Ove informacije su i meni trebale, plus i od mene Mind. I ja cu skoro sigurno da kontaktiram Ivana za isti vizir, mada uzeo sam tvoj tel. pa cim nahvatam vremena cimacu te da se vidimo da pogledam uzivo kako to izgleda.

@Mind Resetting Ovaj za XT pristojno izgleda za razliku od vecine koje sam nasao po netu. Jel ima neka slika kako to izgleda na motoru? I kad si dogovorio da ides kod Ivana, vidim da si iz NS pa bih voleo da se nadjemo da vidim uzivo kako to izgleda kad bude gotovo? Ako moze na pp koja je cena toga.

Ne vredjam se, cak naprotiv, svaki savet je dobrodosao Ne znam ko je vlasnik. Ta je meni izmakla za dan, vec mesecima sam trazio ocuvan primerak za sebe i bas tada kada se ona pojavila u oglasima ja sam bio na moru pocetkom Septembra. I cim sam se vratio tog dana zvao prodavca i kaze covek otisla juce za BG

Upravo takav mi je plan. Ja svez vozac a i motor ko nov, planiram prvo da se utreniramo i zavolimo na asvaltu a kasnije cemo na livadu. Greota bi bila da je izgulim ovako nasminkanu Ali svakako cu se javiti ekipi kada se budu skupljali da se upoznamo Nego sa slike bih rekao da je ova tvoja ona sto se prodavala u NS pre koji mesec?

Hvala svima na cestitkama i izvinjavam se sto se nisam ranije javio. Juce je bio blesav dan, u 4 ujutro krenuli za Zajecar i oko 8 ja upoznah svoju novu ljubimicu. Motor je zaista prelep, stanje fabricko! Kako prethodnu noc nisam oka sklopio od uzbudjenja, kada smo se vratili i sve zavrsili samo sam se onesvetio u krevet od umora, zato se tek sada javljam. Posto su se utisci malo slegli mogu da kazem da sam prezadovoljan i presrecan Sve pohvale za kolegu Zorana (Corta), sve je bilo kako je dogovoreno i zavrsilo se na obostrano zadovoljstvo Ja sada cekam malo lepse vreme da krenem da se upoznajem sa Yamahicom i unapred se radujem druzenjima sa svim kolegama.

Kredit je legao i pare su u dzepu, potvrdio sam kolegi Zoranu da se druzimo u Subotu... A meni ovo ljudi prvi motor! Od kad sam se prikljucio ovom forumu pre 4 godine kombinujem kako da kupim jedan i konacno posle mnooogo peripetija i cekanja dodjoh i do toga. Sad skacem do plafona od srece, ko ce izdrzati jos dve noci Sto se off-a tice, iskustva nemam ali zelju imam i te kakvu. Zato uostalom i kupujem enduro motor, pa da mogu da kombinujem asvalt i livadu, tako da druzenja ce biti sigurno!

Samo da se prijavim ekipi, upravo sam zavrsio razgovor i rezervisao motor... Yamaha oglas Danas podneo papire za kredit, tako da za par dana da se realizuje i postajem drug clan

Vazi se! Ma samo da nadjem neko dobro magare da kupim pa cemo se mi jos kako druziti

Taj sam Fiat Tempra zelena.

Jutros prolazim pored pumpe kod merkatora, stoje dve Yamahe i ja pokazujem devojci "vidis ovu plavu, e takvu hocu da kupim", i onda razmisljam, cekaj malo ja sam vec video negde ove motore... Ekipa garant uziva u ovom fenomenalnom danu za voznju, bas vam zavidim!

@LeGeNd Taj je prodat, meni izmakao za jedan dan, proslu subotu se vratim sa mora i odmah zvao coveka, kaze prodao se u petak, otisao za BG cini mi se.

Po komentarima na yt a i samog lika koji je postavio video, motori a i auto su se zaustavili zato sto je kolona u suprotnoj traci zapravo predstavljala sahranu.

