Peti dan avanture osvanjava osuncan, te mi rano izjutra lagano nastavimo dalje: Opet natrontavanje jer je temperatura oko 10og podeoka, fotkanje sada po danu da bi docarali zaista prijatan ambijent i lepo uredjeno etno konaciste: pakovanje na scoot, mahanje drugarima i pravac Valjevo sa idejom dorucka u na daleko poznatoj kafani kod Bore(Rosulje)... Put ka valjevu od Osecine je jednom recju SAVRSEN kao i svi ostali veci magistrlni prilazi Valjevu!!! Ne znam ko je za ovo zasluzan ali sjajan poduhvat!!! Na zalost Kafana kod Bore ne radi te utehu i dobar obrok trazimo u lovackom domu na samoj Kolubari. Odlicam ambijent, malo uspavana basta kako je nedavno osuo pljusak, dobra klopa i zaista prijatan cenovnik Opste je zapazanje da su cene u odnosu na beogradske po kafanicama za 30-40% nize ako ne i vise!!! Naklopani, nakon vozikanja po Valjevu put nas po planu vodi ka Koceljevi magistralnim putem ka Sapcu! Put SAVRSEN kao staklo!!! Put vodi po brdskim predelima kojima se opet vozi jako brzo! Prolazak kroz ocevo rodno selo, kraj majcinog rodnog sela, Koceljevu i stizanje do Draginja kraj koga je manastir Kaona!!! Na prelepo uredjenom jezeru docekuju nas pomalo besne guske iziritirane velikim brojem ljudi ali se sve zavrsava glasnim sistanjem, mahanjem krilima i poziranjem Nastavak setnje po manastirskom dvoristu koje je impozantno, ostavlja bez reci: Nakon izuzetno lepo provedenog vremena u obilasku manastira nastavljamo...ka Vladimircima. Usput opet stajanje kraj puta radi odmora uz kaficu i posete etno seocu Knezevi konaci: Nastavak poznatim putevima i dolazak na polaznu tacku kasno popodne! Rezime: 5 dana, 4 noci, prezivljena sva godisnja doba, 806 odvozanih km, hondica sluzila ko bombonica, dugogodisnja cura postala verenica , savrsena avanturica i nadam se vama ne preterano dosadna pricica. Veliki pozdrav svima! Slavica i Arsica

i nakon nekog vremena red je i da se ovo putecastvije lagano privede kraju Jos jednom hvala od oboje svima vama na lepim zeljama i vise nego interesantnim komentarima krenusmo sa Mokre gore putem ka Bajinoj Basti, bacamo jos jedan ceznjiv pogled na Drvengrad i laganim gasom ostavljamo Taru iza sebe i puni dozivljaja hitamo ka nasoj novoj etno destinaciji... usput jos jedan poduzi tunel al sam pred njim samo lagano uzdahnuo jer sam taj zadatak vec uspesno obavio pre ulasku u Bastu je odvajanje za manastir Racu, omasaj skretanja te hitro okretanje za 180 stepeni vraca nas na pravi put koji nas dovodi do ovog izuzetnog zdanja... usput je brdo resilo da klizne na drum te je ta cudna simbioza izgledala 'vako: Nastavak je ka Bajinoj Basti gde smo samo na kratko zastali i ponovo pogledali kucicu na Drini, a potom hitro nastavili nazad uz Drinu sve do Ljubovije. Ideja je bila dostici novo etno konaciste koje je bilo u Osecini kraj Valjeva! Put do Ljubovije je odlicnog kvaliteta, a krivine uz Drinu samo pojacavaju uzitak predela i voznje! Prolazi se kroz naseljena mesta ali se vozi izuzetno brzo! Racunam da sam se drzao zakonskog ogranicenja od oko 80-100km/h, a sve prilagodjeno uslovima na putu Elem, po pristizanju u Ljuboviju, razmisljamo o poseti Soko gradu ali to ostavljamo za drugi put... put nas vodi ka Peckoj - eh tu pocinje surova borba sa rupama! Bogme put je kardinalno los u duuugackoj deonici! Pri penjanju serpentinama ka selu Carina nailazimo na dosta ostecenog kolovoza i odrona ali i vrhunskih pogleda na okolinu!!! U suton stizemo na odrediste: Gde nas gladne i umorne docekuje ekipa koja nas pocascava tako dobrim GULASEM da ce nam njihovo gostoprimstvo, drustvo i hrana ostati u dugom secanju!!! Na zalost ne secam se ni jednog imena Svi su bili u pratnji mladjanoj fudbalskoj ekipi koja je bila na lokalnom turniru u Osecini! Jos jednom im Hvala svima :care: Nakon krkanja i cavrljanja do dugo u noc odosmo na pocinak!

