Pa nisu sredstva za impregnaciju texa na bazi voska. Napravili ljudi hemije za odrzavanje kojima impregniras a ne gube se svoojstva materijala(disanje i transport vode). Link sa objasnjenjem o impegnaciji "To prevent wet out, all GORE-TEX® shell fabrics are treated with an ultra-thin treatment called DWR, a durable water repellent polymer that is applied to the outermost fabric layer. DWR penetrates the fibers and lowers the surface tension of the fabric, causing water to bead up and roll off this outer layer of fabric, instead of being absorbed. DWR is not permanent, though. Regular wear and tear, plus exposure to dirt, detergents, insect repellent, and other impurities can shorten its lifespan. The good news is that restoring the water repellency of your GORE-TEX® shell is extremely easy." Tj vodonepropusnost se dobija uz pomoc polimera na spoljnoj strani koji nije postojan i potrebno ga je obnavljati, tj nanositi ponovo(impregnirati). Isto kao kad mazes cipele sa imalinom samo sto je ovde imalin polimer u spreju .

@lalajko Pa ta membrana je tu jer su ove iznad nje propusne . Impregnacija prolazi do membrane i impregnira je, da ti slojevi ne pustaju ne bi membrana stajala ispod njih. U svakom slucaju mora da se impregnira bilo gore, cordura ili koza. @niksloter Zavisi od godisnjeg doba. Inace uvek ide aktivni ves koji transportuje vodu sa koze na mid layer (srednji sloj). Mid layer je promenjljiva, sa njm regulises temperaturu, tj ako je hladnije oblacis vece izolatore, tipa flis dukseve razlicite debljine. Mora da bude sintetika jer pamuk zadrzava vodu. Uloga srednjeg sloja je i transport vlage do outher shella (spoljnjeg sloja) koji je od membrane i koji izbacujej vodu napolje. Ako uzmes odecu sa pamukom on vezuje vodu i eto belaja. Sad, ako sam na pecanju u vodi na 3 stepena normalno da je srednji sloj adekvatno deblji nego kad si leti na motoru. Princip slojevitg oblacenja je uvek isti. Ja sam zimi po gradu u majci sa malo debljim duksom i jakna sa postavom, naravno. Ako vozim van grada uzimam i aktivni ves obavezno i malo deblji flis duks. Inace Gore pokazuje pravi potencijal pri vecim fiickim aktivnostima tipa paninarenje, veranje po kojekakvim cukama, probijanje kroz smetove ili neki zhtevniji offroad kad morate da se obucete dobro zbog hladnoce a opet bi se skinuli u gace kad se posle 10 minuta zagrejete i pocnete da kljucate od vrucine .

Devojka moja ima integrasini sloj kao ti aco , ja njenu jaknu impregniram iz 3 ruke, isprskam sacekam da se osusi cuku dve i ponovim postupak, naravno spolja.

@lalajko Pricam o unutrasnjem delu jakne ako mislis na BMW RP a isto vazi i za spoljni . Nek te ne buni sto je na BMW-u odovjen sloj, mora da se impregnira posle pranja i kisnjenja. Naravno spoljnu stranu uloska impregniras ne unutrasnju da ne bude zabune @Johan Proveri u Minhenu cenu za BMW RP2, letos je bilo oko 700e.

@Johan Polo-Tex je membrana kao i Gore. Ne ozvoljava vodi da udje, a izbacuje znoj napolje. Razlike u membranam su hmm... cudne, svi proizvodjaci kriju prave podatke naravno, al su uglavnom performanse slicne. Kazu da je Gore najbolja, al nisam primetio razliku neku izmedju Gore,C.A.R.E. membrane i EWS-a. Sve su radile posao korektno do 30, a posle toga samo gas pomaze i zalivanje vodom . @ Kepo Ja sam uzeo BMW-ov kit (tecni deterdzent i impregnator) i zadovoljan sam. Imas u Luisu ili u nekim kampreskim radnjama (Gora, Devet strana sveta,....). Ovaj sa Buckovog linka je ok, ima te hemije koliko oces, posto trpaju texove u sve zivo. Ja sve tex stvari perem u masini na 30, bez centrifuge, OBAVEZNO BEZ OMEKSIVACA, na programu za osetljiv ves.