Imam i ja jedno pitanje za gospodina Jasminka ili neko drugo upuceno lice, ne pogadja me licno posto sam stariji i imam punu A, ali pitanje je proisteklo iz rasprave sa jednim kolegom, a mozda pomogne nekom drugom. Naime ako je neko polagao za A do 31.12.2010 on bi, ako ja u necem ne gresim trebao da je dobio uverenje iz autoskole da je zavrsio obuku za A kategoriju. E sad ako je iz bilo kod razloga zakasnio sa vadjenjem dozvole a sa druge strane kaci ga novi zakon sa godinama, on bi dobio A1 ili A2. Nakon godinu ili koliko je vec potrebno vremena da li bi on mogao da ode sa istim tim uverenjem i da trazi novu kategoriju (nemogu da se setim da li nam vracaju uverenje prilikom vadjenja dozvole ili mozda postoji mogucnost da AS izda kopiju uverenja) tj da li postoji rok na vazenje uverenja o zavrsenoj obuci tj polozenim ispitima? Posto kada odemo u sup i trazimo upisivanje nove kategorije oni me nece pitati da li sam ponovo polagao, vec samo traze uverenje... Isto bi moglo da se pita i za ljude koji su polagali nakon 31.12.2010? Tj da li je u uverenjima koja su dobijana u auto skoli pisano da su zavrsili obuku za A1/A2 u zavisnosti od godina ili je uverenje izdavano na A kategoriju a u supu su izdavali dozvolu u skladu sa godinama? Sa druge strane ako se prilikom vadjenja dozvole uverenje zadrzava a nepostoji mogucnost za vadjenje kopije, ili ukoliko postoji vremensko ogranicenje do kad uverenje mora da se iskoristi onda ova prica pada u vodu.

Nije los mada, to je stvar ukusa, ja i dalje vise preferiram naked model sa okruglim farom, kao npr onaj sto je kolega Unas okacio.

Ako bi mogao neko ko prati zakone i siguran je u cinjenicno stanje da prokomentarise ovo o cemu prica Hogar... Ja sam bio prilicno ubedjen da je po novom zobs-u i kod nas izmenjen pogled na tu situaciju i da vise ne vazi ona stara da je uvek kriv onaj od pozadi. Vec krivicu moze snositi i onaj koji je zakocio ako je to ucinio naglo i bez potrebe. Mislim interesuje mi da li se zna da je iko kaznjen po tom osnovu ili je to samo izgovor za nekaznjavanje onih kojima se moze...

Tekst i opisi odlicni, procitah sve u dahu, ali slike...

Prvo jos jednom da se zahvalim svima na pohvalama, zaista znaci ovakom novajliji kakav sam ja Necemo samo da citamo i gledamo, valjda cemo se zajedno vozati i druziti A deda je kao i svaki iskusni matorac pogodio u centar (zenidba, obroci, motor) samo je malo obrnuo redosled. Naime kao sto sam vec pomenuo u zivotu mi se konacno neke kockice slazu kako treba, tako da... od danas sam na dijeti, ako bog da na prolece cu kupiti motor, a odma nakon kupovine motora pocinjem da zivim sa devojkom a znamo sta posle toga sledi (mnogo godina smo vec zajedno, duze nego mnogi danasnji brakovi) Tako da se nadam da cu vec koliko dogodine biti u prilici da delim sa vama nove moto avanture.