Uh nisam davno azurirao ponudu... sramota! evo evo... 07. maj - sreda - od 20:00 predstava sviraj to ponovo sem - moja ocena 8/10!!! odlicna! 08. maj - cetvrtak - Transilvanija - moja ocena 8/10! Pa aj'te dok je vreme napolju jos uvek nepredvidivo! Dobro mi dosli!

Ovo mesto svaki pravoslavni Hriscanin treba da obidje! Nakon krace ture po grckoj nastavicu pricu o tari ***Sve najbolje zelje za brz oporavak kolezi!***

Zahvaljujemo svima na cestitkama i lepim zeljama! Vec smo na sledecem putovanju... ka Grckoj - Meteorima, ovaj put busom Pozdrav ekipi od nas dvoje!!!

... Sada vec dvoje ozbiljnih ljudi nastavljaju klackanje Sarganskom osmicom Dolazimo do poslednje stanice Sargan - Vitasi Nakon pauze od 20ak min. krecemo nazad istom trasom al sa usputnim zaustavljanjima radi fotografisanja na raznim usputnim vidikovcima... Zatim stajanje na vidikovcu ludi kamen koji je toliko bio okupiran da nas dvoje ne stigosmo da zauzmemo poziciju... ali neka bice vremena i za kamenje zatim lagano spustanje ka pocetnoj stanici odakle nas ceka nastavak naseg etno putecastvija! blatnjava hondica nemade kad da dobije spa tretman klasika navlacenje svacega na sebe.. temperatura 10ak stepeni - sincano i vedro! i cekanje da jos jedared vidimo vozic usput: lagani gas, sledece odrediste bajina basta, ljubovija, skretanje ka osecini, nocenje u etno selu! ...

... Ukrcavanje i lagani gas dizel lokomotive povlace nasu kompoziciju dalje... a sada krece dramatika zasto sam curu poveo Ulazimo u prvi tunel.. ja nervozan.. kratak majku mu pih... klackamo se dalje, cekam, virkam kraj vagona... prilazimo tunelu vidim tablu na ulazu...duzina dovoljna... SAD JE TAJ TRENUTAK!! U mraku preturam po dzepu, hvatam curicu za rucicu i ... pri pojavljivanju prvog svetla curica rece DA Zbunjen ja, zbunjena ona... ajmo da sednemo... Cudni pogledi, emocije, osmeh, od tog trenutka dotadasnja dugogodisnja cura mi postade verenica Kako i sta dalje bok te ...

... Nakon dolaska na stanicu i zavaljivanja tank torbe i ranca recepcionarki u hotelu, malo setkamo i slikamo se okolo... Vreme perfektno! Turista gomila! Kazu nam da nema mesta za sedenje ali ce neka grupa decice izaci negde usput pa cemo moci sesti... i lagani polazak: Na zalost kompoziciju nije vukao cuveni cira vec dizel lokomotiva al sve jedno... na sarganskoj osmici smo! Vozic krece.. stojimo izmedju vagona napolju.. Sunce przi, prohladno al nama savrseno! Menjaju se pejzazi, tuneli jedan za drugim... Prva stanica nakon 20ak minuta voznje... Jatare, izlaze decica, mi i dalje izmedju vagona, super nam nema potreba za sedenjem Krace zadrzavanje i nastavak voznjice! E sad sledi i finalni deo ovog putovanja odakle je i potekla moja ideja za svime ovime ...