Opere se sredstvom za pranje goratexa a svako 2-3 pranje, mozes i svako , prskas sa sprejom za impregnaciju goretexa. Nebitno dal je ulozak za jaknu, patike, kombinezon za pecanje, jakna za skijanje... . Ako posle par pranja ne uradis impregnaciju pocinje da pusta vodu.

Takodje ne zaboravite da postoji maximalna visina vodenog stuba koji moze materijal da izdrzi. Mnogi proizvodjaci prave dvoslojne i troslojne tex proizvode(polupropustne membrane od kojih je Gore jedan od mongih) bas zbog toga. Nas problem je sto nece barabe da naprave robu kako treba, nego nas lupaju po usima. Niko ne moze da me ubedi da mogu da naprave ribolovni kombinezon od raznih Texova koji ne propusti mrvicu vode (stojis po nekoliko sati u vodi)a ne mogu da naprave jaknu i pantalone za motor , tj ja ih nisam video. Ako oces da ostanes suv sta god da imas na vrh stavis kisno odelo. Takvo je moje iskustvo. Inace Gore mi je jedan od omiljenih materijala samo moras da se ponasas u skladu sa user manualom (nikakav pamuk na sebe,redovno impregniranje i ciscenje sa sredstvima namenjenim za to).

@dejanktm citas li ti PP (privatne poruke)?

aktuelno .....

Otisao sam sa rodjakom, koja je rodjena u Nemackoj, zbog lakseg sporazumevanja, u njihov lokal i za 10 min smo zavrsili sve. Karticu (plasticnu) su mi poslali na njenu adresu. Zamolio sam ih da postu i sve sto je potrebno salju njoj, a ne meni u Beograd (sto bi uradili da nisam zeleo drugacije). Dali su mi moj identifikacioni broj sa kojiim sve zavrsavas ako nemas karticu. Potrebno je da ostavis adresu, na koju zelis da ti se odslepuje prevozno sredstvo, koja se nalazi u Nemackoj i pasos da bi uzeli podatke. O tehnikalijama sta ADAC nudi i cenama imas na linku Ponuda koju nude je porilicno kompleksna, a to ces vec i sam videti Uglavnom funkcionise ti platis, a oni ti refundiraju. Ja na srecu nisam imao potrebe da koristim njihove usluge, osim popusta u nekim kampovima.

Kaficu u Ovcar banji i jedan lep putopis

Np, i drugi put

Da, BG table, crveni pasos , SRB drzavljanstvo, nemam veze s Nemackom. Da sam ozvanicio vezu sa devojkom ili da smo prijavljeni na istu adresu i ona bi imala iste pogodnosti kao i ja.

Da, u Nemacku te slepaju. Doduse meni to i odgovara, jer ako mi se bajk pokvari toliko da lokalni servis iz zemlje u kojoj se nalazim ne moze da ga resi, kapiram da ce ga najbolje srediti u zemlji odakle je, a imam i smestaj u istoj. Uzeo sam plus clanstvo i vazi za sva vozila koja ja vozim, koja se vode na mene tj. vezuje se za osobu a ne za vozilo.

Kad sam ovoliko skrabao setih se da sam zaboravio da iznesem licne obezrvacije o saobracaju u nekim zemljama kroz koje smo prolazili. U svim je saobracajna kultura na visokom nivou. Jedine trzavuce koje smo imali bile su u Portugalu, gde su nas dva puta obisli opasno blizu. Baja nije mogao da saceka da se prestrojim ☺. U zemljama Beneluksa, Danskoj i Skandinaviji , izuzimajuci Norvesku, je manje vise isto. Autoputevi pokriveni speed cam-ovima, a lokalni ,u zavisnosti od prioriteta sa presretacima u raznim oblicima. Norveska je jedino mesto gde smo se parkirali na prakingu, uredno, i gde malo ko vozi preko ogranicenja koje je 90km/h, van naseljenih mesta, po putevima po kojima smo mi vozili. Kamera imaju na mestima za koje ne bi verovali. U nedodjijama najgorim smo vidjali radare. Posto su kazne poprilicne, svi su dobri i fini. U Portugalu je zezanje, niko ne postuje ogranicenja. Peglaju k’o blesavi po autoputu i nevideh ni jednu kameru. Francuzi su genijalni, da l’ su toliko svesni ili su ih toliko ispeglali bajkeri sa borbom za svoja prava…Uglavnom kako te vide u retrovizoru sklanjaju se odmah. Dok smo prolazili kroz Pariz bilo je zagusenje zbog sudara. Sve stoji, osim motora koji pice izmedju kolone sa 60km/h i jace, jer su svi automobili ostavili podosta mesta za prolaz motora. Sa organima reda smo dolazili u kontakt samo ukoliko smo iste pitali za informacije, i na granici. Za sve vreme putovanja fenomene kao sto su, skretanje bez pokazivaca pravca, okretanje preko duple pune, upadanje u makazice, oduzimanje prvenstva prolaza nismo sretali do povratka u rodnu grudu (pod ovim podrazumevam teritoriju SFRJ , citaj nepopravljiv YU nostalgicar).