Ja sam bio tamo od 7 do 18 juna, znaci sam pocetak sezone. Prevoz busom i smestaj me izasao 115e. Sobzirom da se prevoz racunao oko 60e, znaci da je 10 dana nocenja bilo 55e a i kad sam se raspitivao u privatnom smestaju trazili su oko 6-7e za noc. Cene u prodavnicama su varilale u zavisnosti od vrste proizvoda, ali generalno gledano sve je u proseku 2 puta skuplje nego u Srbiji, ili vise. Na ulici onaj fisek girosa je kostao 2-2,5e a u restoranima najjeftinija jela su bila od 7e, neki prosek oko 10. Mada porcije su prilicno siromasne, barem za moj ukus, tako da ja bez dve nisam mogao da prodjem a to onda uopste nije jeftino, tako da u restoranima sam jeo svega 2-3 puta. Benzin je bio oko 1.8e

Hvala, hvala svima. Kao sto rekoh ranije, lomio sam se dugo da li da pisem uopste ovu temu, nisam mogao da dokucim da li bi kome uopste bilo zanimljivo. Tako da ove pohvale i podrska mnogo znace i daju podstrek za neka buduca pisanija

Eh znacu za sledeci put, i ovako mi je trebalo dosta da se nakanim da napisem pa reko kad sam vec seo da odradim to u jednom dahu. Smestaj manje vise isto kosta kao i u kontinentalnom delu, ja sam prosle godine bio u Paraliji i bile su iste cene smestaja, isto vazi i za cene na plazi i ostalo, ono sto jeste bilo skuplje u odnosu na proslu godinu to su cene u prodavnicama koje su i do 50% skuplje, mada nisam siguran da li je to do ostrva ili do krize koja trese Grcku. Hehe i ja se nadam da ce to sto pre doci na red