... Po slobodnoj proceni tucanika je bilo oko 10ak km al je svaki predjeni bio uzitak!!! Blato, klizanje, panicna cura, pogled i to kakav, sneg po putu, ugazeni tragovi sumarevog auta... opsta divljina - ma savrseno! Za secanje! A celave gume skutera po snegu sve ovo cine jos uzbudljivijim Ruta je izgledala ovako: Nakon stizanja u Drvegrad opustamo se laganica, raskomocujemo i ponovo osecamo ko pravi turisti U restoranu doruckujemo i to ni manje ni vise nego najbolju pitu savijacu koju je moja cura ikad probala! I to sa domacim kiselim mlekom! Uzitak vrhunski da nisam stigao ni da uslikam al je zato umailjata rundava maca umela da ceni kvalitete domace pite hotela sa 4*. Ceo kompleks je inace hotel sa 4* pa je i sve u njemu odlicno.. ulaz je 250 din. po osobi! Imamo malo vremena za setkanje i nakon uzivancije, nastavak ka polaznoj stanici na daleko poznate Sarganske osmice! ...

... nastavak price... 12.04. dan cetvrti naseg putecastvija. Prethodno vece gledasmo prognoze i na svakom sajtu bese drugacije... Ustajemo sa nadom u najbolje i bi tako! Pakujemo stvari, virim na spoljni termometar temperatura 3 celzijusa, napolju izuzetno suncano. Odlicno!!! Spremaj stvari, pakuj sve na skut i pocinje seoba u toplije krajeve Prethodnih dana u caskanju sa mestanima raspitasmo se kako najkrace stici sa mitrovca do Mokre gore? Objasnise mi gde kako, kazu put nije asfaltiran ali je ok... Poceo Velja da nasipa za svog mandata i tako ostade.. greota! Prateci upute o kretanju i skretanjima dovatimo se makadama ka Mokroj Gori! Eh tu pocinje prava avantura Prvi veeeliki uspon i skretanja sa kratke asflatne deonice je uh... po gasu, lagano, zadnji kraj kliza.. cura panici.. popesmo se nekako, deonica od svega 100ak metara... Stizemo nekako do proplanka i mesta Sekulici i tu bas lepa drvena crkvica... Aj lagano na dalje makadamom! Napominjem da taj put i kad je lepo vreme retko ko koristi.. Na nasu srecu mozda je jednom prosao sumar ladom nivom te je ugazio sneg po makadamu Ma extra dozivljaj... neponovljiv! Neopisiv!!! nakon kilometar nailazimo na takav uspon od jedno 300m sa koga je voda sprala rizlu te su ostale solidne dzombe... krenem lagano, kliza zadnji tocak, po gasu, kliza prednji, desna noga u blato, leva u blato, gas.. cura me stegla, cepa rizla i blato na sve strane.. malo noge, malo gas.. lagano izadjosmo uz uspon.. uh stadoh da stresem blato sa cipela i nogavica.. sva sreca pa je sneg i zelena trava okolo - idealno za ribanje cipela nakon malo voznje boljim blatnjavim putem dolazi nagrada... odma poziranje! nastavak putem preko prevoja... poneko odmoriste ne znam za koga al rekose mestani da je popularna biciklisticka ruta! nakon kilometar-dva ASFAAALTTT!!! kod same ski staze Iver i planinarskog doma Mladost na dalje laganica spust odlicnim asfaltnim puticem.. porizlanim al odlicnim! i dolazak do cilja itd...