@dr.sharba Da bwe, kod Saske u Sharmu, hehehe.Bilo extra zezanje i ronjanje.

Ne, treba ti prebivaliste u D, kao i D registracija....... Mogude je izvaditi ADAC kao Srbin iz Srbije. Potrebno je navesti ne koju adresu u Nemackoj se vrsi isporuka vozila u slucaju potrebe i to je to. Ja izvadio u junu ove godine najnormalnije.

Joj , imamo par ruta u mozgu al' koje godine ce biti realizovane 'bem li ga. Bajkalsko jezero, Pan Americana (od Kanade do Ognjene zemlje pa nazad uzbrdo drugom obalom), Daleki istok (Indija, Thailand, Japan naravno i ostale kosooke zemlje), Afrika .... Najverovatnije ce se ici za Egipat posto smo zbog putesestija ove godine preskcili ronjenje, a to ne zelimo da ponovima . Ali za to treba da se slozi mnogo kockica, prvenstveno finansije a i Marija treba da se odomaci za volanom, jerbo mi je ponekad preterano tesko da vozim buljuk stvari i nas dvoje van asfalta. Najbitnije je da su volja i zelje prisutni a sve ostalo dodje nekako.

Ostatak informacija ( mozda nekom zatrebaju )… Pripreme za put smo odradili ekspresno. Najteze je bilo izrutirati, jer sam sve sekao na dnevne rute, a materijala je bilo poprilicno. Nas verni pratilac na ovom putovanju, zaduzen za upute gde skrenuti i gde su speed cam-ovi, je bio Garmin Zumo 550. Osiguranje za oboje (Europe assistance) zlu ne trebalo a i obavezno je. ADAC kartica . ADAC je nesto kao nas AMSJ al’ na steroidima. Ako nesto gekne kad sam vec u civilizovanom svetu da iskoristim pogodnosti. Camping Card International – spomenuh je vec, identifikaciona kamperska kartica. Ostavite nju, umesto pasosa na prijavnici. Jos jedna pogodnost ove kartice su i popusti u odredjenim kampovima. ACSI campsite DVD za informacije o kampovima. Naravno, majka svih informacija je www.google.com Divlje kampovanje u Skandinaviji je dozvoljeno prakticno svuda. Ne sme se kampovati na usevima, u dvoristima tj. na mestima gde normalan covek ne bi polozio sator. Mi smo ovaj put preskocili kampovanje jer je bilo hladno, a ja nisam zeleo da se Marija maltretira jer joj je ovo bilo prvo kampovanje u zivotu ☺. Hvala Bogu da joj se svidelo inace nista od putopisa ☺)). U Finskoj, u Laplandu je nepisano pravilo da putnik namernik moze koristiti kucice u sumi u trajanju od tri dana. Ukoliko se za to vreme pojavi vlasnik ili drugi putnik, duzan je da istom ustupi kucicu. Naravno sve mora biti vraceno u prvobitno stanje. Finci, cudan narod u prelepoj zemlji. Sva bukiranja hotela smo radili online, preko booking.com. Trajekte smo takodje bukirali online, par dana pre polaska istih. Informacije o destinacijama smo cupali sa raznih mesta, odavde jedan deo, a ostatak od ljudi. Zahvalnica Sinketu koji je podelio svoje utiske I savete sa svoje ture po Nordkapp-u. Covek mi lepo rece: “Mnogo duva veta”, a nisam ni kapirao sta to znaci.☺ Uputio nas je na mnoga lepa mesta koja smo obisli. Kamp oprema: Sator i podloska za isti, vrece, podloske za vrece, posteljina za vrece, jastuci, gorionik, bocu gasa, bocu petroleje, so I ulje ☺. Meni to takodje spada u kamp opremu. Od opreme za motor: prva pomoc (naravno), set za krpljenje guma, kertridzi sa kompresovanim vazduhom za pumpanje guma, pumpa, gumeni poklopac cilindra (ukoliko opletemo negde I odkinem poklopac ventila), alat BMW i jos neke kljucice i multitool naravno, prsluke fluo (mora po zakonu vecine EU zemalja da se poseduju ako ne i svih, bem li ga. Za Austriju vazi da moraju da ga imaju i vozac i suvozac ) Potrosni material koji sam utep'o za vreme putesestvija su par guma marke Metzeler Tourance, gripovi na volanu su otisli u penziju, sijalica H7 komada 1, i da naprsle su mi plastike, neke malecne od vetra, al' su ih menjali u garanciji. Od kvarova sam imao pregorelu sijalicu i zaglupeli merac goriva. Sijalicu sam