Prvo na pocetku da kazem da ovo nije pravi putopis, pre bih ga nazvao jednodnevnim dozivljajem totalnog pocetnika, a usput cu se potruditi da docaram Zakintos iz mog ugla. Da bi se prica bolje shvatila treba se vratiti 15-tak godina unazad u moje tinejdzerske dane kada sam prvi put otkrio svoju ljubav ka dvotockasima. Vreme kada sam zadivljenim pogledom pratio svaki motor koji bi proleteo ulicama moga grada, kada sam sa uzbudjenjem gledao i tragao za emisijama i reportazama o relijima i slicnim putesestvijima na dva tocka i vreme kada sam sa mladalackom verom sanjao kako cu i ja jednog dana na motoru jezditi svetskim putevima (a i van njih). Na moju veliku zalost, u zamlji u kojoj zivimo, pogotovo tih godina, za momka od 15-16 godina iz radnicke porodice ti snovi su bili potpuno neostvarivi. Zbog svega toga zelje su morale da se obuzdaju I da se primire duboko u srcu i sacekaju neke koliko toliko bolje dane. Prve ideje da da bih konacno mogao sebi da kupim motor su se rodile pre dve godine, nekako u vreme kada sam se i uclanio na ovaj forum. Nazalost stvari su se opet nekako iskomplikovale pa sam bio prinudjen da sve odlozim za jos neko vreme. Ali to je definitivno bila tacka bez povratka kada sam cvrsto odlucio da cu pre ili kasnije kupiti motor. Vreme je prolazilo a ja sam svoju inspiraciju i utehu trazio u stranicama ovog foruma, citajuci opise i dozivljaje kolega od kojih mi je neretko zastajao dah. Konacno sredinom prosle godine skupih nesto para i polozih za A kategoriju sto je po mom misljenju bio prvi i ispravan korak ka ostvarenju mojih zelja. I tu dolazimo do ovog leta 2012 I do razloga zbog kojeg pisem ovaj tekst. Pocetkom juna otisao sam sa devojkom na letovanje u Grcku. Destinacija je bila Zakintos i moram priznati da se nijednom nismo pokajali jer ostrvo je zaista prelepo i ima sta da ponudi onima koji znaju gde da gledaju i potraze. Cim smo doputovali na ostrvo i smestili se posetio sam par rent-a-car agencija jer je plan bio da cemo iznajmiti kola na par dana kako bi mogli da obidjemo ostrvo. I tu se u meni, videvsi i ponude za iznajmljivanje motora, rodila ideja da jedan dan iznajmim motor i njime obidjem ostrvo. Dani su polako prolazili a ideja se u meni kuvala sve dok dva dana pre povratka nisam prelomio i odlucio da cu ga iznajmiti. Razloga za i protiv bilo je puno, sa jedne strana bila je zelja, ljubav i uzbudjenje koji su me pri samoj pomisli hvatali kao groznica. Sa druge strane tu je bila devojka koja je (ako cemo iskreno s’razlogom) zazirala od cele ideje sa motorima i prilicno se plasila za mene, ali opet pokazala je dovoljno snage da razume moje zelje i da mi nepravi previse problema oko ideje sa motorima. Ipak nije mi bilo drago sto cu je u toku odmora naterati da toliko brine i strepi. Takodje tu je bio u unutrasnji oprez i da kazemo pozitivna trema. Citajuci stotine stranica ovog foruma bilo mi je jasno da je voznja motora donekle stavljanje glave u torbu i da ne treba stvari olako shvatiti. Treba reci da je moje iskustvo pre svega ovoga bilo minimalno, svojevremeno par krugova na drugovoj zoljici i par casova na skuteru prilikom polaganja za A kategoriju. Od motora sa menjacem samo sam jednom prilikom napravio krug na drugovoj Yamahi dt80. I tako krenem ja u potragu za motorom koji cu iznajmiti ali na moju zalost gde god sam pitao imali su samo skutere u ponudi, sto za mene nije bila opcija posto nisam ljubitelj istih (bez namere da bilo koga uvredim). Konacno nakon 4-5 agencija udjem u jednu u kojoj mi rekose da imaju Yamahu xt660r. I opet kazem nije mi bilo svejedno, iskreno nadao sam se necem manjem, ali dobro o modelu znam dosta “na papiru” a posto nisam imao vise izbora prelomih i iznajmih ga za sutradan. Mojoj sreci u uzbudjenju nije bilo kraja, malo