivno me sve to stiglo tu,,,tesko kretanje...stomak problem tako da mi je raspolozenje bas bilo ...0 a grad vrvi od mladih stopera... backpackersa koji idu u salar na campovanje...cene visoke za sve. Za benzin se nekada ceka u dugom redu zbog svih tih vozila koji opsluzuju turiste ..tako da smo bas poranili i bili prvi na pumpi to jutro ...pa pravac preko pustinje za Chile ali non stop na toj visini od preko 3600m Voznja kroz pustinjske predele i veliku vrucinu posle 300km ima svojih cari ali posle nekog vremena samo zamisljas kakosedis i odmaras u hladovini sa flasom ledene vode....posle skoro ..na pola puta je Chileanska granica ..nije bilo neko vece zadrzavanje jer sam usao sa Srpskim pasosom i procedura za privremeni uvoz motora je mala formalnost...pa pravac Antofagasta.

Marko IN...hvala ti za video ...izgubio sam kontakt sa Poljacima...ali sada ih mogu kontaktovati,super smo imali voznju par dana kroz Albaniju.. Evo mali update...trenutno vozimo Atakama pustinju vec nekih 2500km i sve je isto ..nikakvih novosti nema osim ,peska ,kamena i jakog sunca...kampovanje je ok...ali cim se pojavi sunce...pocinje druga prica...vrucinnnaaaaaa.Stigli u La Serenu i sada idemo na Istok prema granici Argentine, nekih 250km Stiglo vreme za nove gume...za pozadi nasao Miscelin Sirac..a napred neku Duro..izgleda ok Taiwanska mada i zadnja je tamo proizvedena,plus zadnji zupcanik sve ovo je posle 25.000km.

Da se vratim par dana unazad...posle voznje po El camino de la muerte ...nazad prema La Pazu da prenocimo ..i tu opet utrcimo u guzvu na ...obilaznici ,periferica,milion ljudi ,kombija ,taxi...haos,mislim da nikad u zivotu ne bih hteo ni nos da promolim u La Paz. Ujutro,dalje prema Oruru gde treba da prenocimo i nastavimo za Salar de uyuni...cuveno slano jezero...put je i daljena visini od 3700m i stalno je tako jer pola Bolivie je navisoravni i nema vise gde da se penjes a ako ima nekih planina jos ...tu nema puta ...bas pustara...hladno i neinteresantno,bar za mene. Prenocili...vreme hladno ...kisa pada i najradije ne bih vozio ...a stomak mi pravi probleme vec nekoliko dana ...od visine se dobija, dezinterija...raspolozenje nikakvo. Stotinak kilometara pred Uyuni nas tako jako opali nevreme sa jakim pljuskom i gradom da u zivotu nikada nisam bio u losijem i hladnijem vremenu a da sam na motoru....a gledam amera ispred mene kako drhti na motoru i mase glavom ..kao da bodri sebe i ruke naizmenicno otresa..pokusava verovatno da otrese hladnocu u rukama...nije mi bilo svejedno gledajuci sve to i malo sam se osecao krivo jer sam ja u komplet kisnom iz dva dela sa navlakama za cizme i gumene rukavice...nemoze kap da me prodje.,..i tako po nevremenu sve do Uyuni. Uyuni je grad gde se gomila turistaiz celog sveta a orjentalaca ima koliko hoces...pakuje i ide na turu od 3 do 4 dana po slanom jezeru i campuje na ostrvima koja postoje u tom prostoru...Toyota landkruzer je vozilo koje skoro svi koriste i video sam ih na stotine... Kisa koja je padala prethodni dana je toliko nasnela vode u slano jezero da su nam vozaci rekli da je nivo vode oko 10cm i da za motor nije vreme ...ja sam se toliko lose osecao od te 3700m visine i ..srac..e da nisam mogao ni na pocetak salara da odem ...amer je se provozao da napravi par slika i kada je preskakao neke barice ..ispadne mu I phone u slanu vodu...ops.