zamenio, a kad sam napunio rezervoar sredio se i pokazivac. Servisa odradjenih 3, na pocetku putovanja na 20k km veliki servis, na 30k, I na 40k opet veliki. Kad sam radio prvi malo sam mucio gospodu iz Zentruma sa pitanjima tehnicke prirode. Zanimalo me da li bi trebao da obratim paznju na nesto, jer se spremam da za relativno kratko veme predjem poprlican broj km. Da, rekose mi, potrudite se da do 12k km uradite servis (trebalo bi da se radi na 10k i proveravajte ulje s vremena na vreme. Ja sam radio servis po ps-u na 10k. O motoru, ne znam sta da vam kazem sto nije na forumu vec receno. Ja sam zadovoljan sa gomilom stvari, sa nekima sam nezadovoljan al' jbga . Ono sto mi se svidja je upravljivost, sigurnost, lepota voznje po krivinama (pravljeno to za Alpe i serpentine ☺), udobnost pri duzim putovanjima ^^, kocenje ako se uzme u obzir da smo mi natovareni van svih normativa nosivosti, pouzdanost, kardan (lakse odrzavanje i duzi zivotni vek su mi bitne stvari), veliki rezervoar. Nedostaci po meni su: tezina (da je bar 50 kg laksi ), top speed (za dosadne autoputeve), sediste (posle 500km otprilike pocinje da mi pravi zurku sa repom, po recima momka koji radi u Touratech-u krivac za to je nepostojanje udubljenja na istom pa se vrsi konstantan pritisak na donji deo kicme. Ispoljava se kod dugih voznji sa sapatnikom najcesce, mrtvi auspuh (kofer sa te strane je poprilicno manji pa moras da zongliras sa rasporedom tezina u bisagama i vrecama), ogibljenje (sa nas dvoje natovarenih je na granici), nedostatak pojasa za vezivanje za suvozaca, da moze da dremne ko covek ☺. Sigurno sam izostavio sa oba spiska ponesto. Suma sumarum, necem da menjam bike jos dugo, dugo.Za ovih 45000 km predjenih u 2 godine nijedan kvar, pu pu da ga ne ureknem . Lepo nas sluzi a i napokno se razradio agregat pa je sredio konzumaciju ulja (normalna pojava kod boxer motora). Ako vas sta zanima pitajte, a ja ako se setim sta god dopisacu. Lep pozdrav Vuk & Marija i hvala na pohvalama ☺))

Sarajevo - Romanija - Beograd Duzina: 328km Dogovor je bio da budjenje bude prirodno, obilazak Bash charshije, dorucak i lagano povlacenje ka Beogradu preko Romanije. Sve je bilo kako je i isplanirano. Sedosmo u kavanu i narucismo sarajevsku deciju radost. Napokon malo jaci dorucak. Kako covek da vozi ceo dan ako mu isti pocne sa krosasanom i dzemom????? Zavrsismo setnju po Sarajevu i krenusmo ka kuci. Domaci irvasi Kata se maskira Bienvenido a Serbia )) Posle dva meseca se vracamo rodnoj grudi Drustvo nas sacekalo kod Sapca, u lokalnom domu kulture. Popismo picence sa drustvom i pravac Bg. Naravno zaginuli smo u Bataji, u kafani Oroz posto nismo nista jeli od onih cevapa. Nahranismo se izljubismo i rastasmo. Svako svojoj kuci, a za Mariju i mene je tek pocelo zezanje . Ostavismo motor kod njenih i prepakovasmo se u kola. Dodjosmo do kuce izvadismo sve stvari (citaj 01h ujutru) donesosmo stavri do ulaza u zgradu i... stativa. Majstori promenili ulaznu bravu . Eh zezanja,z posle svega poljubismo vrata. Nista akcija krece, locirasmo prjateljicu kojoj su ostavili kljuc od zgrade. Naravno da smo probudili zenu, i da smo je izvukli iz kreveta. Nekeko se dovukosmo kuci i u 03h nekako zaspasmo. The End Sledi epilog ovih dana kad dodjem sebi jer sam poslednja dva dana proveo kuckajuci Sretna nova godina drage kolege i puno puno kilometara. Vuk i Marija Veliko hvala Mariji (na pomoci,podrsci i drustvu, kao i na nezaboravnim trenutcima koje smo proveli i provodimo zajedno), nasim familijama i Ziletu, Saletu, Kati, Vesi,Mariti, Canetu, Matiji, Doci, drugarima iz MK Djenka i svima onima koji su nam omogucili i podrzali nas na ovom putesestviju . Posebna zahvalnost BJB forumu koji je direktni krivac za gomilu destinacija koje samo posetili.