i prodje noc druga i bi dan treci... 11. april - tesko majku mu spavati, a da se vatrica sama lozi... ccc niko mi to nije napomenuo... opet se posmrzavasmo... ustajemo lagano oko 8 nicim izazvani orni za voznjicom i razgledanjem, trpam drva u vurunu, navucene roletnice na prozor, tumaramo po kupatilu... Ja junacki otskrinem roletne kad moja cura uz blagi krik... nemoguce!!! E u PM.. sta sad veje iz sve snage... kuku nama pa sta cemo sad.. do kad cemo ovako... al sta je tu je.. druge nam nema za danas te se ja dovatih dopremanja drva, a cura se dohvati grudvanja samnom nezasticenim i nespremnim... ostavih kameru te se bacih na ratovanje... onda malo zimskih radosti odmor od aktivnosti uz setni pogled u daljinu sa pitanjem sta dalje nakon kratkog predaha bacismo se na radove U tom shvatismo da nikada zajedno sneska nismo napravili te je ovo bio i specijalan momenat nase veze a bice ih jos Od silnih zimskih radova ogladnesmo te sta cemo... opet u jedinstveni restoran.. pogadjate.. Kacaraaa.. pa daaa!!! Na ulazu je ovakva dobrodoslica te se cura junacki borila... Opet otuzni dorucak... nakon istog nastavljamo sa razmatranjem sta dalje... ajmo nazad do smestaja... a bilo je toliko ideja.. prosetati do vidikovca kozja stena, otici do zaovinskog jezera.. kaludjerskih bara... ako se stigne do kremne.. eh iduci nazad usput primecujemo da sneg prestaje i da je temperatura u plusu... mozda se i otopi ovih dana.. mozda putic ka smestaju bez ideja zavaljujem se u krevet i bojkotujem... padam u dremez do 14h... otvaram oci cura nervozna sedi na fotelji pilji u mene i pita se dokle cu da dangubim... Ja se lagano pridigoh i reko aj u izvidnicu napolje.. vidim otoplilo, 4 stepena, sneg se masovno topi, staza prohodna do asfaltiranog dela, reko aj da probam da se provozam da vidim kolko honda i power pure klizaju po snegu... uh bogme klizaju.. savrseno ne prijanjaju za podlogu Ali drzajuci se tucanika sidjem do dole, na asfaltu skoro da i nema snega, skontam da je dosta dokonije i da je red da se bacimo na voznju... Vratim se po curu, natrpamo se opreme na sebe i resimo da se odvezemo do kaludjerskih bara... ludost.. napolju 5 stepeni Voznja kroz maglovitu sumetinu... rupicast asfalt, blato sa strane od izvlacenja drveca, rizle na sve strane, sneg kaplje i pada sa drveca... ma idealno za hickokov film, vlaga 110%, temperatura oko 4-5 stepeni, na pojedinim delovima gde ne prodire sunce sneg po putu.. samo lagano. Prolazimo gusci deo sume i na prvom proplanku snega nigde.. sunce se probija kroz oblake... od nagle osuncanosti i rasta temperature sve silno isparava Bogme bese hladno... lagano stigosmo do omorike, ljudi nas cudno gledaju, tumara okolo poneki turista, onde lagana setnjica da nam prostruji krv, par slika i aj nazad na motor da skoknemo do belog bora u kome sam u 1. razredu osnovne skole bio na rekreativnoj... Tamo ama bas nikog napolju... samo cura, honda i ja nakon ravno 30 godina ... opet jubilej Kako na barama ne bese niceg zanimljivog usaglasismo se da je Kremna blizu pa ajmo onako smrznuti tumaciti malo prorocanstva: Mozete videti na slici da je vreme nad kremanskom kotlinom lepo i vedro ali nad tarom.. crnilo!!! Pocinje da pada ledena kisa... Mi brzo pakovanje i pun gas ka nazad reko da uhvatim malo suvljeg asvalta do najblize kafanice.. pa kako bude.. uh.. panika! Madjutim na svu srecu i taj oblak bese prolazan, ode crnilo ka Bosni, mi srecni aj lagano nazad ka mitorvcu! Opet ruta kroz sumu oko 30 km. U tom se vreme totalno razvedrilo i voznja kroz sumu je izgledala carobno!!! Slikano je telefonom kako sam aparat sakrio od ledene kise Stigavsi tako nazad do Mitrovca pitam curu jel se smrzla? Kaze nije i nastavljamo ka Zaovinama! Pejzazi, pogled, priroda, pomalo snega.. savrsenstvo!!! Savrseno!!! Bez obzira na los pocetak dana, sneg, na ozbiljno smrzavanje, dan je i vise nego dobro iskoriscen, a u odnosu na to kako je moglo biti... Onda povratak kuci gde se nas junak ozbiljno uzdrman suncem junacki drzase!!! pognute glave koju mu vratih na ramena, uz lagani face lifting, nastavi svoje bitisanje... A na Mitrovackoj zaravni i pored jakog sunca temperatura je malo niza te se sneg i dalje odrzava Skidanje opreme i lagano otapanje kraj peci Nakon sve akcije ogladnesmo te smo bili odlucni da necemo opet u na daleko poznatu Kacaru vec da cemo u lokalnoj prodavnici nabaviti nesto za veceru... kad mi tamo, a ono medjutim... 17:20h Radnja van sezone radi do tuznih 17h.. tuzni mi aj opet u Kacaru.. o Bogo moj Al sta je tu je.. vecerica pa na spavanje laganica! Sutra se nadamo novom danu, lepom vremenu i novim podvizima! Laka vam noc ...