Amer,Nolan je OK,momak ima samo 24 god. nije imao ovakav bio je to jest radio sest meseci Qitu kao nastavnik matematike a iz price njegove radio je kod caleta u firmi gradjevinskoj kao vozac bagera,utovarivaca...prilicno skroman..normala decko... Moram da priznam a i njemu sam rekao da mu se divim kroz kakva smo nevremena prosli i sa kakvom opremom (ako moze da se kaze da je ...oprema ) je to izdrzao..al sta ces ...mladost je mladost... Bravo...Nolan. ( konacno smo nasli kese za djubre ) Moja oprema koju sam izabrao je ...0..sto se tice hladnoce jer ima delove platna koje propusta vazduh i naravno kisu....ispod ima goratex poseban deo (ulozak ) koji i nije bas nesto topao...za hladne dane i sve to je dosta kabasto ako hoces da spakujes u bisage...nisam zadovoljan a firma je Heine Gericke,model Tuareg....na proslom putovanju sam imao letnji model Heine G....Pharao i zadovoljni sam bio nego sada. Pristigli smo u Chile,Antofagasta...posle 700km pustinje i peska...kao da putujes po drugoj planeti...Pozdrav za sve ...al danas idemo da se bucnemo u Pacific.. treba sprati taj pesak i prasinu..

Osvanu jutro za cuveni put smrti ,camino de la muerte...krenemo iz skoro prasume jer smo na 1500m i dosta je toplo...suncan dan, savrseno za voznju...po instrukcijama lokalaca malo pogresimo...ali natrcimo i na taj pocetak puta... Upozorili su nas da se vozi levom stranom tako da vozac koji ide nizbrdo moze da kontrolise svoj levi tocak na litici...naravno takodje i da je ovaj put sada turistricka atrakcija za mountain bike ekipe koje se spustaju nizbrdo i da pazimo na njih...meni vec od na samom pocetku od sviranja riknula sirena...pustim Nolana amerikanca prvog...ja za njim i ne bi zadugo poce magla...pa kisica i onda smo morali da stanemo da se obucemo ...postaje hladnije jer smo vec dostigli oko 3000m...a biciklisti naviru li naviru i levom i desnom stranom ...zbunjeni ,haos. Taj put izlazi na novi asfalt koji vodi na prevoj od 4300m i svo vreme nas prati ledena kisa..konacno u podnozju kod neke babe nadjemo zaklon i neke tanke ustipke za klopu i da se presvucemo... Definitivno nije to to sto je nekada bilo kada je se stvarni saobrqacaj odvijao ali ipak ...provozah i to. kisa i magla nisu pomogli da napravim vise fotki ..al sta je tu je...jos jedan prelep dan za secanje...

Ops..slike su pogresnim redosledom .. u gornjem postu,.gradic koji visi na tom brdu je Coroico tu smo naravno opet natrcali na karneval koji je poceloj Boliviji...mesto smo za spavanje jedva nasli van oko par kilometara i naravno posto ima bazen i lici na nekakav resort ..platili smo po 30US za noc..nismo se ni okupali..

Pravac ...La Paz put vodi preko platoa od 3600m i ne popusta...svratimo na cuveno misticno mesto ,Puma Punku...mesto koje jos nije niko uspeoda razjasni ,cime i kako su obradjene te povrsine u kamenu i kako su klesani ti unitrasnji uglovi od 90 stepeni...jos davno sam citao o tome.. Ulaz u La Paz neopisiva guzva u saobracaju....karnevalski dani koji traju cetiri dana ...haos od colectivo kombi -taxi koji non stop kratkim znacima sirene traze putnike i staju kako hoce nedajuci signal..zeznuto za voznju. U Boliviji vlada dotira cenu goriva za lokalce pa je zato cena skoro tri puta skuplja za gringo potrosace i na pumpi se upisuje registracija vozila i koliko je kupljeno litara..i domaca i strana vozila...litar kosta 3,3 Bolivianos a nas preko dolar...1 US je oko 7 Bol. Tersko je bilo naci smestaj i na kraju zaglavimo u hotelu koji nas je kostao po 35US najskuplje prenociste do sada..a pricali nam svi da je Bolivia najeftinija... La paz je tako natrpan grad bez reda i tako prljav i nezanimljiv da mi nije bilo do slikanja ...samo sam hteo sto pre da odem odavde,buka,sirene non stop se cuju cak i nocu...haoooosssss...kisica nas je pratila ujutro kada smo krenuli i trebalo nam je preko sat vremena da izadjemo iz grada pomocu GPS....pravac preko planine ka gradicu Coroico odakle pocinje El camino de la muerte ili bolje znan kao...deth road. Preko prevoja planinskog i 4700m plus kisa ..nema slikanja i stajanja