je reci da tu noc jedva da sam ista spavao. Jutro, na brzinu popakujem u ranac par stvari koje sam smatrao potrebnim, nesto malo grisina, vode i pravac agencija. Stizem tamo u dogovoreno vreme ali na moju zalost motor nije jos stigao, covek zove proverava, navodno za 15-tak minuta treba da stigne. Sednem da cekam ali nervoza mi neda mira, setam, cupkam, razmisljam sta cu ako me ispale posto drugi nemogu pronaci odma a sutra putujem. Posle nekih pola sata kada sam se vec blizio tacki kljucanja na moje veliko olaksanje ugledah u daljini Yamahu, iz nekog razloga istog momenta sam bio siguran da je to ta namenjena za mene. Dobro, nervoza prosla u momentu ali od uzbudjenja hocu da odskocim od zemlje, na brzinu zavrsavamo papire i onda posto je bila agencija nije mi dato da biram, nego mi je zaposleni po svom nahodjenu izabrao neku ultra komicnu kacigu koja mi je stojala kao piletu sise. Nasmejem se, dohvatim kacigu i pravac ka motoru, trema razbija, mislim se u sebi samo da se ne izblamiram. Motor je vec upaljen i ceka, tu se nasao jedan od mehanicara da mi pomogne, pita me usput da li sam vozio ranije motor a ja ga slazem da jesam neki od 500cc nesecam se tacno sta sam naveo. Sedam na motor, kaciga na glavu, copava, ubacujem u prvu i polako da krenem…tup, ugasi mi se masina. Blam, pokusavam da iskuliram, mislim se ajde ok desava se i u auto neki kad sednes prvi put treba da mu osetis gas i kvacilo. Na svu srecu prilazi mi taj mehanicar i pokazuje mi kako da preklopim kljuc dok ga okrecem, da mi nije pokazao ko zna koliko bi se zajebavao i blamirao sa tim dok ne bih provalio. Palim ga, ovaj put malo odlucniji gas, kvacilo malo sporije i krenuh polako. Tako je zapoceo jedan od najlepsih dana u mom zivotu… Na startu dosta zgrcen i oprezan, ali osmeh sa lica mi ni samar ne bi skinuo , teram pravo na pumpu da natankujem motorce. Vracam se potom do apartmana da se pozdravim sa devojkom i tu padaju prve slike. Vidim da je ona zabrinuta ali cuti, ne zeli da mi kvari raspolozenje, jedino me je naterala da prvi put od kako sam na odmoru upalim mobilni i da joj se javljam svakih sat-dva. ^^motorce i moja malenkost Motor mi je bio prilicno visok tako da kada bih sedeo na njemu mogao sam da spustim tek polovinu i jednog i drugog stopala, sto bi rekli knap ali taman da mi ne predstavlja neki ozbiljan problem. Inace visok sam 180cm i 120kg (mali i nabijen ) Krecem polako iz Laganasa(mesto u kojem sam bio smesten) i okrecem na jug, nisam imao tacan plan kuda cu ici ali ideja je da napravim krug oko ostrva. Moje odusevljenje nikako ne prestaje, konacno sam na motoru i vozim, vreme prelepo, vetar me siba, a osmeh od uva do uva. Kao slag na tortu iza svake krivine i zavoja cekaju me prelepi pejzazi i mom zadovoljstvu nema kraja. Moje prvo mesto stajanja je Keri, malo mestasce na jugu ostrva, u cijoj blizini se nalazi vidikovac… A tu je i restoran kod kojeg sam platio prvi danak neiskustvu i neznanju. Naime na tom mestu sam napravio kratku pauzu i tom prilikom ostavio kacigu na desnoj rucici kormana. Kada sam odlucio da krenem zajahao sam motor sa leve strane i posto mi je kao sto sam rekao motor prilicno visok krenuo je da mi se preturi na desnu stranu, i sve to ne bi bio problem da sam mogao da se uhvatim za korman, opusteno bih ga zadrzao, ovako sa kacigom koja mi je smetala na jedvite jade sam uspeo nekako da zadrzim motor da nepadne. Sredim se ja posle toga, kacigu na glavu i da krenem, cvrc, nece da upali, stiskam starter ali motor uopste ne vergla. A ja totalni duduk za mehaniku/motoriku i bilo sta sto ima veze sa popravkom motora. Sve u svemu posle 10 minuta lupanja glave, cimanja pipkanja privuce meni paznju crveni prekidac na desnoj rucici kormana, reko ajde da probam i sa tim, prebacim u drugi