Rovinj - Jadranska Magistrala - Sarajevo Duzina: 713km Rano jutro spremismo se i krenusmo put jadranske magistrale. Stadosmo na kaficu i da se oprostimo od Zileta. On se ovde odvajao ka Zagrebu jer je zurio kuci, a mi nastavismo ka Mostaru i Sarajevu. Zanimljiv detalj za neke, pola sata smo debatovali sa konobarom kod koga je gore. Sve u svemu, ja stekao utisak da bi vecina ljudi bila presrecna da se Copa vrne. Izljubismo se za Ziletom i nastavismo dalje. Stigosmo u Sarajevo. Posto nas je GPS vrteo po neverujete kakvim mestima (prvi put me prodao za zivota, a vukao sam se po raznim vukojebinama) nekeko se nadjosmo sa covekom kod koga smo trebali da prespavamo. Slika nema jer nije bilo nikome do slikanja. Pocrkali smo. Sva sreca da je bila blizu Bash charshija Parkirsmo motore, istusirasmo se i pravac hrana. Dogodovstine sa sarajlijama nikad dovoljno, plakali smo u taxi-u. Upitasmo coveka da li mozda zna da li radi cevabdzinica "Tarik Hodizc" u to doba (23h). Covek uze motorolu i poce smeh: "Ljudi treba mi informacija, radi li Hadzic u Bash charshiji?" "Kolega ne mozete da postavljate takva pitanja na glavnom kanalu!" 'A sta mi je ciniti, raja mi gladna u kolima..." Posle 5 minuta smeha, sto sa dispecerom, sto sa taxsitom dodjosmo do charshije. Naravno zatvoreno, upitasmo prvog prolaznika sta radi i uputuse nas na sledecu. Stativa, opet, sva sreca nabasasmo na jednu otvorenu. Upitasmo konobara, posto se i ova cavabdzinica zvala "Hodzic", koji je taj Hodzic? Odgovori nam covek: "Kako koji, pa onaj bez dodatka, prvi, ovde su najbolji cevapi. Ti probaj kod drugog, pa ako su ti bolji, ja cu ti platiti sledece ovde." Cevapi nikad bolji, a uz njih sofersko pivo (0% alkohola). Posle cevapa krpe.....

Istra Duzina: Nepoznata Odmor napokon . Nadjosmo se sa drugarima: Katom, Saletom i militantnim krilom Ziletom (sa leva na desno) Usual suspects Sledecih pet dana smo proveli istazujuci lepote Istre. Moram vam priznati da nam je trebalo malo odmora. Nedeljamo vec smo u tempu, presabiranjima, rutiranjima i svemu ostalom sto ide uz ovakav put. Sada je doslo vreme za opustenciju i turice od po 50-ak kilometara. Zezanje nikad bolje, mada nas je dva dana maltretirala kisa pa Marija i Kata nisu mogle da se rostiljaju na stenama. To svrljanje je izgledalo otprilike ovako Malo slicica Svemirsko vozilo iz Portoroza El campamento gde smo odseli Rovinj Pula - rodno mesto jednog od mojih omiljenih bendova KUD Idijota Respect za "Stare Pizde"!!!!! Sve u svemu, prelepo provedenih pet dana. Drustvo, hvala puno za ovaj odmor i Mariji i meni je neverovano prijalo. Dva meseca smo vidjali poznate ljude na kasicicu. Svakih 15-ak dana kako smo se vracali u Gmind. Odlepi covek posle odredjenog vremena. Uzeli se drugova .