smestaj je malo modernijeg etno manira al se uklapao u celinu... pec na drva, okolno uredjenje, cepkanje potpale, drveni sto i stolice.. moderni total tv program.. Pogled na odmaraliste onda trenutak neverice pocinje da pada sneg... ma reko visoko smo to je trenutni oblak i bi tako.. pahulje ubrzo prestadose i mi krenusmo u setnju po okolini... Cuvena panciceva omorika: Nezaobilazni, najbolji, jedini, sveprisutni restoran u okviru odmaralista Mitrovac... restoran Kacara! nakon otuzne klope.. u nedostatku gostiju valjda im je i kuvar otuzan kao i ponuda kao i sama klopa... nastavljamo lokalnu setnjicu... Poznati rezervat prirode Crveni potok i u njemu Tepih livada... Prijatna setnja po stazi kroz gustu sumu do livade... Ogradjeni drveni prostor na livadi po kome se hoda i razgleda na kome je napomena da se po tresetu ne hoda Sve samo ne to... klinci u gomilama gaze izmucenu livadicu sve sa idejom da ce osetiti blago uleganje treseta pod nogama... surova komercijalizacija koja za cilj ima kako tako namamiti turiste i upropastiti izuzetno redak prirodni fenomen! Nastavljamo setnjicu po okolini i shvatamo da nema niceg ama bas niceg zanimljivog oko samog odmaralista, a kako ce uskoro mrak odlucujemo da se bacimo u beg ka smestaju i da uz dobro zalozenu vatricu odmorimo malo... propustismo odlazak na neki od vidikovaca... cekamo sutra! ...