Na izlasku iz Perua jednostavna procedura kanceluju privremeni uvoz motora zatim na emigraciju precat izlazni pa na Bolivisku stranu...tu pocinju problemi ..posto imam Amerski i nas pasos pokazem nas da ne bi placao 160US koliko kosta Amere..a mi treba da dobijemo vizu na samom ulasku bez problema ...kazu mi da moram da imam pecat izlaskaq iz Perua u Srpskom pasosu da bih sa njime mogao da udjem i da nemoram da popunjavam aplikaciju zvanicnog formulara pa slika i rezervacija hotela..vakcinacija za zutu groznicu.. Nazad na Peruansku stranu kad ono vec gomila ljudi u redu ja pokusam preko reda i na kraju da uspem al me kostala dva pecata 40US brzo natrag na Bolivisku stranu....obecao mi moron da cu proci bez papirologije ...sad promenio misljenje,...ne ebe me ...tu upoznam Amerikanca Nolana iz Californije ...ziveo je i radio u Ekuadoru 6 meseci i kupio nekok Kineza od 250cc i sad snjime ide na Jug...posto smo se obadvojica ispisali iz Perua sada nemozemo motorima nazad vec moramo da ostavimo motore na Boliviskoj strani a na ovoj strani nema interneta ...nadjemo garazu, malo vitamina C ,pa nazad trokolicom u Peru na spavanje i kucanje papira uz pomoc Microsoft worda.....odradimo sve po propisu i na granu ujutro....mene lupe po dzepu 92US za vizu njega 160US ....dobro dosli u Boliviju...

Put me vodi dalje preko visoravni prema gradu Juliaca i konstantne nadmorske visine od 3600-3800m dosta pravaca i dosadna voznja ..plus, jako hladno....mala naselja cak i od nekoliko kuca imaju tipski uradjene WC sa vodom i na jednom su bila otvorena vrata video sam nije cucavac vec ...solja...a i terene za basket i mali futbal...garantovano su to bile politicke akcije pre nekih izbora ..kao kod nas. Prvi pogledi na jezero Titicaca i ulazak u grad Puno gde cu prespavati...a mesto je poznato za turisticke ture do plutajucih ostrva na kome zive indijanci i koji satro su jedini koji dozvoljavaju turistima da ih slikaju..resio sam jos i ranije da to preskocim....i ujutro nastavim prema Desaguadero koji je granicni grad sa Bolivijom i takvom guzvom i metezom da je se tesko probiti ulicom od silnih tezgi i trokolica...

Neznam da li im je to obicaj da tako sede pored puta al isto tako si mozda vidjao siptare kako sede ili cuce pored puta ...pa nisu daleko jedno od drugih isto tako ovde prvo zidaju ogradu pa onda prave kucu... Za stomak sam se verovatno ogresio o lokalnu klopu koju sam jeo.....nemam grceve i neke teske bolove ali sam pre par dana procitao da se cesto visoka nadmorska visina manifestuje i dairejom.. vodenom...sra.... sada je vec mnogo bolje ma da sam na 3500-3800m konstantno danima. Moja putna brzina na afaltu je oko 100km max ..ma da devedeset posto puteva su u odlicnom stanju to mislim za sve dosadasnje zemlje koje sam presao...za divno cudo al tako je....vrlo retko sam se suocio sa nekim autom koji je bas jurcao..dosta se susrece secenje krivina, preticanja na punoj liniji u krivini..da, toga ima....

Dalje dolinom reke Urubambe prema Julianci putem br. 3S ...je vreme da se polako spustam prema jezeru Titicaca...usput se dosta vidjaju stare terase od Inca i koje su jos uvek u upotrebi i obradjuju se..Pored puta se cesto srecu ovakvi prizori gde se pece lokalno pecenje..pre prelaza natrcim na neki lokalni vasar..videh piju pivo u krug...zatim na prelas Abra...i tu naravno lokalci prodaju svoje rukotvorine..na ovoj klopi sam ze zajebao ...sutradan je poceo stomak da me zeza...

