Nije da sam vozio ugasen motor nizbrdo, nego sam se prvih par puta, sigurnosti radi, iz garaze spustao jedno 10 m. Par puta, jer sam posle palio motor i da bih se ucio spustanju i kocenju na kraju nizbrdice. No, sad me stvarno zivo zanima, zbog cega je "voznja" ugasenog motora toliko losa? Samo se tockovi okrecu, motor odmara.. I sta da radm kad treba da idem unazad (da izadjem iz garaze, da okrenem motor u uskoj ulici..)? Motor se uglavnom ugasi sam, cim krenem unazad. Ne dovodim u pitanje ispravnost vasih saveta, samo bih voleo da znam zbog cega je tako i sta onda da radim u datim situacijama.

Hvala svima, pretpostavljao sam da ide tako nekako , ali mi je delovalo suvise komplikovano da bi bilo istina. Pogotovo kombinacija prednje i zadnje kocnice. A nemam B kategoriju (dvaput seo za volan), pa ipak ne znam sta je "vaga". Inace, ja sam primetio da na nizbrdici ne mora ni da se pali motor, ide kao bicikl. Sto je apsolutno divno, mada ne bas korisno. Naravno, imam jos pitanja o tehnici voznje (nekako se sve svodi na to kvacilo i brzine , ali cu pazljivo da ih doziram, da ne bude po onom "das mu prst...".

Moze li neko da objasni pocetniku (prvi put sam seo na motor pre 3 dana) tehniku voznje uzbrdo? Dakle, idem uz neku strmu ulicu, guzva je, vozi se mic po mic (nema prostora za obilazenje). Da li se koristi prednja ili zadnja kocnica, u kom trenutku tacno treba poceti sa pustanjem kocnice i svi ostali vazni detalji, ma kako sitni bili. Sta je pravilno, sta je najlakse, a kakvu tehniku vi licno primenjujete (ako se razlikuje)? Dobrodosao je i neki link.

Pozdrav svima, ja sam Srđan Canić (zbog prezimena me uglavnom zovu Cane). Zivim u Beogradu, rodjen u Rijeci gde pokusavam da boravim sto cesce. Imam 34 godine, plivanje i biciklizam su mi najdrazi, motor sam kupio danas. Pa ako vidite "skladno popunjenog" na Kinroad-u, mozda sam ja. Unapred se izvinjavam ako ne mahnem kad se sretnemo, u pocetku cu drzati obe ruke na ruckama, pa obratite paznju na klimanje glavom. Ovog leta planiram do Rijeke na motoru, pa mozda bude i neka reportaza. Vidimo se.

Nikada nisam upoznao Andreja, ali ga nikada necu ni zaboraviti. Procitao sam dovoljno njegovih poruka da ga dozivim kao bliskog prijatelja i znam da je on sve nas upravo tako dozivljavao. Ima ljudi koje ne treba upoznati da ih znao... Sutra treba da kupim svoj prvi motor. Ne mogu da verujem. Ne mogu, jer ne bih znao sta da radim. Za oprostaj, reci bez rime koje su se spevale same, nemojte zameriti. Na krilima zlatnim, brze od vetra; granice ne postoje. Krajevi novi, svetlost u daljini; toliko toga jos da se vidi. Treba stici, velika je zelja; tako malo vremena. Prijatelji zovu, okrecem se nazad; daljine ce uvek biti tu. Poznati put, ali danas nije isti; hladno mi je. Jedan trenutak, vreme je stalo; posecena su krila. cane.