hahahah... vrnjacka banja Sta cete.. gresi covek.. mozda sam i ja... bzbzbz

10. april - budjenje oko 8h jer su majstori resili da oprave krov na susednom vajatu. U sobi bilo 'ladno ko u grobu! Vajati se dugo vremena nisu grejali te smo pokusavali isti da ugrejemo klimom kao jedino dostupnom! Surovo smrzavanje je palo u toku noci! Na srecu jutro je obecavalo! Nakon dorucka u etno restoranu polazak ka Tari! Plan je da se ide magistralom uz Drinu do Bajine baste, pa do Perucca, onda uz Taru do Mitorvca gde je i smestaj Put je od banje osrednjeg kvaliteta.. sve se vozi kroz naselja! prvo na sta nailazimo je cuveni etno kompleks na Drini - Suncana Reka zaista impresivno mesto... odlicno uredjeno, idealno za okupljanje veceg broja ljudi... Danas samo po koji posetioc... i nas troje Nakon setkanja po kompleksu i kraj Drine put nastavljamo ka Ljuboviji... Standardan magistralni put... ima okrpljenih delova, znakova opasnosti na putu koje treba postovati, cestih naglih krivina pa valja biti obazriv! Krajolik kraj Drine je prosto savrsen!!! Svaka preporuka za voznju ovom deonicom! Deonica puta od Ljubovije do Bajine baste je odlicna! Duze ravne deonice dozvoljavaju brzu voznju. Oprez pri prolasku kroz mesta usput jer je u svakom skola, a sve su skole uz magistralu i deca trckaraju kraj puta cekajuci lokalni bus!!! Napomenuo bih da je i dosta domacih zivotinja uz put! Macka koja pretrci put je jako nepredvidivog pravca kretanja, dok kucici pretrcavaju put naglo i iznenada! Bilo je par ostrijih kocenja! Usput je uz Drinu gomila mesta za ribolov kao i raznih verzija etno restorana Onda sledi dolazak u Bajinu Bastu i opste poznat prizor... Krace zadrzavanje za poziranje i fotkanje... nastavak ka Perucackom jezeru i brani. Usput samo jedan bus sirmiumbus-a sa gomilom klinaca..inace nigde zive duse! Stajemo da proteglimo noge, setkamo uz recicu Vrelo A kako nigde nikog i niceg okolo nema resiavamo da prezalogajimo nesto u jedinom restoranu koji je bio otvoren koji je na samom vodopadu recice Vrela u Drinu u kome smo takodje bili jedini gosti Logican izbor na meniju je bio pastrmka koja na zalost nije ulovljena u recici kako je ribolov zabranjen ali je sve jedno bila odlicna! Da napomenem cene su celim delom od Loznice pa sve okolo vise nego povoljne!!! Mnooogo povoljnije nego u Beogradu! Cuveni Kalifornijski lososi u poribljenoj recici Vrelo koji ne zele da se strovale u Drinu vec su sasvim zadovoljni zivotom u najkracoj reci u Evropi! 365m duzine te je zovu i reka godina! Ok.. pastrmka pojedena, vreme se kvari, pocinje kisica, a mi na scoot pa uzbrdo ka Mitrovcu! Serpentine porizlane za medalju! Znaci nije se stedelo na kamenju, odrona takoce obilato po putu tako da lagano i oprezno u krivine! Kisica je ubrzo stala tako da smo imali srece.. sinji oblazi odlaze u nepoznatom pravcu - neka ih! Pogled sa uspona na jezero i branu: pa poziranje za uspomenu Lagani uspon do Mitrovca i smestaj u etno vilu iznad decijeg odmaralista...