Prenoci u St.Teresi i sacekao da malo kisa posustane pa krenem nazad prema Cuscu ali s namerom da zaobidjem to putem prekoUrubambe za Pisac i dalje onda prema jezeru Titicaca koje je na granici sa Bolivijom ...mojom sledecom destinacijom.. Pre Urubambe mora se preci prevoj od preko 4300m i kisa ne pomaze ...hladno ,mokro ..tesko je stati i uslikati a i magle ima na dosta deonica.. Preziveo spust na drugu stranu...i natrcim na super mesto gde spremaju pastrmku..kostalo me pola od te novcanica...u nastavku vidim teski crni oblaci ...odlucim da prenocim u Urabambi i natrcim na hostel koji je imao i uljni radijator sto do sada nigde nisam video...dobro mi je dosao jer sam sve stvari osusio za sutrasnji dan..

Prespavam u St.Teresi...naravno kisa je padala celu noc ...ujutro pitam gazdu da li uopste vredi ici kad je ovakvo vreme ..kaze nikad se nezna kako je gore u planini...uzmem lokalni taxi koji vozi do hidroelectrico za 5 sola ( 1.5 US ), kisica rominja ..a covek ko da je na reliju ...tera neku jadnu corolu karavan i jos tip sedi u zadnjem delu poleske.. mislio sam negde cemo se srokati.. .voz je za strance 25 US i to je put dug svega desetak -dvanest kilometara, posebno je vagon za lokalne i strance...verovatno zbog siolnih slikanja i toga ..neznam tacno ... U Acuas Calientes je tako malo sabijeno mesto u kanjonu i samo je tu radi turista ..na stotinu mesta za jelo i spavanje...tu treba da se kupi karta za MP i mini bus koji vozi do vrha za povratnu treba 24 US a 128 Pesosa za MP..pasos pokazujes kad ides na voz ..pa kad kupujes autobusku kartu takodje isto tako moras da pokazes pasos kada kupujes kartu za vrh to jest Machu picchu..kada ulazis u autobus pokazujes pasos ponovo i skeniraju ti kartu pa na vrhu isto pri samom ulasku ...tako da mi je bas bio pun k....pokazivanja soske. Na kraju balade stignem na vrh i naravno stotine turista...nema odakle ih nema ...cak neke dede i babe koje vode za ruku a oni nabadaju stapovima ..a ja jedva da koracam jer treba sve to obici a nisam u kondiciji ...al malo po malo eto posle tacno tri meseca od kada sam krenuo na put ...i predjenih 18000km stigoh na davno citane cklanke i price o Inca narodu i naravno zelje da jednog dana stanem na taj pocetak i ugledam velicanstvenu sliku mesta kome se ceo svet divi... Vreme me je bas posluzilo ...kisa je prestala da pada kada sam stigao u podnozje planine i kao sto se vidi na slikama bilo je predivno mada je cesto u iszmaglici...po podne kada sam se spustio u dolinu ponovo je kisa padala i to jaka kisa ...ali nije vise bilo vazno ...

Plan je da iz Cusca odem na Machu picchu ali sporednim putem preko Urubambe i tajanstvene doline do Santa Marie i zatim Santa Terese odakle se motorom moze samo do Hidroelectrico....i tu ima voz za Acuas Calientes.....to jest podnozje planine gde se nalazi MP. Vreme mi nije naklonjeno..celu noc je padala kisa i tek oko 10h je posustala ...put se stalno penje uzbrdo jer treba preci prevoj od mislim 4300m ma da je i Cusko na 3300m prilicno zajebano mesto za disanje i bilo kake radnje ...lako se zamara. Do prevoja je Ok vreme bilo ,suvo ...medjutim cim sam stigao na taj pass...magla i kisa pocinje da pada i pratila me je sve do iza Ollantaytambo..cuvenog mesta po Inca terasama i magacinima za zito..tu sam sreo voz koji nosi ime coveka koji je otkrio machu pichu.. Stignem do Santa terese i odvozam se do Hidroelectrico da vidim i raspitam se kako i kuda sutradan..

Za Microsoft word nisam trazio Ruse a da nisam probao ne bih mogao da konstatujem kakav je ukus...zakljucak logican...jel da

Na granici Peru-Bolivia,Titicaca jezero, proveo 24h ,,,problem sa vizom al ovoga puta resio to sa Microsoft Word...ma da su me poklopali za 90US al stigao u La Paz veceras.. Preskocio sam to zvakanje ...lisca, meni se nesvidja..malo je gorak ukus.