polozaj i motor upali iz prve. Ni sada neznam cemu sluzi taj prekidac, po svoj logici je neki prekidac za struju. Sve u svemu motor upalio, ja odahnuo, pici dalje… Inace razlog zasto sam dolazio do tog restorana je sto je u njegovom dvoristu okacena najveca grcka zastava Zastava je zaista impresivna, ostavlja bez daha i tesko je recima opisati njenu velicinu i utisak koji ostavlja, to zaista treba doziveti. Nastavljam dalje na severo-zapad. Inace cela ta zapadna strana ostrva je brdovita, medjutim prepuna malih uvala sa skrovitim plazama, zbog toga preporucujem da se pre obilaska ostrva putem, odradi tura oko ostrva brodom, jer se na taj nacin najbolje stekne osecaj gde je sta i sta bi voleli da obidjete. Putna mreza u tom delu ostrva nije gusta, u losem je stanju i sto je najvaznije totalno neobelezena, tako da je prilicno lako izgubiti se kada tuda idete prvi put. Vozeci se tako nailazim na jos jedan od pejzaza koje pozelim da pribelezim fotoaparatom, stajem i gasim motor, vadim fotoaparat i u tom momentu iza krivine nailazi mali auto koji po nalepnicama odma prepoznam kao iznajmljeni. U autu bracni par, 50+ godina, ugledaju mene i zaustavljaju se, krece prica i ja saznam da su iz Engleske i da su veliki zaljubljenici u motore. Posle par minuta razgovora gospodja se ponudi da me slika sa motorom i ja pristanem. I tu ja placam drugi danak neiskustvu ili ti blamaza drugi deo. Godpodja izlazi iz auta a ja sidjem sa motora da joj dodam aparati i pokazem joj kako se koristi, vracam se do motora i… kako sam motor parkirao uz samu desnu ivicu kolovoza kada sam ga zajahao (sa leve strane) inercija me naravno opet ponese na desno a kako sa desne strane nije vise bilo puta, vec zemlja koja ide blago nanize, motor i ja sa njim se prevrcemo i padamo. U padu uspem da skocim sa njega nekako da me ne bi poklopio. U sledecem sekundu vec sam na nogama, kazem zeni koja se bila malo uplasila da mi nije nista, sramota me od ljudi krenem da podignem motor i tada prvi put shvatim i sta znaci tezina motora pri dizanju. Znao sam za tehniku dizanja motora iako mi ona nije bila potrebna u ovom slucaju, ipak sam i ja potezak i imam snage, tako da sam ga digao klasicno, ali sam ipak bio iznenadjen tezinom. I onda sta se desava, prilazim motoru opet sa leve strane i, i? Cinim apsolutno istu stvar koja se na isti nacin zavrsava. Znaci da neverujem, opet skacem, dizem motor sto brze, da mogu u zemlju bi propao, zena mi kroz smeh kaze a da slikam ja tebe pored motora, i ja pristajem… ^^savijen desni retrovizor i moja torba u pozadini dovoljno govore Zahvaljujem ljudima, pozdravljamo se i oni nastavljaju svojim putem. Ja se okrecem idem prema motoru… i cik pogodite sta sam uradio?! Naravno da neveruje covek ali ja uradim po treci put istu stvar, i naravno opet zavrsim isto, ovaj put lezim na zemlji, smejem se ko blesav i neverujem kakva sam budala ispao. Inace totalno netipicno za mene jer sam od onih ljudi koji su uvek spremni i koji se u svakoj situaciji snadju, ali eto valjda, motor, uzbudjenje… kada sam pricao drugovima svi se pocepase od smeha. I ustanem ja tako po treci put, dignem motor i odguram ga od proklete ivice i konacno nastavim putesestvije. Sledecu pauzu sam napravio u maloj ali prelepoj uvali, koja se zove Porto Vromi. Tu sam pozeleo i da se okupam ali sam tek tada shvatio da sam zaboravio kupaci, pa je palo kupanje u gacama. A voda cista i hladna kao led, imao sam vise puta prilike da se zimi kupam u Dunavu ali ovo mi se cinilo hladnijim. Posle kupanja i osvezavanja u obliznjem baru nastavljam put i stizem na vidikovac iznad najpoznatije plaze u grckoj (tako barem kazu). Plaza se zove Navadjo i do nje se moze doci samo vodom, sto smo mi i uradili prilikom obilaska ostrva brodom. Tom prilikom smo