Citkam po forumu vec postojece teme o Tari te sa nadom da se necu preterano ponoviti postavljam i nase putecastvije. U glavnim ulogama smo moja cura, Honda Foresight i naravno ja! Ja sam se u glavnom bavio voznjom i u pauzama fotkanjem. Hondica nas je vozala vise nego dobro, trosila nesto ispod 4l na 100 km, a cura je vecinom pozirala, slusala muziku u putu, zevala okolo, dremkala, zalila se kako joj duva po vratu, drhtala od zime i tako... Odavno smo planirali da u jednoj turi obidjemo Taru i sve oko nje...sto se vise moze, a da se uklopi u 4-5 dana i da se u voznji provodi po ne vise od 200km na dan. Naravno prva je obaveza bila napraviti plan rute, uskladiti slobodne dane, pribaviti smestaj, srediti motor i naravno moliti se za lepo vreme i sigurnu voznju! Motor je dobio servis, pokupovali se razni kuponi za smestaj koje kuda po lepoj nam zapadnoj Srbiji, nabavili se slobodni dani, sve lepo sredilo mesec dana unapred! Termin je pao na 9-13 april tekuce nam 2014. godine! Cekali mi tako polazak, osmatrali RHMZ, bacali vradzbine, gledali u nebo... tri dana pre polaska temperatira je preko dana prelazila 20 stepeni, a onda looosa prognoza za predstojece dane Sta cemo kako cemo, aj'mo kolima... ma neeeee! Trk po neke kineske kabanice, nabacavaj mnogo zimske garderobe, vracaj zimske postave na jakne i pantalone i polazak! 9. april jutro - polazak - vreme ni malo ne obecava! negde oko 5 stepeni bese izjutra. Namrgodjeni oblaci nad Beogradom. Al sta je tu je - krenusmo nas troje udarnicki! Planirana ruta za danas: Beograd - Vrnjacka banja. Resih da idem ka Sapcu preko Obrenovca. Put osrednjeg kvaliteta, na trenutke los. Od Sapca pa dalje ka Loznici put bolji ali se sve vozi kroz naseljena mesta pa i nije nesto za brzu i opusteniju voznju. Usput se nismo zaustavljali tako da nema slikica. Ulazak u Vrnjacku Banju je k'o po oranju...Milicije nigde usput. Po pristizanju u banju odlazimo na smestaj do Guceva gde cemo prenociti u etno vajatima! Odatle i ime temi! Smestaj u vajatu Lipa, vreme se cudom malo prolepsalo, skidanje gomile opremne sa sebe, odlazak do spomen kosturnice na vrh Guceva, opet se navlace oblaci i pocinje kisica kasnije poseta prijateljima po banji, klopa u Loznici, trosenje mnogo zetona u zabavnom parku na autrodomu , povratak u vajat i nocenje!

Mitrovac na Tari Cekamo da se malo otopi pa na mokru goru...

Resismo cura i ja da se malko provozamo po srbiji ovih dana... rezultat je sledeci: pozdrav i od njega Pogodite gde smo

Danas u zaru borbe sa dosadom dovatih neku stariju jet kacigu koja je zvrjala na ormanu... resih da je malko dekorisem... rezultat je sledeci : ostaje da sedorade ivice i da se prelakira Obicne novine

haaaaaaaaaahahahah...udario holesterol strasno Dakle radi se o 24. martu... Izvinjavam se na zabuni!

Ajmo nakon danasnje posete sajmu i bas lepe voznjice sa drugarima, a bez krkanja sa istima jer se moralo za leba zaradjivati... da vam ponudim predstavicu za odgledati sutra uvece. 16. 03. 2014. od 20:00 - Harold i mod - moja ocena 8/10 Dobro dosli!

10:00 sastanak ispred ulaska u sajam 13:00 vožnja (po dogovoru) 01. Satelis 02. Alexa 03. alexanto 04. bracabgd 05. Румба 06. thebelgradeboy (Vlada) 07. matori (Željko) 08. BigRider(Големи Јахач) 09. SuperPOP (vlasnik troje dece i psa) 10. Đura (kad bi mi devojka imala dve petice ja bih bio desetka....) 11. Laki_90 (когаболикурацштасамкадвозимстрома) 12. Arsa

Ajmo vodjo organizuj nas... Baci ono glasanje u post pa da klikcemo i resimo... sad nedelja 16.3. ili sledeca 23.3. i za koju smo kafanu.. trpeza ili mala slavija...

Eto tako.. sinoc ugostih dva para! Fini ljudi, mladi, nove nade... Lepo provedeno vreme sa njima... nadam se obostrano! Do sledece predstave, pozdrav!

Jedan Eling za kolezu VPetra! Ajmo jos jedan par da udomimo za sutra vece!

Cika Rajko a jesi li mozda montirao neki da kazem nalegajuci kontakt? Da kad se kofer postavi legne na plus i minus? Kako bih izveo recimo da ista led traka sija poziciju.. a da kad se stisne kocnica da sija jace ?