Rimini - San Marino - Trst - Rovinj Duzina: 571km Lagano budjenje, pakovanje i pavac San Marino. Kamp Krenusmo u susret drugarima. San Marino Mirnoooo Pravac Trieste YU Nostalgija - kakvu smo drzavu imali, place mi se od tuge sto se raspala. Napokon slovenski jezici Nadjosmo neki simpaticni pab, vezasmo ata i posedasmo da calabrcnemo i sacekamo drugare. Sta se desi kad ne skidate rukavicu dva meseca. Posto se banda skupila, krenusmo put Rovinja i zasluzenog odmora. Stigli smo u neko zlo doba i iscrpljeni smo se povukli u odaje. Ostatak slika na link-u

U Gmindu smo ostali par dana. Kao i prosli put, pranje, peglanje, veliki servis i r'n'r sto bi rekli Amerikanci, u nasem slucaju rest and rehabilitation. Malo smo se odmarali, malo akcijasili. Majstori u Zentrumu u Minhenu napravili sranjce. Stavili mi pogresne gume, ali cim su shvatili pogresku ponudise kompenzaciju u vidu smanjenja racuna za 100e, sto sam hteo ne hteo morao da prihvatim. Menjanje guma nisu mogli da odrade tog dana, a ja sam morao da se mrdam nazad u Gmind. U medjuvremenu nas plan da idemo u Italiju , Grcku , Makedoniju i da se odozdo vrnemo se takodje promenio. Naime, jedan deo drustva je po planu tih dana vozio Alppe u Sloveniji i deo njih je produzio za Rovinj, dok se deo vratio kuci. Posto su oba puta, i nas i njihov bili planirani poprilicno unapred, a bili smo upoznati o istim, ostao je neki dogovor da se negde sretnemo ako se ukaze prilika. Zile i ja smo bili u redovnom kontaktu pa je logicni sled bio da se vidimo, kad smo se vec preklopili. Dogovor je pao i poce pakovanje. Plan je bio da se nadjemo u Rovinju, izblejimo par dana i vrnemo se kuci. Ni od toga naravno nije bilo nista, posto smo zavrsili na Jadranskoj magistrali i u Sarajevu . Gmind - Lihtenstajn - Rimini Duzina: 812km Posto smo prosli kroz svaku zemlju koja nam je bila u blizini, greota bi bila da ne posetimo Lihtenstajn i San Marino, tako da smo krenuli da se nadjemo sa drugarima... al preko male krsne . Dogovorili smo se da se nadjemo za dva dana u Trstu i da zajedno odatle odemo do Rovinja, gde nas je cekao bungalov, naravno u kampu. Ne bi bio red da se prekida tradicija. Cudno je kako ti je svaki put sve lakse i lakse da se spakujes i napakujes . Lihtenstajn GSP Kafic Idemo dalje, sve brze i brze .... Opet neke planine Drugari extremni Stigosmo Ostale slike na link-u

Omaha Beach- Caen - Gmind Duzina: 1010km Ustadosmo i na brzaka se spakovasmo. Resili smo da doruckujemo u Kaenu. Kao sto rekoh, samo decija radost za dorucak. Posle "obilnog jela" nastavismo dalje... Tako blizu, a tako daleko . Marija mi nikad nece oprostiti sto nismo svratili u Pariz. Jbga nije bilo sanse ovaj put. . Idemo dalje dok grad svetlosti ostade iza nas, neonjushen Opet guzva i novi drugar sa sapatnicom, vozlili smo se sledecih 100-ak km. Guma je podlegla posle skoro 20 000km. Pre pocetka sam stavio nove Metzeler Turance, i prezadovoljan sam sa istim. Do sada sam trosio EXP verziju, ali je definitivno stari model ono sto mi je leglo k'o budali samar. Od 1-49 stepeni smo imali temperaturni raspon, kisa, makadam, sljunak, blato, svasta nesto, cutale su i drzale podlogu . Dodje i Nemacka napokon, a meki krevet i odmor od par dana se blizio. Ziveo autoban koji nam je omogucio da sto pre sjashemo Dovukosmo se u Bazu raspakovasmo i... schlafen! Ostatak slika na link-u