na plazi proveli oko sat vremena i istina je da nisam video sve plaze u Grckoj ali ova me je definitivno ostavila bez teksta. Tih sat vremena cinilo mi se kao da sam naleteo na raj na zemlji. Beli pesak i kamen i svetlo plava boja mora, jedan od onih momenata kada nateram sebe da zaboravim sve ostalo i potrudim se da zapamtim svaki detalj kako bih ga se secao celog zivota. Krecem dalje ka severu ostrva i na moment se gubim I konacno stizem do najsevernije tacke ostrva, tu se nalazi svetionik od koga sam mnogo vise ocekivao jer su ga mnogi hvalili i preporucivali za posetiti, ali na zalost on je sada pod vojnom upravom i nemoze mu se prici. Pogled na sever I susedno ostrvo Kefaloniju U blizini je i prilaz gde se mogu posetiti Plave pecine koje su prilicno zanimljive ali posto sam ih video sa broda prilikom obilaska ostrva odlucio sam da se tu ne zadrzavam. I onda mi je paznju privukao znak za jedan sporedan put i ja se odlucih da krenem tuda sto se ispostavilo kao odlicna ideja jer dodjoh do… Mali restoran/motel sa kojeg je pucao jos jedan predivan pogled i gde odlucih da napravim duzu pauzu… Mesto je inace poznato po tim vetrenjacama koje su luksuzno opremljene (nisu mi dali da udjem unutra posto su bile zauzete tj iznajmljene) i u koje je obicaj da dolaze mladenci. Cena je inace pre krize bila 400e za noc a sada je 120e (neznam koliko je verovati toj informaciji, meni je to ipak malo neverovatna cena ali dobro) Tu odlucih i da malo dopunim baterije, od svog uzbudjenja tog dana totalno sam zaboravio i na glad i na zedj, pomfrit mi je pao kao kraljevski rucak, takodje popih I dva soka ali to ne bi dovoljno pa je pala i dvolitra vode. Osvezen I odmoren krenuh polako na jug istocnom stranom ostrva Predeo se polako spustao da bi juznije potpuno presao u ravnicu. Usput sam i dalje nailazio na male uvale i plazice koje su dusu dale za izlezavanje i otpadanje. Ostatak puta je bio prilicno monoton, tako da sam do glavnog grada Zante-a stigao jako brzo ali odlucih da se ne zadrzavam nego produzih i vrlo brzo se nadjoh u Laganosu odakle sam i krenuo. Devojka je sa nestrpljenjem cekala i ja joj uz kafu i na brzinu ispricah par utisaka ali nisam imao mira i sedoh opet na motor da se provozam i da iskoristim jos malo vremena sto mi je ostalo do kraja dana. Vratih se do Zante-a i izadjoh na vidikovac iznad gradica… i isti pogled snimljen par dana ranije ali po noci tu se nalazi i mala crkva i tu odlucih da stavim slag na ovaj savrsen dan Bilo je vece kada sam stigao do agencije da im vratim motorce, tuga me stisla ali morao sam da se oprostim od njega. ^^jos jedna slika za secanje I tako je izgledao prvi dan na motoru iz ugla jednog totalnog pocetnika. Ja sam bio presrecan jer su bila ispunjena sva moja ocekivanja. Takodje moram reci da su mi mnogo znacila i neka iskustva koja sam procitao ovde na forumu. Na vise mesta starije kolege su govorile da u krivini treba gledati ka izlazu i moram priznati da kada sam se setio toga i poceo da primenjujem drasticno se promenio nacin na koji sam prolazio kroz krivine, sve je islo sigurnije, lakse i brze. U jednom momentu sam imao priliku da osetim kako je to kad prokliza zadnji kraj, u krivini sam naleteo na deo koji je bio posut peskom, na srecu cim sam presao preko njega guma je uhvatila, malo cimnula i ispravila me. Zaista neugodno iskustvo ali nisam se previse iznenadio i uplasio jer sam u momentu znao sta se desava opet zahvaljujuci pisanju kolega. I naravno kaciga, ultra smesna, ali i u ovom prvom danu sam imao prilike da se uverim u njenu korist, spremajuci se da preteknem neki kamion, prisao sam mu i u tom momentu ispod tocka odskoci kamencic i pravac meni u glavu, kaciga odradila poso. A motor, eh sta reci, meni je enduro uvek bio prvi izbor tako da