Prvi pogled na Cusco...sivo nebo kisica pocinje da rominja ..djubre na ulici i kerovi cepaju najlon kese...nije bas lepo za videti...definitivno odvratno prljavo...vec u centru je drugacije ...prvi hostel koji sam imao na listi uzmem jer je tolika guzva bila da sam se pomerao metar po metar... Poranim ujutro da obidjem stari deo grada i napravim par snimaka pre gomile turista koji dolaze u ovaj grad. Pikarone ..kao nasi ustipci...tu sam se odvalio

Nastavim pravac Cusco...naravno moram da predjem pass koji je na 4700m i onda tera tako na toj visini par stotina km i ima ime ,pampas ili preko pampas...definitivno put za smrzavanje nista lepo da se vidi ....morao sam dodatno da se nabundam ...u nekim zavetrinama se belelo od snega. Kada je pocelo spustanje sa druge strane to je isto dosta dugo trajalo i konacno na nekih 2500m je pocelo da biva toplije ...natrcim u jednom restoranu na cetvoro bajkera...narano opet Nemci...

Ok...da necitiram svako pitanjce ,.. Nisam ga pitao da li ima rodjake u patagoniji ...pre ce biti da ih ima u Paragvaju Suzana radi kao sat na 4800m prosto da nepoverujes..ma da kupujem 84 oktana za visinu ...covek mi rece da je bolje i izgleda da je u pravu. Ona iz aviona verovatno ko i svi turisti ce na sledecu destinaciju,Machu Picchu pa nazad u Koreju...sto se nejavi pre .. Da rec ,baksis, se ne koristi ovde al se definitivno podrazumeva...sve ove turisticke destinacije su samo oko love...cak ti traze baksis ako slikas nekog lokalca na ulici koji sedi,...za neku malecku uslugu ocekuju baksis...ujedno mozda ih i treba razumeti kada se vidi u kakvoj bedi zive... Sir nije bio od Alpake..ovciji sir probao sam ...dosta jak i neugodan miris Pozdrav

Krenem prema Cusco i svratim na jos jednu cuvenu stvar koju su Nazca indianci imali u pustinji a to su podzemne vode i kanali koji su oni koristili ..i to je bila i pijaca voda cak su mi rekli na ulazu u park da moze da se pije. Pejzas se ne razlikuje mnogo od prethodnih par dana jer sam na Jugoistocnoj strani Perua ..pesak i vrucina preovladavaju i temperature su oko 35C. Penjuci se uzbrdo menja se i okolina i malo je svezije,...vreme za trazenje mesta za spavanje ...stigoh do Puquio...dok sam nasao smestaj i prosetao okolo natrcim na Alfreda u glavnoj ulici i on se onda smesti u isti.....krenemo u potragu za rukavicama jer je jednu izgubio i uslikam malo svakodnevnicu...

Prespavao u Ica...nastavio putem 1S prema Nazca...pustara, samo zuti pesak i po brdima i cak se vidi koliko ga je vetar naneo u visinu...negde na pola puta preteknem mali motor sa Kolumbiskim registracijom...zastanem na u nekoj hladovini da odmorim i pojedem nesto kad stade motorcic i prestavi se vozac ...Alfred iz Nemacke .. ima 74god...i zna dosta Srpski jer je Berlinu radio sa dvojicom Jugoslovena ..kako on to kaze....kupio je taj Indiski motorcic od 100cc i sa njime ide na Jug. Nastavimo zajedno ...naravno morao sam da ga sacekujem ..al smo bili blizu Nazca pa smo odlucili da nadjemo mesto za spavanje...vrucina,temperatura oko 34C.. Natrcimo pored puta na cuveni vidikovac Nazca line i naravno popenjemo se za foto. Sutradan uzmem turu da malim avionom preletim te cuvene petroglife ...na aerodromu vidim gomilu nalepnica iz svih krajeva sveta ...ja naravno zalepim jednu od mojih al onih ...vecih,ma neka se vidi.

Put nastavlja preko planina od Ayacucho preko Huaytara do Ica gde sam prespavao.....definitivno hladno i visoko... zatim se spusta i prati staru prugu koja je isla od Cusca do Huancayo...i sada ima voz ali retko...zatim Alpake ...znaci 4000m jer one ne pasu ispod toga Malo slika od nastavka puta...i svratim na pastrmku ...krajputas ,kafanica al samo napolju mozes da sedis koliko je velika..klopaq je bila dobra....klinci iz komsiluka ..al njihovog.