mi je bas legao, jedan cilindar, zivahan, gas prima ko blesav. Malo trese i moram priznati da sam na kraju dana imao blesav osecaj u rukama, ali nije nista previse, a verujem da sam I ja malo doprineo tome iz dva razloga, prvo zato sto sam dobar deo dana iz neiskustva i uzbudjenja verovatno prilicno stezao korman, a druga stvar je sto mi se, opet iz razloga sto nisam navikao, mnogo cesce desavalo da naglo i neravnomerno dajem gas sto opet dovodi do cimanja ruku. Sto se tice Zakintosa meni je ostrvo prelepo i moguce je da cu jednom opet otici. Treba napomenuti da definitivno treba doci svojim prevozom ili kao mi iznajmiti neki jer je to jedini nacin da se ostrvo upozna na pravi nacin. Istina je da su Englezi malo dosadni ali oni u principu gledaju svoja posla i nece nikoga dirati. A i njih ima najvise u Laganosu mestu u kojem sam bio i koje je dusu dalo za mladez i one koji hoce da luduju po celu noc, jer na glavnoj ulici ima 50-tak klubova u kojima je tokom noci ludnica. Za ljude koji bi to da izbegnu tu je Tsivili, mesto koje se meni jako dopalo, daleko mirnije a opet ima i tu mesta za one koji bi hteli uvece da se provedu. Ono sto je mene iznenadilo na Zakintosu jeste blesavo plava boja mora koju nigde ranije nisam video. U nastavku je jos par slicica od predhodnih dana kada smo obilazili kolima… Zante je zanimljiv za obici… glavni trg u zante-u, u pozadini se vidi vidikovac sa crkvom(i naravno moja laksa polovina i ja) setnje uvece uz obalu Jedna od velikih I popularnih plaza, doduse u jutarnjim satima pa nema zive duse… Takodje popularna plazica ja i Xigija, poznata po sumporu koji ispustaju stene u blizini, kazu dobro utice na kozu sto je moja devojka odlucila da proveri.. Sto se mene tice to smrdi na pokvarena jaja i iskusno sam sacekao u baru koji se nalazi iznad plaze ^^jos jedan nezaboravni trenutak ^^jedan od mnogobrojnih restorana sa pogledom ^^hrane ima i dobre i lose ali ko zna da nanjusi... Tu je i malo ostrvo u blizini Laganosa, koje je sa kopnom povezano mosticem Mene je odusevilo jer izgleda zaista ususkano sto bi devojka rekla, upad na ostrvo preko dana je 4e sto je mala cena za dozivljaj kao i mir koji se dobije jer nema guzve. Inace ostrvo je poznato po “belim” zurkama koje se tu odrzavaju, ona varijanta kada svi dolaze u belom pa prskanje bojama I slicno, ali to nisam video jer nisam hteo da dam 25e za upad i casu sampanjca… mislim stvarno! Toliko o Zakintosu, ako neko ima neko pitanje nemojte se ustrucavati posto mi je sada jos sve sveze. A sto se tice mene I motora, pa recimo da se kockice polako slazu, tako da samo ako se nedesi nesto “nedaj boze”, sledece sezone cu i ja konacno voziti motor, najverovatnije neki kle500 ili xt600 ili nesto slicno ako uleti povoljno. PS. Ko je izdrzao da procita sve ovo ja se izvinjavam ako sam smorio sa ovoliko teksta

BAJKER ;D Pozdrav svim ljubiteljima motocikala, evo konacno i ja da se zapljunem iako vec duze vreme citam forum kao gost... Ja sam Branko iz ns-a. Jos kao klinac mastao sam da cu jednog dana kupiti svoj motor i konacno mogu da kazem da taj momenat vise nije tako daleko... Fax se blizi kraju, smesi se i posao pa ako bog da zdravlja dogodine ce se skupiti para za neku masinu. Ljubitelj sam enduro motora i kako stvari za sada stoje tipujem na KLE-a, citam forum i svi kazu da je solidan za pocetnike, sa druge strane kubikaza do 500cc odnosno jeftinije registracija sto je vrlo bitno u mojoj situaciji. A opet nisam za divljanje na motoru, vise sam za uzivanje u voznji i razgledanje okoline, po svemu procitanom to je idealan motor za mene e sad videcemo kad navatam nekog da probam jedan. Ako neko ima jos neki predlog za motor koji je slican KLE-u a da bi mi mozda odgovarao sa mojih 180cm/110kg otvoren sam za sugestije.